Vera u Boga

[dekapitare]

opišite kratko kako ste došli do vere u boga, u koje doba, gde? šta je kliknulo?

p. s. ne treba doktorat, samo prosto i opušteno.

 

[robivek]

I koliko je trajalo to traganje? Kako je počelo?

U to vreme sam radio kao novinara u jednom studenskom radiju a meni je istrazivacka zurnalistika bila nekako omiljena kategorija a tema koja mi privukla paznju bila su neka desavanja u jednoj obliznjoj dvorani (eks kino dvorani) a koju su jednu grupu hriscana vremeno zakupili za neke svoje aktivnosti...
To je bilo tipicno pravoslavno opkruzenje i takve se situacije jednostavno ne mogu ignorisati pa su uskoro krenuli razno razne "teorije zagovora" na racun "novih komsija"...
To je bila jako dobra prilika za jedan dobar prilog i ja sam se "dobro naoruzao"sa svim podatcima koje sam smatrao relevantnim za takvu prigodu i otisao direktno kod "sektasa"da ih malo "protresem",narocito njihove autoritete za koje sam spremio "specijalna blic pitanja".
I tako je dosao dan D,krenuo sam "u ofanzivu"u solo varijanti i prisustvovao sam na jednom njihovom bogosluzenju koje mi je ostavilo izuzetnog povoljnog utiska ali kojeg sam ubedljivo prikrivao u toku mog razgovora sa nadleznima na kraju sluzbe.
...bio sam izuzetno pristojan ali ofanzivno nastojciv kako bi pre svega dobio odgovor na sva pitanja ali ujedno "kako bi ih naucio pameti"!!!
Dogovorili smo sledeci sastanak u istu priliku i tako je pocela jedna ozbiljna kampanja sa moje strane dok je ujedno Bog vodio neku drugu kapmpanju iza kulisa a koju sam imao prilike osetiti "na svoju kozu" u medjuvremenu...ozbiljnost situacije je dobivala na intenzitet na nekoliko nivoa a narocito kada sam upoznao moju novu devojku i pozvao je da mi se pridruzi u tekucoj "ratnoj kampanju"jer je ona bila dobro informisana u vezi nekih aspekata pravoslavne vere...
...i stvari su krenuli svojim tokom za koje sam mnooogo kasnije shvatio da nisu bile "rezirane od mene"kako sam mislio nego od Onog kome danas svim srcem verujem i sluzim...

Evo to je taj pocetak Maki...

 

[Maki!]

Pa odrastao sam u porodici koja je bila vjernička a i nije bila u isto vrijeme. Djed sa očeve strane mi je bio komunist i član SKJ, baka sa očeve strane takođe nije to puno smatrala značajnim kao ni otac dok je majčina strana bila više privržena vjeri. Slavili smo mi praznike a poslije djedove smrti i slavu ali nikad ja lično nisam kao mali smatrao vjeru dijelom života svoje porodice. U osnovnoj školi smo imali pravoslavnu vjeronauku ali uglavnom je taj predmet imao reputaciju najlaganijeg predmeta a ne predmeta koji uči djecu o istinama o Bogu. Sa nekih 12-13 godina ušao sam u onu svoju pubertetsku pobunjeničku fazu i postao sam ateista. Mislio sam da je Bog izmišljotina, da to nema istine, da su to mitovi, čitao sam ateističke blogove po internetu (prije svega blog znanost i biblija), pisao na nekim mrtvim forumima protiv religije. Pošto sam uvijek jako volio proučavati istoriju odlučio sam da pročitam i Sv. Pismo kao jedan značajan istorijski dokument tako da sam Bibliju prvi put pročitao sa 13 godina dok sam je još smatrao skupinom mitova i bajki. I to prvo čitanje mi nije promjenilo mišljenje.

