Treba li hrabrost da bi se "istina pogledala u oči"?

[coviax1]

Mi smo narod koji uvek"zna" istinu i sa tim sto "znamo" igramo se skrivalice.Istina je da zaista retko znamo istinu tako da suocavanje sa "istinom" je suocavanje sa raznim prividima, posto i sami znamo da su to prividi tesko je prihvatiti privid, jer znamo da od privida zavise nase odluke.

Evo zapisujem ovu Tvoju misao u moj lični mali Talamud!Uz Konfučija,Lao Cea,Vitgenštajna,NN Biblije,Borhesa,Faraona i Metronom...

 

[coviax1]

Istina je relativna stvar. Što je za mene mozda poimanje stvari istine normalno mozda, za druge je mozda glupost. Hoću reći, ako ja smatram nesto za istinito, a neko to en vidi mojim ocima to tako, da i dokazivanje drugome onda da gresi sto se ne slaze sa mojim stavovima znak da njegova konstatacija nije istinita? Ne znaci. Jer svako dozivljava svoje stavove za istinite, zar ne? dakle, sve je to relativna stvar. U ovom slucaju, meni tema deluje, da li je pitanje mozda, da li treba hrabrosti sa suocavanja sa samim sobom? Meni se nekako cini da si to hteo za pitati, ili mi se barem tako ucinilo. Ja tako dozivljavam ovu temu. I za to jeste potrebna negde hrabrost u smislu priznavanja sebi kakvi smo i sta smo. Sta radimo ili ne radimo. Jer mozes laagti sebe do mile volje, ali u dubini sue svako zna sta je negde ispravno i sta je prava istina o nama samima, ma sta drugi pricali ili govorili o nama. istina je istina uvek a samo je ljudi tumace po sopstvenim nahodjenjima, ovako ili onako. U tome je sustina.

Naravno da je o tome ovde reč!O subjektivnoj istini!Ovo si pisala u meditaciji...Priznaj-"pola" opraštam...

 

[coviax1]

pa dobro. ne moze se reci da istina uopste ne postoji, da je relativna i da je uvek subjektivno vidjenje. pera ubije lazu i to je npr. aposolutna istina. ili covek polomi nogu, otovreni prelom, ne moze se negirati kao istina.
postoje apsolutne istine, ali ih je manji broj u odnosu na relativne.

Naravno,subjektivne istine se "muljaju" do besvesti,a hajde da neko " mulja" stvarnu (objektivnu)istinu!Ni da je nagovori!
(Moje prvo otvaranje teme ovde je bilo s pitanjem:"Zašto nema žena u filozofiji",a ovde mi se odgovor sam nameće:"Jer su idioti,mačoi i ostali kreteni pokupovali izdavačke kuće...")

 

[dobra predskazanja]

Naravno,subjektivne istine se "muljaju" do besvesti,a hajde da neko " mulja" stvarnu (objektivnu)istinu!Ni da je nagovori!
(Moje prvo otvaranje teme ovde je bilo s pitanjem:"Zašto nema žena u filozofiji",a ovde mi se odgovor sam nameće:"Jer su idioti,mačoi i ostali kreteni pokupovali izdavačke kuće...")

najsubjektivnije istine su vezane za odnose ljudi. tu ima najvise privida i muljanja.
ako te nesto fizicki boli, cak i onda kada se povreda sanira, je istina. ali, se moze napraviti privid istine tako sto se ne razmislja u pravcu bola ne misli se na bol i time se bol smanjuje (moguce je). dusevna bol se ne moze sanirati jednostavno, pa je malo teze ne razmislajti u tom pravcu.

 

[tgdanijela]

Treba li?
Kako se "ponaša" istina kad je istražujemo,a "ne gledamo u oči"...Vara li ona nas ili mi nju ili sebe i druge zavaravamo?

Mehanizam potiskivanja (ego odbrane) će odraditi posao, reakcije limbičkog sistema bez izlazne reakcije će ili disciplinovati limbiku i razbistriti misli ili krenuti putem separacije funkcije emocija što u sukobu sa realnošću vodi daljoj dezintegraciji ličnosti, te fizičkoj ugroženosti iste .. 'upala emocija' (tj. bol) je posljedica treninga istih, tj. discipline ..što je jedini put da bi se 'istina stalno gledala u oči' ..
Jedan pogled ne znači mnogo ..

 

[coviax1]

Moje iskustvo sa "gledanjem istine u oči" jeste počelo disciplinovanjem po uzoru na spartance,šta je podrazumevalo i spontanu askezu...Iz askeze je vremenom proizišla potreba (takođe prilično spontano) za meditiranjima.Joga je "legla"kao " budali šamar " u sve to iako je u počrtku bilo prilično pomodnog poriva...Dugi niz godina sam pretežno u alfi (drematozno smireno stanje),retko ulazim u beta (mobilisano-elektronima ) i veoma teško me fizički ili duševni bol "pomeraju".Naučio sam da se "primirim","skupim" i skupljam "PRANU"za savladavanje ili prevazilaženje bola.Ne znači da nemam emocija,istina,delujem "drveno",ali to nadoknađujem razumevanjem i "probiranjem" emocija.
U nekoj drugoj temi sam pitao Danijelu o korištenju i desne hemisfere (razotkrivanjem podsvesti) i dobio kratak i jasan odgovor...To je ono što konačno postiže svako ko duže upražnjava jogu,naročito Pranajama (vežbe disanja i ovladavanja prostorom)...Svet je vidljiv kao mnogo jednostavniji i bistro čist.
Lako se shvati da ljudi veoma komplikuju inače jednostavne i jasne "stvari"(pojave i shvatanje pojava).Kako i Zlozi kaže-muljanje i prividi...I odlično primećuje da se duševni bol najteže sanirati-neko je,na žalost,prinuđen ceo vek živeti s njim. Iako se veoma dobro "nosim" s bolima,naravno da bi me ipak mnogo toga moglo "raniti"! To i meni pokazuje da se može izvesna otpornost sticati,ali je to daleko od " ideala supermena".Lično mislim da bi ostvarenje takvog ideala bilo gubitak dobrog dela čovečnosti...
Tako da bih se izjasnio da za "gledanje istini u oči"ne treba samo hrabrost več i znanje i veština takvog gledanja.Naravno i dobra volja!

