Vaša najstrašnija iskustva???

Mole se clanovi,koji ne veruju u natprirodne pojave i koji su tu samo da bi se sprdali sa ostalim clanovima, da napuste ovu temu. Bez uvrede, mi smo tu da razmenjujemo nasa iskustva a ne da se raspravljamo sa vama. Niko vas ne tera da verujete u ovo, samo da ne pisete gluposti. Pozz :zelenko2:
Inace imam i ja jednu pricu(ocigledno, zato sam ovde). :D E ovako, pre jedno 4 godine kada sam sa mojima bila kod babe u selu, odlucila sam da uslikam drvo koje se nalazi ispred bakine kuce. Oduvek sam volela ispod tog drveta da se igram leti, i stvarno sam emotivno vezana za njega(ahaha zvuci glupo ali jeste tako). Kada sam slikala nista nisam primetila dok se slika nije ucitala(valjda se tako kaze, otkud znam). Kasnije sam videlela beli krug na slici i to mi je bilo veoma cudno jer nije bio tu. Evo i slike https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1239706_770051469689913_1802737358_n.jpg
Kada sam stigla kuci malo sam trazila po netu i nasla tekst o tome kako se duhovi pojavljuju u vidu belih krugova. Zanimljiva cinjenica je da sam ovo slikala 2 nedelje nakon sto je deda preminuo, a posto se veoma slabo kretao zbog vestackog kuka,cesto je leti sedeo ispod ove jabuke! Nakon toga sam imala jos par mnogo potresnijih iskustava bas u ovom selu.
Molim nezainteresovane da me postede nebitnih komentara. :)
 
pa da podelim moje jedno sa vama.