Tokom tog perioda svađao sam se u školi sa svojim vjeroučiteljem jer mi je to sve što je pričao bilo apsurdno. Ispitivao sam ga plaća li Crkva porez i slične stvari. U suštini bio sam mali klošar ali u moju odbranu bio sam mlađi maloljetnik. No čovjeku sam bio simpatičan i 2015. me pozvao da se priključim lokalnoj crkvenoj omladinskoj organizaciji čiji sam postao član. U tom trenutku ja sam išao u crkvu samo kad se nosilo koljivo za slavu i nikad više. U okviru te organizacije organizovalo se gledanje filmova o Liturgiji, o ikonama i organizovala su se putovanja u Beograd tada nedovršenom Hramu Sv. Save i jednom lokalnom manastiru. Taj period me već malo ponukao da promjenim svoje mišljenje o religiji kad sam već bio oko crkve stalno i učestvovao u aktivnostima. Sam sam po internetu proučavao i počeo prelaziti iz ateista u vjernika ali još nisam postao pravi vjernik već sam više bio vjernik na papiru. Nisam se molio Bogu kući, počeo sam ići na Liturgije ali nisam se pričešćivao niti postio sem Badnjicu i Veliki Petak.

U toj fazi sam bio do 2020. godine. Dakle bio sam vjernik ali ne neki pretjerano požrtvovani. To se promjenilo poslije ispita iz Ustavnog prava što mi je bio zadnji ispit prve godine fakulteta. Rekoh ajde da odem u Sabornu Crkvu sv. Georgija u Novom Sadu. Tu sam upalio svijeće i pomolio se Bogu za zdravlje sebe i svoje porodice i uspjeh na fakultetu i položio sam taj ispit sa 10. U to isto vrijeme sam na jednom drugom internet forumu počeo ulaziti u diskusije sa pripadnicima drugih vjeroispovijesti prije svega sa muslimanima i shvatio sam da ja zapravo nemam pojma o pravoslavnom hrišćanstvu sem nekih najosnovnijih stvari i da nemam jakih argumenata dok dobro ne proučim pravoslavnu vjeru.

I tako sam počeo rapidno čitanje pravoslavne literature počev od nekih početničkih stvari pa sve do Tačnog izloženja sv. Damaskina i Dogmatike ave Justina. Čitao sam sve od liturgike do proročanstava do tumačenja Sv. Pisma do pouka Sv. Otaca. Na YouTubeu gledao emisije TV Hram, predavanja oca Rafaila, vladike Atanasija, mitropolita Amfilohija itd. Posebno bih istakao serijal Veronauka u kući na TV Hram koji mi je dosta pomogao na početku mog duhovnog puta. Ponovo sam pročitao Sveto Pismo ovaj put kao čvršći vjernik i jednostavno mi je kliknulo sve to. Obraćao sam pažnju na mjesta koja nisam ni zapazio kad sam čitao sa 13 godina.

Od tada sam odlučio da postanem aktivniji vjernik, počeo sam aktivno ići na bogosluženja, postiti, pričešćivati se, ispovijedati se, davati priloge, moliti se kući ujutro i naveče i prije i poslije svakog obroka i kad god imam potrebu. Nastavio sam aktivno proučavati. To je bio period COVIDa tako da se nije puno izlazilo napolje i ja sam svo svoje vrijeme posvetio pored fakulteta proučavanju pravoslavnog hrišćanstva ali i ostalih vjeroispovijesti uporedo. Uvjerio sam se u istinu pravoslavnog hrišćanstva. 2021. sam prvi put posjetio Ostrog i osjetio sam takav duhovni mir i onda još kad sam osjetio miris moštiju sv. Vasilija duboko sam se uvjerio da sam u pravoj vjeri i da druge istine nema. Nastavio sam učestvovati u molitvenom i svetotajinskom životu Crkve, izučavati pravoslavnu vjeru, učestvovati u raspravama sa drugim vjeroispovijestima na internetu koje su mi dodatno učvrstile vjeru kad sam shvatio da imam argumente protiv njihovih stavova.

I eto tu smo gdje smo danas.

 

[4thman]

Nisam.

Iako smatram da je život čudo.

