Ukrajina kroz istoriju (nastavak)

Џоне

  • цар си

    glasova: 2 66,7%

  • будало

    glasova: 1 33,3%

  • и јесте и није како кажеш

    glasova: 1 33,3%

  • пишеш као да си Марксиста

    glasova: 1 33,3%
  • Ukupno glasova
    3
Када пишемо о модерној историји Украјине немогуће је изоставити појаву Козака.
Козаци су загонетан народ, који се на историјској сцени појавио ниоткуда. Да би се упознали са овим народом, ваља погледати руску википедију (овдје) јер Руси су ти који најбоље знају своју историју;

Име Козак се први пута помиње 1395.године, међутим Козаци постају значајан прије свега војни сталеж у XVI вијеку када им, пољски краљ Стефан Батори, основавши од њих 1576,.године шест пукова, сваки по хиљаду људи, поклања велику територију коју насељавају. Сваки пук је имао једнг команданта, а над свима бјеше главнокомандујући са пољском титулом хетман.У XVII и XVIII вијеку запорошки и донски Козаци, имаће важну улогу у сталним ратовима Русије, Пољске, Турске и Кримског каната.
1280px-Repin_Cossacks.jpg

Запорошки атаман Иван Сирко пише турском Султану.

Као војни сталеж у недостатку жена прибјегли би отимању татарских жена, временом су, посебно донски Козаци све више изгледом личили на Татаре.
Поријекло овог народа је загонетно. Представници традиционалне школе Козаке сматрају историјском класом, настале као специфична друштвено-културна група славенских народа. Присталице новог приступа руске Козаке сматрају огранком унутар руског народа.

На приобалском простору Азовског мора и простору доњег Дона, у XIII битисали су Бродњици (овдје), народ вјероватно словенског поријекла (иако постоје неке теорије да су туркијског или пак скитског поријекла, или могуће од свега помало) чији начин живота је био сличнији куманском и монголском, него руском.
Овај народ нестаје са историјске позорнице половином XIII вијека а по украјинском историчару Михаилу Глушевском, Бродњици су прошли језичку асимилацију у словенском окружењу и одиграли кључну улогу у настанку Козака. Тешко је рећи колико има основа ова теорија, између нестанка Бродњика и појаве Козака прошао је доста дуг период.
 
Khal Drogo:
Када пишемо о модерној историји Украјине немогуће је изоставити појаву Козака.
Козаци су загонетан народ, који се на историјској сцени појавио ниоткуда. Да би се упознали са овим народом, ваља погледати руску википедију (овдје) јер Руси су ти који најбоље знају своју историју;

Име Козак се први пута помиње 1395.године, међутим Козаци постају значајан прије свега војни сталеж у XVI вијеку када им, пољски краљ Стефан Батори, основавши од њих 1576,.године шест пукова, сваки по хиљаду људи, поклања велику територију коју насељавају. Сваки пук је имао једнг команданта, а над свима бјеше главнокомандујући са пољском титулом хетман.У XVII и XVIII вијеку запорошки и донски Козаци, имаће важну улогу у сталним ратовима Русије, Пољске, Турске и Кримског каната.

Запорошки атаман Иван Сирко пише турском Султану.

Као војни сталеж у недостатку жена прибјегли би отимању татарских жена, временом су, посебно донски Козаци све више изгледом личили на Татаре.
Поријекло овог народа је загонетно. Представници традиционалне школе Козаке сматрају историјском класом, настале као специфична друштвено-културна група славенских народа. Присталице новог приступа руске Козаке сматрају огранком унутар руског народа.