Kao i svi tinejdzeri, i moje drustvo se bavilo prizivanjem duhova, sto zbog neke mistike sto da pokazemo kako se ne bojimo i kako, na kraju krajeva, takvo nesto i ne postoji. Plasili smo jedni druge.
Jednom smo dozivali duhove i kod mene kuci. Nista posebno nam se nije desilo, mada jeste bilo cudno to sto se nama cinilo da je seansa trajala 30-45 min (kikotanja, govorenja drhtavim i strasnim glasom) a ustvari smo bili zatovreni u hodnik 4,5 - 5 h (vise se ni ne secam tacno). To je bio dovoljan VAU faktor koji smo prepricavali i tu se otprilike sve zavrsilo. Ali ne i za mene.
U pocetku se desavalo da izadjem iz neke sobe i kada se okrenem svetlo bude ugaseno, a da ga pri tom ja ne ugasim. Ili samo osecaj da nisam sama u nekoj prostoriji, jaki porivi sa cucnem i vidim da li ima nekog ispod trpezarijskog stola. Jednom je, uz svedoke, tacna sa kolacima koju sam ostavila u mojoj sobi na radnom stolu, zavrsila prevrnuta na podu, iako sam sobu napustila na samo dva minuta da bih otisla po kafu u kuhinju. Najbolja prijateljica je videla gde i kako sam je ostavila i gde i kako sam je posle par minuta i nasla. Naravno, castila sam sebe sa par mentalnih samara u tim prilikama i trudila se da sva ta moja iskustva pripisem svojoj rasejanosti, nespretnosti ili mašti.
Vrhunac se desio jednu noc kada sam spavala sama u sobi (moj mladji brat je tada spavao kod nekog drugara). Posto je moj stan bio na prvom spratu zgrade u glavnoj ulici u mom gradicu, a obzirom da nismo imali nikave zastore niti roletne, u mojoj sobi je bilo toliko svetlo nocu zahvaljujuci ulicnim lampama, da si mogao da citas (sto i jesam radila, koliko je knjiga samo tako procitano, kada me moji teraju da spavam a ja ne mogu da se odlepim od nekog stiva ni za oci...). Bitan podatak za ovu pricu je i cinjenica da smo imali i pekinezera u stanu koji je obozavao put kojim moja mama hoda i spavao iskljucivo kod njenih nogu 9 godina, koliko je i bio ziv. Elem, jedne noci legoh da spavam i taman da zaspim cujem ja grebanje na vratima. Miki (pas) hoce u sobu. Mrzi me da ustajem, i tako samo dodje da me njusne i onda posle 10 minuta grebe i hoce napolje, nikada ne ostane. Mislim se:"necu da ustanem, otici ce". Miki i dalje grebe, uporno i cvili, moljaka da ga pustim. Slaba na dlakavog stvora, ustanem i pustim ga u sobu i on - pravac na moj krevet. Legnem ja, pokrijem se, on na cebe (letnja, topla noc, moj prozor sirom otvoren, volim kad breza susti i cuju se zabe sa kanala) i legne tako da se nasloni na moje noge. Dremam ja i osecam da se on trese. Napinjem se da cujem koje pse sada cuje spolja - nista ti ja ne cujem, a on i dalje vibrira. Podignem ja glavu a on i dalje lezi ali sada ga vec cujem da rezi. Svasta, sta mu je, ja nista ne cujem, mrtva tisina. Ustvari, previse je tiho za noc. Tacnije, nista se ne cuje, kao da smo u vakumu. Tada ja skontam da mi pucka parket u sobi. I inace pucka, drvo se siri, skuplja, nista neuobicajeno, vratim oci na psa a on sve glasnije rezi i dize glavu i gleda u vrata... odakle i puckanje parketa dolazi... Sad mi to vise ne lici na nasumicno puckanje parketa vec mi lici na zvuk kada nesto jako tesko vucete po parketu. Gledam u psa i gledam u pravcu vrata odakle se puckanje parketa priblizava i - nista ne vidim. Ej, u sobi je kao dan. A moj pas polako ustaje, glasno rezi i dize glavu - jbt, pa on gleda u nesto! Puckanje parketa je sada nekih metar od mog kreveta, moj pas je u pozi skoka, jer se on sprema da skoci na nesto sto ja ne vidim, beeesann, ja ga takvog nikada nisam videla. Moj puls otkucava 500 i mislim se: "Ako on sada skoci i udari u nesto sto ja ne vidim - meni ce cuka stati. Tad sam ustala u sedeci polozaj i sa autoritetom koji sam izvukla iz peta pomazila sam psa i rekla mu: "Mir, tu nema nicega". Kako sam to uradila, puckanje je stalo, moj pas je ponovo legao i zatvorio oci, a ja sam ponovo mogla da cujem i brezu pod prozorom i zrikavce i zabe...
Kad tada nisam odapela, nikada necu. Zaspala sam jedino zato sto je taj pas tada, jedini put, noc proveo uz moje noge.
Za neverovati, sutradan se na nasim vratima pojavio pop koji je dosao da osveti stan (otkud on tu i zasto, je li to bilo neko, redovno, kadjenje, pojma nemam) i kada me mama pogledala ispod oka da vidi moju reakciju na mantiju (verujem u Boga ali nisam crkvenjak i ne verujem u posrednike), ja sam klimala glavom kao luda misleci Hvala Bogu sto ga je poslao. Posle toga vise se nista cudno u stanu nije desavalo, a ne moram ni da pominjem kako i vise nikad nije palo na pamet da se igram sa tim stvarima...
 
Andrijana Filipovic:
Mole se clanovi,koji ne veruju u natprirodne pojave i koji su tu samo da bi se sprdali sa ostalim clanovima, da napuste ovu temu. Bez uvrede, mi smo tu da razmenjujemo nasa iskustva a ne da se raspravljamo sa vama. Niko vas ne tera da verujete u ovo, samo da ne pisete gluposti. Pozz :zelenko2:
Inace imam i ja jednu pricu(ocigledno, zato sam ovde). :D E ovako, pre jedno 4 godine kada sam sa mojima bila kod babe u selu, odlucila sam da uslikam drvo koje se nalazi ispred bakine kuce. Oduvek sam volela ispod tog drveta da se igram leti, i stvarno sam emotivno vezana za njega(ahaha zvuci glupo ali jeste tako). Kada sam slikala nista nisam primetila dok se slika nije ucitala(valjda se tako kaze, otkud znam). Kasnije sam videlela beli krug na slici i to mi je bilo veoma cudno jer nije bio tu. Evo i slike https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1239706_770051469689913_1802737358_n.jpg
Kada sam stigla kuci malo sam trazila po netu i nasla tekst o tome kako se duhovi pojavljuju u vidu belih krugova. Zanimljiva cinjenica je da sam ovo slikala 2 nedelje nakon sto je deda preminuo, a posto se veoma slabo kretao zbog vestackog kuka,cesto je leti sedeo ispod ove jabuke! Nakon toga sam imala jos par mnogo potresnijih iskustava bas u ovom selu.
Molim nezainteresovane da me postede nebitnih komentara. :)
Kliknite za proširenje...
Bas o ovakvim krugovima smo pricali,ali mnogo ranije,probaj da nadjes na sredini stranice takve price.Znam da se takvi krugovi pojavljuju samo nocu,prvi put da vidim da se pojavljuju i po danu :think:?
 