 

[V.M.Dokolenko]

Pa odrastao sam u porodici koja je bila vjernička a i nije bila u isto vrijeme. Djed sa očeve strane mi je bio komunist i član SKJ, baka sa očeve strane takođe nije to puno smatrala značajnim kao ni otac dok je majčina strana bila više privržena vjeri. Slavili smo mi praznike a poslije djedove smrti i slavu ali nikad ja lično nisam kao mali smatrao vjeru dijelom života svoje porodice. U osnovnoj školi smo imali pravoslavnu vjeronauku ali uglavnom je taj predmet imao reputaciju najlaganijeg predmeta a ne predmeta koji uči djecu o istinama o Bogu. Sa nekih 12-13 godina ušao sam u onu svoju pubertetsku pobunjeničku fazu i postao sam ateista. Mislio sam da je Bog izmišljotina, da to nema istine, da su to mitovi, čitao sam ateističke blogove po internetu (prije svega blog znanost i biblija), pisao na nekim mrtvim forumima protiv religije. Pošto sam uvijek jako volio proučavati istoriju odlučio sam da pročitam i Sv. Pismo kao jedan značajan istorijski dokument tako da sam Bibliju prvi put pročitao sa 13 godina dok sam je još smatrao skupinom mitova i bajki. I to prvo čitanje mi nije promjenilo mišljenje.

Tokom tog perioda svađao sam se u školi sa svojim vjeroučiteljem jer mi je to sve što je pričao bilo apsurdno. Ispitivao sam ga plaća li Crkva porez i slične stvari. U suštini bio sam mali klošar ali u moju odbranu bio sam mlađi maloljetnik. No čovjeku sam bio simpatičan i 2015. me pozvao da se priključim lokalnoj crkvenoj omladinskoj organizaciji čiji sam postao član. U tom trenutku ja sam išao u crkvu samo kad se nosilo koljivo za slavu i nikad više. U okviru te organizacije organizovalo se gledanje filmova o Liturgiji, o ikonama i organizovala su se putovanja u Beograd tada nedovršenom Hramu Sv. Save i jednom lokalnom manastiru. Taj period me već malo ponukao da promjenim svoje mišljenje o religiji kad sam već bio oko crkve stalno i učestvovao u aktivnostima. Sam sam po internetu proučavao i počeo prelaziti iz ateista u vjernika ali još nisam postao pravi vjernik već sam više bio vjernik na papiru. Nisam se molio Bogu kući, počeo sam ići na Liturgije ali nisam se pričešćivao niti postio sem Badnjicu i Veliki Petak.

U toj fazi sam bio do 2020. godine. Dakle bio sam vjernik ali ne neki pretjerano požrtvovani. To se promjenilo poslije ispita iz Ustavnog prava što mi je bio zadnji ispit prve godine fakulteta. Rekoh ajde da odem u Sabornu Crkvu sv. Georgija u Novom Sadu. Tu sam upalio svijeće i pomolio se Bogu za zdravlje sebe i svoje porodice i uspjeh na fakultetu i položio sam taj ispit sa 10. U to isto vrijeme sam na jednom drugom internet forumu počeo ulaziti u diskusije sa pripadnicima drugih vjeroispovijesti prije svega sa muslimanima i shvatio sam da ja zapravo nemam pojma o pravoslavnom hrišćanstvu sem nekih najosnovnijih stvari i da nemam jakih argumenata dok dobro ne proučim pravoslavnu vjeru.

I tako sam počeo rapidno čitanje pravoslavne literature počev od nekih početničkih stvari pa sve do Tačnog izloženja sv. Damaskina i Dogmatike ave Justina. Čitao sam sve od liturgike do proročanstava do tumačenja Sv. Pisma do pouka Sv. Otaca. Na YouTubeu gledao emisije TV Hram, predavanja oca Rafaila, vladike Atanasija, mitropolita Amfilohija itd. Posebno bih istakao serijal Veronauka u kući na TV Hram koji mi je dosta pomogao na početku mog duhovnog puta. Ponovo sam pročitao Sveto Pismo ovaj put kao čvršći vjernik i jednostavno mi je kliknulo sve to. Obraćao sam pažnju na mjesta koja nisam ni zapazio kad sam čitao sa 13 godina.

