U svoj mojoj opsesiji imaginarnim likom pocela sam da razmisljam kako nema takvih u realnom zivotu.
Kako ne spavaju na minus dvadeset... kako se ne bore sa alama... ma i monah Gavrilo od njih ispadne muzevniji... a dobro on u stripu krajnje poziva na vlazenje vagine. No pricam o knjizi... oziljcima isecen, starac, a opet bih mu i pored svih tih zaveta pre dala nego nekom hipseru koji fura bradu, jer ide uz kosulju.
Elem, sta je tema...
Koliko vas surova snaga ili ona intelektualna pali?
Koliko vas pali da bude u necemu poseban... uspesan??
Da li vam bude toplo oko srca, da ne kazem nekog drugog organa kada podigne nesto pretesko ili opravi usisivac? Balavite li na njega dok drzi skalpel u belom mantilu ili drzi predavanje sav dostojanstven?
Da li volite kad je castan, ponosan, drzi do principa??
Kapiram da se vecina zadovolji prosecnima, koji rade od osam do cetiri, koji zameni sijalicu... ali ni u cemu nije najbolji... kontam da cu i ja. Kontam da cu se kao i vi ubediti da je moj meni poseban i najbolji... jer ipak uistinu posebni takve zahtevaju. Utisak mi je da na kraju nismo sa onima koje zelimo vec sa onima sa kojima mozemo... no nije ni bitno... bitno sam ja zaboravila sta je tema...
E da... koliko ono sto muskarac zna i moze, utice na to koliko cemo ga voleti?? Valjda sam ovo htela da pitam... hebem li ga... mada sirite slobodno.. svejedno mi svaku temu ispamujete...
))