Kosminica:
pa da podelim moje jedno sa vama.

Kao i svi tinejdzeri, i moje drustvo se bavilo prizivanjem duhova, sto zbog neke mistike sto da pokazemo kako se ne bojimo i kako, na kraju krajeva, takvo nesto i ne postoji. Plasili smo jedni druge.
Jednom smo dozivali duhove i kod mene kuci. Nista posebno nam se nije desilo, mada jeste bilo cudno to sto se nama cinilo da je seansa trajala 30-45 min (kikotanja, govorenja drhtavim i strasnim glasom) a ustvari smo bili zatovreni u hodnik 4,5 - 5 h (vise se ni ne secam tacno). To je bio dovoljan VAU faktor koji smo prepricavali i tu se otprilike sve zavrsilo. Ali ne i za mene.
U pocetku se desavalo da izadjem iz neke sobe i kada se okrenem svetlo bude ugaseno, a da ga pri tom ja ne ugasim. Ili samo osecaj da nisam sama u nekoj prostoriji, jaki porivi sa cucnem i vidim da li ima nekog ispod trpezarijskog stola. Jednom je, uz svedoke, tacna sa kolacima koju sam ostavila u mojoj sobi na radnom stolu, zavrsila prevrnuta na podu, iako sam sobu napustila na samo dva minuta da bih otisla po kafu u kuhinju. Najbolja prijateljica je videla gde i kako sam je ostavila i gde i kako sam je posle par minuta i nasla. Naravno, castila sam sebe sa par mentalnih samara u tim prilikama i trudila se da sva ta moja iskustva pripisem svojoj rasejanosti, nespretnosti ili mašti.
Vrhunac se desio jednu noc kada sam spavala sama u sobi (moj mladji brat je tada spavao kod nekog drugara). Posto je moj stan bio na prvom spratu zgrade u glavnoj ulici u mom gradicu, a obzirom da nismo imali nikave zastore niti roletne, u mojoj sobi je bilo toliko svetlo nocu zahvaljujuci ulicnim lampama, da si mogao da citas (sto i jesam radila, koliko je knjiga samo tako procitano, kada me moji teraju da spavam a ja ne mogu da se odlepim od nekog stiva ni za oci...). Bitan podatak za ovu pricu je i cinjenica da smo imali i pekinezera u stanu koji je obozavao put kojim moja mama hoda i spavao iskljucivo kod njenih nogu 9 godina, koliko je i bio ziv. Elem, jedne noci legoh da spavam i taman da zaspim cujem ja grebanje na vratima. Miki (pas) hoce u sobu. Mrzi me da ustajem, i tako samo dodje da me njusne i onda posle 10 minuta grebe i hoce napolje, nikada ne ostane. Mislim se:"necu da ustanem, otici ce". Miki i dalje grebe, uporno i cvili, moljaka da ga pustim. Slaba na dlakavog stvora, ustanem i pustim ga u sobu i on - pravac na moj krevet. Legnem ja, pokrijem se, on na cebe (letnja, topla noc, moj prozor sirom otvoren, volim kad breza susti i cuju se zabe sa kanala) i legne tako da se nasloni na moje noge. Dremam ja i osecam da se on trese. Napinjem se da cujem koje pse sada cuje spolja - nista ti ja ne cujem, a on i dalje vibrira. Podignem ja glavu a on i dalje lezi ali sada ga vec cujem da rezi. Svasta, sta mu je, ja nista ne cujem, mrtva tisina. Ustvari, previse je tiho za noc. Tacnije, nista se ne cuje, kao da smo u vakumu. Tada ja skontam da mi pucka parket u sobi. I inace pucka, drvo se siri, skuplja, nista neuobicajeno, vratim oci na psa a on sve glasnije rezi i dize glavu i gleda u vrata... odakle i puckanje parketa dolazi... Sad mi to vise ne lici na nasumicno puckanje parketa vec mi lici na zvuk kada nesto jako tesko vucete po parketu. Gledam u psa i gledam u pravcu vrata odakle se puckanje parketa priblizava i - nista ne vidim. Ej, u sobi je kao dan. A moj pas polako ustaje, glasno rezi i dize glavu - jbt, pa on gleda u nesto! Puckanje parketa je sada nekih metar od mog kreveta, moj pas je u pozi skoka, jer se on sprema da skoci na nesto sto ja ne vidim, beeesann, ja ga takvog nikada nisam videla. Moj puls otkucava 500 i mislim se: "Ako on sada skoci i udari u nesto sto ja ne vidim - meni ce cuka stati. Tad sam ustala u sedeci polozaj i sa autoritetom koji sam izvukla iz peta pomazila sam psa i rekla mu: "Mir, tu nema nicega". Kako sam to uradila, puckanje je stalo, moj pas je ponovo legao i zatvorio oci, a ja sam ponovo mogla da cujem i brezu pod prozorom i zrikavce i zabe...
Kad tada nisam odapela, nikada necu. Zaspala sam jedino zato sto je taj pas tada, jedini put, noc proveo uz moje noge.
Za neverovati, sutradan se na nasim vratima pojavio pop koji je dosao da osveti stan (otkud on tu i zasto, je li to bilo neko, redovno, kadjenje, pojma nemam) i kada me mama pogledala ispod oka da vidi moju reakciju na mantiju (verujem u Boga ali nisam crkvenjak i ne verujem u posrednike), ja sam klimala glavom kao luda misleci Hvala Bogu sto ga je poslao. Posle toga vise se nista cudno u stanu nije desavalo, a ne moram ni da pominjem kako i vise nikad nije palo na pamet da se igram sa tim stvarima...
Kliknite za proširenje...

