Tribali

[Mrkalj]

To je Mrkaljev glavni problem, jer on ima preveliki ponos. Zbog tog ponosa on se nikad ne zahvaljuje nekom drugom ako ga ispravi negdje, nego čak ni ne priznaje grešku. Najdalje do čega ide jeste da optužuje Vikipediju što ga je dovela u zabunu, a priznanja sopstvene greške ni traga.

Zato u takvim situacijama neste gotovo bez traga u diskusijama, ili poseza za argumentima kao što su sagovornik je dosadan, pa ne želim šta da kažem.

Problem ponekad izbija kada dolazimo do nešto opskurnijih tema, gdje samo veliki znalci imaju što pametno reći, tako da mi ovdje možemo lupetati i u tom smislu smo na istoj ravni manje-više. Zato se i pretvaraju ove diskusije u nešto što konzumira stranice i stranice. Međutim, kada zalazimo u teren nečeg iole poznatijeg i gdje mogu i sam nešto više reći, onda tek Mrkaljeve teze bivaju ogoljene.







Ne može stoposto majketi?

Da, da. Dobro, sada kada ste kolektivno ispušili, sada vadiš neke skice iz naftalina. Lepo bogme.

Ko mi priča o ponosu. Da ne veruješ.

 

[Mrkalj]

Ako neko pita, zašto su nas zvali Tribali:

3. primetiti sam toponimski panteon:
a) Trebišta: Trebaljevo, Trebesinj, Trebotin, Trebović (istočno od Peći), Trebinac, Trebjesa, Tribanj (Karlobag), Tribalj, Trebinje, Trepča, Trebljevina,Trebević (trebište tj. žrtvenik Sv. Vida), Trebiće (planina zapadno od Jarinja), Trebinje (planina u zapadnom delu opštine Kuršumlija), Trepča (Kopaonik; u izvorima se njeno ime javlja u oblicima Трѣбьча i Трепча na ćiriličnom pismu odnosno Triepza,Trepza,Tripza,Trepca,Trebza i Tripca, na latiničnom pismu), Trepčanski potok (Kopaonik), Donja Trepča (selo, Čačak), Gornja Trepča (selo, Čačak), Banja Trepča (Čačak), Donja Trepča (naselje, severoistočno od Nikšića), Gornja Trepča (naselje, severno od Nikšića), Trebjesa (brdo iznad Nikšića), Trepča (na magistralnom putu Andrijevica–Berane), Trepča (naseljeno mesto u opštini Vrginmost) itd.

- - - - - - - - - -

Odgovor bi mogao glasiti - zbog naše stare vere u kojoj su glavni sakralni objekti - trebišta (žrtvenici).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da, da. Dobro, sada kada ste kolektivno ispušili, sada vadiš neke skice iz naftalina. Lepo bogme.

Ko mi priča o ponosu. Da ne veruješ.

Da, ponos.

Prestani misliti toliko visoko o sebi a nisko o drugima okolo i spusti se malo na zemlju malčice.

 

[Mrkalj]

Da, ponos.

Prestani misliti toliko visoko o sebi a nisko o drugima okolo i spusti se malo na zemlju malčice.

Hvala ti, Slavko, spasio si mi život. To što ti sada osećaš nije moj ponos, nego svoje posrnuće. Svaki čovek ima pravo da bude ponosan na realnoj osnovi, ali što tebi takve stvari smetaju, uz poznatu činjenicu političke korektnosti i dalje govore o tvojoj problematičnoj zadaći na ovom forumu.

Ono što nije objašnjeno je:


- odsustvo jezika supstrata u slovenskoj jezičkoj čistoti (uporediti ogroman turski uticaj tokom 4 veka sa odsustvom ma kojeg drugog "preslovenskog" jezika)

- prisustvo padeškog sistema što ukazuje na slovensko poreklo većine na Slovenskom Jugu

- prisustvo slovenske mitološke toponomastike po Dalmaciji, Bosni, Srbiji, Albaniji, Trakiji, Makedoniji, Grčkoj itd.

- genetičko-genealoška potvrda antičke starine naroda na Slovenskom Jugu

Počni da objašnjavaš ili prestani da se podsmevaš "novoromantičarima", na svoj "ponos".

 

[ИгарЈ]