 

[tgdanijela]

'Duševna bol' kao dio laičke psihijatrije nije imala veze sa mojim postom ..al dobro ..U suštini tako nešto i ne postoji..postoji samo fizička bol..Posljedne dvije rečenice tvog posta se nisu mnogo odmakle od uvodnih pitanja teme. Otprilike su na nivou odgovora na pitanje Zato je kolač ukusan? Zato što je sladak .. Ako ponekad i ne osjetimo ukus slatkog ..zašto da ispitujemo uzrok, anatomiju, fiziologiju i pato - dijelove neuro puta čula za ukus..a tek povezanost sa drugim pato procesima u organizmu ... Slučaj 1 - Zašto da sa HBA1C(tromjesječni ŠUK) od 18 neko prelazi na insulin ... kad se Šuk ionako teško kontroliše? Ionako će umreti kaže pacijent i odbije predlog da pređe na insulin isfrustriran lošim iskustvom osoba koje poznaje a koje su na insulinu. Sa laičkog stanovišta kako je osoba postupila s obzirom na pitanje teme??

 

[Metronom]

Covek je zanemocao, pa mu je lakse da istinu premaze mastom, gluposcu i lazima i da ide dalje, za to ne treba hrabrost. Naravno, hrabrost se dokazuje savetovanjem, cesto primoravanjem drugih da se suoce sa "nekim" istinama.
Dobar primer su lekari, a narocito med. sestre u sredini u kojoj nema uspeha u lecenju odredjenih bolesti koji autoritativno savetuju pacijente kako da se ponasaju u datoj situaciji, dok u slucaju kada su licno zainteresovani traze pomoc u sredini i od lekara koji imaju uspeha u lecenju te bolesti. Poznato je da su lekari i sestre najgori pacijenti, da li zbog frustracije?Treba li hrabrosti da se drugima predstavi njihova "istina"?

 

[JA KOJI JESAM]

'Duševna bol' kao dio laičke psihijatrije nije imala veze sa mojim postom ..al dobro ..U suštini tako nešto i ne postoji..postoji samo fizička bol..

Evo, govoriš o nečemu što ne znaš kao Istinu, bez obzira šta ti je 'profesija'...NE ZNAŠ.
I sada, bez obzira što tema nije 'BOL', treba li da ostavimo ovu laž koju si iznijela po strani i da je prihvatimo kao 'istinu'???

TI sestro uopšte ne znaš šta je bol i na kojem principu nastaje.
Sve što ti vidiš jeste FIZIČKA MANIFESTACIJA BOL-a...a 'TO' NIJE BOL.

Da li si Ti ikada 'VIDJELA' BOL?

Ako jesi...Ti mora da si prva koja je to uspjela.
Ono što si mogla da kažeš, da si htjela, jeste da iz tvog stečenog iskustva, dakle iz naučenog znanja, 'BOL' postoji samo na fizičkom nivou...to bih mogao prihvatiti kao 'TVOJU' istinu...ali ne i apsolutnu Istinu o 'BOL-i'.

BOL uopšte nije fizička pojava ali fizički izraz ili predstava BOL-a jeste manifestacija poremećaja PROTOKA ENERGIJE KROZ ENETRGETSKO POLJE-Tijelo, koja se predstavlja kao iregularna pojava na tjelesnom-fizičkom nivou te predstave.

Šta znači 'poremećaj' protoka energije?

Znači: blokada energetskih kanala (Pa onda, šta su to energetski kanali?).

Kada se blokada u energetskom polju stvori, ona se manifestuje kao ALARM našem Raz-UMu koji nam kaže: "BOLI, BOLI...!"
(To bi slikovito izgledalo kao kada u venu postaviš BRANU...protok krvi si zaustavila ali ne i njenu namjeru da prodre do namjerenog dijela tijela. Dakle, tu gdje si postavila branu stvorit' ćeš OTPOR i konfuziju namjere u krvi a koji se u tijelu registruju kao povećanje priskana u tom dijelu tijela a onda povećanjem temperature i sl., te tijelo šalje poruku razumu o tom poremećaju balansa...ta poruka JESTE BOL. A bolest...to je već nešto drugo, a opet prouzrokovano zanemarivanjem ovog obavještenja.)

Zašto se to tako dešava?
Zato da bi Raz-Um zaustavio radnju koju je do tada Ne-Svjesno projektovao Biću KOJE JESMO (stvarajući pri tom haos u svom energetskom polju-blokadu namjerenom protoku energije) i da bi se okrenuo prema ISTINI o Sebi (prema istinskom dizajnu Duše) i toj stvorenoj negativnosti u svom procesu projekcije. Istina oslobađa. Istina pročišćava sve blokade. Kako? Vraćanjem na originalni dizajn protoka. Eto, probaj to na svom kompjuteru kada mu 'rad' ili PROTOK informacije uspori ili 'zamrzne'...to zamrzavanje bi bila BOLEST a usporavanje protoka informacija... bila bi BOL.)

