Slavan
Poznat
- Poruka
- 9.524
Ne slazem se. To jeste ta matrica koja je zapravo kreirana u poslednjih 200 godina. Arvaniti su ucestvovali u stvaranju savremene grkce nacije, i Grci su ali to "distanciranje" se ne moze vratiti u srednji vek i netacno je. Izvorni dokumenti do 19. veka govore o Albancima/Arvanitima (Alvanoi, Alvanon, itd.) na Peloponezu, ostrvima, itd. a ne o nekoj populaciji koja je navodno razlicita od severnih Albanaca. Uglavnom su govorili albanski do 19. veka, i kasnije. Delimicno slican jezik? Gresis. To su dijalekti jednog te istog jezika.
Ти гледаш из своје перспективе која је самим твојим одређењем супротстављена грчкој. Разумем, као што рекох, али се ни ја не слажем с тобом.
Нити су се Арванити икада звали Албанцима, нити се тако зову данас. Они који су прихватили тај егзоним су Шиптари. Ако под северним Албанцима подразумеваш Геге, они се значајно разликују од својих земљака Тоска, а од Арванита поготово.
Исто тако ни ви Цинцари нисте исти народ с Власима из Србије, Румунима или Молдавцима, нити сте то били пре двеста година. Иако се на вашим матерњим језицима називате слично и говорите источнороманским језицима. Ето, то је отприлике исто. То што сте ви "Armãnji", а они "români" не значи да сте исти народи. Или си ти можда Румун?
To je tacno ali delimicno. Sloveni makedonskog porekla imaju mnogo veci uticaj nego Srbi ili Crnogorci.
Говорио сам о Албанцима, а не о Арванитима. Срби имају много већи утицај на Албанце, нарочито на Геге.
Zvucis kao grcki nacionalista haha. Slavofoni Grci ili Slavomakedonci su 'termini' izmisljeni od strane grcke nacionalne propagande u cilju asimilacije. Ti termini nemaju naucnu vrednost i bukvalno su politicka kreacija. Koriste se uglavnom u Grckoj, do dan danas.
Prespanski dogovor je jasan. Ne postoji niti se stovrio neki novi tzv. severnomakedonski identitet. Identitet i jezik ostaju makedonski - ime drzave se promenilo. Sigurno da ta promena drzavnog imena mnogima smeta.
Свако чује оно што жели. Ако "звучим" као "националиста", ја могу да будем само српски националиста и ништа друго. Македонски Словени или Словенски Македонци су историјски називи за словенску популацију Македоније (мислим на покрајину). Не знам где си ти одрастао, али смо ми у Југославији о словенском живљу на простору Македоније, тј. Грчке учили тако из историје. Што се тиче наше јужне браће пре него што су се формирали као народ у Југославији они су сами себе тако називали. Називали су се и Егејцима (када су долазили с тог подручја), затим Македонцима када је створена СР Македонија. Имам довољно личних веза с људима из Македоније и поштујем их. И неки припадници цинцарског народа себе називају "Македонцима" (тако су раније називани и у Румунији), "Македонским Власима" и сл.
Један наш колега који је раније био присутан на овом форуму, Цинцарин, инсистирао је на имену "Македон-Арм'њи". Ти можеш да се слажеш или не са тим, ја не могу никоме да дајем, нити одузимам права, а ако имаш примедбе то можеш упутити оним твојим "прецима" и "потомцима" које си помињао. Сва ова три народа (Грци, Македонци, Цинцари) имају за свој симбол стилизовано "Сунце (из) Вергине" које је везано за античку Македонију.
"Cincari" imaju nacionalnu drzavu, to je (bila) Grcka - koju su i stvorili (zna se ko je kreator Megali Ideje). Jedna od kolevki moderne grcke kulture i pismenosti je bilo zapravo Moskopolje i severni Epir.
Ја то не одређујем и не бих да улазим у та питања, као што не могу да одређујем (нити желим) чије је оно "македонско сунце".
G. Egzarhos:
Vlahofonska sela na planinskom lancu Tajgetos, koji su izgubili jezik od 17. i 18. veka. Do nedavno, sredinom 19. veka, Vlahofoni zive u mnogim planinskim podrucjima Peloponeza.
Живели су на том истом Тајгету и Словени Језерци (Језерити) и Милчани (Милинзи) и уопште на Пелопонезу, тј. Мореји и та се област називала "словенском земљом" и владали су њом. Било је Словена и на острвима: Криту, Крфу, Евбеји, Тасосу, Самосу, Егини, Тиносу, Лефкади... а сада их нема.
Или рецимо за време Османлија у Лерину (Флорини):
During the Ottoman era, Slavic communities in the Florina region were governed by a more traditional lifestyle than that of today. The common social structure of the time was the zadruga, a large, extended, communal family that lived under one roof. Unlike the Greeks of today, they followed the old Julian Calendar, and their most important holiday was their slava, celebrated on their family's saint's day. From old traveler's descriptions, we can imagine what those celebrations might have been like. For example, this "Turkish Slavonian" festival at a monastery in August, 1844:
A green glade that ran up to the foot of the hill was covered with the preparations for the approaching festivities. Wood was splitting, fires lighting, fifty or sixty sheep were spitted, pyramids of bread... In the evening we went out, and the countless fires, lighting up the lofty oaks, had a most pleasing effect. The sheep were by this time cut up and lying in fragments, around which the supper parties were seated cross-legged. Other peasants danced slowly, in a circle, to the drone of the somniferous Servian bagpipe.
Clark, Edson L., Turkey, Peter Fenelon Collier, New York, 1878
Karakasidou, Anastasia N., "Women of the Family, Women of the Nation: National Enculturation among Slav-speakers in North-west Greece.", Berg, Oxford, New York, 1997.
A green glade that ran up to the foot of the hill was covered with the preparations for the approaching festivities. Wood was splitting, fires lighting, fifty or sixty sheep were spitted, pyramids of bread... In the evening we went out, and the countless fires, lighting up the lofty oaks, had a most pleasing effect. The sheep were by this time cut up and lying in fragments, around which the supper parties were seated cross-legged. Other peasants danced slowly, in a circle, to the drone of the somniferous Servian bagpipe.
Clark, Edson L., Turkey, Peter Fenelon Collier, New York, 1878
Karakasidou, Anastasia N., "Women of the Family, Women of the Nation: National Enculturation among Slav-speakers in North-west Greece.", Berg, Oxford, New York, 1997.
Ето, тако су Словени живели у задругама, славили славу и свирали српске гајде, а знатно касније су дошли бугарски егзархисти, забранили славу, променили календар и наметали идентитет.
Све у свему, остали су малобројни и влахофони и словенофони, а на Тајгету и Пелопонезу мислим да нема више ни једних, ни других.