Ево занимљивог чланка (
овдје) из 2019.године који говори како су кроз историју Уктајини прикључиване нове територије;
Ево и пријевода на српски битних дијелова чланка;
Левообални Хетманат, познат и као Мала Русија (Кијевска, Черкашка, Полтавска и Черниговска област, као и делови суседних области – види карту), ушао је у Русију 1654. по резултатима Перејаславске Раде.
Деснообална Украјина - 1793. године као резултат друге подјеле Комонвелта. Током 18. вијека Донбас и
Новорусија су припојени Русији (некадашње Дивље поље, где су формиране Херсонска, Јекатеринославска, Тауридска и Бесарабска губернија).
Након Фебруарске револуције, Централни совјет је у лљето 1917. издао два Универзала у којима је будућу Украјину прогласио аутономномјединоцом будуће федералне Русије, али је захтевао самоуправу од Привремене владе. Поред пет малоруских губернија, Рада је захтевала под својом јурисдикцијом још четири покрајине суседних територија, Слободу и Новоросијску, и чак је почела да им намеће своју јурисдикцију. Сукоб је постао толико акутан да је Привремена влада чак покренула кривични поступак против вођа Рада, али није имао никаквих последица: бољшевици су дошли на власт у Петрограду. Са њима је Кијев углавном прешао на језик ултиматума.
Трећи Универзал је 20. новембра објавио рођење Украјинске Народне Републике. И пошто је добила позив од Кајзер Немачке да постане учесник у преговорима у Бресту, Рада је издала и четврти, проглашавајући Украјину субјектом међународног права. Од овог догађаја, украјински историчари данас одбројавају стогодишњу украјинску државност:
Украјина је буквално од рођења упала у грађански рат, који се правилније назива ратом против свих: Петљура се борио и са украјинским Совјетима, и са Дењикином, и са Русијом. Познато је како се ствар завршила – совјетском владом на пространствима бивше империје, која је одмах поставила курс на изградњу територије Украјине.
Ево земаља које су ушле у састав Украјинске ССР од 1917. до 1954. године, према прорачунима директора Института за археологију Украјине, академика Националне академије наука Украјине, доктора историјских наука Петра Толочка (чланак „ октобар 1917; субјективне мисли”, лист „2000”, 2. новембар 2007.).
Први корак. У децембру 1917. године у Харкову је одржан 1. Свеукрајински конгрес Совјета којим је проглашено стварање Украјинске совјетске републике. Тако се област Слобода
( Харков, део Доњецке, Луганске, Сумске области), која никада раније заправо није била украјинска, одједном претворила у језгро украјинске совјетске државе.
У марту 1918, одлуком Другог свеукрајинског конгреса Совјета,
Доњецко-Кривојска Совјетска Република , формирана јануара 1918, постала је део Украјинске Совјетске Републике. Лењин се није слагао са постојањем овог региона у саставу Русије и инсистирао је да припадне Украјинској Совјетској Републици.
На сличан начин,
Новорусија (данас Дњепропетровска, Херсонска, Николајевска, Одеска област, која је ушла у састав Русије по уговорима са Турском 1739, 1774, 1791, 1812) испала је у саставу Украјине. То је такође урађено на инсистирање Лењина. Ово је била прва фаза територијалног окупљања Совјетске Украјине.
Друга фаза пада на године прије и после Великог отаџбинског рата. У септембру 1939. године, под пактом Молотов-Рибентроп, Галиција је ушла у састав Совјетске Украјине, а после рата Закарпатје и Северна Буковина, које са њом никада раније нису чиниле једну административно-територијалну јединицу. Ово је на инсистирање Стаљина.
И, коначно, трећа фаза територијалног ширења Украјине. Године 1954. прослављена је 300-годишњица поновног уједињења Украјине са Русијом, а на предлог Хрушчова, Врховни совјет СССР-а је Крим (припојен Русији 1783. године. -
„О” ) пренео у састав Украјинске ССР.
Професор Толочко закључује: „Може се рећи са пуном одговорношћу: да није било Велике Октобарске социјалистичке револуције, не би било ни велике Украјине. Да је Украјина наставила да постоји у границама неколико покрајина, тешко да би стекла државну независност чак и након распада СССР-а.