На приобалском простору Азовског мора и простору доњег Дона, у XIII битисали су Бродњици (овдје), народ вјероватно словенског поријекла (иако постоје неке теорије да су туркијског или пак скитског поријекла, или могуће од свега помало) чији начин живота је био сличнији куманском и монголском, него руском.
Овај народ нестаје са историјске позорнице половином XIII вијека а по украјинском историчару Михаилу Глушевском, Бродњици су прошли језичку асимилацију у словенском окружењу и одиграли кључну улогу у настанку Козака. Тешко је рећи колико има основа ова теорија, између нестанка Бродњика и појаве Козака прошао је доста дуг период.
Kliknite za proširenje...
Kozaci3.jpg


Kozaci7.jpg
 
Океан Ельзи

okean_elsi-e4033bef86234bea9291a5331328e1ab.jpg

https://ru.wikipedia.org/wiki/Океан_Ельзи
Најпознатија украјинска рок група, позната и на постсовјетском простору. Основана је 1994. године, а њен фронтмен је Свјатослав Вакарчук. Чланови ове групе су и Денис Глинин и Денис Дудко, а такође и Милош Јелић (од 2005. клавијатуриста) и Владимир Опсеница (од 2014. гитариста)

377fb550-b004-4013-9ded-0026a8cc7770_640x490_fit.jpg
Uchastnik-%C2%ABOkeana-Elzi%C2%BB-zhenilsya-1024x767.jpg

Српски музичари Милош Јелић и Владимир Опсеница
Обојица рођени у Новом Саду

Милош Јелић, клавијатуриста https://ru.wikipedia.org/wiki/Елич,_Милош
Владимир Опсеница, гитариста https://ru.wikipedia.org/wiki/Опсеница,_Владимир

 
Sasvim je u redu (pogotovo sa emotivne strane) što većina u Srbiji stoji iza Rusije i Putina. Ali ne smemo upasti u zamku "slepa" prihvatanja svega što je Putin rekao u svom istorijskom govoru. Mislim da je poricanje Ukrajine jednostavno pogrešno.

Kijevska Rus nije ni "ruska" ni "ukrajinska" državna celina. Na ovoj pozadini, međutim, postavlja se pitanje gde leže koreni današnje ukrajinske države? Počeci modernog projekta ukrajinske nacije datiraju iz ranog 19. veka. U skladu sa romantičarskim duhom, ukrajinska nacija se postepeno gradila kulturnim prekretnicama.

Mislim da to ranije ovde nije pominjano. Zaboravljeni legendarni pesnik i slikar Taras Ševčenko bio je prognan u Centralnu Aziju kao privatnik zbog oštre kritike carske vladavine i umro je po povratku od posledica nedaća. Njegov hrabri rad i mučeništvo učinili su ga projekcionom figurom nacionalnih fantazija. Biografija narodnog pesnika i ukrajinski prevod Biblije zaokružili su repertoar ukrajinske nacionalne književnosti. Konačno, stvoren je sveobuhvatan ukrajinski rečnik.

Ne zaboravite, na sličan način je izgrađena i ruska nacionalna kultura. Prednost u odnosu na ukrajinski projekat trajala je samo dvadesetak godina. Pre Francuske revolucije i Napoleonove invazije na Moskvu, kultura u Rusiji je naravno bila pod francuskom dominacijom. Predstavnici plemstva su među sobom govorili francuski, odeveni po poslednjoj pariskoj modi i čitali Rusoa ili Didroa.

Posle katastrofe 1812. godine došlo je do revalorizacije ruskog jezika i književnosti. Ključna razlika u odnosu na Ukrajinu bila je u tome što je imperijalna Rusija mogla da formuliše državnu ideologiju. Pa tadašni ministar prosvete je 19. veku tridesetih godina skovao svoju čuvenu formulu o tri stuba Carskog carstva: autokratiji, pravoslavlju i solidarnosti sa narodom. Ruska država se nije definisala kulturno, već politički: vladavina careva činila je vezu između božanskog proviđenja i običnog naroda.

Za projekat ruske nacije, kulturna nejasnoća je bila prednost i nedostatak: određene tehnike homogenizacije mogle su se primeniti u multietničkoj državi. Istovremeno, međutim, nije se moglo ograničiti na rusku kulturu, već je trebalo da se napravi atraktivna integraciona ponuda za druge nacionalnosti. Ovaj program se nije bitno promenio u Sovjetskom Savezu.
 
И по другим крајевима у Хрватској, Славонији и Угарској називали су, како сами Срби, тако и други народи, оне крајеве где су Срби у великом броју живели — српским земљама. Већ смо видели како се и на немачким и мађарским географским мапама у XVI, XVII и XVIII веку цела Славонија називала Србијом или Рашом, а то је исто било и са Бачком и Банатом — на истим и сличним картама тога времена. То су чинили и српски патријарси и митрополити.