Međutim, šta se pri tom AKT-u dešava je upravo obrnuto proporcionalno onom što je po dizajnu 'Raz-UM-tijela i BOL-i' kao specifičnog obavještajnog mehanizma stanja energetskog polja namjereno: Umjesto da se Raz-Um koncenriše na odstranjivanje negativnosti iz energetskog polja o kojoj je obaviješten kroz BOL, dakle umjesto da se koncentriše na odstranjivanje blokade, Biće se svim razumom koncentriše na 'BOL' i koncentrišući se na BOL postavlja se u direktnu opoziciju signalu potpomažući mu da se UVEĆA i da Biću postane uvjerljiviji-JASNIJI (svaki doživljaj na fizičkom nivou je proizvod Principa Projekcije koji se odvija upravo Razumom koji prevodi vibracije koje u njega ulaze kao informacije-frekvencije tih vibracija, na koje se Razum KONCENTRIŠE i s tim tu informaciju predstavlja UVJERLJIVOM). Dakle, tvoja tvrdnja da BOL postoji samo na fizičkom nivou je totalno neosnovana te zato, ako si Ti neko ko radi kao 'liječnik' u medicinskoj praksi...nije ni čudo da ćeš BOL-u da pristupaš FIZIČKIM PUTEM; insulin, morfin, tablete tekućine i...kada sve to ne-radi...OPERACIJI ili odstranjivanju 'bolesnog' Tkiva izvan organizma, tj. TIJELA.

Nije ni čudo onda da se vi-medicinski 'Stručnjaci' 'bogatite' na ljudskim nevoljama a da pri tome većina ljudi ne dobije NIŠTA drugo do vaš 'pokušaj liječenja' jer ono što se fizički može napraviti u laboratoriji (farmacija) može i da se proda bez mnogo truda 'LIJEČNIKA koji bi trebali da liječe'. Mnogi od vas i ne znate šta činite kada prepisujete 'lijekove'..to što ZNATE jeste da ZNATE VJEROVATI farmaceutskim kompanijama na njihovu riječ o tome šta 'liječi' koju bolest a šta 'ne liječi'. Vi to uistinu NE ZNATE...VI VJERUJETE SISTEMU u kojemu ste vi 'FRONTMAN' farmaceutskim konglomeratima a 'Liječnik' od vas postade SUPER-PRODAVAC 'lijekova'...to je sve. To nije dovoljno. To nije dovoljno. NE, nije.

Da li ti imaš hrabrosti da pogledaš Istini u oči???

 

[coviax1]

'Duševna bol' kao dio laičke psihijatrije nije imala veze sa mojim postom ..al dobro ..U suštini tako nešto i ne postoji..postoji samo fizička bol..Posljedne dvije rečenice tvog posta se nisu mnogo odmakle od uvodnih pitanja teme. Otprilike su na nivou odgovora na pitanje Zato je kolač ukusan? Zato što je sladak .. Ako ponekad i ne osjetimo ukus slatkog ..zašto da ispitujemo uzrok, anatomiju, fiziologiju i pato - dijelove neuro puta čula za ukus..a tek povezanost sa drugim pato procesima u organizmu ... Slučaj 1 - Zašto da sa HBA1C(tromjesječni ŠUK) od 18 neko prelazi na insulin ... kad se Šuk ionako teško kontroliše? Ionako će umreti kaže pacijent i odbije predlog da pređe na insulin isfrustriran lošim iskustvom osoba koje poznaje a koje su na insulinu. Sa laičkog stanovišta kako je osoba postupila s obzirom na pitanje teme??

Nisam siguran,ali mislim da je A.Adler bio taj koji je rekao da bi,da je raj na Zemlji,psihijatrijske bolnice zvrjale prazne...Ili je to bio Jumg...Svejedno...
Moj odgovor je da je taj pacijent,pre svega postupio NEMORALNO.Naravno,iz mog rakursa gledano...O tome sam se več izjasnio u temi o eutanaziji i ne verujem da ću ga ikad menjati. Jeste,konflikt biostruja u tom organu koji zovemo mozak dovodi do lučenja (reč uzrokuje ni ovde ne valja-vama lekarima valja još uvek-na žalost) elektrolita koji deluju i na mozak povratno,ali i na spazmiranje mičića disajnih organa,srca...To bi bila "duševna bol"...Njena psihosomatska definicija med. SAČUVAJ BOŽE! Ovakvu ili sličnu definiciju medicina NEMA PRAVO DA NATURA jer nije egzaktna nauka!!!Medicina je još uvek više od 90 % emirijska! Još uvek slavi Svete vrače...
Kvalifikacija da je izraz "duševna bol" laička-neka stoji,ALI JE RAVNOPRAVAN SA VASCELOM medicinom.
Evo primer:Mojim komšijama i prijateljima,bračnom paru,poginuo je sedamnajstogodišnji sin pre dvadesetak godina.Imaju još jednog sina,sad več i velike unuke.
Duševni bol im se ne smanjuje! I ništa ne može da ga smanji! Njegove psihosomatske manifestacije se mogu sedirati,ali sam duševni konflikt...Naravno da je moguće raznim medikamentima promeniti tok misli,ali to je tada ono šta i Metronom kaže!!!Fali samo da se te moje komšije (inače divni ljudi!)insulinom spuste i elektrošokovima da im se ...Majko mila...Veoma podseča na lečenje Parkinsona pijavicama u srednjem veku...Đabe skeneri i nove dijagnostičke metode-čine samo medicinare prepotentnijim.Ima rezultata,nemam ja tu šta da priznam ili ne priznam,ALI KO SE USUĐUJE DA IZGUBI I SAMO JEDAN ŽIVOT!
Ja ću se pobrinuti oko moje skromnosti (nikad mi nije naročito lepo stajala),a med.radnicima je najtoplije preporučujem...
O,da...Mojim komšijama bih najradije dao pravi lek da sam moćan-vratio bih im sina!!!Da im stvorim Adlerov Raj...A nemoć da to učinim i meni stvara duševni bol...Onako...laički...

