Usvojen zakon o rodnoj ravnopravnosti

cetka:
Ja sam za to da se ukine deo koji predviđa kažnjavanje novčano, pa neka koristi svako kako mu je ugodno a druga strana neka sluša a ako se ne sviđa šta čuje, može da se okrene i ode.
Kliknite za proširenje...
Onda to ne bi bilo zanimljivo , njima je bitno lečenje svojih kompleksa a ne neka širokoprihvaćena rešavanje.
Zato ne može biti tačno da su se Srbi, Mađari i Normani doselili na Balkan , Panoniju i ostrvo u VII., tj. u X veku već su to učinili Srbi i Srpkinje, Mađari i Mađarice , Normani i Normanke. I ne može biti istinito da su stari RImljani imali akvadukte već su to imali stari Rimljani i stare Rimljanke.
Ali zato u svim mini , mega i manje mega marketima prodavačice stoje deset sati bez prava da sednu , to nije u fokusu njihovog interesa.
 
Poslednja izmena:
The_Night_Hawk:
vreme ce pokazati...
do sada su se menjali samo Kurta i Murta..
Kliknite za proširenje...
nadam se da ne idemo putem Turske


Turska se povukla iz Istanbulske konvencije o zaštiti žena od nasilja​

Ažurirano posljednji put: 20. mart/ožujak, 2021.
Protest protiv povlačenja Turske iz Istanbulske konvencije, međunarodnog sporazuma namijenjenog zaštiti žena, u Istanbulu 20. marta 2021.

Protest protiv povlačenja Turske iz Istanbulske konvencije, međunarodnog sporazuma namijenjenog zaštiti žena, u Istanbulu 20. marta 2021.
Turska se povukla iz evropskog ugovora o zaštiti žena od nasilja koji je prva potpisala pre deset godina i nosi naziv po najvećem turskom gradu, Istanbulu, javlja AP.

Predsednik Tajip Erdogan je rano jutros, u subotu 20 marta, ukazom poništio tursku ratifikaciju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznatu kao Istanbulska konvencija.

Aktivisti za prava žena smatraju da je ta konvencija presudna za borbu protiv nasilja u porodici te su u znak protesta izašli na ulice Istanbula tražeći promjenu odluke.

Grupe za odbranu ljudskih prava prava navode da je nasilje i ubijanje žena u porastu u Turskoj.
Protest protiv povlačenja Turske iz Istanbulske konvencije, međunarodnog sporazuma namijenjenog zaštiti žena, u Istanbulu 20. marta 2021.

Protest protiv povlačenja Turske iz Istanbulske konvencije, međunarodnog sporazuma namijenjenog zaštiti žena, u Istanbulu 20. marta 2021.
Ubijeno je 77 žena od početka godine, prema platformi "We Will Stop Femicide" (Mi ćemo zaustaviti ubijanje žena).
Prema podacima te grupe ubijeno je najmanje 409 žena 2020. godine.

Neki zvaničnici Erdoganove Islamističke partije zalagali su se za reviziju tog dogovora tvrdeći da on ohrabruje razvod i promoviše LGBT kulturu koju smatraju suprotnom konzervativnim vrednostima zemlje.

Turska je bila prva zemlja koja je potpisala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici na ministarskom sastanku u Istanbulu 2011. godine. Zakon je stupio na snagu 2014.
U Istanbulskoj konvenciji se navodi da muškarci i žene imaju jednaka prava i obavezuju se vlasti zemlje da preduzmu korake da spreče nasilje nad ženama, zaštite žrtve i počinioce izvedu pred sud.

Odluku je kritikovala glavna opoziciona partija CHP, a potpredsednica te partije Gokče Gokčen je u tviter poruci napisala da istupanje iz te Konvencije znači "dozvoliti da žene budu ubijane".

