Etimolomija

Salchichi?:worth:
To vise niko ne ume da pravi, cak mladji ljudi i ne znaju sta je to.

- - - - - - - - - -

Nikada nisma znala, a ne znam jos uvek tacan izraz za to salo od koga se salchichi prave jer je to ( pretpostavljam) samo
trbushna maramaica od jadne svinje. Kod jagnjeta postoji ta trbusna maramica pa se od nje prave sarmice, a ni to vise ne jedem:)
 
Olovina (pivo) i olovo (kovina)
Vučko je lepo na Istoriji primetio povezanost ulja (olje) sa glagolom liti, a takođe i šljivu (primarna funkcija šljive je slivovica, tj. jotovano i palatalizovano šljivovica; vidi i raspravu o lividnoj boji). E sad, u potvrdi toga, a budući da su Sloveni, prema Alinei-ju, prvi poljoprivredno civilizovan narod Evrope, koji su smislili gotovo sve što poljoprivreda pruža (pa tako i pivo) možemo objasniti i drugi naziv za prevreli ječmeni sok - olovina (eng. ale), kao i metal olovo:


(5) ‘beer, hydromel and other alcoholic drinks except for wine’: Russ. ol, OSlav. olǎ, Bulg. olovína, Slovn. ôl, ôlovina ‘brewer’s yeast’, Lith. alùs, Latv. alus, OPuss. alu ‘hydromel’; OIcel. oml, Dan. øl, Swed. öl, OEngl. ealu, Engl. ale . As traces of fermented drinks have been found in the Corded Ware culture (Sherratt 1991), this isogloss could be attributed to the influence of this culture in the Central and Eastern European area. If the focus of the Corded Ware is Baltic (Gimbutas), or Balto-Slavic (cp. Alinei 2000), then the Germanic forms would be loanwords (not so Vasmer);​

Je li neko shvatio šta sam hteo da poentiram?
 
Mrkalj:
Olovina (pivo) i olovo (kovina)
Vučko je lepo na Istoriji primetio povezanost ulja (olje) sa glagolom liti, a takođe i šljivu (primarna funkcija šljive je slivovica, tj. jotovano i palatalizovano šljivovica; vidi i raspravu o lividnoj boji). E sad, u potvrdi toga, a budući da su Sloveni, prema Alinei-ju, prvi poljoprivredno civilizovan narod Evrope, koji su smislili gotovo sve što poljoprivreda pruža (pa tako i pivo) možemo objasniti i drugi naziv za prevreli ječmeni sok - olovina (eng. ale), kao i metal olovo:


(5) ‘beer, hydromel and other alcoholic drinks except for wine’: Russ. ol, OSlav. olǎ, Bulg. olovína, Slovn. ôl, ôlovina ‘brewer’s yeast’, Lith. alùs, Latv. alus, OPuss. alu ‘hydromel’; OIcel. oml, Dan. øl, Swed. öl, OEngl. ealu, Engl. ale . As traces of fermented drinks have been found in the Corded Ware culture (Sherratt 1991), this isogloss could be attributed to the influence of this culture in the Central and Eastern European area. If the focus of the Corded Ware is Baltic (Gimbutas), or Balto-Slavic (cp. Alinei 2000), then the Germanic forms would be loanwords (not so Vasmer);​

Je li neko shvatio šta sam hteo da poentiram?
Kliknite za proširenje...

Занимљиво.
А јеси ли приметио везу с нашом претходном причом о салу?
 
Mrkalj:
Olovina (pivo) i olovo (kovina)
Vučko je lepo na Istoriji primetio povezanost ulja (olje) sa glagolom liti, a takođe i šljivu (primarna funkcija šljive je slivovica, tj. jotovano i palatalizovano šljivovica; vidi i raspravu o lividnoj boji). E sad, u potvrdi toga, a budući da su Sloveni, prema Alinei-ju, prvi poljoprivredno civilizovan narod Evrope, koji su smislili gotovo sve što poljoprivreda pruža (pa tako i pivo) možemo objasniti i drugi naziv za prevreli ječmeni sok - olovina (eng. ale), kao i metal olovo:


(5) ‘beer, hydromel and other alcoholic drinks except for wine’: Russ. ol, OSlav. olǎ, Bulg. olovína, Slovn. ôl, ôlovina ‘brewer’s yeast’, Lith. alùs, Latv. alus, OPuss. alu ‘hydromel’; OIcel. oml, Dan. øl, Swed. öl, OEngl. ealu, Engl. ale . As traces of fermented drinks have been found in the Corded Ware culture (Sherratt 1991), this isogloss could be attributed to the influence of this culture in the Central and Eastern European area. If the focus of the Corded Ware is Baltic (Gimbutas), or Balto-Slavic (cp. Alinei 2000), then the Germanic forms would be loanwords (not so Vasmer);​

Je li neko shvatio šta sam hteo da poentiram?
Kliknite za proširenje...

Svojevremeno sam ja imala ideju da alovina&olovina ima veze sa drvenim koritom alovom u kome se, moguce, pravila..

Srebrena:
Vidite ovo iz Slavonskog broda :D

U uređenom etno parku u središtu Beravaca i ove godine, po 34. iuta ižimale su se jabuke i pravio prirodni svježi sok. Ižimača je drveni valov s kamenim točkom koji „melje“ jabuke i koga vuku konji, nakon čega se jabuke prebacuju u drvene preše iz kojih se dobije svježi sok.
14422150642015363861.jpg

http://www.ebrod.net/slavonski-brod...-sok-od-jabuka-izimaca-u-beravcima-12808.html
Kliknite za proširenje...



Srebrena:
Nemaju alov ni valov ni slično..
Skandinavija.jpg


Pregledala sam svakakve vrste piva, i samo kod Kašuba našla da pivo svetlobraon boje zovu "ale".. i naravno sva su od hmelja (samo Česi dodaju ovas) što znači da apsolutno nema veze sa našom alovinom (pirotskom ponajviše) koja se pravi isključivo od ovsa..
Kod Zapadnjaka ipak, ima šanse da je "ale" naziv za piva svetle boje (što se dobija manjom temperaturom vrenja) dok su "lageri" tamniji
http://www.modernasrpskakuhinja.com/pivo/


Sad sam pregledala i kako se na različitim jezicima kaže ovas(zob) i da li neko izgovara ime to žitarice slično "alo,alu, olu".. i to je jedino kod Baskijaca
https://eu.wikipedia.org/wiki/Olo
Na sanskritu i egipatskom ne postoji termin za ovas (verovatno ni biljka nije postojala), dok je ima kod Hetita i na iranskom platou- i može biti preteča slovenskih naziva i latinskog. https://books.google.rs/books?id=zv...ved=0ahUKEwjgv-DHkqrJAhUHNxQKHc92AMMQ6AEIJjAC
Kliknite za proširenje...
 
Mrkalj:
Iskreno sam ti napisao, tamo na Bečko-berlinskoj, da si ti žena ispred svog vremena. :)

Ali ti si garant našla momka, pa si nas ovde malce zaboravila? Ha? Ha? :cmok:
Kliknite za proširenje...

:zarja:
Нема ме више у 5 ујутру, по томе судиш?:garavisokak:;)
Ипак пратим, видела сам да си пронашао мој стари постић:D

Не умем тренутно да повежем аловину (пиво) и оловину (метал), чак ни као течности, али поводом Славановог помена "доливања уља на ватру" да додам и глагол "саливати", коришћен код баба-гатара кад врело течно олово кале у води и тако "терају страву"..Течно олово клизи као уље свакако, али, на моје изненађење, олово на латинском језику није никаква уљна, "олеј" варијанта, него "плумбум".
http://www.svethemije.com/arhiva2009/index1ae9.html?q=node/240

саливање олова одн. саливање страха
http://www.telegraf.rs/vesti/110689...va-teraju-strah-od-sebe-i-lece-depresiju-foto
http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Ve...ste-kancerogeno-olovo-u-lecenju-strahova.html
 
Srebrena:
Не умем тренутно да повежем аловину (пиво) и оловину (метал), чак ни као течности, али поводом Славановог помена "доливања уља на ватру" да додам и глагол "саливати", коришћен код баба-гатара кад врело течно олово кале у води и тако "терају страву"..Течно олово клизи као уље свакако, али, на моје изненађење, олово на латинском језику није никаква уљна, "олеј" варијанта, него "плумбум".
Kliknite za proširenje...