 

[JA KOJI JESAM]

Nisam siguran,ali mislim da je A.Adler bio taj koji je rekao da bi,da je raj na Zemlji,psihijatrijske bolnice zvrjale prazne...Ili je to bio Jumg...Svejedno...
Moj odgovor je da je taj pacijent,pre svega postupio NEMORALNO.Naravno,iz mog rakursa gledano...O tome sam se več izjasnio u temi o eutanaziji i ne verujem da ću ga ikad menjati. Jeste,konflikt biostruja u tom organu koji zovemo mozak dovodi do lučenja (reč uzrokuje ni ovde ne valja-vama lekarima valja još uvek-na žalost) elektrolita koji deluju i na mozak povratno,ali i na spazmiranje mičića disajnih organa,srca...To bi bila "duševna bol"...Njena psihosomatska definicija med. SAČUVAJ BOŽE! Ovakvu ili sličnu definiciju medicina NEMA PRAVO DA NATURA jer nije egzaktna nauka!!!Medicina je još uvek više od 90 % emirijska! Još uvek slavi Svete vrače...
Kvalifikacija da je izraz "duševna bol" laička-neka stoji,ALI JE RAVNOPRAVAN SA VASCELOM medicinom.
Evo primer:Mojim komšijama i prijateljima,bračnom paru,poginuo je sedamnajstogodišnji sin pre dvadesetak godina.Imaju još jednog sina,sad več i velike unuke.
Duševni bol im se ne smanjuje! I ništa ne može da ga smanji! Njegove psihosomatske manifestacije se mogu sedirati,ali sam duševni konflikt...Naravno da je moguće raznim medikamentima promeniti tok misli,ali to je tada ono šta i Metronom kaže!!!Fali samo da se te moje komšije (inače divni ljudi!)insulinom spuste i elektrošokovima da im se ...Majko mila...Veoma podseča na lečenje Parkinsona pijavicama u srednjem veku...Đabe skeneri i nove dijagnostičke metode-čine samo medicinare prepotentnijim.Ima rezultata,nemam ja tu šta da priznam ili ne priznam,ALI KO SE USUĐUJE DA IZGUBI I SAMO JEDAN ŽIVOT!
Ja ću se pobrinuti oko moje skromnosti (nikad mi nije naročito lepo stajala),a med.radnicima je najtoplije preporučujem...
O,da...Mojim komšijama bih najradije dao pravi lek da sam moćan-vratio bih im sina!!!Da im stvorim Adlerov Raj...A nemoć da to učinim i meni stvara duševni bol...Onako...laički...

Na čitav tvoj komentar ću da dodam malo ispravki: (nemo' se ljutiš... )

Danijela je u pravu kada kaže da 'DUŠEVNA BOL' ne postoji....a zašto?

Zato što Duša NE-BOLI NITI PATI.

(Za 'duševnu bol' govorili smo da je PATNJA...)

A šta uistinu 'BOLI ili PATI'?


Biće KOJE JESMO a koje je totalno poistovijećeno sa svojim Iskustvom Sebe, Razum-tijelom (egom)...ono PATI (boli).

Duša je ISKRA Života, dakle iskonska namjera Bića za doživljajem Sebe.

Šta nam to govori?
To nam jednostavno kaže da Duša nema osjećanja, da duša nema SUD, da duša nema BOL...ali nam takođe treba ukazati na Sebe kao NEPROMJENJIVU NAMJERU za tim iskustvima. Dakle, duša JESTE SKUP NEPROMJENJIVIH NAMJERA. Biće, kroz i preko tih namjera, doživljava Sebe po Sebi. Kada se Biće zatvori u Raz-Um-tijelo entitet (ego), Biće još uvijek koristi dušu kao inicijalnu ISKRU koja pokreće mehanizam Projekcije 'Života'. Ali kada se Biće Centrira u Razum-tijelu, ono svojim Raz-umom dešifruje informaciju (namjeru duše) i vidi je onako kako odatle, iz tog entiteta, ta namjera sada izgleda. Dakle, samim cenrtiranjem Bića (Svjesnosti) unutar entiteta nastalo je iskrivljenje namjere (duše) a Biće se udaljilo od svoje suštine za onoliko koliko je iskrivilo Istinu svoje namjere. Iskrivljenjem istine duše, duša ne gubi Sebe ali zato ta namjera duše ostaje još uvijek nerealizovana iako je vibrirala svoju informaciju u razumu. Zbog poistovjećenja Bića sa entitetom, Biće učvršćuje svoju poziciju u Raz-Um-tijelu i odatle vidi svijet kao ODVOJENOST svih njegovih izraza. Ne znajući više da su svi ti 'odvojeni' izrazi uistinu Projekcije njegovih ubjeđenja, reflekcije njegove PERCEPCIJE stvarnosti iz tog izolovanog entiteta, Biće učvrščuje ubjeđenje o Sebi i postojanju na osnovu svojih iskustvom prikupljenih znanja.


Ako kažem da duša ne boli...šta onda 'tako boli' tvoje komšije koji su izgubili svog sina?

Boli ih njihov EGO. Ovo će možda zvučati surovo ali...ego se ne ispoljava uvijek i samo kao nasilno 'egoistično' Biće već i kao samo-destruktivni entitet...kažnjavajući Sebe.
Dakle, njihovo poistovjećenje sa egom im ne dozvoljava da prihvate stvarnost onakvom kakva jeste. Ego ne može da prihvati GUBITAK, u ovom slučaju gubitak nečeg SVOG, po krvi svog, te prevodeći onaj princip davanja Sebe ili LJUBAV na nivo svog fizičkog iskustva, ego više nema fizički objekat svog 'davanja' (uistinu posjedstva) te Biće-ego PATI. Ono zna da voljeti znači davati, ali ne zna kako da prihvati ne-postojanje objekta u fizilkoj realnosti, dakle nezna kako da taj 'gubitak objekta' prestane gledati GUBUTKOM LJUBAVI.