Duhovi se uvek prizivaju na otvorenom (parkic,suma ili tako nesto) ne prizivaju se unutra.Jeste da je mala verovatnoca da se prizove duh,ali ipak i ako se prizove on moze da ostane u kuci i da proganja ukucane duze vreme.Za vreme ekskurzije prizivao sam duhove sa mojim drugovima,sve smo spremili,casu,svece,cak smo i napravili nasu verziju Uidzi table.Sacekali smo ponoc i pocelo seansu,casu smo obrnuli i stavili je na sredinu stola i poceli smo da 'ispitujemo' duha,naravno duh se nije javio i nista se nije desilo.Ali sutradan je druga bolela glava,nije mogao da ustane iz kreveta,drugi je imao krvave oci i ponasao se agresivno a ja sam imao osecaj kao da nisam sam.Svi su bili ispred hotela i spremali se da idu u obilazak manastira,ja sam jedini bio u hotelu jer sam trazio telefon (nisam ga ni nasao).Imao sam osecaj kao da je neko ili nesto iza mene i da me non-stop prati,npr. zatvorim i zakljucam vrata od sobe a ona se otvore ili ugasim TV a on se upali...Hvala Bogu pa je sve to proslo posle par dana.
 
Imam i ja jednu kratku pričicu o svemu ovome. Moja baka je umrla davno i sjećam se jedne noći kada sam čula a kasnije i vidjela nešto. Naime, deda je umro par godina prije bake i mi smo često dolazili u njihov stan kad su raspusti i godišnji odmori. Tako kada legnemo u drugu sobu koja je blizu kuhinje (stan je mali, garsonjera), kasno noću smo mogli čuti razne zvukove kao da neko hoda i ponekad škriputanje vrata. Možda nam se to i činilo ali meni se desilo nešto što mi se sigurno nije pričinilo. U uglu sobe prema vratima jednu noć sam vidjela oblačić bijel ali i skoro providan i u njemu lice moje pokojne bake. Gledala sam u to par sekundi i nestao je ali znam jednostavno znam da je to bio prikaz moje pokojne bake. Nikad se to više nije ponovilo.


