Dragi hrabri, veliki, plemeniti ljudi! Dugo sam na forumu, ali nisam pisala do sada. Divim se vama i svima koje sam sretala u čekaonicama i ambulantama tokom traženja odgovora 'zašto nam ne dolazi beba' i tokom procesa VTO i dve besmislene inseminacije. Na forumima kao ovaj nalazila sam podršku i ogromnu snagu i čvrstinu koju ljudi koji su u ovoj priči poseduju i to u abnormalnoj količini! Ponosna sam što sam deo ove ekipe, iako je, kao što svi znate jako teško to biti.
Posle svega i čitanja svih vaših priča, želim i svoju da ispričam. Pre tačno dve godine sam upućena na betaniju jer dve godine pre toga nisam ostajala trudna. Primila je de dr Aleksandra Trninić Pjević, konstatovala da imam endometriozu koja nije velika, ali dovoljna da smeta začeću. Ubrzo nakon toga, na betaniji mi je ona radila laporaskopiju i uklonila je. Tom prilikom mi je i jajovode pregledala, bili su ok, hormoni ok. Nakon toga mi je odmah preporučila inseminacije, pa VTO, ali ja nisam htela, jer ako je sve ok, zašto ne bih probala prirodno da ostanem trudna. To pokušavanje je trajalo godinu i po, onda sam joj se ponovo javaila i u genesisu, privatno radila inseminaciju. Stimulisana sam klomifenom, 5 dana, dobila 3 folikula, nije uspelo.
Posle par meseci sam u betaniji radila inseminaciju, to je bio haos i moje najgore iskustvo na svetu! Svaka čast lekarima tamo, ali odeljenje je premalo, doktora je malo, prostoija jedna,uslovi nehumani i suludi... Razlika iumeđu inseminacije u genesisu i u betaniji je bila OGROMNA! U Genesisu su mi sve u minut radili, noću sam dolazila da primim pregnil,u nedelju mi je radila inseminiciju,spermici su trebali za 45 minuta da se stave kod mene, a u betaji je tu proslo 4 sata.. necu da dužim.. nije naravno uspelo,niti sam se nadala..
Dugo mi je trebalo da skupim hrabrosti za VTO jer se jako bojim lekova, hormona i svega ostalog... Ali rešila smo i to privatno da radimo u Genesisu kod Aleksandre jer sam se sa nju jako vezala i ni jednom me nije razočarala. Pre svega, da uradim AMH i jos neke hormone pa da proceni kakvu stimulaciju da mi da. I tu je bio prvi ŠOK. AMH 0,28!! Posle godinu dana, meni je AMH pao sa 3,56 na 0,28. Dr kaže da za to nema objašnjenja nego mi preostaje da se suočim sa tim da ja više jajnih ćelija nemam mnogo i da će uraditi sve da dobijemo par komada. Pri tom imam 31 god.
Endometrioza koju sam sklonila pre dve godine mi se vratila.
Počinjem sa suprefaktom.... u toku terapije njime javlja se jedna cista... nastavljam suprefakt, ta nestaje, javlja se sa druge strane druga! Tada sam već 20 dana primala suprefakt i dr mi kaže da je jedna varijanta da odustanemo od svega pa da pokusamo ponovo za par meseci, ili da odmah radimo aspiraciju ciste i nastavljamo. Ja sam se odlučila za drugu varijantu. Nakon aspiracije sam jos nedelju dana suprefakt primala i 8. marta renula sa stimulacijom. Umesto 12tak dana ja sam se već bockala mesec.
Stimulacija ubitačna, zbog niskog AMH, sve ukupno 18 gonala i 21 merional!U međuvremenu me ujeo pas lutalica i rešim da nikakve vakcine ne primam i rizikujem.. Hvala Bogu, to se ok smirilo...
Na ultra zvuku tokom ovoga, vide se 2 folikula! 1 lep i jedan malecki. Meni su sve ovo bili takvi šokovi da sam svo vreme provela kao u nekom bunilu, nisam mogla da budem tužna ni ništa...
Na aspiraciji u dva folikula, 2 JĆ, jedna ok jedna slaba.
Dolazim na ET, 1 embrion. Oba su se oplodila,ali jedan nije nastavio da se deli.
Neću zaboraviti sestru Tamaru koja je sedela posle pored mene jer je verovatno videla koliko sam skenjana i dugo mi pričala kako nema pravila, kako se nekad jedan primi, kako se nekad od 4 ni jedan ne primi, kako se čak nekad i jedan podeli na dva... Divna je bila...
Ja sam 3 dana posle baš mirovala, posle sam polako šetala, ali ništa veliko. 9. dan kada sam ustala boleo me je stomak kao da treba da dobijem i na gaćicama se pojavila braonkasta-rozikasta fleka. Pisala sam dr šta se dešava a ona mi je rekla da to može da bude i dobar znak i da idem odmah da primim progesteron depo. Tako je i bilo, braonkasto je nestalo, 12 dan od ET beta je bila 261, a 14 dan 568...
Sada se već i srce čuje.
Nikada nisam bila srećnija,
Nadam se da će i dalje biti sve u redu i da ćemo našeg heroja na zimu upoznati.
Šta sam htela da kažem...
Ne treba gubiti nadu i ne treba mnogo čekati!
Ja sam pre svega naravila plan kako ću provesti proleće i kako će ono biti lepo i ukoliko ne uspe sve ovo.
Ne treba se porediti sa drugima. Ja sam htela da se ubijem ležeći u sobi sa devojkama koje imaju po 17 jajnih ćelija ili 10 embriona....
Vrlo je važno okružiti se pozitivnim ljudima. Ja sam prvo mislila nikome da ne govorim kroz šta prolazimo, nego da to što tajnije prođe.. međutim, to je bilo nemoguće jer je dugo trajalo,
a kod mene na poslu samo je teško bilo šta sakriti. I hvala Bogu da je tako. Mnogo mi je značila podrška svih tih ljudi. I pamtim direktoricu koja me je zvala 10ti dan i rekla ''Hej, pa nas 150 ovde mislimo na tebe i želimo istu stvar!Pa znaš li ti koja je to snaga!'' I u pravu je.
I na kraju, ali najvažnije, hoću da pohvalim Genesis i dr Aleksandru! Na svako pitanje ima odgovor, u roku od 3 minuta odgovori na svaku poruku, nežna je i pozitivna i iskreno je učestvovala u svim fazama.
Vama svima želim da se isplati sva energija,patnja, živci, bolovi i ogromna ljubav koju ulažemo u to da budemo roditelji!
Hvala vam svima!
Ja kazem njoj vadila sam krv i sve je ok, nema nikakve upale, a ona kaze bezobzira, bezobzira, ne smete imati temperaturu
Ne merim vise, pa sta bude, bice!
A SAD UZIVAJ U TRUDNOCI!!! 