Зато сам ја и долио уље на ватру. :per:
Не брини, решићемо и то. Додаћемо још мало уља (јаловине). :D
 
Srebrena:
:zarja:
Нема ме више у 5 ујутру, по томе судиш?:garavisokak:;)
Ипак пратим, видела сам да си пронашао мој стари постић:D

Не умем тренутно да повежем аловину (пиво) и оловину (метал), чак ни као течности, али поводом Славановог помена "доливања уља на ватру" да додам и глагол "саливати", коришћен код баба-гатара кад врело течно олово кале у води и тако "терају страву"..Течно олово клизи као уље свакако, али, на моје изненађење, олово на латинском језику није никаква уљна, "олеј" варијанта, него "плумбум".
http://www.svethemije.com/arhiva2009/index1ae9.html?q=node/240

саливање олова одн. саливање страха
http://www.telegraf.rs/vesti/110689...va-teraju-strah-od-sebe-i-lece-depresiju-foto
http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Ve...ste-kancerogeno-olovo-u-lecenju-strahova.html
Kliknite za proširenje...

Muzo moja! :cmok:

saliva (n.) early 15c., from Middle French salive, from Latin saliva "spittle," of unknown origin (perhaps, as Tucker suggests, somehow derived from the base of sallow (adj.)).

:hahaha: :hahaha: :hahaha:

Upalite svetlo!

- - - - - - - - - -

Ljudi, zna se ko su bili (prvi) livci u bronzanom dobu!
 
Moje pitanje je sta rijec "saliva" radi u francuskom i latinskom jeziku?

Prefix "sa" mu ovdje dodje nesto kao "sa-glasan". Mozda salivati znaci izliti olovo i "strah" zajedno, odjednom odnosno pomijesati ih, tako da tesko olovo snazno zadrzava strah i potiskuje ga. Jedno logicno objasnjenje bi to bilo....

Zato pravoslavlje zabranjuje ovu crnu magiju, jer nije dobro potiskivati strah, sve sto se potiskuje jednom mora da "pukne". Sa strahom se treba suociti.
 
Poslednja izmena:
Пилипенда:
Браво вам га! :ok:
Уз салву похвала које се сливају у једно велико „браво”, додаћу само да направисте баш лијепу легуру. ;)
Kliknite za proširenje...

A vidi sad ovo:

salvo (n.) 1719, alteration of salva (1590s) "simultaneous discharge of guns," from Italian salva "salute, volley" (French salve, 16c., is from Italian), from Latin salve "hail!," literally "be in good health!," the usual Roman greeting, regarded as imperative of salvere "to be in good health," but properly vocative of salvus "healthy" (see safe (adj.)). The notion is of important visitors greeted with a volley of gunfire into the air; applied afterward to any concentrated fire from guns.

Znači šta?

Evo šta su salve, kako se nekom želi dobro zdravlje:

http://www.zdravljeipriroda.net/zan...e-nesrecu-maler-zle-duhove-potpuno-nesvesno/S

Salivom, brale!:maramica::zurka::srecna::tambalamba:
 
Пилипенда:
Браво вам га!
Уз салву похвала које се сливају у једно велико „браво”, додаћу само да направисте баш лијепу легуру.
Kliknite za proširenje...

Hmm... Ta je pak od naše loze?

legura: ✧ tal. legatura: spajanje,

legato (adv.) in music, "smoothly, without intervals," 1811, from Italian legato, literally "bound," past participle of legare, from Latin ligare "tie" (see ligament). Related: Legatissimo.

alloy (v.) c. 1400, "mix with a baser metal," from Old French aloiier "assemble, join," from Latin alligare "bind to, tie to," compound of ad- "to" (see ad-) + ligare "to bind" (see ligament); hence "bind one thing to another." Related: Alloyed; alloying.

ligament (n.) band of tough tissue binding bones, late 14c., from Latin ligamentum "a band, bandage, tie, ligature," from ligare "to bind, tie," from PIE *leig- "to bind" (source also of Albanian lith "I bind," and possibly Middle Low German lik "band," Middle High German geleich "joint, limb"). Related: Ligamental; ligamentous; ligamentary.