Тако нпр. патријарх Арсеније III потврдио је 1692. год. избор тителског капетана Живана, па у тој потврдној дипломи назива Бачку српском земљом. Он вели: »и єгоже Богь изволить срьбскими землями господствовати заповѣдамь и молим, да би ємȣ сïе завѣщанïе и капетанство не ѿето било, дон’деже ȣ вѣрности прѣбȣдет’...« (Dr. Радонић, Прилози за историју Срба..., p. 69.).

Митрополит Исаија Ђаковић у својој дипломи изданој у Крушедолу 7. јануара 1708. год. владици будимском Вићентију Поповићу каже, да је на сабору том било много свештенства и световњака »срьбскïе земли«, а знамо да су на том сабору били српски народни и црквени заступници из целе Хрватске и Славоније, горњег Срема, Бачке, Барање и арадског краја. Исто тако вели и Софроније Подгоричанин, бивши владика пакрачки, у дипломи својој од 23. априла 1710. год. за владику бачког Христофора Димитријевића (оригинали у Митрополијско-патријаршијсом архиву у Сремским Карловцима).

— У Пећској патријаршији све земље, које су спадале под управу пећског патријарха (а то су не само Стара и Нова Србија, с Маћедонијом, Црном Гором и Бококоторским приморјем, него и сва Славонија, велики део Угарске и Хрватске, те Далмација, Босна и Херцеговина), јер је ту свуда српски народ у знатном броју, а пређе и у већини, живео, називане су »српским странама« vis à vis грчким и бугарским (срав. »Гласник Српског ученог друштва« XXXVIII, p. 182, у потврди устава сарајевске општине од 13. III 1734. год.).

У XVIII веку називали су руски учитељи, царски руски посланик на бечком двору и сам Св. Синод руски, све крајеве у којима Срби под аустријском влашћу живе ни мање ни више него »Србијом«.

Тако нпр. учитељ Максим Суворов, који је учитељевао у Сремским Карловцима, па је оданде отпуштен био, пише 1. јануара 1737. год. руском Св. Синоду: »Мнѣ здѣсь въ Вѣнѣ дѣлать нечего, въ Сербiи же порученное мнѣ дѣло давно отказано« (Радолсав Грујић, Српске школе од 1718—1739. год. Прилог културној историји Српскога Народа. Београд 1908, p. 73).

Посланик руски на бечком двору Ланчински пише 10. новембра 1737. год. о учитељима, по које је 1733. год. митрополит карловачки Вићентије Јовановић послао у Русију (Кијев), не само путни трошак, него и коње и кола. Он вели: »... кола и пȣтный трошакъ прислалъ и до в’ Сербïю походѧщихъ учителей . . .«, који су затим »пȣть воспрïѧли и въ Карловци пришли«, где су основали прву српску гимназију (ibidem, p. 142, пр. 3).

А руски Св. Синод поводом тога, што се професор карловачке школе Ем. Козачински у Северину (код Беловара) запопио, а да се није оженио, забранио је циркуларно свима Русима, који као учитељи и иначе међу Србе иду, да у »Србији«, као и нигде иначе, не смеју примити чин свештенички, ако нису ожењени или замонашени (ibidem, p. 154, пр. 28).

Штавише, учени професор Инсбрушког университета Dr. Н. Нилес каже за владику Симеона Вратањског, који се око 1600. год. са великим бројем Срба доселио у данашњу Беловарско-Крижевачку жупанију, да је »е Turcia (Serbia) in Serbiam Austriacam emigravit« (Symbolae ad illustrandam I, p. CXVIII, sub voce Vratanja).

Кад je 1751. и следећих година велики број Срба преселио из Угарске и Хрватске у Русију, назван је и онај крај што га тамо Срби населише (садашња херсонска и јекаторинославска губернија) именом »Hoвaя Сербiя« и »Cлaвeнo-Сербiя ...«
 
Rogonos:
Sasvim je u redu (pogotovo sa emotivne strane) što većina u Srbiji stoji iza Rusije i Putina. Ali ne smemo upasti u zamku "slepa" prihvatanja svega što je Putin rekao u svom istorijskom govoru. Mislim da je poricanje Ukrajine jednostavno pogrešno.

