Netočno, počeo si opasno izmišljati. Ti bolje znaš kakav repertoar pristaje kavani. Večeras si mi otkrio njegov dio, no nema veze, barem sam se dobro nasmijao.
Пас лаје ветар носи.Не могу ја све затуцане назначице овде да образујем.
Ok, samo mi objasni kakve veze spol, rasa i etnicitet imaju veze s atributacijom nečega kao zakonodavne skupštine?
Исте везе као тај сабор у Загребу са хрватском државности.
Zbilja ništa nemaš pojma. Stalno te moram ispravljati.
"Habsburški car" je bio od Ferdinanda nadalje, ugarski, češki i hrvatski kralj. Tu priču o guverneru pričaj nekome kada sažimaš recept za bakalar na bianco. Ban je kroz stoljeća mijenjao i naziv i karakter te opseg svojih ovlasti. U vrijeme dolaska Habsburgovaca na hrvatsko prijestolje, a u jeku izrazite osmanske najezde, ban je bio potkralj i tako ga je oslovljavao sam taj tvoj Habsburški car te je u prvo, ali kraće vrijeme, zadržao veći dio svojih ovlasti. Naravno, Habsburzi nisu jutros sisali vesla pa su vrlo brzo počeli preuzimati kontrolu nad svojim kraljevstvima. Tako je kasnije ban ostao bez ovlasti nad većinom Vojne krajine, Sabor je izgubio ovlast da kralju predlaže kandidate za bansku vlast, a u 19. stoljeću je ban izgubio i vojnu čast te je zapravo postao predsjednik kraljevske zemaljske vlade ili današnjim rječnikom predsjednik vlade ili kolokvijalno premijer.
Стандардна митоманија по којој си познат од раније.Није, Фердинанд се крунисао за угарског и чешког краља, на посебним церемонијама, за хрватског није никада, као што се ни угарски владари нису крунисали за хрватске краљеве раније.Говорим о статусу бану у Угарској и касније код Хабзбурговаца, то није био владар или неки олигарх који је самостално уређивао дату територију већ намештеник именован од стране владара у овом случају угарског краља.Наравно да није био задужен за Војну Крајину јер је цар у Бечу то подредио њему лично.Где ти видиш овде неку хрватску државност ја не знам.Чак та Хабзбуршка Хрватска није ни била на на истој територији као она пала под Угаре кнежевина Хрватска у Далмацији а тада под Турцима.Све с ето добор зна зато митоманија ове врсте овде и не чуди.
To je točno, osobito za razdoblje vladavine Arpadovića i njihovih nasljednika, ali habsburški vladari su bili više-manje jednako odsutni i iz Ugarske i iz Hrvatske, s tom razlikom da su u Ugarsku dolazili barem na krunidbu za zajedničkog kralja, ali svejedno su mađarski velikaši, iako jednako strani vladaru, bili privilegiraniji. Kako sam već napisao pripadnost plemstvu ovisila je o indigenatu, a ne o etničkom porjeklu. Mađarski plemić koji ima većinu posjeda u Hrvatskoj i priznat indigenat hrvatskog plemića na kraju postoje domaći plemić, a hrvatski plemić koji ode na svoje posjede u Ugarsku i dobije mađarsko plemstvo, postaje njihov plemić i brine se ponajviše za interese Ugarske i svoje posjede u toj zemlji.
Територије којима је управљало племство је прилично било разбацано и уситњено још од угарског краља Карла Роберта који је тако хтео да спречи даље побуне против централне власти, то је онај који је уништио и скршио Шубиће, касније после турске инвазије хрватском племству, после губитака њихових територија у Далмацији, угарски краљеви су давали земљу у Славонији, тако насташе Зрински од једне гране Шубића, исто су радили и са српским племством, рецимо Бранковићима који су имали имања широм Славоније после пада Србије под труску власт.
Да не заборавимо да је бан Хрватске током угарске владавине био и један Србин, палатин Белош, из династије Вукановића, што само значи да је та почаст зависила од воље угарских владара.
Pogrešno. Habsburzi se krune i za kraljeve Ugarske i za kraljeve Hrvatske, jer je krunidbena ceremenija bila spojena i počela se obavljati istom, mađarskom krunom od početka 13. stoljeća. Nije u ceremeniji krunjenja trebalo izdvojeno reći "krunim te za kralja Ugarske i Hrvatske", jer se podrazumjevalo da je Hrvatska dio Zemalja krune sv. Stjepana. Dakako, češki saborski zastupnici su imali poantu kada su izjavili da se ceremonija zasebnog krunjenja ne smije zagubiti, ukazujući na Hrvatsku kao na negativan primjer i zbog toga su hrvatski velikaši imali mnogo teži diplomatski posao stalno i dosadno davati i Mađarima i Habsburzima na znanje da su Hrvati državnotvorni faktor, da je kruna sv. Stjepana ujedno i hrvatska kruna i da imaju pravo na sve povlastice i privilegije kraljevstva. To bi bilo puno lakše da nisu putem zanemarili simbolične geste, poput zasebnog krunjenja, ali kako se kaže, tko nema u glavi, ima u nogama. S druge strane, hrvatska birokratska upornost se često isplaćivala naročito od 18. do početka 20. stoljeća, izuzev banovanja Khuena-Hedervaryja.
