Vlasi — balkanski fenomen

[Pravi Vlah]

Што значи шта Волоси би могли добити име по воловима односно по стоци. Исти народ називају и Келтима или Галима.Шта каже готски Wolok или латински на ову тему будући да имају заједничке претке и језикословце италске келте , етрурце и још нека италска племена која су формирала латински језик.

Волоси никада нису постојали. Постојали су Волохи. А Волохи су Власи из истог разлога што је Владимир Володимир. Другим речима разлика у имену је због језичких разлика између српског и руског.

- - - - - - - - - -

Штавише, има довољно разлога да му се не верује на реч.

На пример на коју реч? И због којих разлога?

- - - - - - - - - -

Nabaciću par citata, pa neka svako sam razmišlja, iaonako svako ima svoje mišljenje.

Зато што ни ти сам не верујеш.

 

[STOJAN JAKOVIĆ]

Волоси никада нису постојали. Постојали су Волохи. А Волохи су Власи из истог разлога што је Владимир Володимир. Другим речима разлика у имену је због језичких разлика између српског и руског.

Етнички Власи су романофони(Румуни, Цинцари, Ћићи, Куцовласи, Каракачани,Мегленски Власи). Постојали су и Власи као сточарски сталеж у средњем веку у Србији(ту је било највише Срба који су по професији били власи али етничких романофоних Влаха). И сточарски сталеж- Власи и етнички романофони Власи су добили име по Велесу или Волосу, словенском Богу заштитнику сточара

 

[Добро дошли]

Не знам шта вас толико нагони да нешто доказујете на основу језика и значења речи које су биле у употреби у далекој и нешто ближој прошлости. Тиме баш ништа не доказујете већ напротив: још више замагљујете ствари.
Питам се: како ће надолазеће генерације доказивати свој ентитет на основу језика. Данас, у употреби су велики број тзв. ,,туђица'', по најпре енглеских. Хоће ли неки дилеја, попут вас, да сутра каже: на овим просторима живели су ЕНГЛЕЗИ а можда сви они који користе енглески језик (Амери, Аустралијанци, .......).
Пустите то и покушајте да реконструишете ко је када и где живео у прошлости, на основу других материјалних доказа. Овако све ово личи на: ,,Трла баба лан, да јој прође дан''.

 

[Pravi Vlah]

И сточарски сталеж- Власи и етнички романофони Власи су добили име по Велесу или Волосу, словенском Богу заштитнику сточара

Исто као што су Срби добили име по Богу Сербону.

Срби су добили име по Богу Сербону или Бог Сербон по њима, то још увек није разјашњено. Сербоново језеро у Египту

 

[STOJAN JAKOVIĆ]

Јесу ли Дачани имали туранидску физиономију??

 

[Slavan]

Nabaciću par citata, pa neka svako sam razmišlja, iaonako svako ima svoje mišljenje.

Ivan Stojanović
Ima mišljenje dubrovačkog Srbina dum Ivan Stojanović: Dubrovačka književnost (1900)
http://www.archive.org/stream/dubrov...jgoog_djvu.txt

Neki drže, da je „Vlah" riječ ilirska, celtska, i da znači: težak, rob, (Mor — vlah = Morlaooo = crn, rob, vlah), a neki opet da ishodi od „vlast" — što je priličnije, — jer bi lako moglo biti da je to ime zapalo vlasnike (Rimljane), stare prebivaoce zemalja (gdje se sad nahode Srbi i Hrvati) koji u navali ovijeh dvaju plemena, ne mogući izbjeći u primorske gradove i na otoke dalmatinske, zaostaše kao sužnji, da obragjugu za pridošlice svoju vlastitu zemlju.​

Такође сам нашао на другом месту, да је за Дубровчане влах означавао тежака.

Još ćemo i ovo nadometnuti, da oko Dubrovnika matere seoske kad karaju djecu obično naiiostave: „O Lacmanine!" (O Latinine!), — „Ne valja bit Lacmanin!*' (Non bisogna esser Latino!) Riječ „Lacmanin” potječe, po našem mišljenju, od Latium^ a Latinin je, kako je več poznato, žitelj pokrajine Latuum.

Колико је мени познато, реч "лацман(ин)" се сматра да потиче од немачког ландсман, а означава земљака, сународника тј. словенски говорећег који је попримио западне/европске манире; најпростије речено, онога ко говори српскохрватским и обучен је на европски начин. Јесте имало донекле потцењујући призвук, као што имамо пример у "Горском вијенцу". Ако је мајка грдила дете, битно је и знати какав је био контекст те грдње.