Ministarka za porodicu Zumrut Selčuk je saopštila da će unutrašnji zakoni Turske garantovati prava žena i da će se nastaviti borba protiv nasilja sa nula tolerancije prema nasilju
.
 
nonaligned:

Pol, rod i pomoz’ bog​

ADRIANA ZAHARIJEVIĆ11/06/2021
Foto: Ivana Tutunović Karić
Foto: Ivana Tutunović Karić
Usvojen je zakon o rodnoj ravnopravnosti. Konačno. Kao javnost nismo saznali da li je višegodišnje čekanje do kraja bilo stvar nemara, (ne)odgovornosti ovog ili onog ministarstva, ili političko pitanje. Ne znamo da li mu se neki krak stranke na vlasti protivio, da li je bilo interne gigantomahije oko toga da li će u Srbiji zavladati „rodna ideologija“, ili je prosto bilo prečih stvari – od ravnopravnosti.
Predsednik države je krajem septembra 2020. obznanio svoj san o rodno ravnopravnoj vladi i – rečeno-učinjeno – na toj rodnoj strukturi bi nam mogle pozavideti gotovo sve uznapredovale demokratije sveta. Ne znamo, doduše, u kolikoj je meri ovaj zakon proizvod volje i pregora tih istih žena koje sada vode ministarstva u našoj zemlji – ne znamo, jer se nisu oglašavale, sem u nekim izdvojenim slučajevima kada su govorile protivno slovu i duhu zakona o kojem se uveliko pregovaralo (Jadranka Joksimović nas je, recimo, podsetila da ona nije ni supruga ministra ni Nušićev lik, već prosto ministar).
Ovih dana se žustro, zajedljivo i rovovski raspravlja – kao i uvek kad je rodna ravnopravnost u pitanju – o jeziku. Tužno je i smešno posmatrati žene i muškarce dok usklikuju kako će muški gramatički rod u srpskom jeziku zauvek ostati neutralan, kako lingvistkinje izgovaraju „ljudi i žene“, kako se grozimo i ježimo od tog silovanja jezika koji bi da bude pluralan i „osetljiv“.

Niko da se seti kreativnih pokušaja, poput Daničićevog u Knjizi postanja, gde je, eno, čovječica (zvuči i smešno i rogobatno, ali ti reformatori srpskoga jezika u 19. veku su pravili svakojake vratolomije, i to prilično na silu, koje danas doživljavamo kao najprirodniji naš jezik), ili Kostićeve pletisanke – koja u nas, nažalost, nije postala česta imenica, možda jer slabo držimo do romantike. PrOdavačice su po prirodi, prEdavačice veštački namet. Učiteljice oprirodnjene, dekanke protivprirodne. I tako dalje, i tako dalje… Nismo kreativni kad je ravnopravnost u pitanju, ni u jeziku ni izvan njega.

Ključna rovovska municija odnosi se na pitanje: naše li je, namet li je? Ako je namet, nije dobro. Pilotkinja je, na primer, namet. Pilot, s druge strane, nije – iako reči u srpskom nije bilo dok nije počela da se primenjuje na osobu koja upravlja avionom, za razliku od nekih drugih jezika u kojima se na tu osobu počela odnositi tek pošto je pre toga upućivala na upravljanje, davanje smera, kormilarenje. Uostalom, i avioni su nam bili strani, nismo ih mi ni izmislili, niti smo smislili kako se njima pilotira, pa ih zbog toga ne doživljavamo kao nešto tuđe, jer Srbi i Srpkinje po prirodi ne umeju da lete.

Bez sumnje, u celoj ovoj raspravi možemo beskonačno cepati dlaku na mnogo delova. Oko jedne, međutim, ne može biti spora, a ona je za ovu raspravu, bar jednoj strani, najbitnija. Izrečeno je u jednoj emisiji kako rod nije naš. E, pa, neće biti – naš je, kao rod najrođeniji.
Oni koji imaju istaknutiju ulogu u borbi protiv rodne ravnopravnosti i duže pilotiraju tim poljem, recimo Dveri i njihovi akademski udarnici, pažljivije biraju pojmove, pa nam govore da je to neki džender, da je ovde uvezen s „džender ideologijom“, da je to stvar diktata iz Brisela. Da li su džender i rod ista stvar? Da li nam se nešto tuđe potura kao naše, kad ga, kako nam razni sada kažu, ni sam naš Ustav ne prepoznaje (a naš ustav, jasno je, tretiramo kao da je u najmanju ruku reč o američkom ustavu čiji se tekst od 1787. nije ama ni za zapetu izmenio)?

