Мислим да ту има и политике, личне.
Атеизам се данас као по неком правилу поистовећује са комунизмом, а пошто је комунизам сад прокажен онда људи прибегавају формулацији верујући. У дипломатији се то зове креативна двосмисленост.
За оно друго што сам питао, за католике, готово сам сигуран да је тамо проценат оних који се изјашњавају као верујући занемарљиво мали. Они су по питању вере много доследнији и дисциплинованији од православаца. Тврђе је чувају и бране, тако да би и мала нејасноћа у изјашњавању наишла на оштру осуду.
Верник мора озбиљно да верује у невероватне приче као у ону о Нојевој барци. Не сме да размишља о томе како је Ноје успео да ухвати и лава и лавицу, тигра и тигрицу, бизоне, јелене и све остале, како их је са ондашњом техником довезао у своје двориште, чиме их је хранио док је путовао по беле медведе и док је правио барку...
То су питања ко је би, користећи елементарну логику, поставио и мали Перица.
Зато су верујући прибегли оном има нешто.