То објашњење, да је од немачког landsmann је дао Спиридон Гопчевић, и у Боки и Црној Гори означава човека католичке вере, Латина и има подругљив контекст. Чак и данас може да се чује, у шали или као провокација, када православни помиње неког католика.

Živo me interesuje izvor ovog navoda: "Neki drže, da je „Vlah" riječ ilirska, celtska, i da znači: težak, rob" jer sam ja do istog zaključka došao prěko slověnske etimologije: vlak (od vući) = težak (od tegliti).

И мене, као и оно да је куца/куче илирска реч.

Ivan Lučić

Dalje, o etimologiji imena Vlah reći će istoričar Lučić:

Kada su Sloveni ceo Ilirik pokorili i tamo zatekli Rimljane u podaništvo i službu primili, ono slavno rimsko ime u nekakvu podrugu u Slovena se obratilo. Ako je neko ikog Vlahom zvao to je morao rab biti i poslednjim se slugom podrazumevati.

Vlah je, dakle, prema Ivanu Lučiću Trogiraninu, podrugljivo ime sa značenjem sluge koje su Sloveni nadenuli.

Dakle, Srbin, Sloven i vlak-vlah srpske su rěči od kojih su prve dvě, servus i s(c)lavus, usvojene od strane Latina u onom značenju kojem je srpski ekvivalent vlak, a označavaju slugu, tj. roba.

Alberto Fortis
Alberto Fortis (1774) kaže da "riječ Vlah nema nikakve sveze s latinskim"; "glavnina dačanskoga stanovništva, unatoč kolonijama što ih je ondje osnovao Trajan, kako svatko zna, bila od ljudi slavenskoga jezika, isto kao i narodi koji su tamo nagrnuli u kasnijim stoljećima;"; da je rěč vlah "čista i prava slavenska riječ". http://www.megaupload.com/?d=LBD2CSE1

Sava Tekelija
Pa čak i rumunski izvori navode da je rěč vlah nastala od IE korěna *vlk (Vlah vine din indoeruopeanul *vlk), od kojeg je i glagol vući. Prema tome, vlah je slověnska rěč, a prema Savi Tekeliji, vlasi (od korěna vlak tj. vući) su oni koji vuku stoku - nomadski stočari.

Влачити значи још и: орати, дрљати, гребенати (вуну, лан) итд. Отуд: драљача, влача, влакно.
Влачег - дрвена направа за вучу сена и жита запрежном стоком.
Влачугати (се) - вући (се); у словеначком: влачуга - проститутка.

Јер Власима Турци не вјерују,
а шеница тежатка не чека.​

 

[Mrkalj]

http://mek.oszk.hu/03400/03407/html/img/transterk-map10.jpg

 

[Mrkalj]

Šaljivo je ovo kako Ungureanu poredi italijanske dijalekte sa rumunskim, pa navodi rumunsko ((nevastă)) gde mu zagrade označavaju da reč nije romanska (slovenska nevesta), ali je ipak poredi sa ni manje ni više nego vendskom, pardon, venetskom nuvíće.

Zatim rumunsko grămadă, za koje zaboravlja da je slovenska reč (prasl. *gromada (rus. gromáda, polj. gromada), lit. gramatas) poredi sa ladino rečju ingrumada.


Ne znam koliko je vredan njegov rad, ali nije obuhvatio više od stotinak rumunskih reči; neprestano vrti breskvu, svekrvu i pupak...



https://www.academia.edu/5934306/Romanian_and_Italian_Dialects._Common_Vocabulary

 

[Mrkalj]

Jedan obrazac za scenario velike seobe Rumuna

Što se tiče frejmvorka mogućeg scenarija za doseljavanje Apeninskih Romana u Dakiju - to se moglo odviti iz više razloga, ali recimo - recimo! - 1348. kada je nestala trećina stanovnika Apeninskog poluostrva, zbog kuge, ali, recimo da nisu svi pomrli, nego je dobar deo pobegao put luke Drač u Albaniji u kojoj su već 200 godina zulumćarili srednjeazijski Šiptari. Kako su Romani pristizali tako su formirali nomadske kolonije duž linije koja ide sredinom današnje Albanije u pravcu zapadnih obronaka Stare planine i uz nju sve do Dakije. Ova grupa su danas poznati kao romanofoni Vlasi i Rumuni. Druga grupa je došla recimo sa krajnjeg juga Italije, ili Sicilije i to u jonsku Grčku odakle su se širili ka Makedoniji i to su današnji Cincari. Razliku u jeziku poneli su iz svoje apeninske postojbine. Budući da su i po mentalitetu bili različiti južnjaci, tj. današnji Cincari su se dominantno venačavali unutar svoje romanske etničke grupe, dok su severni Romani, današnji romanofoni Vlasi i Rumuni stupali u brak sa domaćim slovenskim i drugim stanovništvom i zato postali značajno brojnija zajednica.