0a003c.png


Vidiš, staroslovensko loza moglo je dati ovo g u grčkom i latinskom jeziku, i odatle su sve izvrdenice tipa legato, ligatura, ligament, legura. Vinova loza je početni princip vezivanja . Odavde se vidi i to da su Sloveni na Slovenskom Jugu domaće stanovništvo, od kojeg uče i Heleni i Romani. Oni svi lozu zovu vino, a mi za lozu imamo reč koja dolazi od glagola laziti (ići).

Moram reći da je ovo za sada hipoteza.
 
Pogledaj ovaj jad od etimologije:


stress (v.)
c. 1300, "to subject (someone) to force or compulsion," from Middle French estrecier, from Vulgar Latin *strictiare,(?!?) from Latin stringere (?!?)"draw tight," which also is the source of stress (n.). The figurative meaning "put emphasis on" is first recorded 1896, from notion of laying pressure on something by relying on it. Related: Stressed; stressing.

stress (n.) c. 1300, "hardship, adversity, force, pressure," in part a shortening of Middle English distress (n.); in part from Old French estrece "narrowness, oppression," from Vulgar Latin *strictia,(?!?) from Latin strictus "tight, compressed, drawn together," past participle of stringere (?!?) "draw tight" (see strain (v.)). Meaning "physical strain on a material object" is from mid-15c. As an abstract force in mechanics from 1855. The purely psychological sense is attested from 1955.

Tresti, stresti, tresnuti, tresak.
 
Slavan:
Као и лојзе.

Лаз, лазина.
Kliknite za proširenje...

Samo me podsetilo, ali ovo je digresija koja lepo odslikava kako funkcioniše postojeća etimologija:

1.
Given Name ALOIS
GENDER: Masculine
USAGE: German, Czech
PRONOUNCED: AH-lo-ees (German) [key]
Meaning & History
German and Czech form of ALOYSIUS.
Expand Name Links
Related Names
See All Relations
Show Family Tree
FEMININE FORMS: Aloisia, Louisa, Luise (German)
OTHER LANGUAGES: Chlodovech, Clodovicus, Ludovicus, Hludowig (Ancient Germanic), Koldobika (Basque), Loïc (Breton), Lluís (Catalan), Alojz, Alojzije (Croatian), Ludvig (Danish), Lodewijk, Louis, Lowie, Ludo (Dutch), Aloysius, Lewis, Louis, Lou, Louie (English), Ludoviko, Luĉjo (Esperanto), Loïc, Louis, Ludovic, Lou (French), Lois (Galician), Alajos, Lajos (Hungarian), Lúðvík (Icelandic), Alaois (Irish), Aloisio, Alvise, Lodovico, Ludovico, Luigi, Gino, Luigino, Vico (Italian), Ludis, Ludvigs (Latvian), Liudvikas (Lithuanian), Aloys, Aloysius (Medieval Occitan), Ludvig (Norwegian), Loís (Occitan), Alojzy, Ludwik (Polish), Aloísio, Luís, Luisinho (Portuguese), Luiz (Portuguese (Brazilian)), Alojz (Slovak), Alojz, Alojzij, Ludvik, Lojze (Slovene), Luis, Lucho (Spanish), Ludvig, Love, Ludde (Swedish)
USER SUBMISSION: Aloïs

2.
Given Name ALOYSIUS
GENDER: Masculine
USAGE: English
PRONOUNCED: al-ə-WISH-əs [key]
Meaning & History
Latinized form of Aloys, an old Occitan form of LOUIS. This was the name of a 16th-century Italian saint, Aloysius Gonzaga. The name has been in occasional use among Catholics since his time.
Expand Name Links
Related Names
See All Relations
Show Family Tree
VARIANT: Aloys
FEMININE FORMS: Louisa, Louise
OTHER LANGUAGES: Chlodovech, Clodovicus, Ludovicus, Clovis, Hludowig (Ancient Germanic), Koldobika, Koldo (Basque), Loïc (Breton), Lluís (Catalan), Alojz, Alojzije (Croatian), Alois, Ludvík, Ludek (Czech), Ludvig (Danish), Lodewijk, Louis, Lowie, Ludo (Dutch), Ludoviko, Luĉjo (Esperanto), Loïc, Louis, Ludovic, Lou (French), Lois (Galician), Alois, Ludwig, Lutz (German), Alajos, Lajos (Hungarian), Lúðvík (Icelandic), Alaois (Irish), Aloisio, Alvise, Lodovico, Ludovico, Luigi, Gino, Luigino, Vico (Italian), Ludis, Ludvigs (Latvian), Liudvikas (Lithuanian), Aloys (Medieval Occitan), Ludvig (Norwegian), Loís (Occitan), Alojzy, Ludwik (Polish), Aloísio, Luís, Luisinho (Portuguese), Luiz (Portuguese (Brazilian)), Alojz (Slovak), Alojz, Alojzij, Ludvik, Lojze (Slovene), Luis, Lucho (Spanish), Ludvig, Love, Ludde (Swedish)