Drugi događaj koji mi se usjekao u pamćenje je ovaj...

Ima sigurno preko 10 godina kako se naš najbolji prijatelj ubio zbog svojih tadašnjih porodičnih problema.... Prošli su mjeseci od njegove smrti i jednu noć sanjam ja njega i još dva neka momka kako sjede za stolom mladi i sretni a ispred njih stoje raspoređene dvije žute svijeće i u sredini jedna velika ona prava bijela, voštana. Bili su kao na slici, tako mi se činilo ali uživo, u pokretu. Ne znam sada da objasnim. I tako gledajući, pokojnik mi veselim glasom reče: Ustaj Božić je! I ja se tada probudim. I bio je Božić, zaista. Poslije praznika nazovem ja njegovu majku i ispričam joj to. Žena mi reče da ona ima tu sliku na kojoj su oni tj.kako sam ih ja sanjala i da su se slikali za neki od Božića... Sve je bilo kao u mom snu. Ja sam bila malo šokirana jer tu fotku nikad nisam vidjela a ipak u snu jesam, sve detalje. Pokojnik mi se obratio na Božić kada su se i oni slikali... Nikad, nikad taj san neću zaboraviti.
 
Poslednja izmena:
Penelopa5:
Imam i ja jednu kratku pričicu o svemu ovome. Moja baka je umrla davno i sjećam se jedne noći kada sam čula a kasnije i vidjela nešto. Naime, deda je umro par godina prije bake i mi smo često dolazili u njihov stan kad su raspusti i godišnji odmori. Tako kada legnemo u drugu sobu koja je blizu kuhinje (stan je mali, garsonjera), kasno noću smo mogli čuti razne zvukove kao da neko hoda i ponekad škriputanje vrata. Možda nam se to i činilo ali meni se desilo nešto što mi se sigurno nije pričinilo. U uglu sobe prema vratima jednu noć sam vidjela oblačić bijel ali i skoro providan i u njemu lice moje pokojne bake. Gledala sam u to par sekundi i nestao je ali znam jednostavno znam da je to bio prikaz moje pokojne bake. Nikad se to više nije ponovilo.


Drugi događaj koji mi se usjekao u pamćenje je ovaj...

Ima sigurno preko 10 godina kako se naš najbolji prijatelj ubio zbog svojih tadašnjih porodičnih problema.... Prošli su mjeseci od njegove smrti i jednu noć sanjam ja njega i još dva neka momka kako sjede za stolom mladi i sretni a ispred njih stoje raspoređene dvije žute svijeće i u sredini jedna velika ona prava bijela, voštana. Bili su kao na slici, tako mi se činilo ali uživo, u pokretu. Ne znam sada da objasnim. I tako gledajući, pokojnik mi veselim glasom reče: Ustaj Božić je! I ja se tada probudim. I bio je Božić, zaista. Poslije praznika nazovem ja njegovu majku i ispričam joj to. Žena mi reče da ona ima tu sliku na kojoj su oni tj.kako sam ih ja sanjala i da su se slikali za neki od Božića... Sve je bilo kao u mom snu. Ja sam bila malo šokirana jer tu fotku nikad nisam vidjela a ipak u snu jesam, sve detalje. Pokojnik mi se obratio na Božić kada su se i oni slikali... Nikad, nikad taj san neću zaboraviti.
Kliknite za proširenje...

U mom kraju se veruje da onaj ko umre za vreme Bozica ili pokojnik koji se sanja za vreme Bozica da je bio dobar covek...
 
JorgovaNNka:
Ova tema je baš posvećena tome, i niko vas ne dira. I nisi jedina koja deli iskustvo. :)

Pogledala sam tvoju fotku, i palo mi je na pamet, ali bez uvrede, da nije možda objektiv malo zaprljan na fotoaparatu? Da li si obratila pažnju na to?
Kliknite za proširenje...

E pa to je i meni prvo palo na pamet, ali nije bio zaprljan zato mi je to i bilo cudno i pre neki dan dok sam pomagala babi da raspremi kucu zbog renoviranja, primetila sam da se ljuljaska okacena na tom drvetu jako klati, a kad sam izasla napolje nije bilo vetra uopste. Takodje mi je baka pricala da nocu ne moze da spava od lupanja na tavanu i u ostavi. Moram ja otici kod nje na par dana da vidim o cemu se radi. :mafijas::cool:
 
DEVOJAČKO GROBLjE

MATIČAR iz Crnče, Momir Vukičević, kaže da verovanju u prikaze i drekavce u ovom kraju mnogi pogodno tlo nalaze u starim legendama, a jedna od njih je i ona o Devojačkom groblju.

