Ukrajina kroz istoriju (nastavak)

Џоне

  • цар си

    glasova: 1 100,0%

  • будало

    glasova: 0 0,0%

  • и јесте и није како кажеш

    glasova: 0 0,0%

  • пишеш као да си Марксиста

    glasova: 0 0,0%
  • Ukupno glasova
    1
fffffff

fffffff

Obećava
Poruka
85
FMRfltNWYAInea3.jpg
 
K

Khal Drogo

Veoma poznat
Poruka
10.076
Ево занимљивог чланка (овдје) из 2019.године који говори како су кроз историју Уктајини прикључиване нове територије;
sch3.jpg

Ево и пријевода на српски битних дијелова чланка;

Левообални Хетманат, познат и као Мала Русија (Кијевска, Черкашка, Полтавска и Черниговска област, као и делови суседних области – види карту), ушао је у Русију 1654. по резултатима Перејаславске Раде. Деснообална Украјина - 1793. године као резултат друге подјеле Комонвелта. Током 18. вијека Донбас и Новорусија су припојени Русији (некадашње Дивље поље, где су формиране Херсонска, Јекатеринославска, Тауридска и Бесарабска губернија).

Након Фебруарске револуције, Централни совјет је у лљето 1917. издао два Универзала у којима је будућу Украјину прогласио аутономномјединоцом будуће федералне Русије, али је захтевао самоуправу од Привремене владе. Поред пет малоруских губернија, Рада је захтевала под својом јурисдикцијом још четири покрајине суседних територија, Слободу и Новоросијску, и чак је почела да им намеће своју јурисдикцију. Сукоб је постао толико акутан да је Привремена влада чак покренула кривични поступак против вођа Рада, али није имао никаквих последица: бољшевици су дошли на власт у Петрограду. Са њима је Кијев углавном прешао на језик ултиматума.

Трећи Универзал је 20. новембра објавио рођење Украјинске Народне Републике. И пошто је добила позив од Кајзер Немачке да постане учесник у преговорима у Бресту, Рада је издала и четврти, проглашавајући Украјину субјектом међународног права. Од овог догађаја, украјински историчари данас одбројавају стогодишњу украјинску државност: Украјина је буквално од рођења упала у грађански рат, који се правилније назива ратом против свих: Петљура се борио и са украјинским Совјетима, и са Дењикином, и са Русијом. Познато је како се ствар завршила – совјетском владом на пространствима бивше империје, која је одмах поставила курс на изградњу територије Украјине.

Ево земаља које су ушле у састав Украјинске ССР од 1917. до 1954. године, према прорачунима директора Института за археологију Украјине, академика Националне академије наука Украјине, доктора историјских наука Петра Толочка (чланак „ октобар 1917; субјективне мисли”, лист „2000”, 2. новембар 2007.).

Први корак. У децембру 1917. године у Харкову је одржан 1. Свеукрајински конгрес Совјета којим је проглашено стварање Украјинске совјетске републике. Тако се област Слобода ( Харков, део Доњецке, Луганске, Сумске области), која никада раније заправо није била украјинска, одједном претворила у језгро украјинске совјетске државе.

У марту 1918, одлуком Другог свеукрајинског конгреса Совјета, Доњецко-Кривојска Совјетска Република , формирана јануара 1918, постала је део Украјинске Совјетске Републике. Лењин се није слагао са постојањем овог региона у саставу Русије и инсистирао је да припадне Украјинској Совјетској Републици.

На сличан начин, Новорусија (данас Дњепропетровска, Херсонска, Николајевска, Одеска област, која је ушла у састав Русије по уговорима са Турском 1739, 1774, 1791, 1812) испала је у саставу Украјине. То је такође урађено на инсистирање Лењина. Ово је била прва фаза територијалног окупљања Совјетске Украјине.

Друга фаза пада на године прије и после Великог отаџбинског рата. У септембру 1939. године, под пактом Молотов-Рибентроп, Галиција је ушла у састав Совјетске Украјине, а после рата Закарпатје и Северна Буковина, које са њом никада раније нису чиниле једну административно-територијалну јединицу. Ово је на инсистирање Стаљина.

И, коначно, трећа фаза територијалног ширења Украјине. Године 1954. прослављена је 300-годишњица поновног уједињења Украјине са Русијом, а на предлог Хрушчова, Врховни совјет СССР-а је Крим (припојен Русији 1783. године. - „О” ) пренео у састав Украјинске ССР.

Професор Толочко закључује: „Може се рећи са пуном одговорношћу: да није било Велике Октобарске социјалистичке револуције, не би било ни велике Украјине. Да је Украјина наставила да постоји у границама неколико покрајина, тешко да би стекла државну независност чак и након распада СССР-а.
 
Sreten Žujović

Sreten Žujović

Elita
Poruka
24.255
Mstislav:
Tako i Albanci mapu Srbije prikazuju do 1912.
Kliknite za proširenje...
Pa tako se otprilike i Ukrajinci ponasaju prema Rusima, nazivajuci ih Moskaljima.

Ukrajina i Belorusija su ruski etnicki korpus. Iliti kako kaze Gogolj:

Ja tebja rodil, ja tebja ubju.

Mada niko u Rusiji ne govori o ukidanju Ukrajine i ukrajinske nacije.