SLOVANSKI KOLEDAR


Za besedo ”koledar” velja zapisano povelje, da smo jo Slovani prevzeli od Rimljanov, saj so oni z izrazom ”kalendae” poimenovali začetni dan mesca. A vendar moremo z večjo gotovostjo trditi, da je verjetno šlo za ravno obratno situacijo. Etimološko je beseda ”koledar” (praslovansko ”kolędarь” in starejše ”kalendari”) v slovanskih in sorodnih baltskih ter indo-iranskih jezikih (za slednje težko rečemo, da so prevzeli besede in celo korene iz latinščine), sploh v svoji osnovi ”kolo” in njenih izvedenkah, bolje dodelana, kar kaže na njen pravi izvor. O tem priča tudi v naši zavesti ohranjeno poimenovanje slovanskega zimsko-solsticijskega praznika ”Koleda” (s prepoznavnimi refleksi nosnega e v slovanskih jezikih), kakor tudi vzporednica v ”Kalėdų”, eno izmed avtohtonih litvanskih poimenovanj za mesec december/gruden. Razlaga, da gre za izpeljanko iz pojma ”kolo” zaradi cikličnega pojmovanja časa in poimenovanja sončnega obrata, kakor tudi vzporednice v sorodnih jezikih, kaže na izvorno slovansko (in celo balto-slovansko) poimenovanje, mnogo bolj kot ”vratolomne” etimologije v prid latinskemu (izpeljava iz latinskega ”calare” s pomenom ”klicati”, ker naj bi pri njih svečenik začetek mesca zaznamoval s klicanjem, *7).


Praslovanska beseda ”kolo” je izpeljana iz indo-evropskega korena ”kuel(H)-”, ki pomeni ”vrteti se”, ima pa vzporednico v sanskrtskem ”cárati” v pomenu ”premikati se”. Iz podvojenega indo-evropskega korena ”kuekulo” pa so sanskrtski ”cakrá” v pomenu ”kolo”, avestanski ”čahra” in grški ”kyklos” z istim pomenom (*8). Poleg pomena fizičnega kolesa, pa je koren ”kol-” (tudi ena) osnova za slovanske besede povezane z dojemanjem časa. Tako slovnični členek ”koli” v zvezi ”kadarkoli” in podobnih priča o prvotni časovni funkciji, predvsem zaradi pomena zanikalnega ”nikoli”. Podobna funkcija v drugih slovanskih jezikih kaže na enega izmed praslovanskih izrazov za čas: ”kolъ”, nespregledljiva vzporednica s sanskrtskim ”kala” (poimenovanjem za in poosebljenim časom). Gre za ciklično pojmovanje časa, kakor tudi pri drugem znanem slovanskem izrazu za čas ”vreme”, proto-slovansko ”ver(t)men”, ki izhaja iz pomenske podlage ”vrteti se”.


Koledar je v najosnovnejši definiciji sistem določanja dni za družbene namene. Različne kulture so uporabljale sebi primerne različne koledarje, odvisno od njihove zaznave in naravnanosti. Dandanes večina sveta uporablja t.i. gregorijanski koledar (in z njim povezano linearno pojmovanje časa) za splošno politične in ekonomske namene, medtem ko se pri kulturno specifičnih zadevah bolj ali manj uporabljajo avtohtono zasnovani koledarji.


Koledarji so prevladujoče zasnovani na sledenju Soncu (kroženju Zemlje okoli njega) ali Mescu (kroženju njega okoli Zemlje), ali pa na obojem. Mesec je že od pradavnine naprej buril domišljijo ljudi, zaradi česar so mu začeli tudi slediti in meriti njegovo gibanje. Tudi pojma ”meriti” in ”mesec” sta vsebinsko povezana, na kar kaže njuna indo-evropska etimologija. Z uvajanjem poljedeljstva je začel prevladovati sončni koledar s svojimi agrarnimi cikli, a je mesečni še vedno ostal ”siva eminenca” štetja časa.


O slovanskem koledarju je znano srednje malo. To moramo pripisati že prepoznanemu destruktivnemu učinku judovske hegemonije, ki je pustila močne posledice tudi v samem ljudskem pojmovanju. Prava znanost je čistiti ljudsko snov od judovsko-krščanskih primesi in marsikomu je že tu nečastno spodletelo. Morda najbolj znan primer je t.i. ”slovansko štetje let”, ki se (razumljivo) pojavlja predvsem v dominantno pravoslavnih deželah. To ”štetje let” pa dejansko ni slovansko, ampak gre za bizantinski (pravoslavni) koledar, katerega so ali napačno interpretirali ali pa gre za namerno podtaknjeno vsebino s strani krščanskih infiltrirancev. Po tem koledarju naj bi začeli šteti leta od 5509 p.n.š., ko naj bi judovski bog ustvaril svet ali vesolje (nekje takoj za izumom lončarskega kolesa). Ta bizantinski koledar so v Rusiji uporabljali od pokristjanjevanja koncem 10. stoletja do leta 1700, ko so ga reforme Petra Velikega zamenjale s ”civilnim” koledarjem po vzoru zahodnih držav. Poleg tega se lahko sklepa, da se Slovani niso kaj obremenjevali z vprašanjem, kdaj je bil svet ustvarjen, saj čas niso dojemali linearno, ampak ciklično. Da tudi na tej nerodni zadevi temelječe novodobne pogruntavščine niso ravno razvoj v pravo smer, ni potrebno posebej poudarjati. Tako nam tudi na spletu zaznani ”slovansko-arijski koledar” (*6) ne more pomagati pri našem delu.