Jedini lijek takvom Biću jeste spoznaja Istine, dakle suočavanje sa Istinom o Sebi i postojanju, koja bi mu osvijetlila, kako njegovu poziciju u EGU tako i izvor BOL-i prouzrokovane posesivnošću ega, tj. Ne-Svjesnim aktom 'VOLJENJA'.
Kada takvo Biće spozna Istinu ono će kroz nju znati da 'njihovo' dijete, iako rođeno kroz 'njihova' tijela NIJE OD NJIH već od Sebe...od onoga koji i njih same čini postajućim iskustvima Sebe, i da kao takvo, 'njihovo dijete' ima i svoj put i svoje razloge kada se rađa i kada i kako umire. Lijek takvim 'ljudima' se ne može prepisati niti ispričati riječima...Nijma se mora pristupiti na nivou Bića, izvan Projekcije PREDSTAVE Života, kako bi im se razum OTVORIO, odledio, i dopustio SVIJESTI da u njih, a na nivou DUHA-Sebe- Bića KOJE JESTE, unese informacje koje će da ih zauvijek oslobode od tuge i žalosti. I svog sina će tad 'vidjeti' kao ono što on jeste; Njegovo-tog istog Bića KOJE JESTE, DARIVANJE Sebe njima, radije nego li gubitak onoga što su nekad 'posjedovali'.

Dakle, ne postoji BOL DUŠE ili 'duševni bol'...to ego u njima vidi sebe kao 'dušu'.

 

[JA KOJI JESAM]

Dakle, njihov stvarni 'lijek' je OTVARANJE čaure u kojoj su se učaurili ne-dopuštanjem 'gubitka'... a to je moguće jedino DAVANJEM Sebe ili LJUBAVLJU prema Svima i Svemu. U takvim slučajevima i to se mora učiti.

Oni trebaju UČITELJA LJUBAVI a ne nekakvog dr. Psihijatra ili psihologa.

 

[Frank Lampard]

Da bi se pogledalo istini u oči svakako je potrebna hrabrost.
Međutim, kako postoje neke istine teže ili one koje nam je teško sebi da priznamo potrebno nam je tada još više hrabrosti, a u nedostatku te "još veće" hrabrosti, čovjek rek'o bih podsvjesno i svjesno izbjegava da se suoči s istinom.

Mislim da je Šopenhauer rek'o dobru stvar za istinu.Parafraziraću, rekao je da istina nije kur.va koja se svakome podaje, nego je prije dostojanstvena dama koja se neće podati onome ko je stalno traži.Dakle jasno je iz ovoga da je veoma mali broj ljudi spremno, sposobno da se uopšte bavi traganjem i dolaženjem do istine.

 

[Metronom]

Istinu svako lako prepozna kada je "vidi". Doci do istine je druga prica. Pravo, zelja ili mogucnost svakoga je da do nje dodje i kako ce se prema njoj ophoditi. Da li ce je hrabro pogledati ili je sakriti.
Problem je kada se pojave tumaci, oni su dobri ili losi trgovci, lose ili neispravne robe koji zloupotrebljavaju mogucnosti i/ili zelju kako bi coveku oduzeli pravo da raspolaze istinom.

 

[gost 202584]

Treba li?
Kako se "ponaša" istina kad je istražujemo,a "ne gledamo u oči"...Vara li ona nas ili mi nju ili sebe i druge zavaravamo?

памет је довољна.

 

[tgdanijela]

Ja ne znam zašto pojam organske boli umanjuje vrijednost pojma boli ?
Sve boli jesu organske..podjela na psihičku i fizičku je samo anatomska, odn. po mjestu organa na kojem se javlja..Sve je u ljudskom organizmu povezano organskom materijom ..
Moj prvi post pogrešno shvaćen, doveo je do pogrešnog shvaćanja i drugog posta .. Preskočila sam u svojim postovima prvu rečenicu da je Istina bolna i počela sa mehanizmom koračanja kroz život suočavajući se sa bolnom istinom ... Može se naučiti gledati istini u oči samo uz disciplinu emocija pri suočavanju sa činjenicama..Receptori za bol, kao i za pritisak povećavaju prag nadražljivosti ukoliko su duže izloženi boli (kao i pritisku na kožu recimo) ..isto je i sa bolnom istinom .. Prestat će izazivat bol ukoliko ne bježimo od njega, a to je moguće samo uz misaono-emotivnu disciplinu .. nove realne mogućnosti će se tek tada stvoriti pred nama ..

 

[gost 202584]

Ja ne znam zašto pojam organske boli umanjuje vrijednost pojma boli ?
Sve boli jesu organske..podjela na psihičku i fizičku je samo anatomska, odn. po mjestu organa na kojem se javlja..Sve je u ljudskom organizmu povezano organskom materijom ..
Moj prvi post pogrešno shvaćen, doveo je do pogrešnog shvaćanja i drugog posta .. Preskočila sam u svojim postovima prvu rečenicu da je Istina bolna i počela sa mehanizmom koračanja kroz život suočavajući se sa bolnom istinom ... Može se naučiti gledati istini u oči samo uz disciplinu emocija pri suočavanju sa činjenicama..Receptori za bol, kao i za pritisak povećavaju prag nadražljivosti ukoliko su duže izloženi boli (kao i pritisku na kožu recimo) ..isto je i sa bolnom istinom .. Prestat će izazivat bol ukoliko ne bježimo od njega, a to je moguće samo uz misaono-emotivnu disciplinu .. nove realne mogućnosti će se tek tada stvoriti pred nama ..

ко научи да живи дисциплиновано - мртав је.

 

[JA KOJI JESAM]

Ja ne znam zašto pojam organske boli umanjuje vrijednost pojma boli ?
Sve boli jesu organske..podjela na psihičku i fizičku je samo anatomska, odn. po mjestu organa na kojem se javlja..Sve je u ljudskom organizmu povezano organskom materijom ..
..

