Večiti romantičari

[Lada]

"Uživati u životu je veliko umeće, i u lepršavom i eteričnom i u čvrstom stanju... treba se se ipak potruditi. Svaka naša reč, naša misao dok čitamo, ćutimo i razmišljamo, uz dobra predosećanja, i uz muziku Šopena, je jedna mala molitva za nas i naše prijatelje. :Sfinga

 

[Poli46]

Hodajući, stvorila sam porodicu,brak,karijeru,imala mnoge uspehe i neuspehe,i šta da vam još kažem?
Još sam na putu..tu sam još,hodam..Ponekad se pokolebam,a onda nađem snage u sebi i nastavim ..
Eh vidite tu na tom putu mnogo može pomoći instinkt..a na onom duhovnom,ljubavnom..emotivnom putu..
intuicija..meni su pomogle i evo jos putujem...

 

[gost 359182]

 

[Lada]

To jako lupanje njenog srca ,nije bio strah.Bio je to dodir njenog lica.
Pod zatvorenim kapcima osetila je blizinu.
Zna da je prošaputala:-Da li si stvaran?Da,jesam .Ćuti,prestani da tražiš lek u rečima.!
Sa naporom kapci su se podigli.Videla je svoje ispružene ruke u trenutku kada je Zora sa odlaskom sna podizala zidove jutra.
Odnela ga.Gde?Možda dublje u njene snove..
Lagano je prešla rukom preko lica,da utisne dodir srca njegove jagodice,koju je nosio za nju, pokazujući put novog dana radjanog Svitanjem.
A njeno budjenje je zaplakalo za snom,i njegovim imenom na usni.Zbog probudjene brižnosti u razbarušenoj kosi koja je ostavila miris užurbanosti sa puta napora.

 

[Branko Lori]

 

[Poli46]

Nije dovoljno samo materijalnim poklonima okružiti svoju voljenu osobu,potrebno je duhovno
shvatiti i prihvatiti ono što nam nudi..i uzvratiti.Nestrpljivi smo,uvek žurimo...ali možda baš u tim
trenucima, naše duše govore nešto veoma važno..Ali mi nismo čuli.Propustili smo tu dragocenu
poruku duše...Šapat duše..

 

[Lada]

Kad bi čovek mogao reći ono što voli,
kad bi čovek mogao uzdići svoju ljubav do neba,
kao što je oblak uzdignut u svetlosti;
kad bi poput zidova što se ruše
da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u središtu,
kad bi čovek mogao razoriti svoje telo,
ostavljajući samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koja se ne zove slava ili sreća,
nego ljubav ili želja,
ja bih konačno bila ona, kako sam se zamišljala,
ona što svojim jezikom, svojim očima i rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu svoje istinske ljubavi.

Luis Cernuda

 

[Branko Lori]

 

[Poli46]

Sumnja,radoznalost,ljubav...šta je to što me vodi na ovom putu?Upoznati sebe...
pa za to je potrebno da predjem ceo put..a onda??

 

[Lada]

"Napućim usne, ljubim vazduh i molim ga da postane vetar,
do tebe da odnese to malo nežnosti, što umem da pružim... "

 

[Čupovsky]

Nećemo biti bogati u novcu, ali ćemo biti najbogatiji u ljubavi; ne bojim se života ni ljudi, bojim se samo da me se tvoje srce ne zasiti; bio sam sam, sad imam svoj svet, kao da sam osvojio svoju planetu; sprečiću svakoga ko bude hteo da prodre u naše carstvo, da ne bi ugrozio naš mir.

 

[Čupovsky]

Šapnuću ti jednom tiho sve što želim da ti kažem, želim da osetiš odjek i snagu mojih osećanja! Ne želim da vičem i trošim bilo koji deo osećanja na druge, želim da ti šapnem sve.. Samo tebi!

 

[celadon]

“God is silent. The devil whispers.”

