Још једна поука..
Ђаво је уништио трговца и лишио га разума
Страшна прича трговца Мајкова почела је смрћу његове жене. Био је православан по крштењу, и по могућностима својих снага испуњавао је Божије заповести, ишао у цркву. Оженио се лепотицом Јекатарином и много је волео. Били су срећни у браку. Неочекивано му је умрла жена. Његова жалост је била неописива. Он је патио, волео је, мучио се тугујући.
Док је једном седео на клупи, обузет жалосним осећањима, мислио је о њој. Случајно је поред њега сео познаник. Сазнавши зашто је жалостан, изразивши саучешће, рекао му је: “Зашто ти тако много патиш? Дођи код нас на сеансу – и разговараћеш са својом вољеном.”
Његов познаник се бавио спиритизмом, призивањем духова и душа умрлих. Мајков је знао да је по учењу православне Цркве спиритизам грех. У недоумици је погледао познаника.
“Не верујеш?” упитао га је “Дођи, и уверићеш се сам.”
“Зар то није забрањено?”
“За неког јесте, а за неког није.”
На крају крајева, решио је Мајков, ја ћу само отићи и седећу са стране, слушаћу шта они говоре. Нећу учествовати. Ваљда то није грех, седети са стране.
Тако је и урадио. Дошао је на сеансу и седео са стране, и слушао шта се тамо код њих дешава. За неко извесно време од почетка сеансе, он је одједном открио, по одговорима једног од духова или душа, да је то његова покојна жена. Катја! Он је био пресрећан. Па наравно, то је она! По језику, по начину одговарања он је био убеђен да је то она, незаборавна, једина.
По завршетку сеансе, он је саопштио свом познанику да је то била његова Катја, Катарина!
“Па ти седи код нас и – сам поразговарај са њом!” казао је тај.
“Наравно, то није лоше”, помислио је Мајков и сложио се.
И он је почео да разговара са њом за време сеансе. По начину одговарања, знао је да је то она: то су њени изрази, реченице.
“Па ти можеш њу позвати и код куће и поразговарати”, рекао му је познаник.
И он је објаснио Мајкову да сутра не мора да дође, већ да са вољеном покојницом може разговарати сам, код куће, у интимнијој атмосфери и испричао му је како то да уради.
Прескочићемо опис како се то ради. Рећи ћемо само то да није увек обавезно коришћење карата.
Једном речју, Мајков је почео да прича са својом мртвом женом, у кући. Мртвом! Наравно, за њега је она била живља од живе.
У првој кућној сеанси му је рекла: “То сам ја, Катја. Немој да сумњаш.”
“Видиш, она зна да ја сумњам”, помислио је он, “зна, види отуда.”
“Да ти не би сумњао, ево, даћу ти знак”, настављала је она, “тамо, у ормару, у средњем делу, десно, су нове, топле чарапе. Док смо били заједно, заборавила сам да ти кажем. Тако, ти их узми сада и носи, у знак сећања на мене.”
Отрчао је до ормара. Дршћућим рукама је открио средњи део, нашао чарапе и – ликовао. То је она, Катја, и отуда брине о мени! Нема смрти, љубав је вечна.
Тако је он почео да је призива и разговара са њом. У почетку то није било често, два пута недељно, у ноћи, на среду и петак. Затим је почео да разговара са њом сваке ноћи. Дању је спавао. На трговачке послове није нарочито обраћао пажњу. Имао је важнија посла.
Једном, на сеанси, за време разговора са Катјом, јавио се неко, који се представио као “преподобни Сергије”.
Мајкова је обузело подозрење: “Свети Сергије Радоњешки – и одједном на спиритистичкој сеанси... Да, нешто је ту чудно.” Мајков је сматрао себе недостојним такве части – разговарати са самим преподобним Сергијем. Да, али светац се не може јавити на сеанси... Али јавивши се, умирио је Мајкова, рекавши (наравно, посредством начина на који је с Мајковим беседила “Катја”):
“Не мисли, да сам дошао због тебе – ја сам ту ради сиромашних и потребитих. Ти имаш доста новца, дај их у цркву и дај их сиромашнима.”