Zato što organska bol NE POSTOJI, to sam već objasnio....postoji manifestacija 'organskog' što će reći manifestacija 'materije' kroz koju bol kao pojava pokazuje-ukazuje na mjesto poremećaja protoka energije u energetskom polju, dakle u našem 'tijelu'. Tijelo (ORGANIZAM) je dakle fizička manifestacija, tj. zakasnjela SLIKA-predstava, nečega što već postoji i prije svoje Projekcije Sebe u fizičkom obliku. Za postojanje 'fizičkog' tijela kao uostalom i 'fizičke' realnosti zadužena su čula koja su dio mehanizma Projekcije tj, Raz-Um dijela projekcije. Čula su receptori vibracija, čitači frekvencija koje Raz-Um dešifruje, od njih stvara percepciju stvarnosti a onda kroz ista čula tu percepciju PROJEKTUJE kao svoju fizičku stvarnost u prostoru i vremenu. Prostor i vrijeme su takođe preduslovi projekcije i sastavni su dio Raz-Uma. Zato, kada se Biće oslobodi tijela, tj. svoje Projekcije tog tijela, ono ostaje u čistom energetskom odnosu između svih vibrirajućih informacija-pokrenutih Znanja o Sebi iz apsoluta a stvorenih UMOM koje se ne mogu doživjeti prostorno već direktno U SEBI kao energija. Kada Biće izađe iz svih energetskih slojeva univerzuma tj. UMA...ono prodire do Sebe-APSOLUTA, do JEZGRA POSTOJANJA KOJE JE IZVOR SVIH VIBRACIJA, svih energetskih pojava. Apsolut, za razliku od UMOM kreiranih vibrirajućih energetskih odnosa nema kretanja u Sebi. Apsolut je nepromjenjiv, JEDAN...zato ga i nazivamo Apsolut.

'Bol', dakle, nema nikakve veze sa fizičkom pojavom ali fizička pojava i te kako ima veze sa 'BOLOM'. Bol je obavještajac-budilnik, Biću KOJE JESMO (a koje spava u fizičkoj predstavi-projekcij Sebe) koji informiše Biće KOJE JESMO o stanju procesa Projekcije informacije kroz oformljeni energetski sistem koji nazivamo naše 'tijelo'. Biće 'bolom' pokušava da se probudi iz ISKRIVLJENJA procesa kako bi to iskrivljenje moglo da se ispravi... to sam već objasnio ranije...

 

[coviax1]

Ja ne znam zašto pojam organske boli umanjuje vrijednost pojma boli ?
Sve boli jesu organske..podjela na psihičku i fizičku je samo anatomska, odn. po mjestu organa na kojem se javlja..Sve je u ljudskom organizmu povezano organskom materijom ..
Moj prvi post pogrešno shvaćen, doveo je do pogrešnog shvaćanja i drugog posta .. Preskočila sam u svojim postovima prvu rečenicu da je Istina bolna i počela sa mehanizmom koračanja kroz život suočavajući se sa bolnom istinom ... Može se naučiti gledati istini u oči samo uz disciplinu emocija pri suočavanju sa činjenicama..Receptori za bol, kao i za pritisak povećavaju prag nadražljivosti ukoliko su duže izloženi boli (kao i pritisku na kožu recimo) ..isto je i sa bolnom istinom .. Prestat će izazivat bol ukoliko ne bježimo od njega, a to je moguće samo uz misaono-emotivnu disciplinu .. nove realne mogućnosti će se tek tada stvoriti pred nama ..

Ovakav pristup je več prihvatljiv...uz važan otklon.Neurologija,iako džinovskim koracima napreduje u poslednjih dve decenije,nije završena KAO NAUKA!Kao med.praksa(bio zadivljen rezultatima prilikom nekoliko poseta i razgovora kojima sam prisustvovao)-dostigla "sanjane"mogućnosti...
Za razliku NJEGA KOJI JESTE,prihvatam objektivan pristup(,a i kako to drukčije ekstrovert da čini) i definiciju BOLA kao organske pojave...
Onaj "mali,ali važan"otklon je u vezi s funkcijama epifize,elektrolitima koje "emituje" kao i biostrujama kao povratne sprege...Još u fazi tek započetih istraživanja jer su rezultati veoma slojeviti,a mogućnosti brojne...Naravno,nauka baš i nije sklona nagađanjima,ali valja je pustiti da istražuje...
Moj stav o laičkoj definiciji "duševnog bola" je u tom smislu takav...Naime,najekstrenmiji konflikti u tom organu (mozgu) ne zaobiđu ni epifizu koja je,po svemu dosad znanom,epicentar naših ličnih svemira.
Opaska o disciplinovanju sopstvenih emocija je zbog skračivanja teksta,pomalo gruba-jogin to ne čini sebi grubo i nasilno...Pažljiv je prema svojim emocijama ,ali ih posmatra "s distance",smanjuje im i povečava intenzitet po svojoj potrebi.Opet ističem onaj intervju na NG s Dalaj Lamom u kom je bio običan čovek s veoma "običnim"svojim doživljajima o kojima je pričao...Taj običan čovek u svakom momentu sebi određuje nivo pojedinih emocija te slušalac i gledalac biva zadivljen jednostavnošću,velikom prisutnošću i vedrom čvrstinom tog divnog čoveka...
Moja velika sreća je što imam nekolicinu sličnih prijatelja...

