Kako ne proturiječe jedno drugom? Sardički 4. kanon izričito kaže da se svaki sporovi šalju papi u Rim dok Kartagena obratno.
Poanta da pomesni sabori nemaju istu težinu kao vaseljenski sabori. Naravno, mogu upostaviti neki presedan koji se kasnije uzme konsenzusom. Dakle, kada se gledaju pomesni sabori oni se moraju promatrati svaki posebno.
Zato, recimo ako Kartagena u jednom kanonu kaže da se ne šalju svečenici u Rim, nije nužno neki argument protiv katoličanstva. Bolje je pitanje čemu takav kanon je donesen ako je papa bio nebitna ličnost.
Jednostavna logika kanonskog prava, sve pozitivne i negativne kanonske odluke trebaju da budu jednako usaglašene, ne može da postoji da jedan kanon negira drugi kanon, to bi bio nonsens, morao bi jedan od kanona da bude izbačen iz kanonskog prava.
Kanonsko pravo je imalo uzor u Rimskom pravu i zakonu, da li može neki zakon da kaže da postoji apelacija višem sudu i drugi da kaže da ne može da postoji, tako je slično i ovde, oba sabora i Kartaginski i Sardički kažu da ne postoji opšte apelaciono kanonsko pravo Rima za celu crkvu.
Sard 3.kanon :
..... Ако ли пак неки епископ изгледа осуђен због неке ствари (= поступка), па сматра да његова ствар не стоји слабо (σαθρόν = рђаво), него добро, да треба још и суд поновити, тада, ако је вашој љубави угодно, да почаствујемо успомену (τήν μνήμην τιμήσωμεν = памѧть почьтѣмъ) Апостола Петра,
те да они који су (о томе) судили напишу Јулију, епископу Римском, да се, ако је потребно, обнови суђење кроз епископе суседне тој области (тј. из друге области), и нека он назначи просудитеље (τοὺς ἐπαγνώμονας = съвѣдоущаѧ = судије). Ако пак такав (= оптужени) не може доказати да је његова ствар таква да потребује нови суд (παλινδικίας = нови судски процес), тада једном пресуђено нека се више не испитује, а што је учињено нека остане сигурно.
5.kanon :
Осија епископ рече: Би угодно: да, ако неки епископ буде оптужен, и сабравши се епископи из те исте области (τηςένορίας = прѣдѣла) свргну га са (епископског) степена, и он призивом прибегне (ἐκκαλεσάμενος καταφύγῃ = обрати се апелацијом) најблаженијем епископу Цркве Римљанâ (Јулију), и овај хтедне да га саслуша,
и сматра праведним да се обнови испитивање његове ствари, тада он (= Римски епископ) нека изволи да напише суседним епископима оне области, да они марљиво и тачно (μετὰ ἀκριβείας) испитају све редом, и по истинској вери (= уверењу) донесу пресуду о тој ствари. Ако ли неки (епископ), тражећи да се његова ствар опет преслуша (= преиспита), и молбом својом приволи епископа Римљанâ (Јулија) да расуди: да са своје стране пошаље презвитере, те да (то) буде у власти тога епископа (Римског):
уколико нађе за добро да одреди и пошаље такве (презвитере), који ће, имајући власт онога ко их је послао, да суде заједно са епископима, нека се и то одреди; ако ли пак он (= Римски епископ) сматра да је довољно пређашње спознање (ἐπίγνωσιν = констатација) и пресуда том епископу, учиниће како се његовој најмудријој вољи чини да је добро. Одговорише епископи: речено је — угодно.
Šta će iz Kartagene u Rim, ovde Sard bili su velika većina skoro svi episkopi sa Zapadnog dela crkve, i sasvim je očekivano da radi,..... тада, ако је вашој љубави угодно, да почаствујемо успомену (τήν μνήμην τιμήσωμεν = памѧть почьтѣмъ) Апостола Петра..... radi počasti i časti koju Rim ima kao crkveno sedište koje je osnovao a.Petar onda da se obrate Rimu ne da sad on lično presuđuje, nego ovo gore što sam boldovao.
Oba sabora prate opšte kanonsko pravo o tome da Rim nema apelaciono kanonsko pravo za celu crkvu, posle je Rim to pokušo da podigne na dogmatski nivo i naravno da i to nije prihvaćeno, jedan od njih je i papa sv.Lav Veliki, ali ipak nije bio toliko agresivan da to sprovede u delo, verovatno je više pokušao da to proširi na Zapadni deo crkve.
, i Kartagena nije to bio samo jedan sinod, nego više sinoda tokom vremena u Kartageni i onda uzeti i skupljeni kanoni pod imenom Kartagena sinod kanoni, i oba lokalna sabora vrlo bitna i oba sabora ne protivreče jedno drugom što se tiče kanonskog prvenstva Rima, ne postoji za celu Crkvu.