- Nedaleko od puta gde se, navodno, pojavila prikaza, do pre nekoliko godina postojao je ukrašeni mramor. Prepričava se da su tu stradali i sahranjeni svatovi, među njima i devojke, po čemu je to mesto o dobilo naziv devojačko groblje. Neki meštani su prepričavali da su im se oko tog belega stradanja priviđale ovce, ali i ljudi u kolu i neveste
Ovo je clanak iz price o drekavcu u Derventi.
 
dobro opet brisem nisam ni videla da je ovo o natprirodnim pojavama, a ionako mi sad to nesto ne stoji tu. nemam nikakve strasne natprirodne pojave mada mozda forum... al to ranije
ne volim internetskog drekavca, to je pojava kad iskoci sajt koji vristi sa nekakvom utvarom
 
Poslednja izmena:
Pre deset godina dok sam bio u Americi, bio sam u poseti bratu i ocu i oni su ziveli u nekoj jako lepoj kuci koju su iznajmili. Ja i keva smo bili tamo par meseci i oni su svi stalno culi nocu kak oneka zena place i tako razne zvukove. U sobi gde su spavali otac i majka su odjednom izbili neki cudni znaci po zidovima, oni okrece ono se ujutru opet pojavi. Posle smo saznali da su tu kucu iznajmljivali pre neki sektasi (Amerika ih je puna). Jedino ja nikada nista nisam cuo ni osetio a dosta sam puta ostao sam u kuci. Jedino jedan dan dok sam doruckovao, sedeo sam u boksericama posto je bilo letp i jeo i na glavu mi je pao ogroman stakleni luster i na nekoliko mesta isekao ledja. Ja nista nisam znao sta se desavalo u kuci, tek posle kada sam se vratio u Srbiju smo pricali o tome. :)))
 
Kecman06:
Pre deset godina dok sam bio u Americi, bio sam u poseti bratu i ocu i oni su ziveli u nekoj jako lepoj kuci koju su iznajmili. Ja i keva smo bili tamo par meseci i oni su svi stalno culi nocu kak oneka zena place i tako razne zvukove. U sobi gde su spavali otac i majka su odjednom izbili neki cudni znaci po zidovima, oni okrece ono se ujutru opet pojavi. Posle smo saznali da su tu kucu iznajmljivali pre neki sektasi (Amerika ih je puna). Jedino ja nikada nista nisam cuo ni osetio a dosta sam puta ostao sam u kuci. Jedino jedan dan dok sam doruckovao, sedeo sam u boksericama posto je bilo letp i jeo i na glavu mi je pao ogroman stakleni luster i na nekoliko mesta isekao ledja. Ja nista nisam znao sta se desavalo u kuci, tek posle kada sam se vratio u Srbiju smo pricali o tome. :)))
Kliknite za proširenje...

i ja sam gledao taj film :kafa:
 
Procitah sve postove kroz ovih nekoliko dana :) Licno nemam cudnih iskustava, i drago mi je zbog toga, ali se mnogo toga desilo ljudima u mojoj neposrednoj blizini. Najstrasnije od tih iskustava mi je obiljezilo period ranog puberteta, jer uplasena tom pricom mjesecima nisam spavala, i to je trajalo cak i nekoliko godina. Prica se desila kucnoj prijateljici mojih roditelja...

Prije nekoliko godina pocelo je da joj se desava nesto cudno... Pocela je da joj se prividja djevojka, visoka, crna, u bijeloj haljini, prelijepa. U pocetku se to desavalo kada je odlazila na obliznji izvor, a kasnije i kada god bi ostala sam kod kuce, ili bilo gdje, da bi se kasnije desavalo i u prisustvu drugih ljudi. Ta djevojka joj se obracala, uvijek je zvala da podje sa njom (nije govorila gdje), i to je trajalo mjesecima, a zivci te zene su sve vise popustali. Naravno, djevojku je samo ta zena mogla da vidi. Naposlijetku su potrazili pomoc obliznje "vracare" ili hodze, ne sjecam se tacno svih detalja jer pricu nisam cula godinama. Nakon obavljene seanse je zeni bilo bolje. Otisla je na taj izvor da donese vodu, da bi tu srela drugu djevojku, smedje kose, srednje duzine, koja joj je rekla "Nemoj otici sa njom, ja sam otisla i nisam se nikad vratila."