 

[JA KOJI JESAM]

Ovakav pristup je več prihvatljiv...uz važan otklon.Neurologija,iako džinovskim koracima napreduje u poslednjih dve decenije,nije završena KAO NAUKA!Kao med.praksa(bio zadivljen rezultatima prilikom nekoliko poseta i razgovora kojima sam prisustvovao)-dostigla "sanjane"mogućnosti...
Za razliku NJEGA KOJI JESTE,prihvatam objektivan pristup(,a i kako to drukčije ekstrovert da čini) i definiciju BOLA kao organske pojave...
Onaj "mali,ali važan"otklon je u vezi s funkcijama epifize,elektrolitima koje "emituje" kao i biostrujama kao povratne sprege...Još u fazi tek započetih istraživanja jer su rezultati veoma slojeviti,a mogućnosti brojne...Naravno,nauka baš i nije sklona nagađanjima,ali valja je pustiti da istražuje...
Moj stav o laičkoj definiciji "duševnog bola" je u tom smislu takav...Naime,najekstrenmiji konflikti u tom organu (mozgu) ne zaobiđu ni epifizu koja je,po svemu dosad znanom,epicentar naših ličnih svemira.
Opaska o disciplinovanju sopstvenih emocija je zbog skračivanja teksta,pomalo gruba-jogin to ne čini sebi grubo i nasilno...Pažljiv je prema svojim emocijama ,ali ih posmatra "s distance",smanjuje im i povečava intenzitet po svojoj potrebi.Opet ističem onaj intervju na NG s Dalaj Lamom u kom je bio običan čovek s veoma "običnim"svojim doživljajima o kojima je pričao...Taj običan čovek u svakom momentu sebi određuje nivo pojedinih emocija te slušalac i gledalac biva zadivljen jednostavnošću,velikom prisutnošću i vedrom čvrstinom tog divnog čoveka...
Moja velika sreća je što imam nekolicinu sličnih prijatelja...

Zašto se postavljaš kao 'neko' ko ima 'OBJEKTIVAN' pristup prema ičemu?
Prvo tvoje 'objektivno' dolazi it tvog razuma te kako možeš da kažeš da si objektivan ili da je 'danijela' objektivna??? NE MOŽEŠ.
Stoga, smiri loptu. To sa čim si ti fascinirean je plafon tvojih fascinacija, nije polafon iskustava drugih ljudi niti njihovih Znanja o nečemu. Budi fasciniran, to je sasvim u redu ali nemoj da budeš skretničar Istina prema sebi i svojim fascinacijama.

A ono o 'mozgu'...pa kad govoriš o mozgu kao stvarnom...onda znamo i koliko razumiješ Projekciju Sebe pa i materije i 'mozga' u čitavoj toj Projekciji.

Ako nauka, kroz tehnološka dostignuća, može da učini ovo ili ono, kako onda objašnjavaš da neko, evo recimo ja, može da uđe u nečiji razum i da izliječi 'tijelo' čovjeka u momentu?

Kako to objašnjavaš?

'MOZGOM' ne možeš da uđeš u drugi 'mozak'...Kako je onda moguće liječiti ljude (biljke, životinje) i ne dotičući ih odstraniti bol iz njih u jednom momentu?

 

[Metronom]

Intelekt coveka napreduje velikim koracaima ka izlecenju.Nije mi bilo jasno kako delovati na populaciju da promeni navike i nacin ponasanja i sada sam dobio odgovor.Lecenjem na distancu. Pitam se da li sve treba prikljuciti na jednu mrezu ili se to radi pojedinacno, da li preko interneta ili nam on vise i nije potreban? Da li se to centralni mozak locirao na kraju sveta, pa usamljen, brlja po internetu trazeci bolesne pripadnike koje treba izleciti?

 

[Miroslav Milovanovic]

Cesto puta isto stanje ili iste dogadjaje ljudi vrlo razlicito vide i o njima svako prica svoju istinu.
Uzroke gradjanskog rata u Jugoslaviji,pa i mnoge dogadjaje u toku samog rata,njeni narodi i danas vide vrlo razlicito.U vezi svega toga uopste ne postoji jedna istina.Neki narodi sebe dozivljavaju iskljucivo kao zrtve i ni slucajno ne priznaju da su njihovi sunarodnici cinili zlocine,U velikom broju slucajeva takve stavove zastupaju i njihovi drzavni organi.
Iskoristio bih priliku da pitam Srbe koji su poreklom van Centralne Srbije i Vojvodine,da li su sposobni da preko stranih foruma,Fejsbuka i na druge raspolozive nacine upoznaju svet sa svojim stradanjima u 20. veku,pa sve do danas?

 

[coviax1]

Zašto se postavljaš kao 'neko' ko ima 'OBJEKTIVAN' pristup prema ičemu?
Prvo tvoje 'objektivno' dolazi it tvog razuma te kako možeš da kažeš da si objektivan ili da je 'danijela' objektivna??? NE MOŽEŠ.
Stoga, smiri loptu. To sa čim si ti fascinirean je plafon tvojih fascinacija, nije polafon iskustava drugih ljudi niti njihovih Znanja o nečemu. Budi fasciniran, to je sasvim u redu ali nemoj da budeš skretničar Istina prema sebi i svojim fascinacijama.

A ono o 'mozgu'...pa kad govoriš o mozgu kao stvarnom...onda znamo i koliko razumiješ Projekciju Sebe pa i materije i 'mozga' u čitavoj toj Projekciji.

Ako nauka, kroz tehnološka dostignuća, može da učini ovo ili ono, kako onda objašnjavaš da neko, evo recimo ja, može da uđe u nečiji razum i da izliječi 'tijelo' čovjeka u momentu?

Kako to objašnjavaš?

'MOZGOM' ne možeš da uđeš u drugi 'mozak'...Kako je onda moguće liječiti ljude (biljke, životinje) i ne dotičući ih odstraniti bol iz njih u jednom momentu?

