Одмах да кажем, не оптужујем те да сакриваш битне чињенице, само указујем на то да их у овом твом сажетку нема, можда зато што и не знаш за њих. А то битно је да су се „старинске” вакцине правиле тако да се љуска вируса мрвила онолико колико је тадашња технологија омогућавала. Реакција је тада била на ћелијском нивоу, наиме, ћелија је од тог дијела љуске могла реконструирати тј. „препознати” вирус и тако је долазило до реакције на ћелијском нивоу. (Паралела: Однесеш лимару неки блатобран, он га погледа и препозна блатобран нпр. Опел Астре тог и тог годишта.) Развој технологије је омогућио мрвљење љуске вируса на много ситније дијелиће и то је омогућило да се од исте количине материјала добије драстично већи број вакцина, али ту почињу проблеми. Тако мале дјелиће ћелија не успијева препознати и реакција изостаје. (Паралела: Однеси лимару комадић лима величине длана и он може само гатати с ког је то аутомобила.) Умјесто да се ту стави прст на чело и каже аха, мора се вратити на веће дијелове љуске вируса, фармакитрговци су урадили нешто друго, покушали су имуни одговор изазвати тзв. појачивачима (алуминијум) и то јесте довело до реакције, али то више није била реакција на ћелијском нивоу, него реакцина имуног система на токсин. Тако почињу аутоимуни проблеми с тада новим вакцинама (које се данас називају старинским због појаве још новијих заснованих на другачијим начелима, тзв. векторских или мРНА).
Опаска да антиваксери „заборављају” да се алуминијум уноси рибљим конзервана, пивом и сл. је класично равноземљашко лупетање јер, исправи ме ако гријешим, још никад нисам чуо да неко конзерве или пиво узима ИНТРАМУСЛУКАРНО. Ако мислиш да је то свеједно, узми празан шприц, „повуци” у њега најобичнији ваздух који је свуда око нас и који свакодневно удишемо па га шикни себи у раме. Хоћеш?