Večiti romantičari

[Lada]

Zemlje , ljubavi i sigurnosti.

" Bio je to samo njeov osmeh, ništa više. Nije sve ispravio. Nije ništa ispravio. Samo osmeh. Sitnica.
List u šumi koji drhti pošto je preplašena ptica poletela.
Ipak, prihvatiću ga. Široko otvorenih ruku. "

 

[Lada]

"Prijatelju,
ne očekuj od žene koja te voli
da u sebi pomiri srce i um, strast i pokornost .
Ne ume ona to.
Ona je sazdana nad večitim protivrečnostima
i ako joj to pokušaš promeniti, sagoreće.
Zdrobi njen skriveni oklop i ćuti!
Oseti tišinu, upi u sebe svetlost i ćuti.
Dobio si tajni biser sjajni,
ceni to, prijatelju moj. "

 

[Poli46]

Što su dublja osećanja,to je dublja i skrivena istina.
Što je razgovor racionalniji,to je manja mogućnost da se istina otkrije,..
jer um je u stanju da dokaže samo beznačajnije racionalne istine.
Dublje istine razum nije u stanju da dokaže.....

 

[Lada]

Ne plači, o zrikavče!
Nema ljubavi bez rastanka
ni za zvezde na nebu!

 

[Čupovsky]

Tražimo čoveka u drugome i srdimo se ako ga tamo nema.Potražimo ga u sebi,odnegujmo ga i posmatrajmo kako se čovek u nama povezuje sa ljudima oko nas.Sličan se sličnom raduje,slični se pronalaze.Oni drugi i drugačiji,neće se zadržati.Čak i ako mi ne odbacimo njih,odbaciće oni nas.

 

[Poli46]

Pletemo najlepše priče...moguće i nemoguće,koje budni nismo u stanju...ovim nasavršenim govorom,
a po volji bogova,da izrazimo rečima,jer ne posedujemo reči kojima bi imenovali,te lepote i neobične svetove,
koje smo ispleli dušom u snovima jer, duša tada govori..dok sanjamo.

 

[Lada]

 

[Lada]

U jutro zeleno
hteo bih da sam srce.
Srce.
U kasno popodne
hteo bih da sam slavuj.
Slavuj.
(Duso,
odeni se u boju narandze.
Duso,
odeni se u boju ljubavi.)
U jutro zivo
hteo bih da sam ja.
Srce.
A s' veceri
hteo bih da sam tvoj glas.
Slavuj.
(Duso,
odeni se u boju narandze.
Duso,
odeni se u boju ljubavi.)

Lorca

 

[Poli46]

Melanholija je dar kojim smo svi darovani,samo neki više...neki nešto manje.
Ako ništa drugo mi stvaramo u snovima.
U časovima samoće, mi smo stvaraoci,bar mislima,ako nas ruka ne sluša ili oči i uši više ne suže.

 

[Lada]

..."
Ponekad mi se čini da je tamno
i hladno oko mene
i da samo ti čuvaš nešto
nalik toplini. ..."

 

[Branko Lori]

 

[Lada]

Prijatnost mirisa u zadovoljstvu,spušta mi otežale kapke.
Udahnem duboko miris,raspoznam notu, ispružim dlan,da dodirnem..Na dlanu neočekivana toplina.
Laki stisak koji me povede ,tišinom osmeha.Malim ulicama šarenih fasada.Zajedno.
Ruka u ruci.Osmeh u osmehu.Iskre u očima.Mirisi...
Istovremeni pokret slobodne ruke.Vrhovi prestića na mojoj usnici,moji na tvojoj...Tvoji skliznu niz lice..Lahor na nama.Mrsi pa upliće nam kosice,praveći blistav deo niti,koji presijava.Čudesno..Zlatoliko..
Stopalima isprepletanih koraka,koji pomalo zastaju tek da se usne sretnu,idemo ka mestu posebne tišine uzdaha.
Kiša se svlačila zavodljivo
Udahnem duboko miris tebe...
Miris se razlije...Otvoreni kapci izmedju trepuša upijaju obrise..Dišem te,dok toplina dlanova isijava vrelinu,neugasle čežnje...Šapat nisko,niže od raštrkanih oblačaka koji putuju..