Od tada sam odlučio da postanem aktivniji vjernik, počeo sam aktivno ići na bogosluženja, postiti, pričešćivati se, ispovijedati se, davati priloge, moliti se kući ujutro i naveče i prije i poslije svakog obroka i kad god imam potrebu. Nastavio sam aktivno proučavati. To je bio period COVIDa tako da se nije puno izlazilo napolje i ja sam svo svoje vrijeme posvetio pored fakulteta proučavanju pravoslavnog hrišćanstva ali i ostalih vjeroispovijesti uporedo. Uvjerio sam se u istinu pravoslavnog hrišćanstva. 2021. sam prvi put posjetio Ostrog i osjetio sam takav duhovni mir i onda još kad sam osjetio miris moštiju sv. Vasilija duboko sam se uvjerio da sam u pravoj vjeri i da druge istine nema. Nastavio sam učestvovati u molitvenom i svetotajinskom životu Crkve, izučavati pravoslavnu vjeru, učestvovati u raspravama sa drugim vjeroispovijestima na internetu koje su mi dodatno učvrstile vjeru kad sam shvatio da imam argumente protiv njihovih stavova.

I eto tu smo gdje smo danas.

Znaci u veru te uterali muslimani, a ne Duh Sveti

 

[DedaStojan]

Opisao sam vec na drugoj temi.
Do svoje 18 g sam čeznuo za sisom majke koju sam vidio u evandjelju.
No život je otrežnjenje.

 

[dekapitare]

kod mene to bilo prosto.
išao sam u školu i tamo učili da se desio neki prasak te nastadoše sva nebeska tela. ok reko, to je to, bilo ništa i odjednom nešto. a mi deca, znate ono leškarite po travi i gledate u nebo, a ono bezbroj zvezda sijaju. sutra će biti lepo vreme ići ćemo na kupanje. a onda pade mi na pamet iz čega su izašle te zvezde. šta je to ništa, mora da je nešto. ako je bio prasak neko je "prasnuo" a meni bili smešni ovi što pričaju da je bog sve stvorio. a šta je bog?
i batalim da razmišljam. a tek mnogo kasnije sam se raspitivao kod "nadležnih" čitao neke knjige i evo me sad na istoj poziciji. neko je morao sve da pokrene, da stvori i da prirodne zakone, a to nazivamo bogom.

 

[robivek]

kod mene to bilo prosto.
išao sam u školu i tamo učili da se desio neki prasak te nastadoše sva nebeska tela. ok reko, to je to, bilo ništa i odjednom nešto. a mi deca, znate ono leškarite po travi i gledate u nebo, a ono bezbroj zvezda sijaju. sutra će biti lepo vreme ići ćemo na kupanje. a onda pade mi na pamet iz čega su izašle te zvezde. šta je to ništa, mora da je nešto. ako je bio prasak neko je "prasnuo" a meni bili smešni ovi što pričaju da je bog sve stvorio. a šta je bog?
i batalim da razmišljam. a tek mnogo kasnije sam se raspitivao kod "nadležnih" čitao neke knjige i evo me sad na istoj poziciji. neko je morao sve da pokrene, da stvori i da prirodne zakone, a to nazivamo bogom.

Zakljucak ti malo problematican - Onaj koji je stvarao zivot i uslove za zivot je NEKO ,dakle Osoba s kojom direktno mozes i trebas komuniciratisto ce reci da Ga definitivno ne mozes i ne smes oslovljavati imenovati zamenicom srednjeg roda !

 

[dekapitare]

Zakljucak ti malo problematican - Onaj koji je stvarao zivot i uslove za zivot je NEKO ,dakle Osoba s kojom direktno mozes i trebas komuniciratisto ce reci da Ga definitivno ne mozes i ne smes oslovljavati imenovati zamenicom srednjeg roda !

nemoj zezat

 

[bas kao]

moji roditelji su bili ateisti, tako da ja kao maloletan pojma nisam imao... dok nisam sam odlucio da steknem pojam

sad me teras, a jeste zanimljivo da se covek priseca kako je pocinjao...