Iako mi sada kada sam starija ova prica zvuci kao tipicna prica iz americkih horora i dalje me prestravljuje. :eek:
 
Ne znam gdje da pitam tj gdje da opisem svoj cudan dozivljaj, pa cu to uraditi ovdje a ako moderatori smatraju da mu ovdje nije mjesto neka obrisu
Zanima me da li je neko imao slicno iskustvo kao ja ili da li neko nesto zna o ovome sto cu napisati Zaista sam uplasena i nemam pojma u koju kategoriju bih ovo mogla svrstati

Probudilo me nenormalno zujanje u glavi i nenormalan pritisak u celu To je bila takva buka, takav tezak zvuk, da prosto ne znam kako da ga opisem
Osjecala sam ga cijelim tijelom Zvuk je kao neki tezak i grub zvuk metala ali mnogo jace, ma kao neki motor Jednom rjecju nenormalan zvuk od kojeg mi je cijelo tijelo vibririalo a posebno glava i nenormalan pritisak u glavi najvise na čelu Primjetila sam da mi jako jako svijetli iz sredine čela tj snop svjetla i odmah sam pomislila na trece oko mada nemam pojma da li je to (i zasto bi bilo to) ali jako je svijetlilo i jako veliki pritisak u tom dijelu a buka u glavi nenormalna
Eto to je samo ukratko
Ono sto mi je jos cudno, kad se to pocelo desavati tj kad sam postala svjesna jer to me probudilo, tad sam imala osjecaj da sam to vec dozivljavala Osjecaj kao da se to desavalo i prije Ubrzo poslije toga izgubila sam svijest o tome, medjutim to se ponovilo jos u dva navrata iste noci
Pocela sam da se plasim tek kad sam ujutro ustala iz kreveta a dok se to desavalo nisam bila uplasena
Nije lucidan san, nije astralno iskustvo o tome znam dosta i nije to
Spremna sam na podsmjesljive komentare i na nevjericu, samo navalite, ali ipak se nadam i bicu zadovoljna ako se nadje bar jedna osoba koja ce znati odgovor ili bar nesto o ovome



 
Hteo bih samo da kazem da je jako ruzno sa nase strane sto smo zaboravili da su vukovi , jedne plemenite zivotinje , cuvari nas Starih Slovena i da se njih ne treba plasiti . Svaka cast Milanu-ns sto se nije uplasio Durmitorskog vuka. Treba da shvatimo da su oni tu da bi nas stalno podsecali ko smo i sta smo , i zeleo bih da iskazem veliko divljenje vama ljudima kroz sta ste sve preziveli
 
Kao i svi moji vrsnjaci voleo sam da prizivam duhove, jednog dana sam otisao kod mog brata od ujaka i resili smo da prizivamo duhove sve smo lepo pripremili i stavili prste na čašu. Moj brat je pitao duse da li si tu, ne ocekivajuci odgovor. Čaša je pocela da se pomera, a varnica iskocila iz peci na drva, ukenjali smo se i sklonili prste, a kap koja je prelila čašu je bila sveca koja se ugasila cim smo sklonili prste. Poleteli smo ka vratima svi u isto vremd ( nas dvojica i moje dve rođene sesestre i moja sestra od ujaka) tako da smo se sudarili. Od tog dana cesto svi vidjamo razne prikaze.
 
Majka mog drugra je videla NLO koji se spustio na poljanu gde je ona čuvala ovce, kaže da je osetila sumpor i da je videla kao čoveka koji izlazi sa podignutom pesnicom, i da je u tom trenutku pala u nesvest, ne zna koliko je proslo kad se osvestila, samo je otrčala kući... to je inače bilo 70tih godina :) inače ozbiljna je žena, nije neko ko bi izmišljao :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top