3.
Given Name LOUIS
GENDER: Masculine
USAGE: French, English, Dutch
PRONOUNCED: loo-EE (French), LOO-is (English) [key]
Meaning & History
French form of Ludovicus, the Latinized form of LUDWIG. This was the name of 18 kings of France, starting with Louis I the son of Charlemagne. Others include Louis IX (Saint Louis) who led two crusades and Louis XIV (called the Sun King) who was the ruler of France during the height of its power, the builder of the Palace of Versailles, and the longest reigning monarch in the history of Europe. It was also borne by kings of Germany (as Ludwig), Hungary (as Lajos), and other places.

Apart from royalty, this name was only moderately popular in France during the Middle Ages. After the French Revolution, when Louis XVI was guillotined, it became less common.

The Normans brought the name to England, where it was usually spelled Lewis, though the spelling Louis has been more common in America. Famous bearers include French scientist Louis Pasteur (1822-1895), Métis leader Louis Riel (1844-1885), who led a rebellion against Canada, Scottish author Robert Louis Stevenson (1850-1894), who wrote 'Treasure Island' and 'Dr Jekyll and Mr Hyde', and American jazz musician Louis Armstrong (1901-1971).

4.
Given Name LUDWIG
GENDER: Masculine
USAGE: German
PRONOUNCED: LOOT-vikh, LOOT-vik [key]
Meaning & History
From the Germanic name Chlodovech, which was composed of the elements hlud "famous" and wig "war, battle". This was the name of three Merovingian kings of the Franks (though their names are usually spelled in the Latinized form Clovis) as well as several Carolingian kings and Holy Roman Emperors (names often spelled in the French form Louis). Other famous bearers include the German composer Ludwig van Beethoven (1770-1827) and the Austrian philosopher Ludwig Wittgenstein (1889-1951), who contributed to logic and the philosophy of language.

5. Ljudevit, 6. Ludovik itd.

A ja bih rekao da Hlodovig (Klodovik) dolazi od slov. ljud+vig - čovek koji ustaje, koji se uzdiže, podiže.
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
Samo me podsetilo, ali ovo je digresija koja lepo odslikava kako funkcioniše postojeća etimologija:

A ja bih rekao da Hlodovig (Klodovik) dolazi od slov. ljud+vig - čovek koji ustaje, koji se uzdiže, podiže.
Kliknite za proširenje...

То је она стара прича везана за Људевита и за то ко је старији од њих двојице. :)
 
Slavan:
То је она стара прича везана за Људевита и за то ко је старији од њих двојице. :)
Kliknite za proširenje...

Kolosalna je ironija sudbine da današnja istorijska lingvistika naučava kako su Sloveni ("govoreći") naučili jezik od Nemaca ("nemstvujućih"), a ne obrnuto što bi se očekivalo. :dash:
 
Čini mi se da ove reči imaju zajednički koren:

plah ✧ prasl. *polxъ, *ploxъ (rus. ploxój: loš, polj. płochy: plah)
plašt ✧ prasl. *plastjь: ogrtač (rus. plašč, polj. płaszcz) ≃ v. plast
plast ✧ prasl. *plastъ: sloj, omotač (rus. plast, polj. płast), lit. plaštaka: dlan
plahta ✧ njem. Plache (reč ne postoji u nemačkom etimološkom rečniku između Placebo i Placken)

... ako idemo dublje (i pametnije) od onog što je ovde ponuđeno.