I tako sam počeo rapidno čitanje pravoslavne literature

a ja sam rapidno posao putem, ka istini, a do zivota nisam jos stigao [Hristos: Put, Istina i Zivot]
ne kazem da nisam gresio, ali sam nailazio na mnogo vise bisera usput, sto bi rekao

dekapitare, prepoznam fejkera lako da prepricava tudje iskustvo​

p.s. sad ce opet neko da mi popuje da sam prelascen, uobrazen [ego itd], ... pa sam zato i poceo i da zaboravljam sta je sve bilo, ali mogu da kazem da sam se samo sve vise ucvrscivao da istrajem, jer da sam odmah znao sto sada znam, ne bih se upustao, ali nisam ni mogao da znam

 

[dekapitare]

sad me teras, a jeste zanimljivo da se covek priseca kako je pocinjao...

a nekako je počelo. mnogi su iz kuće, iz mode postali vernici,drugi su nešto doživeli a mene logika. nisam mogao da prokljuvim šta je ništa i kako iz ništa nastaje nešto a bio klinja. zahvaljujući lekciji o velikom prasku počeh da verujem.

 

[Jasna]

kod mene to bilo prosto.
išao sam u školu i tamo učili da se desio neki prasak te nastadoše sva nebeska tela. ok reko, to je to, bilo ništa i odjednom nešto. a mi deca, znate ono leškarite po travi i gledate u nebo, a ono bezbroj zvezda sijaju. sutra će biti lepo vreme ići ćemo na kupanje. a onda pade mi na pamet iz čega su izašle te zvezde. šta je to ništa, mora da je nešto. ako je bio prasak neko je "prasnuo" a meni bili smešni ovi što pričaju da je bog sve stvorio. a šta je bog?
i batalim da razmišljam. a tek mnogo kasnije sam se raspitivao kod "nadležnih" čitao neke knjige i evo me sad na istoj poziciji. neko je morao sve da pokrene, da stvori i da prirodne zakone, a to nazivamo bogom.

To je što se razmišljanja tiče. A šta je sa osećajima? Sa intuicijom?

 

[RIA77]

a nekako je počelo. mnogi su iz kuće, iz mode postali vernici,drugi su nešto doživeli a mene logika. nisam mogao da prokljuvim šta je ništa i kako iz ništa nastaje nešto a bio klinja. zahvaljujući lekciji o velikom prasku počeh da verujem.

Оставимо Богу да то процени, може ? Шта би Бог рекао за апостола Павла ? Само једном му се јавио Христос ? Мало ли је ? Најмањи од свих апостола написа највећи број посланица ?
Савле је постао Павле, да пустимо и друге да имају шансу да постану од Савла Павле.

 

[CiCoLiNo]

Sve što pogledam, šta god da čujem i ono što osetim, svuda oko sebe....tera me na razmišljanje!
Jednostavno, mnogo je činjenica koje ne mogu po logici stvari ignorisati....
Dobio sam mnogo i trudim se bar malo da vratim. Ne na svoj način, već Njegov....

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

kod mene to bilo prosto.
išao sam u školu i tamo učili da se desio neki prasak te nastadoše sva nebeska tela. ok reko, to je to, bilo ništa i odjednom nešto. a mi deca, znate ono leškarite po travi i gledate u nebo, a ono bezbroj zvezda sijaju. sutra će biti lepo vreme ići ćemo na kupanje. a onda pade mi na pamet iz čega su izašle te zvezde. šta je to ništa, mora da je nešto. ako je bio prasak neko je "prasnuo" a meni bili smešni ovi što pričaju da je bog sve stvorio. a šta je bog?
i batalim da razmišljam. a tek mnogo kasnije sam se raspitivao kod "nadležnih" čitao neke knjige i evo me sad na istoj poziciji. neko je morao sve da pokrene, da stvori i da prirodne zakone, a to nazivamo bogom.

Ем што је код тебе просто, ем што је непотпуно...

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Znaci u veru te uterali muslimani, a ne Duh Sveti

И непријатеља Бог користи да сазреваш духовно...