Kijevska Rus nije ni "ruska" ni "ukrajinska" državna celina. Na ovoj pozadini, međutim, postavlja se pitanje gde leže koreni današnje ukrajinske države? Počeci modernog projekta ukrajinske nacije datiraju iz ranog 19. veka. U skladu sa romantičarskim duhom, ukrajinska nacija se postepeno gradila kulturnim prekretnicama.

Mislim da to ranije ovde nije pominjano. Zaboravljeni legendarni pesnik i slikar Taras Ševčenko bio je prognan u Centralnu Aziju kao privatnik zbog oštre kritike carske vladavine i umro je po povratku od posledica nedaća. Njegov hrabri rad i mučeništvo učinili su ga projekcionom figurom nacionalnih fantazija. Biografija narodnog pesnika i ukrajinski prevod Biblije zaokružili su repertoar ukrajinske nacionalne književnosti. Konačno, stvoren je sveobuhvatan ukrajinski rečnik.

Ne zaboravite, na sličan način je izgrađena i ruska nacionalna kultura. Prednost u odnosu na ukrajinski projekat trajala je samo dvadesetak godina. Pre Francuske revolucije i Napoleonove invazije na Moskvu, kultura u Rusiji je naravno bila pod francuskom dominacijom. Predstavnici plemstva su među sobom govorili francuski, odeveni po poslednjoj pariskoj modi i čitali Rusoa ili Didroa.

Posle katastrofe 1812. godine došlo je do revalorizacije ruskog jezika i književnosti. Ključna razlika u odnosu na Ukrajinu bila je u tome što je imperijalna Rusija mogla da formuliše državnu ideologiju. Pa tadašni ministar prosvete je 19. veku tridesetih godina skovao svoju čuvenu formulu o tri stuba Carskog carstva: autokratiji, pravoslavlju i solidarnosti sa narodom. Ruska država se nije definisala kulturno, već politički: vladavina careva činila je vezu između božanskog proviđenja i običnog naroda.

Za projekat ruske nacije, kulturna nejasnoća je bila prednost i nedostatak: određene tehnike homogenizacije mogle su se primeniti u multietničkoj državi. Istovremeno, međutim, nije se moglo ograničiti na rusku kulturu, već je trebalo da se napravi atraktivna integraciona ponuda za druge nacionalnosti. Ovaj program se nije bitno promenio u Sovjetskom Savezu.
Kliknite za proširenje...
Ко је порицао Украјину?
Кијевска Русија јесте и руска и украјинска и белоруска, тј. сва три ентитета вуку свој идентитет из ње. Чија би, уосталом, била?

Да ли се зачетак пројекта украјинске нације може датовати у рани XIX век... можда, али је то је пројекат које је званично уобличен пре стотињак година, а корени су му у Брестској унији, дакле с краја XVI века.

Занимљива је ова опсервација даље, но поређење руске и украјинске националне културе не стоји у истој равни. То је, донекле, пројекција из данашњег аспекта. Тако би и Гогољ могао бити украјински класик, а не оно што заиста јесте - велики руски књижевник.

201895_1_f.jpg
 
У овим данима антируске хистерије и када нас глобални силоватељ истине "затрпава" информација везаним за украјинску трагедију, а уважавајући и латинску изреку "Audiatur et altera pars" (Нека се чује и друга страна), ево и једног документарца који приказује другачију слику актуелних процеса, ближу историју од преврата и Мајдана 2014-е и осврт каква је повезница са временом отаџбинског руског рата половином прошлог вијека
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Podvig koji je ušao u istoriju
Odgovora
3
Pregleda
243
Nina
Nina
dlugomir
Kako se desilo da Belorusija i Ukrajina budu među osnivačima Ujedinjenih nacija?
Odgovora
23
Pregleda
522
Bastiani
Bastiani

Back
Top