“Како сам ја помислио лоше о преподобном”, помислио је Мајков и урадио што му је речено, од стране “Сергија”.
Други пут, “преподобни Сергије” му је рекао: “Ти имаш акције, ја знам, купи још акције на берзи, уложи их у неко предузеће – и за две недеље, имаћеш профит...”
“Профит?” пролетело је Мајкову кроз главу: “Како је ово страшно: Сергије – и профит.”
“Не, немој да мислиш лоше”, умирио га је “преподобни”, “то није за тебе, већ за цркву и сиромашне. Иди у тај и тај манастир, тамо је игуманија сва у сузама обливена, јако јој је тешко: треба да отплати дуг, а нема новца. Треба јој толико хиљада. Ти ћеш добити на акцијама колико треба.”
И наравно, Мајков је добио на акцијама одређену и прорачунату суму, у рубљу тачно. У то време игуманија је седела у својој келији и туговала. Обавештавају је да има посету, због важног посла.
Улазећи код игуманије, Мајков је рекао, пружајући пакет с новцем: “Преподобни Сергије ми је открио да вам је новац неопходан. Ево. Не захваљујте мени, већ Богу и Његовом угоднику...”
Игуманија, пребројавши, ужаснула се: новца је било онолико, колико је требало за дуг.
И тако је Мајков, учествовао на берзи, на предлог “преподобног Сергија”. И увек је добијао, толико тачно, у копејку, баш како му је предсказивао “преподобни”. Добијао је много, али је сав новац трошио на “богоугодна дела”, по указу “одозго”.
Није ни приметио, како је постепено престала да се јавља његова “Катја”, и све разговоре је водио “Сергије”. Он се толико занимао тиме, да је престао да се дружи са својим познаницима, пријатељима. Ништа није радио, сем шпекулације на берзи.
Све се завршило тако, што је једном, на сеанси, “преподобни Сергије”, рекао:
“Узми сав новац, колико имаш, и уложи на акције америчке фирме...” (читаоче, надам се да ћеш ми опростити непотпуност у свим детаљима. Ја се не разумем најбоље у акције, њихово котирање, проценте, зато и прескачем те детаље. А како се не би саблазнио спиритизмом – онима који се њим баве, прескочићу и те детаље – како треба призвати душе мртвих и друго).
Ујутро, не легавши да спава, Мајков је пошао на берзу и сва своја средства, која је имао, уложио је на речене му акције.
На берзи су га добро познавали, и трговачки посредник-познаник га је упозорио: “Фирма је нова, непроверена, не треба се много надати улогу... Фирма може пропасти.”
“Не узбуђуј се, ја знам шта радим.” убедљиво и уверено му је рекао Мајков.
Отишао је кући. Другог дана, дошавши на берзу, он је ужаснут сазнао да је фирма банкротирала, и сав његов новац је пропао. За један трен је постао сиромашан.
Још увек не верујући себи, у ужасу се упутио кући. Брзо ће питати Сергија!
“Сергије” није чекао дуго на позив. Брзо се јавио. Мајков је у ужасу угледао написани одговор на папиру:
“Ха – ха – ха!”
Тек сада је схватио, какав “преподобник” му се јавио. То је био ђаво.
Растројио се, помео, разболео. Као неурачунљив, лутао је по граду, не познајући пријатеље. Схватио је да ни оно пре није Катја с њим разговарала... Скрхан, прљав, неуредан, ишао је по граду, не налазећи мира. О његовом лудилу сазнао је један његов стари друг са посла, такође трговац, из породице, чини ми се, Прохорова. Узео га је к себи, дао му је посебну собу, одео га, обуо, дао му храну – није му дао да пропадне.
У закључку ћу рећи, да сам ја, записујући сву историју, упознао породицу у Москви (мајка – астроном, ћерка – глумица) које знају породицу трговаца Мајкових, и то врло добро.
Нека ова прича послужи свима нама за опомену: чувајте се од савета лукавога. Пут у ад је могућ и преко корисних намера. А сатана, како је речено у Писму, најчешће ће узимати светао анђеоски лик. И да је Мајков био до краја послушан Цркви и својој савести, не би му се десило ово, што се може десити свакоме.
(Владимир, г. Б-а)