Zakon o rodnoj ravnopravnosti u članu 6 definiše pojmove i počinje od nosećeg – roda (koji je, podsećanja radi, definisan i u ranijem Zakonu o ravnopravnosti polova). Prema članu 6, rod „označava društveno određene uloge, mogućnosti, ponašanja, aktivnosti i atribute, koje određeno društvo smatra prikladnim za žene i muškarce uključujući i međusobne odnose muškaraca i žena i uloge u tim odnosima koje su društveno određene u zavisnosti od pola“. Isključi li se zamoran birokratski stil, odavde saznajemo da rod nije neki entitet, pojava ili biće. Reč je o nečemu što je bitno vezano za društvo – za društvena očekivanja od nas koji smo se rodili u određenom telu, za mogućnosti koje imamo ili nemamo zato što živimo u tom telu, za uloge koje se, s pravom ili ne, dovode u vezu s tim očekivanjima.

Simon de Bovoar je 1949. godine zapisala da se ženom ne rađa, već se njome postaje, što bi se u jednakoj meri moglo reći i za muškarce. Rađa se ljudsko odojče koje ima ljudske organe koji se u jednom razlikuju. No, istorija neravnopravnosti ne proizlazi iz polne razlike u i na telu. Nju proizvode društva koja procenjuju šta je prikladno, dolično, poželjno da budemo zato što su nam tela drugačija.
Neko bi možda odavde zaključio sledeće: De Bovoar je bila feministkinja, ovo su feministički argumenti, pa je ovo stoga feministički, i više od toga, „dženderistički“, zakon. Tačno je da je feministička teorija iznikla iz razlikovanja pola i roda, gde je ovo prvo nešto od prirode dato, ovo drugo nešto što živimo jer smo društvena bića, a društvo žilavo istrajava u održavanju neravnopravnosti. Međutim, pol i rod (sex/gender) nisu, nažalost ili na sreću, izmislile feministkinje.

Novozelandski psiholog, Džon Mani, već 1955. piše da rod treba razlikovati od pola i rodnu ulogu definiše kao „sve ono što osoba kaže ili čini da bi se prikazala kao neko kome pripada status dečaka ili muškarca, odnosno devojčice ili žene. U to spada i seksualnost, u smislu erotizma, mada se na to ne ograničava. Rodna uloga se procenjuje u odnosu na uopštene manire, ponašanja i držanje; preferencije u igri i rekreativna interesovanja; spontane teme kojima se rukovodimo u razgovoru; sadržaje snova, sanjarenja i fantazija“. Američki psihijatar, Robert Stoler, 1968. godine objavljuje knjigu Sex and Gender i na sledeći način objašnjava njihovu razliku: „U rečnicima se ističe da je osnovni sadržaj pola biološki… U skladu s tim, reč pol će se u ovom radu odnositi na muški ili ženski pol i na sastavne biološke delove koji određuju da li je neko muškarac ili žena; reč polni imaće anatomske ili fiziološke konotacije. Ovim se očigledno ostavljaju po strani ogromne oblasti ponašanja, osećanja, mišljenja i mašte, koje se odnose na polove a ipak nemaju primarno biološke konotacije. Za neke od tih psiholoških pojava upotrebiće se termin rod“. Antropolozi su takođe imali značajnog doprinosa „kulturnoj analizi pola“, pa tako Džordž Trejger 1962. pažljivo razdvaja pol, rod i seksualnost, i rod povezuje sa sistemom uloga u kojem se „razlikuju zadaci dvaju polova, uverenja i tradicionalna shvatanja o tome šta su oni u stanju da čine, što spada u opis prave muškosti i ženskosti“. Ono što su tome dodale nebrojene feminističke teoretičarke i teoretičari, pozajmljujući i nadograđujući par pol/rod iz navedenih teorija, jeste pokušaj da se objasni neravnopravnost, duboka hijerarhija, nejednako vrednovanje koje društvo upisuje u te različite uloge – koje se imenuju pojmom roda.