Judovsko-krščansko kontaminacijo ljudske snovi na stran, nam le-ta vseeno priča o najpomembnejših aspektih slovanskega koledarja, predvsem njegovo razdelitev na 4 sončne obrate in njegovo agrarno in meteorološko naravo (poimenovanja mescev).


Tako pri slovanskih kot pri baltskih narodih je opazna zaznava štirih sončnih obratov, kateri so pri naših prednikih bili tudi štirje najpomembnejši prazniki v letu. Pri Slovencih je za njih uveljavljeno predvsem poimenovanje po osebnih imenih božanstev, za zimski obrat (kres) znano ime Svarožič, ali Božič (bog ognja, sin Svaroga), za pomladno enakonočje Jarilo, za poletni kres Kresnik (tudi izpeljanka Kresna noč), za jesensko enakonočje pa Morana. Pri Slovanih je vidno vzporedno poimenovanje zimskega kresa z že omenjenim izrazom Koleda (v današnjem času tembolj s tem praznikom povezane izpeljanke ”koledovanje” in ”koledniki”), medtem ko je jesensko enakonočje posvečeno (tudi) božanstvu Svarogu, predvsem v njegovi kovaški funkciji (npr. v Rusiji je to bil ”praznik kovačev”, s pokristjanjevanjem pričakovano kontaminiran). Pri Baltih je poletni kres poimenovan Rasos (prevod in vzporednica slovanski: rosa), pomladno enakonočje se imenuje Gavėnia, jesensko pa Ilgės.

- - - - - - - - - -

• *6 – [spletno mesto] http://slavyanin.org/en/article/ancient-slavic-aryan-calendar.html [dostop v listopadu 2011]
• *7 – Marko Snoj (1977): Slovenski etimološki slovar, Prva izdaja. Založba Mladinska knjiga, Ljubljana; str. 246

Прилажеш етимологоју с насумичнога блога? Озбиљно?
Ово су потпуне бесмислице без икакве поткрепе.
Даље, какав је то инфикс **-ę-, шта је оно **-d- ?
Уз то, изучи историју римскога календара.

 

[HanibalBarka666]

Zamisli, Hanibale, kad se ovakvi smokljani bave naukom, a najgore sto prigovaraju drugima zarad naucne metodologije koju koriste uz obavezno dnevno-politicko preseravanje.

Od kad je pisanje po forumima i blogovima bavljenje naukom ?

Šta dokazuje da nisu slovenski? Prema tome, mora se ostavi mogućnost da jesu slovenski. Okej?

To što ti lingvistika nije jača strana samo znači da treba da sumnjaš u sve što dolazi iz tog pravca. A naročito od onih koji se izdaju za stručnjake.

"Zar je moguće" nije argument. Moguće je, zato što postoji kontinuitet cilja koji rađa kontinuitet procesa, a mi kao narod imamo kontinuitet obezglavljenja, deintelektualizacije i deelitizacije što ima upravo za posledicu da - jeste moguće.

Nisam ja neshvaćeni genije. Neki me i shvataju.

Sumnja i jeste osnov nauke to je ok i tu se slažemo. Sad ti sumnjaš da su Sloveni živeli na Balkanu pre 6-7 veka tj da su narodi Tribali, Iliri itd ustvari Sloveni. Dakle treba da dokažeš svoju sumnju, a da bi to uradio moraš da poznaješ metodologiju nauka koje želiš da upotrebiš kao dokaz za svoju hipotezu u ovom slučaju istorije, arheologije i lingvistike (genetiku namerno ostavljam po strani zbog brojnih problema i činjenice da je nauka tek u sporom razvoju tj njena primena na istorijske probleme), Da li ti poznaješ metodologiju navedenih nauka ? Odgovor koji se stiče iz tvog pisanja ovde je jedno veliko NE.
Gradiš teoriju na osnovu nedokazane hipoteze. Ne znaš da razlikuješ istorijske izvore (primarne, sekundarne) i što je najvažnije jedina kap kritičkog razmišljanja kod tebe je sumnja u dosadašnje naučne radove i prisustvo Slovena na Balkanu sve ostalo što odgovara tvojoj hipotezi prihvataš a što ti ne odgovara odbacuješ često bez ijednog dokaza. Misilm da je ta tvoja paranoična sumnja u istoriografiju tolika da si bukvalno postao slep za sve ostalo. Da ponovim ok je da sumnjaš u istoriografiju i neke njene zaključke, ali ako ne možeš da dokažeš ništa suprotno onda je bolje da ćutiš.

Da bi dokazao navedenu hipotezu potrebni su ti čvrsti dokazi. Ne nagađanja, ne mogućnosti, ne lingvističge igrarije već čvsrti naučni dokazi zasnovani na metodologiji tih nauka. Istorija je egzaktna nauka (bar pretenduje da to bude), ali nije ista kao matematika. 2+2 je uvek 4, a bilo koji deo istorije je promenljiv ako se stvore dokazi koji dokazuju suprotno ali ti dokaze za tvoju hipotezu nemaš, bar za sada.