Sa ovom strujom došao je deo Šiptara do Dakije, zbog ovog mešanja nastaje Balkansprachbund. Nikada Rumunski jezik ne bi imao karakteristike Balkansprchbunda da se jednom njegovi govornici nisu nalazili u vrtlogu Roamana, Šiptara, Slovena, Grka u oblasti Albanije i Makedonije.

Zbog ove nomadske reke romanskog stanovništva sa Apenina, Šiptarski narod se deli na severni i južni deo, i tokom vekova razvijaju posebne dijalekte severne Geg i južne Tosk. Zbog ove viševekovne reke Romana odvajaju se šopski iliti torovlaški dijalekti od srpske matice (poznato u literaturi i kao tzv. "istočnojužnoslovenski dijalekti") i poprimaju osobine Balkansprachbunda.

Pridošlo romansko stanovništvo nema svoje sveštenike i kao hrišćani se oslanjaju na lokalne srpske i grčke pravoslavne sveštenike, od kojih usvajaju i pismenost.

Sad, može svako ovo da shvati kao jedan krajnje labavi obrazac, gde je moguće bilo kakva izmena i dopuna (npr. vremenski okvir, ubikacija pradomovine i sl.) Samo da podelim tu vizuru da svako može da interveniše i da upotrebi ono što mu se uklapa u njegovom gledanju na stvar.

 

[Slavan]

Село Корбово, општина Кладово
sr.wikipedia.org/sr/Корбово

Аутор песме Тамо Далеко био је Влах Ђорђе Маринковић, пореклом из села Корбово (на влашком то значи Врање) код Кладова.

Eto, sad ima i etimologija Krbavskog polja.

Корбово је једно, крваво је друго а stoned out of your gourd је треће.

Има везе са Корбовом које на влашком значи "Врање".

Твоја асоцијација са corb, corbu, коју свакако ниси ти измислио, а коју доводиш у везу с Врањем, мислећи да порекло назива долази од - вране?

Погледај, два села имена Корбул и Корбевац у општини Врање. Просто невероватна случајна подударност између романске речи corb, која значи врана, и назива општине Врање!

На латинском се врана/гавран каже Corvus.

Врање као град сигурно није добило име по неким околним селендрама са по 20 становника, назив Врање се находи још у средњем веку, селендре Корбово, Корбовац и сл. тешко

 

[STOJAN JAKOVIĆ]

Власи у источној Србији нису аутохтоно становништво него мигранти, које су довеле аустријске власти из Олтеније у време аустријске владавине Србијом јужно од Саве и Дунава 1718-1739. Аутохтоно српско становништво се углавном иселило крајем 17-ог и почетком 18-ог века у Банат. То српско становништво је причало призренско-тимочким, односно торлачким дијалектом. Село Омољица код Панчева је добило то име зато што су је основали Срби који су се доселили из Хомоља почетком 18-ог века. Крашовани у румунском Банату су Срби пореклом из Тимочке Крајине и причају торлачким дијалектом. Они су покатоличени још за време Аустро-Угарске, а после другог светског рата су почели да се изјашњавају као Хрвати. Не постоје докази да су Власи живели у источној Србији пре 18-ог века.

 

[Bajo Pivljanin]

Влашка кретања по Балкану:

 

[Pravi Vlah]

Влашка кретања по Балкану:

Да, али ради се о трансхуманству а не номадизму. Другим речима, имали су стална зимишта у нижим и топлијим местима док лети су се кретали стотинама ако не хиљадама километара у планинама. Бесумно бар део Влаха, у језичком контакту са сви осталим, су се бавили и земљорадњом, воћарством, виноградарством и пчеларством. То доказује основни влашки вокабулар наслеђен из латинског.

