Trojansko more - Panonsko more u doba antičke Troje

[Mrkalj]

 

[IlijaO]

XETEРОКЛИТИЧКО -METALLI- U NATPISIMA РУДНИЧКОГ НОВЦА
Slobodan Dušanić
Римски новац другог века садржи занимљив, мањи низ семиса и квадранса, коваи углавном за време Трајанове и Хадријанове владе a намењен рудницима подунавских провинција. Он по- ставља више проблема нумизматичарима и историчарима рим- ског рударства: не може ce поуздано одредити где je кован, y какве сврхе и за које руднике1. Расправљајући о тим проблемима научници доста лутају и због околности што je конструкција легенди рудничког новца погрешно схваћена. Мој чланак треба да исправи ову погрешку и укаже на стварне последице новог тумачења. Иако ограниченог интереса, изабран je за зборник професора Милана Будимира с погледом на главни правац његовог рада, који сједињује науку о језику с истраживањем античке историје балканских земаља.
---Jош необјављена расправа Μ. P. Васића и В. Симића (в. ниже, нап. 9)
---9 М. Р. Васић — В. Симић, Новци римских рудника y Илирикуму (саопштено y Археолошком институту y Београду, 8. XI 1971). У саопштењу ce остављају две могућности, да je новац кован y Риму или на Космају, и даје ce предност другој, која je no моме мишљењу мање вероватна.

Kako se dogodilo da ovaj Vasićev i Simićev rad nikada ne bude objavljen kod nas u Jugoslaviji , već samo 7 godina kasnije u Francuskoj na Francuskom jeziku ? Uz to o ova dva naučnika ne mogu da pronađem ništa na internetu , kao da su zbog nečega kažnjeni brisanjem ?

https://www.persee.fr/doc/numi_0484-8942_1977_num_6_19_1760

 

[Pumpaj Dinstanović]

XETEРОКЛИТИЧКО -METALLI- U NATPISIMA РУДНИЧКОГ НОВЦА
Slobodan Dušanić
Римски новац другог века садржи занимљив, мањи низ семиса и квадранса, коваи углавном за време Трајанове и Хадријанове владе a намењен рудницима подунавских провинција. Он по- ставља више проблема нумизматичарима и историчарима рим- ског рударства: не може ce поуздано одредити где je кован, y какве сврхе и за које руднике1. Расправљајући о тим проблемима научници доста лутају и због околности што je конструкција легенди рудничког новца погрешно схваћена. Мој чланак треба да исправи ову погрешку и укаже на стварне последице новог тумачења. Иако ограниченог интереса, изабран je за зборник професора Милана Будимира с погледом на главни правац његовог рада, који сједињује науку о језику с истраживањем античке историје балканских земаља.
---Jош необјављена расправа Μ. P. Васића и В. Симића (в. ниже, нап. 9)
---9 М. Р. Васић — В. Симић, Новци римских рудника y Илирикуму (саопштено y Археолошком институту y Београду, 8. XI 1971). У саопштењу ce остављају две могућности, да je новац кован y Риму или на Космају, и даје ce предност другој, која je no моме мишљењу мање вероватна.

Kako se dogodilo da ovaj Vasićev i Simićev rad nikada ne bude objavljen kod nas u Jugoslaviji , već samo 7 godina kasnije u Francuskoj na Francuskom jeziku ? Uz to o ova dva naučnika ne mogu da pronađem ništa na internetu , kao da su zbog nečega kažnjeni brisanjem ?

https://www.persee.fr/doc/numi_0484-8942_1977_num_6_19_1760

Ne možeš da nađeš Miloja Vasića?

 

[IlijaO]

Ne možeš da nađeš Miloja Vasića?

Miloje R Vasića koji svoj rad uživo izlaže 1971. godine , odličan numizmatičar i istoričar . Ovo srednje R mu je verovatno ime oca .

 

[IlijaO]

Digitalno je dostupan njegov rad na Srbskom : M.R.Vasić, Ostave 247 i 254 godine u Narodnom muzeju u Beogradu, Arheološki vestnik 23, Ljubljana 1972.

 

[IlijaO]

Evo još nekih njegovih radova : https://zenon.dainst.org/Author/Home?author=Vasić,+M.R&

 

[Pumpaj Dinstanović]

Miloje R Vasića koji svoj rad uživo izlaže 1971. godine , odličan numizmatičar i istoričar . Ovo srednje R mu je verovatno ime oca .

Da, to je unuk (onog) Miloja (M.) Vasića, glavom i bradom (po kome je i dobio ime). Preko Radmila Vasića.

 

[Pumpaj Dinstanović]

XETEРОКЛИТИЧКО -METALLI- U NATPISIMA РУДНИЧКОГ НОВЦА
Slobodan Dušanić
Римски новац другог века садржи занимљив, мањи низ семиса и квадранса, коваи углавном за време Трајанове и Хадријанове владе a намењен рудницима подунавских провинција. Он по- ставља више проблема нумизматичарима и историчарима рим- ског рударства: не може ce поуздано одредити где je кован, y какве сврхе и за које руднике1. Расправљајући о тим проблемима научници доста лутају и због околности што je конструкција легенди рудничког новца погрешно схваћена. Мој чланак треба да исправи ову погрешку и укаже на стварне последице новог тумачења. Иако ограниченог интереса, изабран je за зборник професора Милана Будимира с погледом на главни правац његовог рада, који сједињује науку о језику с истраживањем античке историје балканских земаља.
---Jош необјављена расправа Μ. P. Васића и В. Симића (в. ниже, нап. 9)
---9 М. Р. Васић — В. Симић, Новци римских рудника y Илирикуму (саопштено y Археолошком институту y Београду, 8. XI 1971). У саопштењу ce остављају две могућности, да je новац кован y Риму или на Космају, и даје ce предност другој, која je no моме мишљењу мање вероватна.

Kako se dogodilo da ovaj Vasićev i Simićev rad nikada ne bude objavljen kod nas u Jugoslaviji , već samo 7 godina kasnije u Francuskoj na Francuskom jeziku ? Uz to o ova dva naučnika ne mogu da pronađem ništa na internetu , kao da su zbog nečega kažnjeni brisanjem ?

https://www.persee.fr/doc/numi_0484-8942_1977_num_6_19_1760

Ovaj drugi ti je čuveni geolog iz Geološkog zavoda u Beogradu Vasilije Simić (1902-1990).

 

[IlijaO]

Da, to je unuk (onog) Miloja (M.) Vasića, glavom i bradom (po kome je i dobio ime). Preko Radmila Vasića.

Hvala ! Čudno je da mi internet pretraživač nije izbacio ništa o njemu . Znaš li je li još živ , trebalo bi da ima oko 85 godina ?

 

[IlijaO]

Ovaj drugi ti je čuveni geolog iz Geološkog zavoda u Beogradu Vasilije Simić (1902-1990).

Njegov unuk kaže da to nije on . Njegov deda je Vasilije G Simić , a ovaj je

Simić, V. M.?​