Vaša najstrašnija iskustva???

Bila ja jednom u spavacoj sobi(jer mi je tu kompjuter).Sedim ja na stolici,a pored mene bila neka mala stolica.U mojoj sobi bio mrkli mrak,nista se ne vidi,a sam sam bila.Kad se odjednom nesto culo na stolici maloj kako nesto neko jede.ja pogledam,nema nikoga.Vratim ja pogled,opet ja nesto cujem.Opet ja pogledam ne cuje se nista,a kada vrtaim pogled opet se cuje.



Znate li mozda sta bi to moglo da bude? :eek:
 
Невена Мештеровић:
Bila ja jednom u spavacoj sobi(jer mi je tu kompjuter).Sedim ja na stolici,a pored mene bila neka mala stolica.U mojoj sobi bio mrkli mrak,nista se ne vidi,a sam sam bila.Kad se odjednom nesto culo na stolici maloj kako nesto neko jede.ja pogledam,nema nikoga.Vratim ja pogled,opet ja nesto cujem.Opet ja pogledam ne cuje se nista,a kada vrtaim pogled opet se cuje.



Znate li mozda sta bi to moglo da bude? :eek:
Kliknite za proširenje...
protonslime.gif
 
Мени је ову причу испричао мој ујак...У.с-Р'А(0 сам се жив.Кад је био мали играо је карте са сестром(мојом мајком),док је деда слушао неке вести на радију..Мишки је чуо неке звукове шкрипања напољу...Изашао је да провери,али ничега није било...Питао је унука да ли је чуо звукове...Он је рекао да ништа није чуо...То се понављало месец дана...Радомир је сазнао да хоће да га пошаљу у лудницу тако да с обесио на комшијуну трешњу..И као кружи прича да ко дође у то село да га Александров дух прогања!!!
 
Mange Iz Katange:
Мени је ову причу испричао мој ујак...У.с-Р'А(0 сам се жив.Кад је био мали играо је карте са сестром(мојом мајком),док је деда слушао неке вести на радију..Мишки је чуо неке звукове шкрипања напољу...Изашао је да провери,али ничега није било...Питао је унука да ли је чуо звукове...Он је рекао да ништа није чуо...То се понављало месец дана...Радомир је сазнао да хоће да га пошаљу у лудницу тако да с обесио на комшијуну трешњу..И као кружи прича да ко дође у то село да га Александров дух прогања!!!
Kliknite za proširenje...

kakav li haos nastane kod njih kad uleti leptirica u kuću?
 
Neki dan sam bio na takmicenju u orjentingu (za one koji ne znaju, ukratko, imate postavljene kontrolne tacke i dobijete kartu na kojoj su one oznacene. I pobednik je onaj koji najbrze nadje sve kontrolne). E sad, moje kontrolne su bile postavljene u sumi, bas ono, duboko u sumi... I ja tako picim, kad odjednom cujem zavijanje. Zavijanje vukova. Us*o sam se ziv :O (Inace, uvek nosim noz sa sobom kada idem na takmicenje, ali ovog puta nisam)
 
Poslednja izmena:
Mange Iz Katange:
Мени је ову причу испричао мој ујак...У.с-Р'А(0 сам се жив.Кад је био мали играо је карте са сестром(мојом мајком),док је деда слушао неке вести на радију..Мишки је чуо неке звукове шкрипања напољу...Изашао је да провери,али ничега није било...Питао је унука да ли је чуо звукове...Он је рекао да ништа није чуо...То се понављало месец дана...Радомир је сазнао да хоће да га пошаљу у лудницу тако да с обесио на комшијуну трешњу..И као кружи прича да ко дође у то село да га Александров дух прогања!!!
Kliknite za proširenje...
da mu je88 majku ako ja ovde nesto kapiram . .
 
олга96:
јаоо идем ти ја данас у госте, сама, небитно код кога. Предратна зграда. Стан на једно петом спрату, наравно без лифта. И...на једно трећем спрату се зауставим да откопчам јакну јер само што нисам издахнула од пењања, погледам онако безвезе кроз ограду доле и ввидим човека у сивом џемперу с црвеним качкетом који је ладно нестао за секунд, испарио z:cry:
Kliknite za proširenje...