 

[Сребрена]

Да, али ради се о трансхуманству а не номадизму. Другим речима, имали су стална зимишта у нижим и топлијим местима док лети су се кретали стотинама ако не хиљадама километара у планинама. Бесумно бар део Влаха, у језичком контакту са сви осталим, су се бавили и земљорадњом, воћарством, виноградарством и пчеларством. То доказује основни влашки вокабулар наслеђен из латинског.

Баш идилично, зими су ратари и пчелари,воћари и виноградари, а лети сточари. Универзалци и вреднице.

 

[Mrkalj]

Влашка кретања по Балкану:

Jao koliko gluposti ovde ima. Mrak od metodologije, ako je uopšte i ima. Vide paceri da piše "Romanija" pa pravdaju da su tu prošli Romani, vide piše "Vlašići", vide piše "Vlašić" pa misle tuda su prošli "Romani", Vide "Vlauslja", misle Romani, vide "Stari Vlah", misle Romani... Vole tu Romaniju više nego leba a preskaču Rmanj. Al zašto sa Romanima povezuju Durmitor ako se u zvaničnoj etimologiji tumači kao keltska reč?

Znači, šta? Glupaštine.

 

[Pravi Vlah]

Jao koliko gluposti ovde ima. Mrak od metodologije, ako je uopšte i ima. Vide paceri da piše "Romanija" pa pravdaju da su tu prošli Romani, vide piše "Vlašići", vide piše "Vlašić" pa misle tuda su prošli "Romani", Vide "Vlauslja", misle Romani, vide "Stari Vlah", misle Romani... Vole tu Romaniju više nego leba a preskaču Rmanj. Al zašto sa Romanima povezuju Durmitor ako se u zvaničnoj etimologiji tumači kao keltska reč?

Znači, šta? Glupaštine.

У којој званичној етимологији је Дурмитор келтска реч? Твојој?

Јао Мркаљу, you disappoint me.

- - - - - - - - - -

Баш идилично, зими су ратари и пчелари,воћари и виноградари, а лети сточари. Универзалци и вреднице.

Питај се зашто су у средњовековној српској држави Срби настојавали да побегну у Влахе?

 

[Mrkalj]

У којој званичној етимологији је Дурмитор келтска реч? Твојој?

Јао Мркаљу, you disappoint me.

- - - - - - - - - -



Питај се зашто су у средњовековној српској држави Срби настојавали да побегну у Влахе?

Zvanična, ona mejnstrim. E sad, valjda zato što su tamo pronađeni neki navodno keltski grobovi, kažu zvanični ljudi da je Durmitor keltska reč, samo ne mogu da se slože šta na keltskom znači:

1. Planinska voda

2. Maglovito brdo

3. Božji plašt

 

[Pravi Vlah]

Zvanična, ona mejnstrim. Kažu ljudi Durmitor je keltska reč, samo ne mogu da se slože šta na keltskom znači:

1. Planinska voda

2. Maglovito brdo

3. Božji plašt

Е мој делијо, кад ти недостаје аргумент, извуци спрдњу. Знаш одакле.

 

[Mrkalj]

Е мој делијо, кад ти недостаје аргумент, извуци спрдњу. Знаш одакле.

Ovde si ti taj koji je redovno zadužen za sprdnju.

- - - - - - - - - -

Najlakše bi bilo Durmitor izvesti od dormitorium (spavaonica), a Visitor npr. od visitator (posetilac), ali šta ćemo sa planinama Zelentor i Toplitor? Šta ćemo sa činjenicom da tor na starosrpskom zanači staza?

 

[Mrkalj]

Romanija - "planina kamilice"

Jao koliko gluposti ovde ima. Mrak od metodologije, ako je uopšte i ima. Vide paceri da piše "Romanija" pa pravdaju da su tuda prošli Romani, vide piše "Vlašići" i "Vlašić" pa misle tuda su prošli "Romani", Vide "Vlauslja", misle Romani, vide "Stari Vlah", misle Romani... Vole tu Romaniju više nego leba a preskaču Rmanj.

Znači, šta? Glupaštine.

https://en.wikipedia.org/wiki/Romny

Ovo još romanofonih Vlaha na istoku Ukrajine.

Kamilica, rman (Mikaja i Šulek), rman (Šulek), romonika (Mika}a), romanika (Šulek), ramina (Popović srp.-nem. rječn. iz Šu-lekova imenika bila) itd.

Dakle i etimologiju planine Romanija smo rešili, uz pomoć etimologije Ukrajinske reke Romen i Grada Romnij:

WORD: "Ромен" | Query method: Match substring

WORD: роме́н

GENERAL: см. рома́шка.

