Verujem, a možda i ne..

Jasna

Stara legenda
Moderator
Poruka
86.792
Čitam НИКЕЈСКИ СИМВОЛ ВЕРЕ i pitam se, da li baš svi pravoslavni
vernici tako veruju? Za neke pouzdano znam da su čitav život proživeli
a da ne znaju šta ovde piše.

Šta ako imam dobu volju i želim da verujem tako, ali bih slagala kada
bih krenula to da izgovaram sa Verujem? Hoću reći.. Ne mora da bude
loša namera. Da ja neću da verujem tako, nego samo ne verujem baš
u potpunosti tako.
 
Вероваћеш потпуно и дубински кад будеш чешће почела да га изговараш и читаш наглас и полако, устима се освећује цео човек...

Постепено се шире спознаја духа Божијег, а ти тек сада улазиш у дубине Јеванђеља...

Који те део копка у сумњу ... Оно " рођеног, а нествореног"? Или " родио се од Дјеве"?
 
Вероваћеш потпуно и дубински кад будеш чешће почела да га изговараш и читаш наглас и полако, устима се освећује цео човек...

Постепено се шире спознаја духа Божијег, а ти тек сада улазиш у дубине Јеванђеља...

Који те део копка у сумњу ... Оно " рођеног, а нествореног"? Или " родио се од Дјеве"?
Meni ništa ne stvara sumnju. Mogu sve da izgovorim i da to osećam kao
istinu. Pitam onako uopšteno. Jer biva da čovek bude kršten kao beba i
onda kada dođe u razumne godine i pročita ovo, može da se desi da
nešto ne razume ili ne veruje baš tako.
Pa onda, može odbijati da poveruje.
Može želeti da poveruje.
Nijansi ima koliko hoćeš.
 
Čitam НИКЕЈСКИ СИМВОЛ ВЕРЕ i pitam se, da li baš svi pravoslavni
vernici tako veruju? Za neke pouzdano znam da su čitav život proživeli
a da ne znaju šta ovde piše.

Šta ako imam dobu volju i želim da verujem tako, ali bih slagala kada
bih krenula to da izgovaram sa Verujem? Hoću reći.. Ne mora da bude
loša namera. Da ja neću da verujem tako, nego samo ne verujem baš
u potpunosti tako.
Mislim da to nije Nikejski simbol vere već Nikejsko-carigradski simbol vere. Nikejski simbol vere sadrži 8 članova a Nikejsko-carigradski simbol vere je dopunjen sa još 4 i ima ukupno 12 člana.
 
Šta ako imam dobu volju i želim da verujem tako, ali bih slagala kada
bih krenula to da izgovaram sa Verujem? Hoću reći.. Ne mora da bude
loša namera. Da ja neću da verujem tako, nego samo ne verujem baš
u potpunosti tako.
Nekako kad kažem "verujem" dosta u toj reči ima i "znam" plus osećaji, intuicija, zovimo kako god.
Nešto mi uliva stabilnost u veri jer uviđam šablone oko sebe, savršene i van ljudskog dometa.
Prepoznajem i važna iskušenja... i nastojim da ne prodam veru za večeru.
 
Čitam НИКЕЈСКИ СИМВОЛ ВЕРЕ i pitam se, da li baš svi pravoslavni
vernici tako veruju? Za neke pouzdano znam da su čitav život proživeli
a da ne znaju šta ovde piše.

Šta ako imam dobu volju i želim da verujem tako, ali bih slagala kada
bih krenula to da izgovaram sa Verujem? Hoću reći.. Ne mora da bude
loša namera. Da ja neću da verujem tako, nego samo ne verujem baš
u potpunosti tako.

druže Hriste mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo... :p

mislim ne vidim svrhu ponavljanja istih reči...korisnije je čoveku da razmisli o tekstu nego da ponavlja kao papagaj...i većina molitvi je takva da ne možeš srcem da ih izgovaraš nego samo ustima jer baš i nije tako kako kažu ...a Boga ne interesuju tvoje molitve i zakletve nego šta ti je u srcu i šta radiš....
 