Тога нема, нити је забележено да се на једној церемонији неки владар крунисао за краља два засебна регнума.Крунисали су се само за краљеве Угарске, а то је значило и да владају свим земљама којима су и Угари владари, односно круна светог Стефана.Нису Чеси имали никакав увид у Хрватску па да им то буде неки репер, они су сами били значајан фактор и као што сам ти и рекао електори који су бирали цара СРЦ, нешто што Хрвати, ни бан ни сабор никада нису имали.
Habsburzi su isprva također donosili posebnu krunidbenu prisegu za Kraljevinu Hrvatsku, ali su vrlo brzo oidustali od te prakse, a uveli su je opet tek u drugoj polovici 19. stoljeća, nakon potpisivanja Nagodbe. Tako su i Franjo Josip (naknadno!) i Karlo IV. izdali posebnu krunidbenu prisegu za Kraljevinu Hrvatsku. Krunidbena prisega je izdavana i prije Ferdinanda, a i kasnije kako sam već napisao.
О каквим то крунидбеним заклетвама говориш, може ли се то видети?Нагодба је већ 19. век и прекомпоновање монархије пре свега имајући у виду мађарске интересе али то је друга прича, ни тада бан и сабор нису имали законодавну улогу већ просто извршну, и тада су били скуп привилегованог племства, само што је Беч замењен за Пешту, феудализам шта да ти причам, али је и даље аустријски цар имао свог представника тамо.У време Фердинанда није он издао неку заклетву већ део хрватског племства и клера да ће му бити верни.
Pišeš gluposti. Današnji grb Dalmacije je bio grb Kraljevine Hrvatske i u ranijoj prošlosti se uvijek vezivao za Hrvatsku. O tome postoji obimna arhivska građa, sve sa drevnim ilustracijama i legendama i fotografije tih ilustracija imam kod sebe. Dakle, otvoreno lažeš!
То је грб Далмације, грб Хрватске је шаховница од доласка Хабзбурговаца па надаље, није то исто.
И увек се везивао за Далмацију укључујући илирске грбовнике.
https://beleznica2015.blogspot.com/2016/01/grb-dalmacije.html
то што би ти присвајао некако све живо и мртво накнадно је твоја ствар како сам рекао и нема везе са историјским контекстом.
Poanta je u tome da je u neko vrijeme prije nekih možda 50-60 godina, neka iskompleksirana budala na vašoj strani počela pisati mitomaniju kako su vojnici u Vojnoj krajini imali veću autonomiju i prava, nego hrvatski feudalci u kraljevini, što je smiješno. Točno je samo da je položaj kmetova bio lošiji u civilnoj Hrvatskoj, negoli kod vojnika u Vojnoj krajini, a sve ostalo su pokušaji liječenja kompleksa zbog višestoljetne osmanske okupacije. U Vojnoj krajini stanovništvo nije imalo čak ni vlasništvo nad zemljom, poglavar sela je bio poglavar isključivo ljudi, ali ne i vlasnik zemljišta. Svu vlast su imali njemački, češki i mađarski, vrlo rijetko hrvatski, vojni časnici. S druge strane, hrvatski feudalci su imali razmjerno velika prava, privilegije i povlastice, vlasništvo nad zemljom, privilegij sudstva, zakonodavstva, u starijim vremenima i ovlast organiziranja i vođenja vojske.
Не знам на кога мислиш али становништво у Војној Крајини јесте имало бољи статус у односу на остатак монархије, нису плаћали бројне порезе које кметови у остатку јесу, и имали су много мање обавеза, гарантована верска права, али су зато морали да ратују када их позову, то је била цена тих привилегија.Зато је забележено да сељаштво бежи у Војну Крајину масовно, па су владари на захтев феудалаца морали да их враћају и то да забране.Зато и не чуди што су ту Срби најдуже и опстали, док су су се у остатку углавном асимиловали у тамошњу већину, поговотово ако их је био мало у неком месту.Наравно да нису били власници земље, то је био цар, али власници нису били ни кметови, и уз то у још горем положају него граничари, отуда чести устанци сељака.