PAGES: 3,500

WORD: рома́шка
GENERAL: диал. роме́н, раме́н, южн. (Даль), укр. рома́н, блр. рамо́н, ро́мон, смол. (Добровольский), сербохорв. ра̀ман, ра̏менак, род. п. ра̏ме̑нка, также раме́нак, род. п. -е́нка, словен. rmȃn, rоmа̑n "тысячелистник, Achillea millefolium", чеш. rmen "римская ромашка", слвц. rumanček -- то же, польск. roman, rоmаnеk "молочай", rumian "римская ромашка".

ORIGIN: Названия этого лекарственного растения основываются на лат. anthemis rōmāna, chamaemēlum rōmānum. Вост.-слав. слова заимств. явно через польск. посредство, вряд ли через франц. camomille romaine, ср. нем. Romer, Rоmеу (Прицель--Ессен 31), römische Kamille (Марцель 1, 323); см. Маценауэр 407; Преобр. II, 213; Мi. ЕW 281; Брюкнер 468; М.--Э. 3, 476 и сл.; Тиктин 3, 1335. Проявляется также влияние слова румя́ный и родственных.

PAGES: 3,499-500



RJA:

RAMALEZ
a) chrysanthemum leucanthemum, koju bilku Šulek u svom nem.-hrv. rječniku zove voluje oko i ivanska deklica ili ruža (Wucherblume), a bot. terminologija volov-sko oko (Gemeine Wucherblume). U Lici zovu tu bijku pored raman još i ramen, volov-sko oko, petrov cvijet, rada, stanarica, vrti-pop. Arsenijević. -—•

b) matricaria chamomilla, kojoj bot. termin, utvrđuje ime titrica (Echte Kamille). -—-

c) achillea millefolium koju bot. termin, zove hajdučka trava (Gemeine Schafgarbe). —-

d) anthemis nobilis, kojoj Šulek u svom nem.-hrv. rječniku (s. v. Kamille) donosi ime romanika, a bol. termin. jarmen (Romische, edle Kamille). —
Riječ je pozajmjenica iz lat. jezika, i to prema adj. romana (sc. anthemis). Ispor. Miklošić Vergl. Gram. 1, 397 i Štrekel, Archiv f. slav. Phil. 14, 540. Može se uzeti, da je i naziv jarmen, kojoj ovaj rječnik ne donosi etimologije, istoga postana, kao što su svakako i druge naše izvedenice, koje imaju likove: ramen (Arsenijević), ramenak (Vuk), roman (Mikalja, Medić), ruman (Lambl i Flora croat. 823 —• chamaemelum), rman (Mikaja i Šulek), rman (Šulek), romonika (Mikalja), romanika (Šulek), ramina (Popović srp.-nem. rječn. iz Šulekova imenika bila), ravan (Lambl, Šulek), revan (Lambl). Za posledne dvije riječi, u kojima m > v (ispred n) isporedi na pr. Tamnava i Tavnava, tamnica i tavnica (i izvedenice), Lomnica i Lovnica i t. d. — Od slav. jezika dolazi riječ s istim značenem, t. j. naročito kao ime za jednu od četiri naprijed spomenute bijke, u slov. arman, erman, roman; u rus. ramen, romen, romanika, u češ. rmen, rumenek, hermanek; u slov. rumančok, harmančak; u pol. rumian, rumianek. Ispor. i lit. remane. Od rječnika u Mikalinu (raman, roman, rman, štampano rriman, romonika, komonika trava, camomilli herba, anthemis, melanthemon leucanthemum, camaemelum), u Bjelostjenčevu (raman, komonika trava; monacella capuciaria, quia eius flores cucullum capucinorum referunt; v. anthemis, a kod te riječi ima: trava jabučnak; ima listje kakti komin, Dalm. komonika, pa nastavla daje pod 10 brojeva lat. nazivima raznih bijki, među kojima i s hrv. nazivom. 5. melanthion seu melanthium, crni korianđer . . . 10. camomilla; nekoji ju i svračjum nogum zovu, et c.), u Stulićevu (raman, ramna, trava; camomilla, erba; lat. camaemelon), u Vukovu s naznač. akc. (govori se u Dubroniku; vide ramenak [vidi tamo]) i u Popovićevu srp.-nem. (Hunds-kamille). Lambl 2, 59 daje pored imena raman s lat. nazivom buphthalmum i sinonime ruman, ravan, raven; chrysanthemum parthenium, coronarium et chr. segetum, a Šulek u svom imeniku bila donosi s. v. raman, ravan, rman i rman još dosta velik broj istih i srodnih različnih bijki sa stručnim lat. imenima. Riječ se nalazi i u jednoj našoj ljekaruši: Izažmi soka od trave ramana (romana), smiješaj ga s ujem ... i maži jutrom. Medić tri Jekar. 15, gdje se u napomeni 81 veli: raman je što i titrica. 2. RAMAN, ramna, m. bifka. U građi za ovaj rječnik našla se i jedna potvrda, koja daje riječi sasvim drugo značene, a i drugog je postana nego 1 raman. Pri(j)a nego drače njihove došle bi i uzresle tja do ramna (ča jest vela drača), to jest pri(j)a nego zloba nihova uzreste . . . srčba božja hoće ih ... vrći u jamu paklenu. Vitajić ist. 173. Primjer je u vezi s psalmom 57, 9 (Priusquam intel-ligerent spinae vestrae rhamnum ili nem. Ehe euere Dornen reif werden am Dornstrau-che. Luther) i ne može biti drugo nego na naš jezik okrenuta lat. riječ, rhamnus (ramnus), a to je biljka, kojoj je ime beli trn, glog, albus spinus (u Bjelostjenca) ili krkavi-na, Kreuzdorn (Bot. terminologija). 1 Šulek u imeniku bija s. v. podlak poznaje bijku sa stručnim imenom rhamnus saxatilis. Ispor. u ovom rječniku 2 ramna. 3. RAMAN, raman, m. ime domaćim životinjama muškoga roda.