Nesto slicno se desilo drugarici i meni pre dve godine. Bilo je leto i ona je bila celo popodne i vece kod mene. Uvece sam krenuo da je ispratim donekle i tako stojimo na ulici u mraku i pricamo i ja vidim da ma jedno 10-15 metara od nas stoji covek, ali je stajao u senci pa sam kogao samo da vidim obrise, ali covek stoji. I pricam sa njom i pogledam u coveka i vidim kako lik nestaje. Ne znam kako da opisem, uglavnom lik nestao pred mojim ocima ha sekundu. Odsekao sam se bio, ali nisam hteo njoj nista da kazem da se ne uplasi ( plus sto bih morao da je pratim onda skroz :P ) nego sam joj samo rekao da mi se javi kad dodje kuci. Javila se preko fejsa i ja joj tad ispricam sta sam video kad i ona meni kaze da je videla isto, ali da je mislila da tripuje pa nije htela nista da kaze. I ja bih mislio da sam istripovao da mi nine rekla isto to. Dan danas ne mozemo da objasnimo sta smo videli. A ortak koji od pre par meseci cita vodu ovde po Grockoj kaze da bas u tom delu gde smo ga videli ima par napustenih kuca.

Sent from my GT-I9100 using Forum Krstarice mobile app
 
Meni se pre god. dana desilo nesto cudno...nisam nikome govorio o tome jer nisam tome pridavao puno vaznosti, ali evo da tema na zamre...

Ovako; u stanu imamo jednu sobu koju vrlo retko koristimo zato sto je mnogo stvari nabacano tu i totalno je u haosu, ali volim da je koristim zato sto me ukucani ne uznemiravaju dok sam tu...uglavnom, krenem da radim vezbe, negde oko 20:00 je bilo, i kao i uvek nakon vezbi samo se bacim na krevet da odmorim nekih 2 min. i onda odem kod ostalih, ali jedne veceri sam ugasio svetlo i taman kad sam resio da krenem uzmem da pomerim neke stvari iza kreveta i opet bez razloga legnem (inace na stomaku lezim)...i samo posle par min. cujem da se vrata otvaraju, ali ne otvaram oci i ne okrecem se da vidim ko je posto sam pretpostavio da je neko od mojih, kad ono odjednom taj neko mi sede na ledja, ja u tripu da me moji zezaju i namerno ne reagujem, kad me posle min. smorilo to resim da im kazem da ne smaraju kad ono ne mogu da dodjem do reci i odjednom ne mogu da dodjem do daha, krecem da otvorim oci i da se pomerim, kad ne mogu ni to... :lol: Bukvalno sam bio u fazonu "wtf?? :confused:" posle desetak sekundi sam uspeo da otvorim oci, ali i dalje telo nisam mogao da pomerim i nista, resim ja da se smirim i da zatim iz sve snage probam da se pomerim i samo sto sam se smirio osetim da nemam vise tereta na ledjima i samo se odjednom cimnem i zatim skocim iz kreveta i lagano izadjem iz sobe :lol:
Sad, citao sam neke price gde pise da veliki broj ljudi kad se probudi ima taj trip gde ne mogu da se pomere tako da pretpostavljam da sam i ja slucajno zaspao, a onaj deo o ulasku nekoga u sobu i ost. je sve bio san valjda... :confused:
Ali ima nesto cudno sa tom sobom...recimo, jednom kad je sestra bila sama u stanu zove me na mobilni i place i moli me da dodjem kuci, ja ulazim u stan, kad ono pas pokusava da izadje iz sobe, ali nesto kao da ga vuce nazad za zadnje noge, pas cvili i grebe pokusavajuci da izadje, a sestra na drugom kraju stana kuka i govori mi da probam da izvucem psa...ja pridjem vratima i samo ih otvorim sirom i pas samo izleti k'o raketa... :lol:

Inace, sestra, za razliku od mene, ima dosta dodira sa takvim situacijama, i ispricala mi je neke price sto su joj se desavale dok je bila sama sa deckom kod njega u kuci, dok je njegovoj pokojnoj majci bilo 40 dana (a verovatno znate price vezane za tih 40 dana)... napisacu i to sutra ako se setim svih detalja...
 
Funny!:
Meni se pre god. dana desilo nesto cudno...nisam nikome govorio o tome jer nisam tome pridavao puno vaznosti, ali evo da tema na zamre...