 

[Poli46]

Kad lišće počne da žuti,rumenilo zameni mrtvilo ...priroda polako umire ..i spava.Dok ona tako spava
u njoj se dešavaju procesi,kojim ona ne upravlja,i nije ih svesna dok spava.To su pripreme za
ponovno rađanje,i onda jednog jutra ukažu se prvi znaci novog života..Priroda se budi..Panta Rei.

 

[celadon]

Poslednje rumenilo u svom dvorištu, zameniću rumenilom vatre u svom kaminu. Ne dam da rumenila nema ... dok mene ima.

 

[Lada]

Poslednje rumenilo u svom dvorištu, zameniću rumenilom vatre u svom kaminu. Ne dam da rumenila nema ... dok mene ima.

Veoma volim tvoja zapazaanja,komentare,i mislim da si divna osobica,posebno kad se setim kako si tesko podneo odlazak tvoje maltezerke..stvarno,sve najlepse o tebi i tvojim postavkama

 

[Lada]

..."
Moglo je da ne volim sve tvoje i ne voliš sve moje,
Moglo je,
Bez svetlucavog pirsinga u oku,
bez samoubistva tobom.
Moglo bi da ne pričam sa tobom, bez tebe,
da žalim sve što sam želeo,
da te neko voli više od mene
moglo bi da ne znam gde mi je duša,
Moglo bi, ali neće. .."

Nedostajano tvoje...

 

[Čupovsky]

“Dala si ime mojoj duši. Na tren sam u agoniji, a na tren pun nade. Molim te reci mi da nisam zakasnio, i da su ova dragocena osećanja uzajamna. Nudim ti se opet, pružajući ti svoje srce sada još više nego pre kada si ga zamalo uništila, pre osam i po godina. I nemoj slučajno da kažeš da sam te zaboravio i da mi muškarci zaboravljamo lakše i pre od žena. Volim samo tebe. Tako je oduvek bilo.

 

[Čupovsky]

“Tebe treba ljubiti i to često. I to treba da radi neko ko zna šta radi.”

 

[Čupovsky]

Dobro jutro..

 

[Lada]

Od svega što se u glavi krije,
od svih čuda što se tu množe,

poljubac je najdivnije
čudo što ti se desiti može.

Kad se, kružeći ovim svemirom
bezbrojnih srca, putanjom dugom,

dva srca ozare istim nemirom
i oglednu se jedno u drugom,

tada i glave malo zastanu
s krunicama od rosnog klasja,

a usnice se sretnu i planu
plamičkom poljupca što svet obasja.

I tako kroz dva tela poteče
svetlost što stvara novu planetu,

jer, poljubac je, kao što reče
pesnik, najlepši susret na svetu!

Dobrica Eric.

 

[Poli46]

Ljudi ne vole sami sebe.Definitivno.. To im ne pada na pamet. Lako je voleti neprijatelja; ali je vrlo teško voleti samoga sebe.
Dobro poznajete svoju ličnost,znate sebe... kako biste mogli da se volite? Međutim, osoba koja može da voli samu sebe,
može da voli i druge ljude. Kad zavolite sami sebe, onda ćete biti dužni..bićete sposobni da volite svoje neprijatelje i sve
druge ljude. Ako možete da volite sami sebe, onda ispunjavate osnovni uslov ljubavi.. Samo iz takve ljubavi izranja mir.
To je ulaz ....

 

[Lada]

"Što je život? Oka treptaj.
Tajna tajne.
Između dva otkucaja
srca stane. "

 

[Poli46]

Tuga je emocija koja na sreću prolazi brzo kao i sve druge emocije.Sve je prolazno i u toj prolaznosti,prodje nam život,
a mi to jedva primećujemo...A treba živeti

 

[Čupovsky]

Uvek postoji neko ko nas čeka na kraju puta,na kraju dana na kraju svega uvek.Uvek postoji neko ko nas voli baš takve kakvi jesmo.

 

[Čupovsky]

Čudno je kad u jednoj sekundi možeš postati samo sećanje.Još čudnije je što sećanje postaje sekunda koja traje večnost.