Ovo je jedna mala intervencijica poput gasenja Maspoka.

zagledala se Ukrajina i Poljsku iliti vid’la zaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu.

U svakom slucaju, za Ukrajince je najbolje da obuzdaju svoja ratna dejstva i batale politiku konfrotiranja Rusima i sirenja rusofobije.
 
K

Khal Drogo

Veoma poznat
Poruka
10.076
Данас људи робују једном (наметнутом) калупу обликованом "принципима" попут рецимо неповредивости интегритета држава и граница држава. Но суштинско је питање. Како су те државе и те границе настале? Да ли су епилог историјских и етнографских процеса (као што је случај са већином држава у Европи) колонијалнх подјела у процесима интересних сфера мперијалистичких сила (рецимо већи део Африке) или су епилог неких процеса из бољшевичких времена?

А када је простор некдашње царске Русије у питању, бољшевици су се подобро потрудили креирати "нову реалност", нацртати нове границе противне етнографији и историјским процесима. Управо на примјеру Украјине, дал вођени жељом да ослабе и фрагментирају руски елемент, дал како би придобили бунтовнички териториј за своју ствар па оно да им учине територијалне уступке или постоје још неки искварени разлози, су се код неприродног ширеља понајвише огријешили и о историју и о етнографију.

Историја је потврдила ко зна колико пута, када "креирате реалност" и омеђите териториј границама противно историјским процесима, етнографији, противно тежњи значајног дијела народа на тим просторима, за резултат можете имати само сталне неспоразуме, превирања, политичку нестабичност, покушаје тлачења и сатирања који че изазивати сталну реакцију и жариште потенцијалних сукоба на етничкој, вјерској и идеолошкој основи и жариште које ће глобални играчи по потреби активирати.

Трагедија данашње Украјине узрокована је турбулентном, несрећном и замршеном историјом,могуће замршенијом него што је има и једна држава на планети, имамо више рукаваца истог извора од којих су неки пошли погрешним токовима, неки се све више отуђивали од извора док није прерасло уотоврену мржњу, раздор који су разни освајачи умјели користити за своје циљеве. Тај раздор на етничкој, вјерској и идеолошкој основи присутан је и данас. Да би ти народи у Украјини, рукавци истор извора, премостили све те разлике и анимозитет који данас постоји, први корак који треба урадити јесте "помирити историју", а то неће бити лако.
 
Stojkov Menidjer

Stojkov Menidjer

Legenda
Poruka
54.143
Mstislav:
. Jedino je brko iz Austrije negirao pravo narodima na postojanje, a znamo kako je doticni zavrsio. Malo spustiti rucnu.
Kliknite za proširenje...
Pomešao si Brkino Nepostojanje sa Meričkim Ljudskim Pravima po belom svetu pa da oni malo oružano pomognu u mežduljuckim odnosima.

Jel se i tebe čini da he Rusija uzela moderniji model? Puna Obajaveštajna Služba glupih Bosanaca pa otud neraumevanje situacije u jedinici vremena. Jelde bio dobar plan Z4?
 
Slavan

Slavan

Iskusan
Poruka
6.995
Садашњост каква год да је, не мења се лако, на основу прошлости, а грешке из прошлости су на свим странама. Није довољно бити паметан, већ имати посебан сензибилитет, мудрост и оно нешто како би успео да исправиш неке ствари и ујединиш разједињено.

Савремени Руси, Украјинци и Белоруси (додајмо ту и Русине) произашли су од староруског народа. Поента је да су ту сви мењали идентитет, што спонтано што на друге начине, под различитим утицајима. Оно што се може приметити при помињању ових народа, да су донекле сачували корен изворног имена: Руси (русские), Белоруси (беларусы), Русини (Русины или Руснакы). Изворно име народа је: русь (рѹсь) - то је скупни назив, а у једнини се користио назив русин (рѹсинъ). Касније, од овог облика једнине изграђена је множина - Русини (русины), која се јавља у XVI веку, а то име су носили и Украјинци. Као код нас: Срб, касније Србин, а множина: Срби.

Словени су као народносно-језичка скупина народа најборјнији у Европи, али су и најразједињенији. Кажу неки теоретичари, историчари да су склони партикуларизму, али то се неговало столећима и подстицало са стране, међутим запатило се. Ми из властитог искуства знамо када је стварана јужнословенска држава звала се СХС (убрзо након тога и Југославија) по титуларним народима, а када се распала уместо три имала је шест народа. Тако, троплемени или троимени народ уместо да се уједини у једну снажну нацију, додатно се разјединио. И нису само комунисти одговорни за то, а исто то важи и за СССР. Бановина Хрватска је створена у Краљевини, а Дубровник о коме толико пишемо је предат Хрватима, што је била завршна фаза уништавња католичких Срба, на чему се радило столећима. За то смо и сами одговорни. Наша је грешка што нисмо бранили сопствени народ, без обзира на то шта су други чинили.

457px-East_Slavs_in_Russia_1897.JPG
212596_600.jpg

Руси: Великоруси / Малоруси / Белоруси

Концепција триединый русский народ добила је званични статус у Руској Империји.
На сверуском попису 1897. тако имамо Великорусе, Малорусе и Белорусе, које чине Русе уопште, али су призната три (под)идентитета од којих ће касније произаћи: руски, украјински и белоруски. Ево докле смо догурали данас.

11-10-768x520.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Top