Verujem, a možda i ne..

И молитва је
Ovo nije molitva. Ovo je skup uverenja koja su zajednička svim pravoslavnim
vernicima. Ili bi bar tako trebalo da bude.
Kada to izgovoriš, ispovedaš svoju veru. Prostije rečeno, kažeš u šta ti tačno
veruješ.
Оно на крају кад кажеш...

"Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века Амин"

... је молитвени део, јер жудња доводи до покрета ка Жуђеним
 
Учешће
vidim svrhu redovne molitve ali ne i bezumnog čitanja istih reči bez učešća srca u tome zato što čovek ne veruje ili ne razume šta piše...
Учешће срца долази од учесталост молитве...

Ако истрајеш и будеш упоран у читању ње, спознаћеш ту развојну динамику срдачности изговореног
 
pa i nije lepo uvek jesti isti doručak, pa isti ručak, istu večeru, gledati svaki dan isti film, slušati istu pesmu, piti istu rakiju il pivo...
treba menjati to da ne bi dosadilo
За храну си делимично у праву...али није била поента у разноврсности, већ у категоричности, јер храна је храна, јео леба или ђаконије, исто то је кад се наједеш

Али за воду, ваздух и светлост ниси у праву, јер мора увек исто и чисто да не би навуко болест...
 
За храну си делимично у праву...али није била поента у разноврсности, већ у категоричности, јер храна је храна, јео леба или ђаконије, исто то је кад се наједеш

Али за воду, ваздух и светлост ниси у праву, јер мора увек исто и чисто да не би навуко болест...
ja imam prijatelja koji mi uvek progunđa nešto kad jedem u postima masno, meso, mleko...
ja mu kažem i ja nekad postim ali ne po kalendaru nego po sopstvenoj volji, eto u utorak sam jeo krompir čorbu i salatu, u sredu pljeskavicu, šta je bitno ko kada i šta jede
 
Poslednja izmena:
ja imam kolegu na poslu koji mi uvek progunđa nešto kad jedem u postima masno, meso, mleko...
ja mu kažem i ja nekad postim ali ne po kalendaru nego po sopstvenoj volji, eto u utorak sam jeo krompir čorbu i salatu, u sredu pljeskavicu, šta je bitno ko kada i šta jede
Не постиш ти никад, до у вицевима...

Пост је кад слушаш Бога шта, колико и кад да једеш, а не да држиш самосталне дијете кад срце затрокира од ождеравања...
 
Čitam НИКЕЈСКИ СИМВОЛ ВЕРЕ i pitam se, da li baš svi pravoslavni
vernici tako veruju? Za neke pouzdano znam da su čitav život proživeli
a da ne znaju šta ovde piše.

Šta ako imam dobu volju i želim da verujem tako, ali bih slagala kada
bih krenula to da izgovaram sa Verujem? Hoću reći.. Ne mora da bude
loša namera. Da ja neću da verujem tako, nego samo ne verujem baš
u potpunosti tako.
Ponavljaj, ponavljaj i ponavljaj. Možeš da se potpomogneš i jogom. Vežbe disanja su jako korisne. Utoneš privremeno u autohipnozu i poverovaćeš kao bela lala.
 

Back
Top