Donato Carrisi, The Whisperer

 

[Mister]

Ona je tamo
Iza svih snova
Iza života
Iza svih ovih laži od postojanja
Iza svega

Koža joj miriše na moje stihove,
na riječi,
riječi kojima je pokrivam noću,
na ishodište i konačni smisao mene

Jovica Letic

 

[Lada]

To što se krije u mom rukopisu,samo ti umeš da pročitaš.
Pogled na obalu reke i šuštanje lišća,onog koji vetar začikava,uvlačeći se medju grane,kao tvoji-moji prstići kroz kosu,izvijem vratić kao da bolje vidim ponudjeni prizor, a lepota od tvojih usnica niz moj vrat,zanjiše lepotu šuštavog lišća,te novorodjena jeza prostruji mojim telom,a pogled u tvoje oke,otkriju novu tajnu
Otisak grafitnog praha na stranicama knjige unese novo osećanje u našem otkriću istosti trenutka.
Retki prolaznici gužvaju lišće,dok mi svijeni jedno uz drugo ispijamo podeljeni gutljaj kafe i pogledom obuhvatamo oblačke iz kojih tek što ne zadobošari kiša.
Vetar se podigao jače.Pokupio mirise sa latica rascvetalih cvetova u oktobru i poneo ih sa nama do jarko zelene livadice,gde su se razlili.
Ti čitaš da je svaka latica naš susret iz života pre,i zato ovaj najlepši cvet sa predivnim tučkom,odiše beskrajem
Ožedneli novom žedji uzimamo noć ,ne čekajući svitanje da podigne zavesu zvezdanog neba, i Ti si ja i ja sam Ti,pod pokrivačem modrine gde se razliva toplina nas. (m.m-Kosulja...)

 

[Poli46]

Ti ne daješ da naslutim tvoju prisutnost..ne dozvoljavaš mi pristup
svojoj svetlosti,bez koje ne živim...ne postojim,nema me ..nigde

 

[Branko Lori]

Sherif

 

[Čupovsky]

Postoje ljudi koji nam uđu u naš život, i zatim brzo odu.
Postoje zatim ljudi koji čine da nam duša zapleše. Oni nam otvaraju oči tihim šapatom svoje mudrosti.
A postoje i ljudi zbog kojih poželimo hodati po nebu. Oni ostavljaju trajan trag na našim srcima, i zbog njih više nikada nećemo biti isti.

 

[Čupovsky]

Najbolja ljubav je ona koja nam probudi dušu, koja nas tera da težimo višem, koja zapali vatru u našim srcima i donese mir u našim mislima. To je ono što se nadam da ću moći da pružam zauvek.

 

[Čupovsky]

 

[Mister]

Pili su vino starije od nje.
Na hridini našminkanoj solju
gola do pojasa savjesti,
mahnito ljuta, rekla mu je
da je voajer
jer gleda more mirnije od novorođenčeta.
Tako nagoj i pohotnoj
nije se izvinio.
Okrivio je vino
premlado da bi ga uvrijedio.
Obukla se,
leđnim stilom zauvijek otplivala.
Nije se ni okrenuo.
Ali, vidite nevjerne Tome,
sada tek punoljetni
talasi i virovi
počinju striptiz.
Tada se otrijeznio

Boris Jovanovic Kastel

 

[Poli46]

Tihim korakom prikradaš se mojoj duši..srce je poskočilo osetila sam drhtaj..
Da li je osetilo tvoje prisustvo?Nemoguće je..jer to samo duša može znati..
može osetiti..tihu vibraciju koju širiš poput mirisa kamelije..nežnu i prefinjenu

 

[Lada]

Duboko
Tvoje najlepše cvetove ,iznikle iz dodira rascvetavam po sebi.
Sporazumevamo se otkucajima srca u ritmu treptaja zvezda,pod nebom koje nas pokriva.
Pogledom nežnosti i daljine naše kose su se splele i učvrstile cvetovima: Uvek proleća, za nas.
Ruku pod ruku mesečev sjaj i sjaj tople zvezde ,skraćuju put zvezdanog neba i osvetljavaju tvoje lice,u kome kupam svoje, istošću našeg osmeha.
Naša tela pasu travu pod nama.
Brzinom svetlosti razlažem se do šapata uzdaha, i opet sakupljam da bi me ti novim dahom rastočio.
Medene kapljice ponoćne rose priljubljuju naša tela dok dišemo žudnju čežnjivim rukama ,prepuštajući nas plimi talasa okeana postojanja do nepostojanja.
Žive šume noći ne odolevaju u medjuprostoru svemira i prepuštaju nas lebdenju po horizontu , uzvitlanih
mirisa od rascvetalih latica nas u nama.Ti u meni ja u Tebi.
Toplina tela greje dlanove .Usne postaju žaruljice koje sakupljaju rosu tela da utaže neutaživu žedj.

 

[Branko Lori]

 

[Lada]

Kosmos je dobio nove boje,od njegovih reči ,i krila ptice koju stvara,postala su raskošna i lepa,u novom pokretu muzike koja se pojavila u sagledavanju darovanih znakova,sa mirisom žara...