 

[Tandoori Masala]

Od kad je pisanje po forumima i blogovima bavljenje naukom ?

Mnogi naucnici danas koriste forume i blogove za unapredjenje nauke, odlicno mjesto za izlaganje svojih teza (jedan od njih je bio i pok. Tibor Zivkovic, npr. na najvecem hrvatskom forumu ili Istoriji Balkana; pogledaj rani Sezam BBS forum, tj. "Sezamove sveske" iz 1989. i 1990. godine, prepoznaces buduce profesore na univerzitetima), a ne za istovar budalastih teza ili svakodnevnog politicko-propagandnog proljeva.

 

[HanibalBarka666]

Mnogi naucnici danas koriste forume i blogove za unapredjenje nauke, odlicno mjesto za izlaganje svojih teza (jedan od njih je bio i pok. Tibor Zivkovic, npr. na najvecem hrvatskom forumu ili Istoriji Balkana; pogledaj rani Sezam BBS forum, tj. "Sezamove sveske" iz 1989. i 1990. godine, prepoznaces buduce profesore na univerzitetima), a ne za istovar budalastih teza ili svakodnevnog politicko-propagandnog proljeva.

Izgleda da sam ja staromodan čovek Ne idem u korak sa vremenom. Za mene su monografija i članak i dalje jedina sredstva napretka u nauci

 

[Mrkalj]

Od kad je pisanje po forumima i blogovima bavljenje naukom ?



Sumnja i jeste osnov nauke to je ok i tu se slažemo. Sad ti sumnjaš da su Sloveni živeli na Balkanu pre 6-7 veka tj da su narodi Tribali, Iliri itd ustvari Sloveni. Dakle treba da dokažeš svoju sumnju, a da bi to uradio moraš da poznaješ metodologiju nauka koje želiš da upotrebiš kao dokaz za svoju hipotezu u ovom slučaju istorije, arheologije i lingvistike (genetiku namerno ostavljam po strani zbog brojnih problema i činjenice da je nauka tek u sporom razvoju tj njena primena na istorijske probleme), Da li ti poznaješ metodologiju navedenih nauka ? Odgovor koji se stiče iz tvog pisanja ovde je jedno veliko NE.
Gradiš teoriju na osnovu nedokazane hipoteze. Ne znaš da razlikuješ istorijske izvore (primarne, sekundarne) i što je najvažnije jedina kap kritičkog razmišljanja kod tebe je sumnja u dosadašnje naučne radove i prisustvo Slovena na Balkanu sve ostalo što odgovara tvojoj hipotezi prihvataš a što ti ne odgovara odbacuješ često bez ijednog dokaza. Misilm da je ta tvoja paranoična sumnja u istoriografiju tolika da si bukvalno postao slep za sve ostalo. Da ponovim ok je da sumnjaš u istoriografiju i neke njene zaključke, ali ako ne možeš da dokažeš ništa suprotno onda je bolje da ćutiš.

Da bi dokazao navedenu hipotezu potrebni su ti čvrsti dokazi. Ne nagađanja, ne mogućnosti, ne lingvističge igrarije već čvsrti naučni dokazi zasnovani na metodologiji tih nauka. Istorija je egzaktna nauka (bar pretenduje da to bude), ali nije ista kao matematika. 2+2 je uvek 4, a bilo koji deo istorije je promenljiv ako se stvore dokazi koji dokazuju suprotno ali ti dokaze za tvoju hipotezu nemaš, bar za sada.

Lepo što si na staložen ančin predstavio mišljenje, poštujem to. Međutim i dalje si u spinu, jer ja nisam paranoičan, poznajem metodologiju, ne smatram da je bolje da ćutim, istorija nije egzaktna nauka, u segmentu od mog interesa ona je izgrađena na nepotvrđenim narativima, a dogmu o doseljavanju Slovena tek treba da objasni u svetlu:



- odsustvua jezika supstrata u slovenskoj jezičkoj čistoti (uporediti ogroman turski uticaj tokom 4 veka sa odsustvom ma kojeg drugog "preslovenskog" jezika);

- prisustva padeškog sistema što ukazuje na slovensko poreklo većine na Slovenskom Jugu;

- prisustva slovenske mitološke toponomastike po Dalmaciji, Bosni, Srbiji, Albaniji, Trakiji, Makedoniji, Grčkoj itd.

- skore genetičko-genealoške potvrde antičke starine naroda na Slovenskom Jugu.

