Večiti romantičari

[Lada]

"
Sanjaj o letenju,
ali leti,
ne onda,
kada si sigurna u svoja krila
već u iskrenost
svoga neba"

 

[Branko Lori]

 

[Lada]

"Ako se ne pozdravimo, ne zameri, znaš da jedva čekam da odem.
Sve se nešto nadam da je tamo bolje. Ovde ništa, osim tebe, nije valjalo. Ne znam kako drugi vole, al’ ja to nekako čudno, nekako bolno.
Možda je i drugima nekako teško, pa misle da će svakog časa nekako umreti, al’ nekako im se ne da, pa nekako trpe i žive nekako. Ja nikako.
I kad bih nekako živela, jedva bih čekala da prestanem, al’ da se ne opraštam od tebe, jer ne bih preživela kada bih znala da te poslednji put gledam.
Ako se ne pozdravimo, zameri što sam pobegla i nisam još jednom rekala ono što više nikad nećeš čuti.
Duri se i zvocaj, zaslužila sam kad nisam umela da volim k'o sav normalan svet, već nekako najviše na svetu i nekako do kraja života.
Ti bi rekao do kraja vremena!

 

[Čupovsky]

Veza ispunjena ljubavlju je ona u kojoj voljene osobe mogu biti ono što jesu.U kojoj se ta druga osoba smeje sa mnom,ali nikada meni,koja plače sa mnom,ali nikada zbog mene.Voleti život,voleti sebe,voleti,biti voljen.Takva veza se zasniva na slobodi i nikada ne može rasti u ljubomornom srcu.

 

[Čupovsky]

Volim te,a da ne znam kako,ili gde,ili odakle.Volim te jednostavno, bez problema ili ponosa,volim te ovako jer ne znam nijedan drugačiji način kako te voleti nego ovako,u kojem ne postojimo "ja" ili "ti", tako intimno da je tvoja ruka na mojim prsim,a moja ruka tako intimno da se kada zaspim,tvoje oči sklapaju.

 

[Poli46]

Ljubav polazi i dolazi iz duše,iz naše suštine i celokupnog bića
Ako se makar jedna ćelija buni, protivi se, onda ljubav nije
bez senke sumnje...tamo gde je sumnja nemoguća je ljubav.
Kad krene preispitivanje ljubavi nema..Može da postoji samo
vid uslovljene ljubavi.Sumnja ubija čistu ljubav..

 

[Lada]

"
Kliziš pod mojim usnama,
kao usna harmonika.
Falsetom ispuštaš čarobne zvuke,
nastale prolaskom mog daha
kroz pore na tvojoj koži.
Kada se pregreješ i gotovo zaječiš
od beskrajne solo deonice,
preuzmeš melodijsku liniju,
pa klizim pod tvojim usnama,
neprekidno ispuštajući
isprekidani tremolo.
Kad popusti koncentracija,
učini mi se da me ljubiš.
Nadahnuti usnom harmonijom
komponujemo i izvodimo koncert
za dve lude bez orkestra."

 

[Čupovsky]

Na vrelom tvom uzdahu moje usne doleću i zanosnom mekom belinom ramena klize,obilaze slatka bespuća kože i deo po deo zauzimaju nepregledne strasti rajskih polja.

 

[Čupovsky]

Pesmom bih da probudim zaspale anđele na krilima noći uplovim u tvoje odaje,vratim sjaj noćima bez zvezda,izvučem adrenalin iz usnulih žlezda.Zagrlim uzdahe čežnjivim grudima,napeta čula opijem strastima,dodirom zaigram po zategnutoj koži plesom koji vatru vulkana loži.

 

[Poli46]

"dodirom zaigram po zategnutoj koži "osećam drhtaje tvog bića..uvijaš
se od miline, ne znaš šta mi je u mislima,osećaš kožom..reči nisu potrebne.