Ovako; u stanu imamo jednu sobu koju vrlo retko koristimo zato sto je mnogo stvari nabacano tu i totalno je u haosu, ali volim da je koristim zato sto me ukucani ne uznemiravaju dok sam tu...uglavnom, krenem da radim vezbe, negde oko 20:00 je bilo, i kao i uvek nakon vezbi samo se bacim na krevet da odmorim nekih 2 min. i onda odem kod ostalih, ali jedne veceri sam ugasio svetlo i taman kad sam resio da krenem uzmem da pomerim neke stvari iza kreveta i opet bez razloga legnem (inace na stomaku lezim)...i samo posle par min. cujem da se vrata otvaraju, ali ne otvaram oci i ne okrecem se da vidim ko je posto sam pretpostavio da je neko od mojih, kad ono odjednom taj neko mi sede na ledja, ja u tripu da me moji zezaju i namerno ne reagujem, kad me posle min. smorilo to resim da im kazem da ne smaraju kad ono ne mogu da dodjem do reci i odjednom ne mogu da dodjem do daha, krecem da otvorim oci i da se pomerim, kad ne mogu ni to... :lol: Bukvalno sam bio u fazonu "wtf?? :confused:" posle desetak sekundi sam uspeo da otvorim oci, ali i dalje telo nisam mogao da pomerim i nista, resim ja da se smirim i da zatim iz sve snage probam da se pomerim i samo sto sam se smirio osetim da nemam vise tereta na ledjima i samo se odjednom cimnem i zatim skocim iz kreveta i lagano izadjem iz sobe :lol:
Sad, citao sam neke price gde pise da veliki broj ljudi kad se probudi ima taj trip gde ne mogu da se pomere tako da pretpostavljam da sam i ja slucajno zaspao, a onaj deo o ulasku nekoga u sobu i ost. je sve bio san valjda... :confused:
Ali ima nesto cudno sa tom sobom...recimo, jednom kad je sestra bila sama u stanu zove me na mobilni i place i moli me da dodjem kuci, ja ulazim u stan, kad ono pas pokusava da izadje iz sobe, ali nesto kao da ga vuce nazad za zadnje noge, pas cvili i grebe pokusavajuci da izadje, a sestra na drugom kraju stana kuka i govori mi da probam da izvucem psa...ja pridjem vratima i samo ih otvorim sirom i pas samo izleti k'o raketa... :lol:

Inace, sestra, za razliku od mene, ima dosta dodira sa takvim situacijama, i ispricala mi je neke price sto su joj se desavale dok je bila sama sa deckom kod njega u kuci, dok je njegovoj pokojnoj majci bilo 40 dana (a verovatno znate price vezane za tih 40 dana)... napisacu i to sutra ako se setim svih detalja...
Kliknite za proširenje...

Mozda ima neka cudna prica vezana za tu sobu? :think:
Pitaj tvoje mozda ce ti nesto reci.I meni se desava da me neko ili nesto davi ili bukvalno sedi na meni dok lezim.Sigurno postoji neki normalni odgovor,ali je meni to mnogo cudno.Pre mozda 3-4 godine ostanem sam kuci i odem u sobu pokojne babe.Legnem na krevet i upalim TV da gledam neki film.Odjednom se budim posle mozda 5 minuta,vidim TV ugasen a nema nikog u kuci.Ponovo zaspim i osetim da mi nesto skace po grudima,pokusavam da otvorim oci ili da se pomerim,ali nista.Pomolio sam se Bogu i to 'gusenje' je prestalo.I mom bratu su se desavale cudne stvari dok je bio u babinoj sobi.Baba je umrla jos pre 13 godina.
 
Neke od ovih priča su izmišljene, i to se odmah primeti. Kako god, ima i priča od kojih sam se prilično naježila jer sam bukvalno čula za takve ili slične događaje. Prvom prilikom ću napisati nešto o par događaja koji su se meni desili, a za koje nikada nisam našla logično obašnjenje.
 