Zasto ti je potrebno da ubedis druge da verujes?
Zar ti i u religiji treba princip gomile?
Dok sam bi vernik verovao sam za sebe i nisam nikome to dokazivao, smatrao sam da je dovoljno da bog to vidi
Možda se malo odnosi i na mene. Javno ispovedam jednu veru. To ne znači da skačem za vrat nevernicima, ali bitno mi je da sam i javno izgovorila koga volim najviše od svih. Malo u nadi da će i drugi da se zaineresuju, a malo iz potrebe, da slučajno ne zaboravim u nekom važnom momentu. Uvek se podsećam o tome, i javno i u sebi.
 
Čitam НИКЕЈСКИ СИМВОЛ ВЕРЕ i pitam se, da li baš svi pravoslavni
vernici tako veruju? Za neke pouzdano znam da su čitav život proživeli
a da ne znaju šta ovde piše.

Šta ako imam dobu volju i želim da verujem tako, ali bih slagala kada
bih krenula to da izgovaram sa Verujem? Hoću reći.. Ne mora da bude
loša namera. Da ja neću da verujem tako, nego samo ne verujem baš
u potpunosti tako.
trebas prestati da mislis da je to neka tvoja krivica.
Krivica je u bogu i njegovom sinu Isusu sto te nisu uverili. Oni su svemocni i mogu svakoga na njegov specifican nacin uveriti da oni postoje da su oni glavni i da im treba verovati. Na primer neko ce poverovati ako ozdravi od duge i teske bolesti, neko ce poverovati ako mu konkurencija propadne, neko ce poverovati ako mu tim postane sampion...
ja licno bi pobverovao kad bi se jedno jutro probudio sa desetak milijuna eura na racunu.
Mislim da za neka tako mocna bica to ne bi bilo nikakav problem
 
Čitam НИКЕЈСКИ СИМВОЛ ВЕРЕ i pitam se, da li baš svi pravoslavni
vernici tako veruju? Za neke pouzdano znam da su čitav život proživeli
a da ne znaju šta ovde piše.

Šta ako imam dobu volju i želim da verujem tako, ali bih slagala kada
bih krenula to da izgovaram sa Verujem? Hoću reći.. Ne mora da bude
loša namera. Da ja neću da verujem tako, nego samo ne verujem baš
u potpunosti tako.
Kako sebi predstavljas da Isus sjedi pored Oca? Gdje sjede? Jesu li tjelesni? Ograniceni?
 
trebas prestati da mislis da je to neka tvoja krivica.
Krivica je u bogu i njegovom sinu Isusu sto te nisu uverili. Oni su svemocni i mogu svakoga na njegov specifican nacin uveriti da oni postoje da su oni glavni i da im treba verovati. Na primer neko ce poverovati ako ozdravi od duge i teske bolesti, neko ce poverovati ako mu konkurencija propadne, neko ce poverovati ako mu tim postane sampion...
ja licno bi pobverovao kad bi se jedno jutro probudio sa desetak milijuna eura na racunu.
Mislim da za neka tako mocna bica to ne bi bilo nikakav problem
Mijesas likove..nije Bog carobna vila! Hajmo okrenuti stvari, zasto bi tebi ili bilo kome bila ispunjena neka zelja...to ne dovodi svemocnost u pitanje nego tvoje zelje. Juce malac urla hoce citavu cokoladu da pojede..cokolada je tu, on se dernja i kumi i moli, pada po podu preda mnom, molitva je nadasve iskrena...ali ja mu ne dam tu cokoladu...znam da je previse..da nije dobro za njega, a posljedicno i druge. Da li tvrdis da nije dobio cokoladu jer ja nisam bio u mogucnosti mu istu dati?
 