Проблематичан је теј секуларни полемички дух, који мора да заврши у међустањима и компромисима насупрот верској савести, јер се ослања на контрирање, а не на унутрашњим потврдама исправности и објективности ...

 

[Maki!]

И непријатеља Бог користи да сазреваш духовно...

Проблематичан је теј секуларни полемички дух, који мора да заврши у међустањима и компромисима насупрот верској савести, јер се ослања на контрирање, а не на унутрашњим потврдама исправности и објективности ...

Ја на то гледам овако. Моје расправе са неправославнима по форумима већ ево двије године су ми само додатно учврстиле вјеру јер сам саслушао њихове аргументе и оцијенио их неувјерљивим. Ја сам такав. Ја волим да се суочим са другим опцијама и видим да ли сам на правом путу.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Ја на то гледам овако. Моје расправе са неправославнима по форумима већ ево двије године су ми само додатно учврстиле вјеру јер сам саслушао њихове аргументе и оцијенио их неувјерљивим. Ја сам такав. Ја волим да се суочим са другим опцијама и видим да ли сам на правом путу.

Не суочаваш се уоште, јер си на интелектуалном подновоу (на нивоу сазнања, а не и спознаје вере)... ниси на духовном где се стиче права вера... суочавање са ''туђим погледима'' настаје тек кад преиспиташ СВЕ своје поређењем са светоотачким виђењима, а не било чијим ''православним''...

 

[V.M.Dokolenko]

Не суочаваш се уоште, јер си на интелектуалном подновоу (на нивоу сазнања, а не и спознаје вере)... ниси на духовном где се стиче права вера... суочавање са ''туђим погледима'' настаје тек кад преиспиташ СВЕ своје поређењем са светоотачким виђењима, а не било чијим ''православним''...

Uvijek me je nesto zanimalo, cisto je hipoteticko pitanje, volio bih kada bi mi neko objasnio. Da sada vaskrsnu Petar i Pavle, da li bi se molili direktno Bogu ili bi molili sv.Petku da moli za njih?

 

[Glasnik.]

opišite kratko kako ste došli do vere u boga, u koje doba, gde? šta je kliknulo?

p. s. ne treba doktorat, samo prosto i opušteno.

To je bilo oduvek u meni.
Jednostavno sam znao da ima Boga.
A niko me nije tome ucio.

 

[Maki!]

Не суочаваш се уоште, јер си на интелектуалном подновоу (на нивоу сазнања, а не и спознаје вере)... ниси на духовном где се стиче права вера... суочавање са ''туђим погледима'' настаје тек кад преиспиташ СВЕ своје поређењем са светоотачким виђењима, а не било чијим ''православним''...

Како се не суочавам?

 

[dekapitare]

To je što se razmišljanja tiče. A šta je sa osećajima? Sa intuicijom?

svašta nešto ljudi osećaju. to je normalno.
da bi u nešto verovao mora mi biti logično. zato sam i otvorio temu. mada se ljudi teško otvaraju da ne bi ispali smešni. nije mi namera da saznam u kakvog, već kako smo došli do toga da verujemo u boga.

 

[dekapitare]

Оставимо Богу да то процени, може ? Шта би Бог рекао за апостола Павла ? Само једном му се јавио Христос ? Мало ли је ? Најмањи од свих апостола написа највећи број посланица ?
Савле је постао Павле, да пустимо и друге да имају шансу да постану од Савла Павле.

šta da proceni? kako neko veruje ili kako je počeo da veruje
ne pitam za savla, već za sve koji žele da napišu kako i kad.

 

[a bre Milun]

opišite kratko kako ste došli do vere u boga, u koje doba, gde? šta je kliknulo?

p. s. ne treba doktorat, samo prosto i opušteno.

prvo sam verovo jer se vera kod nas nasledjuje.........ondak sam poceo izucavati to usta sam verovo...........i , danas sam ateista.

 

[dekapitare]

Ем што је код тебе просто, ем што је непотпуно...

kao i kod svih. ni za sto života ne bi bilo potpuno.