https://en.wikipedia.org/wiki/Anthemis_arvensis

 

[Carlin15]

 

[dulesrbenda]

Власи је општи назив за све романизоване староседеоце Балкана који су се мешали са римским колонистима, као и са Јужним Словенима. Тај термин ,,Влах" је страног порекла, сами Власи га изворни никада нису користили у свом језику, већ су за себе користили различите облике речи Романус. Тако да су сви они Власи-и Румуни и Молдавци и Власи Србије, као и Цинцари, Мегленски Власи, Истарски Власи, итд.

Власи живе у Грчкој, Албанији, Македонији, Србији, Румунији, итд. Дакле, сви ови људи имају један етнички корен, али се доста разликују. Има више грана Влаха.

Е сад, Власи Србије и Румуни су врло слични, што је и логично, јер и једни и други припадају дако-романској грани. Фактички, они етнички јесу један народ. Они имају језик скоро исти, имају сличну музику, обичаје, културу. На пример, чувена ,,влашка магија" о којој слушамо и мистицизам који је овде у Источној Србији јако присутан међу Власима. Исто то се може наћи и код Румуна, и код њих има доста тих магија и уопште склоности ка мистицизму. Румуни су склони мистицизму исто као и Власи у Србији. Такође, музика им је скоро иста, упоредите влашке песме и музику из Србије и упоредите их са румунским песмама и видећете да је то исти мелос.
Али, без обзира на све ове сличности, има једна кључна разлика између њих- Власи Србије нису никада учествовали у формирању румунске нације и државе, њих тај процес никада није захватио и они се никада нису идентификовали са румунском нацијом и државом. Према томе, будући да тај кључан фактор код њих изостаје, они се не изјашњавају као Румуни и не желе да буду део румунске нације, већ једноставно себе зову Власима. Са друге стране, њихови сродници који су били у Румунију и које је захватио процес формирана румунске нације и државе, они се идентификују са румунском нацијом и они се данас изјашњавају као Румуни. Она жута боја на румунској тробојци симболзује Влахе и Кнежевину Влашку која је ушла у састав румунске државе, јер је жута боја боја Влаха.
Влахе Србије је, са друге стране, захватио процес формирања српске нације и државе, и они су учествовали активно у том процесу, тако да се већина Влаха Источне Србије идентификују са српском нацијом и државом и они данас за себе већином тврде да су Срби или Власи (има врло мали број Румуна). И они су лојални и одани држави Србији.

У принципу, и Власи и Румуни су ок, добри људи, већина њих има позитиван став о Србима (држава где су у целом региону испоштована сва права српске мањине је управо Румунија) и тако би требало и да остане.

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Pravi Vlah]

Овај говори глупости јер генетски миксови балканских етничких скупина се прилично преклапају. Немогуће је по генетици одредити Србина од Албанца или Влаха.