Mijesas likove..nije Bog carobna vila! Hajmo okrenuti stvari, zasto bi tebi ili bilo kome bila ispunjena neka zelja...to ne dovodi svemocnost u pitanje nego tvoje zelje. Juce malac urla hoce citavu cokoladu da pojede..cokolada je tu, on se dernja i kumi i moli, pada po podu preda mnom, molitva je nadasve iskrena...ali ja mu ne dam tu cokoladu...znam da je previse..da nije dobro za njega, a posljedicno i druge. Da li tvrdis da nije dobio cokoladu jer ja nisam bio u mogucnosti mu istu dati?
Da, Šta dete zna šta je dobro za njega...
 
Kako sebi predstavljas da Isus sjedi pored Oca? Gdje sjede? Jesu li tjelesni? Ograniceni?
Ne mislim da su telesni, ograničeni i da doslovno sede na nebu. Kao kada
kažeš da ti je neko desna ruka. To znači da činite po istoj volji.

Da, dosta toga je podložno i tumačenjima, pa možemo izgovoriti iste reči
a da ih različito razumemo.
 
druže Hriste mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo... :p

mislim ne vidim svrhu ponavljanja istih reči...korisnije je čoveku da razmisli o tekstu nego da ponavlja kao papagaj...i većina molitvi je takva da ne možeš srcem da ih izgovaraš nego samo ustima jer baš i nije tako kako kažu ...a Boga ne interesuju tvoje molitve i zakletve nego šta ti je u srcu i šta radiš....
Ne pričam o ponavljanju ovih reči, već o tome da ih izgovoriš iskreno.
 
da bi bilo iskreno moraš da veruješ da je istina to što izgovaraš...a kad vidim molitvu tipa ja najgrešniji od svih i slično ja ne vidim kako neko to može iskreno da izgovori...to je lomljenje čoveka kad tera sebe da ubeđuje sebe u razne neistine
Ovo nije molitva. Ovo je skup uverenja koja su zajednička svim pravoslavnim
vernicima. Ili bi bar tako trebalo da bude.
Kada to izgovoriš, ispovedaš svoju veru. Prostije rečeno, kažeš u šta ti tačno
veruješ.
 
Јел видиш сврху удисања истог ваздуха, пијења исте воде, грејања истим Сунцем и мољења Истом Богу, увек са новијом потребом од јучерашње?
vidim svrhu redovne molitve ali ne i bezumnog čitanja istih reči bez učešća srca u tome zato što čovek ne veruje ili ne razume šta piše...
 
Ne pričam o ponavljanju ovih reči, već o tome da ih izgovoriš iskreno.
Кад оставиш било који порок или фантазију, савест те не осуђује ни за какво лицемерје и фолирање... Тад напредујеш брже, и без сумње у успех побожности

Зато осећај грешности треба умањити исповешћу својих грехова и жаљењем са мером због њих, јер се дух онда више на њима не задржава много, ако се уопште и задржи, ако силно омрзнеш грешење које можеш да отфикарш...


Тај осећај грешности, не сме да те депримира и изботује за напредовање, већ да схватиш почетнички помешаност воље и зловоље за духовно и утешно у човек...

За ту утеху, мораш да поштедиш своју душу, као што штедиш туђе душе кад греше, знајући да су идентично слабе и колебљиве...

Ту заједничку колебљивост људску, пеглаш молитвом за непоколебљивост своје душе, преносиш милосрђе макрокозмоса, у микрокозмос...

Иако се дух весели речју Божијом коју једеш умом, срце опомиње на грех који горчи утехе душе... Стога кренеш да чистиш грех из себе кајањем за слабости и глупости, и имаш више живота за дух...
 
Јел видиш сврху удисања истог ваздуха, пијења исте воде, грејања истим Сунцем и мољења Истом Богу, увек са новијом потребом од јучерашње?
pa i nije lepo uvek jesti isti doručak, pa isti ručak, istu večeru, gledati svaki dan isti film, slušati istu pesmu, piti istu rakiju il pivo...
treba menjati to da ne bi dosadilo
 

Back
Top