Poslednja izmena:
Selo u zapadnoj Srbiji, priča se prepričavala godinama a datira iz vremena pre drugog svetskog rata.
Čovek se u gluvo doba noći vraćao kući od svoje verenice, kod koje je proveo čitav prethodni dan. Njen otac ga je ispratio do kapije i vratio se u unutra. Da bi stigao do svoje kuće, čovek je morao da prođe kroz malu dolinu kojom je tekao potočić, svu zaraslu šumom. Niko nije voleo da preko tog potoka prelazi ni danju, ali odatle nije bilo drugog puta kojim bi se on mogao vratiti. Spustio se on tako i dok je prelazio preko potoka, učinilo mu se da čuje muziku. Isprva tužno, jedva čujno zavijanje violine. Zvuk nije prestajao, čak se činilo da mu se približava. Palo mu je na pamet da bi to mogli biti njegovi prijatelji, koji su znali gde je on otišao i kuda bi trebalo da se vrati. Pozvao ih je po imenu, očekujući da će muziciranje prestati a njegovi drugovi iskočiti iz žbunja i početi da mu se smeju. Muzika jeste prestala na trenutak. Ali onda se začula ponovo, i to mnogo bliže nego ranije. Govorio je da tad nije bila onako spora i setna. Prestravio se i počeo da trči, ne okrećući se. Njemu je izgledalo kao da "violinista" trči za njim, i ne namerava da ga ostavi na miru. Kad je izašao iz doline, nije se usudio da stane te je nastavio da trči. Melodija je opet postajala daleka i on je zaključio da to "nešto" nije u stanju da ga prati nakon što je izašao iz doline. Stigao je kući nešto pre zore i ništa mu se nije desilo. Oženio se tom devojkom, ali u dolinu nikada više nije ulazio, čak ni danju.
Čovek je doživeo lepe godine i bio je prijatelj mog pradede. Nije pio, niti je bio sklon izmišljanju, pa pradeda nikada nije sumnjao u istinitost njegove priče.
 
DescendantOfTheRose:
Selo u zapadnoj Srbiji, priča se prepričavala godinama a datira iz vremena pre drugog svetskog rata.
Čovek se u gluvo doba noći vraćao kući od svoje verenice, kod koje je proveo čitav prethodni dan. Njen otac ga je ispratio do kapije i vratio se u unutra. Da bi stigao do svoje kuće, čovek je morao da prođe kroz malu dolinu kojom je tekao potočić, svu zaraslu šumom. Niko nije voleo da preko tog potoka prelazi ni danju, ali odatle nije bilo drugog puta kojim bi se on mogao vratiti. Spustio se on tako i dok je prelazio preko potoka, učinilo mu se da čuje muziku. Isprva tužno, jedva čujno zavijanje violine. Zvuk nije prestajao, čak se činilo da mu se približava. Palo mu je na pamet da bi to mogli biti njegovi prijatelji, koji su znali gde je on otišao i kuda bi trebalo da se vrati. Pozvao ih je po imenu, očekujući da će muziciranje prestati a njegovi drugovi iskočiti iz žbunja i početi da mu se smeju. Muzika jeste prestala na trenutak. Ali onda se začula ponovo, i to mnogo bliže nego ranije. Govorio je da tad nije bila onako spora i setna. Prestravio se i počeo da trči, ne okrećući se. Njemu je izgledalo kao da "violinista" trči za njim, i ne namerava da ga ostavi na miru. Kad je izašao iz doline, nije se usudio da stane te je nastavio da trči. Melodija je opet postajala daleka i on je zaključio da to "nešto" nije u stanju da ga prati nakon što je izašao iz doline. Stigao je kući nešto pre zore i ništa mu se nije desilo. Oženio se tom devojkom, ali u dolinu nikada više nije ulazio, čak ni danju.
Čovek je doživeo lepe godine i bio je prijatelj mog pradede. Nije pio, niti je bio sklon izmišljanju, pa pradeda nikada nije sumnjao u istinitost njegove priče.
Kliknite za proširenje...

Ovo je 'domaca' verzija Uspavane Doline :lol:.
 
Priča druga. U pitanju je isto mesto, samo je datum dešavanja nešto noviji. Moja majka, tada u svojim dvadesetim, vraćala se kući sama iz noćne smene. Pešaka, jer je uz brdo bilo teško kolima izaći. Kad je prešla skoro polovinu puta, počela je da čuje nešto slično koracima niže puta, sa čije se leve strane nalazi strmina. Pogled na potok i udolinu nije bio moguć zbog gustog drveća. Moja majka je isprva mislila da je neko od meštana, ali je od te misli odustala kad ni nakon par doziva nije dobila odgovor. Ubrzala je korak a koraci su išli uporedno sa njom. Kad je gotovo stigla do svoje kuće, setila se da nekih stotinu metara pre kapije prestaje drvored, te da bi ko god se nalazio dole mogao išetati pred nju. Utrčala je u komšijsko dvorište pa preskočila plot između dvorišta. Kad je došla do trema, nije ušla u kuću, već je čekala da vidi ko je to išao za njom. Oba velika lovačka psa su zalajala na put i pokušala da se otrgnu sa lanaca, da bi nakon toga uplašeno pobegli iza magaze i tamo cvileli neko vreme. Na putu nije bilo nikog.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top