Pitam se kako su nastale.
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
Čini mi se da ove reči imaju zajednički koren:

plah ✧ prasl. *polxъ, *ploxъ (rus. ploxój: loš, polj. płochy: plah)
plašt ✧ prasl. *plastjь: ogrtač (rus. plašč, polj. płaszcz) ≃ v. plast
plast ✧ prasl. *plastъ: sloj, omotač (rus. plast, polj. płast), lit. plaštaka: dlan
plahta ✧ njem. Plache (reč ne postoji u nemačkom etimološkom rečniku između Placebo i Placken)

... ako idemo dublje (i pametnije) od onog što je ovde ponuđeno.

Pitam se kako su nastale.
Kliknite za proširenje...

Postoji, ili je postojala nekada.
Otuda i rec blech ( pleh). Ima puno prezimena Blach, a znacenje je kao i znacenje reci pleh, cak postoji i lanena prostirka sa tim
imenom( blach), valjda je otuda i ova plahta.
Flach je takodje ravno, ravnica.

Blache

Blache bezeichnet:

Plane (Abdeckung), eine wetterfeste Textilie

Danas se koristi rec Plane za neke pokrove ( narocito za one kojima pokrivamo automobile ili bilo kakav crvrsci pokrov )

- - - - - - - - - -

Placke je nesto drugo ( naslage na zubima recimo, ili krvnim sudovima ) i dolazi iz francuskog:

Plaque (französisch plaque [plak] ‚Platte‘, ‚Fleck‘, ‚Schild‘)
 
Mrkalj:


Hmm... Ta je pak od naše loze?

legura: ✧ tal. legatura: spajanje,

legato (adv.) in music, "smoothly, without intervals," 1811, from Italian legato, literally "bound," past participle of legare, from Latin ligare "tie" (see ligament). Related: Legatissimo.

alloy (v.) c. 1400, "mix with a baser metal," from Old French aloiier "assemble, join," from Latin alligare "bind to, tie to," compound of ad- "to" (see ad-) + ligare "to bind" (see ligament); hence "bind one thing to another." Related: Alloyed; alloying.

ligament (n.) band of tough tissue binding bones, late 14c., from Latin ligamentum "a band, bandage, tie, ligature," from ligare "to bind, tie," from PIE *leig- "to bind" (source also of Albanian lith "I bind," and possibly Middle Low German lik "band," Middle High German geleich "joint, limb"). Related: Ligamental; ligamentous; ligamentary.

0a003c.png


Vidiš, staroslovensko loza moglo je dati ovo g u grčkom i latinskom jeziku, i odatle su sve izvrdenice tipa legato, ligatura, ligament, legura. Vinova loza je početni princip vezivanja . Odavde se vidi i to da su Sloveni na Slovenskom Jugu domaće stanovništvo, od kojeg uče i Heleni i Romani. Oni svi lozu zovu vino, a mi za lozu imamo reč koja dolazi od glagola laziti (ići).

Moram reći da je ovo za sada hipoteza.
Kliknite za proširenje...

Легуру сам поменуо након салве и сливања остављајући да у мислима читаоца она зазвучи као СЛИТИНА (то му је, као „хрватски” израз за легуру). Слитина је, иначе, одличан израз, два метала растопљена (разливена) па сливена у нову мјешавину, у слитину, у легуру.
 
[B]Katze[/B]
der Name des Tieres geht auf mhd.
katze, ahd.
kazza zurück und ist seit dem ausgehendem Altertum bezeugt; wahrscheinlich handelt es sich um eine Wanderwort, das in nahezu allen europäischen Sprachen auftritt, vgl. altfrz.
katte, altengl.
cat(t), auch außergemanisch in spätlat.
cattus, litau.
katẽ und kymr.
cath „Katze“; die Herkunft des Wanderwortes ist nicht gesichert, aber ein Ursprung in nordafrikanischen Sprachen wird angenommen;

U nemackom je mic,mic, druga je rec za macku ( Mici, a kao i kod nas ta Mici ili Maca ima jos neka znacenja;)).

U gornjem tekstu stoji da je rec za macku verovatno preuzeta iz Severne Afrike.

Madjarski tu nema veze.

- - - - - - - - - -

@Pilipenda

Loza u srpskom ima raznorazna znacenja, pojma nemam zasto je povezujes sa kulturom gajenja vina.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top