Pogleda li se bolje, upravo to piše u članu 6. Rod nije izmišljeni entitet, nešto „treće“, oživljeni konstrukt, neustavna kategorija, nekakav „džender“, već opis načina na koji nas društveni život oblikuje u prave žene i muškarce. U pravu, kao i u jeziku, mi smo uvek i pre svega društvena bića. Reč „rod“ upravo to zahvata – daleko bolje od strane reči gender – i toga su bile svesne jugoslovenske feminističke teoretičarke kada su od 70-ih uvodile autohtonu terminologiju u srpsko-hrvatski jezik – Žarana Papić, Nada Ler Sofronić, Biljana Dojčinović i brojne druge. Rod se tiče naroda, onog što je od naroda, što je kao pravo i dobro obnarodovano. Rod se tiče poroda i toga ko će roditi, a ko će dati ime. Rod je, dakle, duboko svezan s porodicom, s tim kako se kroz istoriju organizovalo srodstvo, kakva je kome u tom sistemu uloga pripala, koliko je ko tu ulogu poštovao, i kako je mogao, ako je ne poštuje, biti društveno kažnjen. S tim u vezi je i izrod, onaj ko će se odroditi ili će narod proglasiti da se izmetnuo, da negde „zakazuje“ i zbog nečeg ne valja.

Srpski jezik, Ustav, naša porodica, a i svi mi u našim najintimnijim mislima, željama i nadanjima, dobro znamo šta je rod. Oni koji ne znaju, ili se prave da ne znaju, ne brinu se o lepoti i čistoti jezika već su im namere na drugom mestu. Svi mi ostali mogli bismo da razmislimo o tome kako da učinimo ono u čemu se još nismo dovoljno oprobali, ono u čemu nismo dovoljno uspeli: kako da učinimo svet, naš svet, manje neravnopravnim mestom.

https://pescanik.net/pol-rod-i-pomoz-bog/
Kliknite za proširenje...

Знам је !

Има пуно пара од туђих влада које гурају култур-марксизам по банана републикама !
 
Mystic+:
Знам је !

Има пуно пара од туђих влада које гурају култур-марксизам по банана републикама !
Kliknite za proširenje...
Tvoj Putin je rekao da je najveća tragedija istorije što je Marksizam propao.

Izgleda da nije fan neoliberalizma, nego čezne za Sovjetskim Savezom.

Tu je u mnogome identičan s tobom :kafa:
 
Mystic+:
Она припада цивилном друштву, а то је трансексуализам - може да буде шта год хоће...:kafa:...срк
Kliknite za proširenje...
javno je levicar a privatno dear old fashioned girl. otuda toliki rascep.
da se bavi muzikom bila bi šenbergova muza koja u slobodno vreme slusa rastu, da se bavi arhitekturom norman foster bi joj bio uzor sve dok ne bi nastupila kristalna noc.
 
Storage Temptation:
Tvoj Putin je rekao da je najveća tragedija istorije što je Marksizam propao.

Izgleda da nije fan neoliberalizma, nego čezne za Sovjetskim Savezom.

Tu je u mnogome identičan s tobom :kafa:
Kliknite za proširenje...

Када си се ти прешалтала из СССР-а у вашингтонске Троцкисте ?

За време десанта америчких кулур-марксиста поп/субкултуре или после ?

1968 или 1974 ?
 
revolucionario:
tako je
a u seksu voli da je vežu lisicama za krevet
bagra licemerska
Kliknite za proširenje...
a zar gro zena to ne voli?
kako rece lepo lilijana kavani, svaka zena voli nacistu, te su je zbog te izjave puritanke italije rascerecile. ovde na temi bi pripadnice slabijeg pola htele da budu sve... kad treba onda su puritanke, kad se povede pitanje vezano za tradicionalno groze se sebe i svog zivota pa masu liberalnim zastavama, kada kazes sloboda duha one povilene pa poturaju fotkih bradate transeskualaca. svako slobodu dozivljava na nacin shodno svom obrazovanju, neko bi da gradi, neguje i štovi sto bi rekli hrvati, neko bi da rusi srpsku akademiju nauka kao sto smo juce videli.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Metronomy
Usvojen Zakon o legalizaciji prostitucije?
2
Odgovora
34
Pregleda
674
Metronomy
Metronomy
anajade
Usvojen predlog zakona o Nacionalnim udžbenicima
Odgovora
9
Pregleda
292
Antigon@
Antigon@
Dе Sisti
Недоумица: зашто Вучић најављује нови закон о легализацији, кад је и стари био исто повољан?
5 6 7
Odgovora
174
Pregleda
1.851
Beli Gibson
Beli Gibson

Back
Top