 

[Lada]

Ćute trenuci sećanja
pred uzdahom istine jasnog sna
Žudnje daleke
još samo vrisak ne zna
Daljinu sasvim da sakrije
u mojoj sobi
dok pred ogledalom Sudbine
stojimo nas dvoje
odeveni odorama golotinje
u prevelikoj čežnji
da smo i od Sna veći i bliži
Zagrljaju Svitanja u nama - Andjelko Zablaćanski

 

[Lada]

Osvrneš se i, okolo, vidiš jedino sebe kako si naglo zaćutao kao veliko zvono kome je puklo klatno. I tek tada se prisetiš da ipak u tebi ostaje to čudo što sadrži ne jednu, već bezbroj večnosti. I shvatiš: samo se onaj, ko je imun na stvarnost, nikada neće razboleti od rđe i od venjenja.

 

[Poli46]

Mi ćemo pričati zemljinom prahu nemim jezikom prirode,
o tome kako smo bili drugog materijalnog oblika i da smo
imali nešto..šta to beše..život i još..ljubav,ali to već nismo
znali kako da opišemo.Nemi jezik ne poznaje tu reč..

 

[Čupovsky]

Neka te ne uznemiri neobičan početak pesme,pričaću ti mila o snu koji u meni noću šeta.Vatri sto me jutrom budi i miru koji osećam dok u svakom koraku stiha idem prema tebi.Taman kad se mesec useče u sobu,prilazi mi san,a ti se nevidljiva zamakneš iza prozirne zavese.Uz hladan zid prosečes, nosiš sunce na ramenu i paziš da me obris tvog pokreta ne uznemiri.

 

[Čupovsky]

Slušam tvoje srce kako iz moga zažarenog srca pije sunce,a valovi tvoga boka pokretima svetlosti prevrću moj bok.Zatim osećam usred svoga grla hod što donosi tople usne i kad nas vihor strasti poput divljih ptica razbaca među oblake,celom ćemo posteljom što pod nama šumi složno zajecati.

 

[Lada]

Uzivam u tvojoj temi i postavkama!@Čupovsky


Kako je lepo s tobom - Goran Tadic

Žao mi što nisi tu,
da vidiš kako je lepo sa tobom.
Ja samo mislim da nisi tu,
zato i ne volim da mislim,
jer znam da si tu.
Neće biti da nisi tu,
pa ne umem, k’o što umem, da te volim
Evo, mogu ti prepričati srce,
ako imaš dva – tri milenijuma vremena.
Čekaj, samo da mi srce uzme vazduh,
veliki je tremaroš kad izađe pred publiku.
Je l’ ti smeta što te volim?
Znam da i bez mene imaš briga preko glave,
al’ sve mislim neće biti da sam ti ja najveća
Gde ćeš biti kada mi nedostaješ, a već mi nedostaješ
i šta ćeš kad ti dosadi da te onoliko ljubim
i da ti onoliko šapućem onolike nežnosti?
Tvoje usne prate naše misli, naše misli prate naše usne,
jer nam se hoće, jer nam se može, jer su za ljubljenje,
jer nema smisla ovakve misli propustiti.

 

[Branko Lori]

 

[Poli46]

Ako pogledam svet tvojim okom ,unutrašnjim, vidim ono što ti vidiš...
Veruj mi lepše je nego ono što vidim ja svojim ovozemaljskim jadnim
vidom.Slepi smo za druge i drugačije lepote,za lepote nebeskih daljina.

 

[Lada]

Šta je ljubav ženi? To je mač s dve oštrice. Ako je ta ljubav slaba, pisana malim početnim slovom, pretvara se u egoističnu i posesivnu. Više je tišti strah hoće li biti volena, nego hoće li voleti. Više je tišti strah da joj se neće pridati važnost, nego hoće li sama pridavati važnost drugome. Ali, ako se Ljubav, pisana velikim slovom, budi u ženi kao Duša, tada je to velika sposobnost ujedinjavanja; to je ona vatra ognjišta, plamen središta Zemlje, središta hrama. Žena je ta koja ujedinjuje, ima sposobnost spajanja, povezivanja osoba, duša, izmirivanja onih koji ne žive u miru: njena ljubav je velika širokogrudnost. Njena ljubav je sposobnost uočavanja lepote, harmonije; borba za pravednost. Zbog toga je žena Ljubav, ali i Mudrost jer poseduje praktični um sklon redu sa sposobnošću rasuđivanja koja je za nju karakteristična. Ukoliko je zapitamo zašto nešto radi, uvek će znati odgovoriti. A iznad svega ima veliku snagu koju ne sme protratiti: to je intuicija.Ona misli osećajući.
...Postoje samo tri stvari koje se mogu uraditi sa ženom.
Možeš da je voliš, da patiš zbog nje ili da je pretvoriš u književnost...
Lorens Darel
"Aleksandrijski kvartet"