 

[Tandoori Masala]

Izgleda da sam ja staromodan čovek Ne idem u korak sa vremenom. Za mene su monografija i članak i dalje jedina sredstva napretka u nauci

Nisi uopste staromodan niti je to nova ideja. Forum je samo okupljaliste ljudi gdje se razmjenjuju ideje, suceljavaju misljenja i iznose nove hipoteze (mada, vrlo cesto tudje). Postoje takva sastajalista otkad je svijeta i vijeka, preko stare Grcke, Rima, Francuske u 18. vijeku (Café Procope), otmjenih salona, pa sve do "cafés philo" ("kafića za ćućorenje" kako ih je nazvao novinar Djordje Radenkovic dalekih pedesetih) u Parizu tokom 20. v.
Druga stvar je sto neko uporno zagadjuje okolinu na Krstinoj Istoriji. Meni je poznata FB stranica amaterskih istoricara gdje zalaze i diplomirani istoricari i arheolozi, a politici i autohtonizmu tamo nema mjesta, ni milimetar...
Ovako na drugu ruku, postoji odlicna paralela u Platonovom "Ijonu", kako autor ustaje protiv diletantskih i hvalisavih tipova, neznalica i narcisa. Jedan od njih, Ijon, bio jje stalan gost na polemickim nadmetanjima rapsoda i deklamatora. Sokrat se upustio u dijalog s njim, na kraju se pokazalo da je Ijon sujetni hvalisavac i sarlatan bez grama znanja. Preporucujem ovaj "dijalog" (prevod Milosa Djurica, 1955) svakome ko ga nije procitao, pa onda neka dodje ponovo ovdje na Krstaricu i procita Mrkaljeve nebuloze inspirisane Wikipedijom.

 

[HanibalBarka666]

Lepo što si na staložen ančin predstavio mišljenje, poštujem to.

Samo kad imam strpljenja i volje, ili kad me ne pogode nebuloze koje ovde pročitam

Međutim i dalje si u spinu, jer ja nisam paranoičan, poznajem metodologiju, ne smatram da je bolje da ćutim, istorija nije egzaktna nauka, u segmentu od mog interesa ona je izgrađena na nepotvrđenim narativima, a dogmu o doseljavanju Slovena tek treba da objasni u svetlu:

- odsustvua jezika supstrata u slovenskoj jezičkoj čistoti (uporediti ogroman turski uticaj tokom 4 veka sa odsustvom ma kojeg drugog "preslovenskog" jezika);

- prisustva padeškog sistema što ukazuje na slovensko poreklo većine na Slovenskom Jugu;

- prisustva slovenske mitološke toponomastike po Dalmaciji, Bosni, Srbiji, Albaniji, Trakiji, Makedoniji, Grčkoj itd.

- skore genetičko-genealoške potvrde antičke starine naroda na Slovenskom Jugu.

E vidiš sve ovo što si naveo taksativno mi govori da ne poznaješ metodologiju bar ne onoliko dobro koliko bi trebalo za dokazivanje onoga što želiš. Rekao sam da pretenduje da bude egzaktna i da je promenljiva. Sve se u istoriji može promeniti godine-datumi neke bitke, tačnost izvora pa i seoba Slovena, ali za njihovu promenu potrebni su čvrsti dokazi kojih za sad nema a po pitanju velikih događaja kao što je seoba Slovena ih verovatno neće ni biti.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Lepo što si na staložen ančin predstavio mišljenje, poštujem to. Međutim i dalje si u spinu, jer ja nisam paranoičan, poznajem metodologiju, ne smatram da je bolje da ćutim, istorija nije egzaktna nauka, u segmentu od mog interesa ona je izgrađena na nepotvrđenim narativima, a dogmu o doseljavanju Slovena tek treba da objasni u svetlu:



- odsustvua jezika supstrata u slovenskoj jezičkoj čistoti (uporediti ogroman turski uticaj tokom 4 veka sa odsustvom ma kojeg drugog "preslovenskog" jezika);

- prisustva padeškog sistema što ukazuje na slovensko poreklo većine na Slovenskom Jugu;

- prisustva slovenske mitološke toponomastike po Dalmaciji, Bosni, Srbiji, Albaniji, Trakiji, Makedoniji, Grčkoj itd.

- skore genetičko-genealoške potvrde antičke starine naroda na Slovenskom Jugu.

Od sve četiri stavke priznajem ti samo prvu, zato što se sa preostalima jednostavno ne mogu složiti. Drugo ne razumijem baš, treće jednostavno nije tačno (odnosno pogrešno je protumačeno) - ne treba ponovno postavljati kartu o arheološkim slovenskim paganskim nalazištima u Evropi, a za četvrto sam već izričito odgovorio zašto je to neupotrebljivo, a na neki način i Hamilkar to ponovio iznad.

Prvo je činjenica i jeste jedna misterja koja me zbunjuje, pa vjerujem i mnoge.
Pretpostavljam da bi to moglo govoriti da je bilo vrlo malo kontakata između srpskih Slovena i ostataka predromanskog slojeva stanovništva, odnosno da je romanizacija bila u izuzetno velikom pomaku.
Zvoni mi u ušima ona teorija Bogumila Hrabaka da je doseljavanje Slovena bilo odigralo ključnu ulogu u etnogenezi albanskog naroda, odnosno da bi, da nije bilo Slovena, za koje stoljeće romanizacija stanovnika sjeverno od grčke govorne zone bila apsolutna (više nego helenizacija Male Azije).

