Frederick_
Elita
- Poruka
- 19.631
Nedelja, blag i lep dan, pa hajde jedna lepa ljubavna tema.
Inspirisan diskusijom na drugoj temi, gde se jedna forumasica zali kako ne moze da ostvari vezu na daljinu od par stotina km, a u istoj drzavi (odnosno ni ne zeli da se upusta u to), setih se mog slučaja ali i još drastičnihih slučajeva koji su imali happy end.
Ja sam već bio sa njom, kada sam zbog izuzetne poslovne prilike odputovao na Novi Zeland, i ostao tamo skoro 2 godine. I uspeli smo, bez skoro ikakvih problema, sa odrzimo tu vezu, i evo, dan danas smo zajedno. Ali nije bilo ni tesko, jer sam znao da cu se vratiti, da je NZ priča privremena.
A bolji primer je primer ex kolege sa Novog Zelanda, koji je upoznao devojku iz Nemacke kad je bio na odmoru u Japanu.
Pala ljubav, i neko bi rekao klasicna avantura na odmoru, i svak svojoj kući, ali ne - oni se bas zaljubili.
Uspesno su odrzavali vezu vise od 4 godine na skoro najvecoj mogucoj daljini na nasoj planeti, dok se nisu stvorili uslovi i promenile okolnosti, da se spoje i pocnu da zive zajedno.
Zajedno su i dan danas.
Inace mi je taj kolega i cela njegova prica bila podsticaj da i ja ne posustanem, jer nije bilo lako. Drugi kraj planete, vremenska razlika od 12 (zimi) odnosjo 10 sati (leti), drugi ritmovi, drugacije sve.
A taj kolega je, inače, preživeo rak. Bio je otpisan, suočio se sa najgorim, ali je uspeo da se izbori i pobedi.
Ljudi koji gledaju smrti u oči i prežive, dobiju drugačiji pogled na život.
Više ne propuštaju prilike.
Ne traže izgovore, nego traže načine da ostvare svoje želje i učine sebe srećnim.
Izreka kaže da je svako kovač svoje sreće, tako da moramo se iscimati da je iskujemo.
Imate li vi neki primer (lični ili da poznajete) da je veza na daljinu uspela?
Inspirisan diskusijom na drugoj temi, gde se jedna forumasica zali kako ne moze da ostvari vezu na daljinu od par stotina km, a u istoj drzavi (odnosno ni ne zeli da se upusta u to), setih se mog slučaja ali i još drastičnihih slučajeva koji su imali happy end.
Ja sam već bio sa njom, kada sam zbog izuzetne poslovne prilike odputovao na Novi Zeland, i ostao tamo skoro 2 godine. I uspeli smo, bez skoro ikakvih problema, sa odrzimo tu vezu, i evo, dan danas smo zajedno. Ali nije bilo ni tesko, jer sam znao da cu se vratiti, da je NZ priča privremena.
A bolji primer je primer ex kolege sa Novog Zelanda, koji je upoznao devojku iz Nemacke kad je bio na odmoru u Japanu.
Pala ljubav, i neko bi rekao klasicna avantura na odmoru, i svak svojoj kući, ali ne - oni se bas zaljubili.
Uspesno su odrzavali vezu vise od 4 godine na skoro najvecoj mogucoj daljini na nasoj planeti, dok se nisu stvorili uslovi i promenile okolnosti, da se spoje i pocnu da zive zajedno.
Zajedno su i dan danas.
Inace mi je taj kolega i cela njegova prica bila podsticaj da i ja ne posustanem, jer nije bilo lako. Drugi kraj planete, vremenska razlika od 12 (zimi) odnosjo 10 sati (leti), drugi ritmovi, drugacije sve.
A taj kolega je, inače, preživeo rak. Bio je otpisan, suočio se sa najgorim, ali je uspeo da se izbori i pobedi.
Ljudi koji gledaju smrti u oči i prežive, dobiju drugačiji pogled na život.
Više ne propuštaju prilike.
Ne traže izgovore, nego traže načine da ostvare svoje želje i učine sebe srećnim.
Izreka kaže da je svako kovač svoje sreće, tako da moramo se iscimati da je iskujemo.
Imate li vi neki primer (lični ili da poznajete) da je veza na daljinu uspela?