 

[Poli46]

treba obratiti pažnju,usmeriti je..fokusirati se na svaki tren ove ljubavi,
uživati u svojoj prisutnosti i prisnosti koju delimo..dodirima,pogledima,
telesnim mirisima..biti uvek tu,jer to će proći..ostaće samo pustoš..

 

[Čupovsky]

Ljubav je sposobnost jednog čoveka da daje,ne osvrćući se koliko dobija nazad.Najznačajniji i najmudriji deo jezika kojim svet govori i koji svi ljudi na zemlji mogu razumeti u svojim srcima, nešto starije i od ljudi,a što ipak svaki put istom snagom izbija bilo gde kad se sretnu dva pogleda.

 

[Čupovsky]

Ljubav nije ljubav koja se menja kad naiđe na promenu ili odlazi sa onim koji odlazi.To je večni putokaz, snažan i ničim uzdrman.To je zvezda vodilja svakoj izgubljenoj barci čija je vrednost nepoznata, ali ne i veličina. Ljubav nije igračka vremena, mada rujne usne i obrazi pod zamah njegova srpa dolaze. Ljubav se ne menja sa njegovim kratkim časovima, nedeljama, ona traje večno, do samog sudnjeg časa.

 

[Lada]

Pomešani nevidljivi i vidljivi trenuci ,uvode me skrivenim pasažima,opojno i zaneseno,u planove sada i sutra.
Natčulna vizija,pomešana sa fluidnim prizorima duše,koja se naslućuje samo u širom zatvorenim očima,čarolija darovana kroz proteklo vreme,smešta se u dubinu prozrenja,kao osvedočenje neomedjane postojanosti!
Pokušavam da nastavim tkanje,a ono krene muzika jednorukog violiniste,pomuti mi vid,pa ne vidim gde su staze za isti pravac nestale.
Varljiva senka smeta oku i onaj čičak,neprekidno bocka očnu jabučicu,i suzica u otporu krene istim ritmom toka,prateći misli u sprintu,i sve to nezaustavljivo pokrene u nizu ,teškoću u tkanju,zbog mokrih niti kojima se oblici ne razaznaju pravilno.
Paradoksi i dvojstva,želja i mogućnost,rizici - jesu odraz doživljenog te teško takvi pronalaze način uživljavanja u stvarnosti.
Ne umem sama!
Intuicija i erudacija čuda i truda!Dragocena uzajamnost ne želi da ostane van pogleda.
Cilj neizvesnosti - klizav drum nikako da prihvati iskorak iz plamenog kruga,tog neomedjanog postojanja..
Volim te!

 

[Suljo.L]

 

[Lada]

Vreme za sobom ostavlja i lepote za vreme - u kome im se divimo!
Nebo i more ovog sutona zagrljeni kreću ka noći!
Noć razdelnik za novi dan,i vreme kao fantom,skraćuje daljinu,a to što sada i vreme i nevreme,živim u čekanju i u pitanju:da li ću u onom danu predvidljive ravnodnevnice,kada noć i dan budu podjednako svetlost i mrak,i kada ljubav i čežnja budu podeljeni po pola,hoće li tada pola mene biti kod tebe i pola tebe biti kod mene,hoće li se tada zaustaviti vreme?Taj koren nade ostavlja mi osmeh - tu na licu gde si ti ucrtan Lep dan u osmehu!