 

[Pravi Vlah]

Pretpostavljam da bi to moglo govoriti da je bilo vrlo malo kontakata između srpskih Slovena i ostataka predromanskog slojeva stanovništva, odnosno da je romanizacija bila u izuzetno velikom pomaku.

И у румунском и осталим влашким језицима постоји само стотинак речи које се приписују предроманском супстрату. Међутим неке црте из граматике могле би бити од тог супстрата.

 

[Mrkalj]

Od sve četiri stavke priznajem ti samo prvu

Prvo je činjenica i jeste jedna misterja koja me zbunjuje, pa vjerujem i mnoge.

Hvala ti što si jedno priznao kao činjenicu, iako nije objašnjena u svetlu doseljavanja Južnoslovena.

Pretpostavljam da bi to moglo govoriti da je bilo vrlo malo kontakata između srpskih Slovena i ostataka predromanskog slojeva stanovništva, odnosno da je romanizacija bila u izuzetno velikom pomaku.

Ne razumem šta ti ovo znači. Može li razrada?

Drugo ne razumijem baš

Ne mari. To je moja teza koja se odnosi na fenomen gubljenja padeža kada manjina nameće jezik većini.

treće jednostavno nije tačno (odnosno pogrešno je protumačeno) - ne treba ponovno postavljati kartu o arheološkim slovenskim paganskim nalazištima u Evropi

Vidiš, ni to me nisi razumeo. Ne radi se o arheološkim nalazištima nego o paganskim toponimima na Slovenskom Jugu. Postavljao sam jedno pet puta moju kolekciju od 50-ak toponima podeljenih na 7 kategorija (od a do g). Ajde opet:

Spojler

Kada je reč o slovenskim=vlaškim mnogobožačkim svetilištima koja su ostavila nebrojene tragove u toponomastikonu Slovenskog Juga (tzv. Balkana), bitno je troje:

1. primetiti da je pokrštavanje Slovena praktično usledilo toliko brzo po njihovom navodnom doseljavanju na Slovenski Jug (vulgarno zvani Balkan), da je nemoguće da su za tih nekoliko generacija mogli da razviju tako bogat i upečatljiv pagansko-slovenski onomastikon koji će preživeti narednih milenijum i kusur vekova;

2. primetiti apsurdnost vladajućeg istoriografskog stava da je 2- 3% došavših Slovena nametnulo tako impozantan toponomastički panteon 97-98% neslovenskog stanovništva

3. primetiti sam toponimski panteon:

a) Trebišta: Trebaljevo, Trebesinj, Trebotin, Trebović (istočno od Peći), Trebinac, Trebjesa, Tribanj (Karlobag), Tribalj, Trebinje, Trepča, Trebljevina,Trebević (trebište tj. žrtvenik Sv. Vida), Trebiće (planina zapadno od Jarinja), Trebinje (planina u zapadnom delu opštine Kuršumlija), Trepča (Kopaonik; u izvorima se njeno ime javlja u oblicima Трѣбьча i Трепча na ćiriličnom pismu odnosno Triepza,Trepza,Tripza,Trepca,Trebza i Tripca, na latiničnom pismu), Trepčanski potok (Kopaonik), Donja Trepča (selo, Čačak), Gornja Trepča (selo, Čačak), Banja Trepča (Čačak), Donja Trepča (naselje, severoistočno od Nikšića), Gornja Trepča (naselje, severno od Nikšića), Trebjesa (brdo iznad Nikšića), Perun (biciklistički klub iz Nikšića), Trepča (na magistralnom putu Andrijevica–Berane), Trepča (naseljeno mesto u opštini Vrginmost) itd.


b) Sveti Vid: Vidova gora, sa vrhom Sutvid (708m), Vidovo (selo, Neretva), Vidovo polje (Radmilja, Stolac), Vidovsko (utvrđenje, Stolac), Trebovit, Trebević (trebište- žrtvenik Sv. Vida nadomak Sarajeva), Trebovitići (u južnoj Metohiji), Trebović (istočno od Peći), Vidovgrad (staro utvrđenje iznad Karlobaga čiji je prvi zapovednik bio Jerko Rukavina, koji je doveo Bunjevce u Karlobag), Vidovac Cesarički (zaselak nedaleko Karlobaga), Vogošćica (zaselak u selu Čajnu kod Visokog), Vid ili Vit (brdo u selu Krivoglavcima),Vidotina (selo u porječju Ljubine), Vidonja (zemljište u Zupči kod Breze), Vigošte (južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]), Vitina (jugoistočno od Gnjilana), Vitinica (zaselak zapadno od Zvornika) itd.

c) Perun: Perunić (Poljica), Perunsko (Poljica), Perunsko (Brač, koji je u sastavu srpske Paganije-Neretve), Porun (brdo u severnoj Albaniji), Perućica (prašuma u sastavu nacionalnog parka Sutjeska), Perun (brdo na Učki), Perun, Perunac, Perunovac, Perunika, Perunička Glava, Peruni Vrh, Perunja Ves, Peruna Dubrava, Perunuša, Perušice, Perudina i Perutovac (danas uglavnom imena planinskih vrhova; u srednjem veku veliki hrastovi, svete šume te čak cela sela i utvrđenja nazivala su se Perunovim imenom) itd.

d) Veles: Velež (Mostar, planina sa jednim od vrhova Vlačuge!), Velešić (potok), Gornji Velešići i Velešići (sela, danas mesne zajednice u Novom Sarajevu), poluotok Veles (Novi Vinodolski) itd.

e) Triglav: Triglav, Troglav (kod Ibra), Troglav (najviši vrh Dinare, Livno) itd.

f) -gost: Vidogošća ili Vogošća (srednjovekovna župa), Vogošća (rečica, desna pritoka Bosne), Živogošće (mesto kod Makarske), Radogošta (na Drimu, uzvodno od ušća Valbone), Ljubogošća (kod Sarajeva), Delegošća (kod Srebrenice), Dobrigošće (kod Jablanice), Radogost (kod Vareša), Radošte (istočno od Đakovice), Nebregošte (jugoistočno od Prizrena), Vigošte (južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]) itd.

g) Mokoš: Mokošica (Mokošnica) kod Dubrovnika
​

Stara Mokošica

I sad mi objasni otkud Mokošnica kod Dubrovnika, jer meni nije jasno otkud naziv mestu po Mokoši na jadranskoj obali.

Zvoni mi u ušima ona teorija Bogumila Hrabaka da je doseljavanje Slovena bilo odigralo ključnu ulogu u etnogenezi albanskog naroda, odnosno da bi, da nije bilo Slovena, za koje stoljeće romanizacija stanovnika sjeverno od grčke govorne zone bila apsolutna (više nego helenizacija Male Azije).

To je zato što Hrvak smatra da su Albanci ustvari starosedeoci Iliri. U kantu za smeće sa tom idejom.


Za četvrto - neću ni ja to da tvrdim jer su stavovi i tumačenja oprečni a istraživanja po mom sudu nisu još na zadovoljavajućoj razini po obuhvatu uzorka i potpunijem tretiranju materijala.

- - - - - - - - - -

E vidiš sve ovo što si naveo taksativno mi govori da ne poznaješ metodologiju bar ne onoliko dobro koliko bi trebalo za dokazivanje onoga što želiš. Rekao sam da pretenduje da bude egzaktna i da je promenljiva. Sve se u istoriji može promeniti godine-datumi neke bitke, tačnost izvora pa i seoba Slovena, ali za njihovu promenu potrebni su čvrsti dokazi kojih za sad nema a po pitanju velikih događaja kao što je seoba Slovena ih verovatno neće ni biti.

Treba samo razlučiti migracije na Slovenski Jug od prisustva Slovena na Slovenskom Jugu. I ako govorimo o autohtonosti, govorimo o autohtonosti u relativnom smislu, a u odnosu na doseobu Helena, Latina i Germana.

Te četiri teze meni ukazuju da nije bilo predslovenskog stanovništva, a ideja ili hipoteza o slovenskim pozajmljenicama u latinskom (npr. kalendar), grčkom (npr. livada) i germanskom (npr. šlem) govorila bi u prilog tezi da smo "autohtoniji" od njih. Ali to, naravno, nisam dokazao, već se time igram na temi

http://forum.krstarica.com/showthre...ogermanističke-komparativne-lingvistike/page8 i

http://forum.krstarica.com/showthread.php/737258-Etimolomija/page16
.

 

[Pumpaj Dinstanović]

To je zato što Hrvak smatra da su Albanci ustvari starosedeoci Iliri. U kantu za smeće sa tom idejom.

Hrabak i nije bio baš pristalica ilirske teorije uopšte. Štaviše, moglo bi se reći da je njen kritičar.

nije dokazano da je arbanaški jezik produženje starog ilirskog jezika

 

[Mrkalj]

Dobro, kako je sad ovo dvoje koherentno:

teorija Bogumila Hrabaka da je doseljavanje Slovena bilo odigralo ključnu ulogu u etnogenezi albanskog naroda, odnosno da bi, da nije bilo Slovena, za koje stoljeće romanizacija stanovnika sjeverno od grčke govorne zone bila apsolutna (više nego helenizacija Male Azije).

Hrabak i nije bio baš pristalica ilirske teorije uopšte. Štaviše, njen je čak kritičar.

Hrabak: "nije dokazano da je arbanaški jezik produženje starog ilirskog jezika"

?


Čega je onda produženje?

 

[ИгарЈ]

Radoslav Katičić - Ancient Languages of the Balkans, Part one, Mouton, 1976, 184

 

[Atentator]

Radoslav Katičić - Ancient Languages of the Balkans, Part one, Mouton, 1976, 184

Ваљда има бољих примера од овога. Пример пчеле ми не звучи нешто повезано. Што се тиче melon, на пример данас у Охриду се каже пепун, у Струги пипун али вероватније долази од модерног грчке речи која звучи пепони, него нека веза са антиком. Што се тиче cave, шпиља има колко хоћеш, поготово у Хрватској. Ако нема записа пре 15 века, како је познато који су изворни речи а које скорија позајмице? На пример, дали је "машина" дошла код Срба пре makinë код Албанаца?

 

[LeoneMontana]

Mene zanima kako nije došla kao i sve do sad iz latinskog ili protogermanskog. /s

Već hop pa na grčki.

Latinsko-italijanski: makina.

 

[HanibalBarka666]

Ako neko pita, zašto su nas zvali Tribali:

3. primetiti sam toponimski panteon:
a) Trebišta: Trebaljevo, Trebesinj, Trebotin, Trebović (istočno od Peći), Trebinac, Trebjesa, Tribanj (Karlobag), Tribalj, Trebinje, Trepča, Trebljevina,Trebević (trebište tj. žrtvenik Sv. Vida), Trebiće (planina zapadno od Jarinja), Trebinje (planina u zapadnom delu opštine Kuršumlija), Trepča (Kopaonik; u izvorima se njeno ime javlja u oblicima Трѣбьча i Трепча na ćiriličnom pismu odnosno Triepza,Trepza,Tripza,Trepca,Trebza i Tripca, na latiničnom pismu), Trepčanski potok (Kopaonik), Donja Trepča (selo, Čačak), Gornja Trepča (selo, Čačak), Banja Trepča (Čačak), Donja Trepča (naselje, severoistočno od Nikšića), Gornja Trepča (naselje, severno od Nikšića), Trebjesa (brdo iznad Nikšića), Trepča (na magistralnom putu Andrijevica–Berane), Trepča (naseljeno mesto u opštini Vrginmost) itd.

- - - - - - - - - -

Odgovor bi mogao glasiti - zbog naše stare vere u kojoj su glavni sakralni objekti - trebišta (žrtvenici).

Odakle ti ovo ?

 

[Pravi Vlah]

Ваљда има бољих примера од овога. Пример пчеле ми не звучи нешто повезано. Што се тиче melon, на пример данас у Охриду се каже пепун, у Струги пипун али вероватније долази од модерног грчке речи која звучи пепони, него нека веза са антиком. Што се тиче cave, шпиља има колко хоћеш, поготово у Хрватској. Ако нема записа пре 15 века, како је познато који су изворни речи а које скорijeе позајмице? На пример, дали је "машина" дошла код Срба пре makinë код Албанаца?

Pepo, peponis значи диња на латинском. Pepene значи диња на румунском, док pepino значи краставац на шпанском, итд.

 

[Atentator]

Pepo, peponis значи диња на латинском. Pepene значи диња на румунском, док pepino значи краставац на шпанском, итд.

Да, али не само то. Пример тих 4 старогрчких речи су скоро исти са модерном грчкој верзији. Како je онда та веза са стaрогрчким?

 

[Pravi Vlah]

Ako neko pita, zašto su nas zvali Tribali:

3. primetiti sam toponimski panteon:
a) Trebišta: Trebaljevo, Trebesinj, Trebotin, Trebović (istočno od Peći), Trebinac, Trebjesa, Tribanj (Karlobag), Tribalj, Trebinje, Trepča, Trebljevina,Trebević (trebište tj. žrtvenik Sv. Vida), Trebiće (planina zapadno od Jarinja), Trebinje (planina u zapadnom delu opštine Kuršumlija), Trepča (Kopaonik; u izvorima se njeno ime javlja u oblicima Трѣбьча i Трепча na ćiriličnom pismu odnosno Triepza,Trepza,Tripza,Trepca,Trebza i Tripca, na latiničnom pismu), Trepčanski potok (Kopaonik), Donja Trepča (selo, Čačak), Gornja Trepča (selo, Čačak), Banja Trepča (Čačak), Donja Trepča (naselje, severoistočno od Nikšića), Gornja Trepča (naselje, severno od Nikšića), Trebjesa (brdo iznad Nikšića), Trepča (na magistralnom putu Andrijevica–Berane), Trepča (naseljeno mesto u opštini Vrginmost) itd.

- - - - - - - - - -

Odgovor bi mogao glasiti - zbog naše stare vere u kojoj su glavni sakralni objekti - trebišta (žrtvenici).

Па у раном историјском периоду сви су имали жртвенике: Грци, Египчани, Келти, итд. И то људским жртвама.

 

[LeoneMontana]

Pepo, peponis значи диња на латинском. Pepene значи диња на румунском, док pepino значи краставац на шпанском, итд.

A šta je bundava, to mi zvuči kao neki dački govor.

 

[Pravi Vlah]

A šta je bundava, to mi zvuči kao neki dački govor.

Не знам; -dava јесте дачка са смислом насељења, града или тврђаве, али сумњам да има икакве везе.