Ne bih da se sporimo nepotrebno oko toga da li nešto treba uzeti levom ili desnom rukom...Ja ti i povremeno šaljem reputacije(meni ne znače nešto,a drugima kad se setim...),a to će reči da ima za mene u tvom pisanju solidnih stvari... To što ti refleksiju uma uzdižeš veoma visoko,AKO.Dozvoli da ja mogu i da je manje cenim i da mislim da je i ona sumnjiva i relativna...Što reče Zlozi.subjektivno me svađa s istinama...Ili bar teži tome...Oziman takođe ide u tu krajnost tumačenja refleksije...Naravno da je mozak refleksivan organ,ali ima i brojne druge funkcije...Plašim se da sebe ograničavate s tim idejama u mnogo uže okvire od mogućih.Meni je mnogo važnija imaginacija-njenim razvojem sam zadovoljan...ostalo...tako-tako...

 

[JA KOJI JESAM]

Ne bih da se sporimo nepotrebno oko toga da li nešto treba uzeti levom ili desnom rukom...Ja ti i povremeno šaljem reputacije(meni ne znače nešto,a drugima kad se setim...),a to će reči da ima za mene u tvom pisanju solidnih stvari... To što ti refleksiju uma uzdižeš veoma visoko,AKO.Dozvoli da ja mogu i da je manje cenim i da mislim da je i ona sumnjiva i relativna...Što reče Zlozi.subjektivno me svađa s istinama...Ili bar teži tome...Oziman takođe ide u tu krajnost tumačenja refleksije...Naravno da je mozak refleksivan organ,ali ima i brojne druge funkcije...Plašim se da sebe ograničavate s tim idejama u mnogo uže okvire od mogućih.Meni je mnogo važnija imaginacija-njenim razvojem sam zadovoljan...ostalo...tako-tako...

Reputacije nisu razlog moje pojave na forumu.

Radije bih da mi je reputacija 0 a da kažem ono što znam nego da se zanosim brojkama koje nemaju nikakvu težinu vrednovanja Znanja.

Same reputacije govore više o strukturi članova foruma radije nego li o pojedincu kojemu su reputacije upućene.

No to me ne interesuje, intersuje me sama suština svih pitanja, te ne želim da se upuštam u trivijalne diskusije...osim ako iz njih može da se izvuče nekakva pouka. Takođe se nikada ne postavljam PERSONALNO prema nekome, jer onda persona može da bude i povrijeđena. Taj nivo rasprava me ne interesuje. Ipak, kada vidim razloge...komentarišem i odnosim se ozbiljno prema svakome kao kad bih to činio prema samom Sebi. Često se upitam da li neki komentar treba poslati jer onaj kojemu je upućen može da pomisli da je napadnut ili pak omalovažen, a to mi nikako nije cilj mojih pisanja. Svaki komentar na koji se javim je impuls Bića da kroz mene piše ono što je potrebno reći u datom momentu...a ja Volju Bića, dakle Sebe KOJI JESAM, neosporno poštujem i prosleđujem.

Dalje...JA NE GOVORIM O REFLEKSIJI UMA...već o aposlutnim Znanjima koja očigledno u ovom trenutku nisu dostupna mnoštvu već samo nekima. To mi i nije zadovoljstvo znati jer mi ta činjenica ukazuje na stvarno stanje Svjesnosti, ne samo kolektiva foruma već i kolektiva čovječanstva, kao cjeline. Ipak, znam da nisam sam. A i vi koji mislite da NE ZNAM o čemu govorim...doći ćete do ISTIH apsolutnih istina KROZ SEBE, ne kroz mene, ne kroz nauku, ne kroz religiju. A Ja samo pokušavam da inspirišem Biće u vama da samo Sebe zapita: "KO SAM JA?"
.
.
.

Moram ovo da ti ispričam, mada mislim da sam ovo već negdje ispričao :

Prije nekoliko godina pojavila se žena iz mnoštva, na srpskoj zabavi, koja mi je stisla ruku i rekla ni da ima nekakvu 'poruku' za mene. Ja sam se nasmijao jer nisam znao od koga bi ona mogla da mi donese poruku pošto se ne poznajemo...(upoznali smo se na jednoj od mojih izložbi, jednom, na minut mnogo ranije)...dakle, pustio sam joj da mi kaže 'poruku'. Kad je počela da priča prvo što je rekla da je poruka od 'BOG-a'. Pokušao sam da izvučem ruku iz njene ali me je stegla jače i rekla mi:
"Ne plaši se nije ništa loše, nego slušaj, ja ne ponavljam dva puta... nego govorim onda i onako kako mi dođe..."
"Dobit' ćeš DAR od 'BOG-a'!", rekla je, s kojim ćeš da pomogneš čovječanstvu."
Govorila je kako sam 'testiran' od djetinjstva itd. itd. (?) pitao sam se u sebi.

Poenta ovog što sam ti sad ispričao je da u tom času nisam imao pojma šta bih to ja mogao dobiti kao 'DAR' od 'BOG-a' i to još da sa njim još i pomognem čovječanstvu...(Ja sam bio 'slikar'...šta bih to mogao dobiti?)

I dok sam još prevrtao misli po svojoj 'glavi' ona mi reče da ne mislim dalje jer to što ću dobiti to se NE MOŽE SMISLITI.

Nešto što ja ne mogu smisliti...NEMOGUĆE, pomislih.

Godinu dana poslije tog doživljaja SPOJIO sam se sa aposlutom...

.

To iskustvo će svako doživjeti jedino KROZ SEBE, mašine, nauka, religija ti nemogu u tome pomoći, čak ti i odmažu, odvlačeći tvoju pažnju na sebe.

 

[coviax1]

Ama ništa pogrešno nisi rekao...I nemam šta da ti sporim.Doduše moja svesnost mog JA i saznanja o tom JA ne zovem tako jer ih ne smatram apsolutnim...Prisutan sam i kolektivnoj svesti i sveukupnom usmerenju i disperziji pravilnosti ukupnih tokova dešavanja,čak ih i matematički pokušavam artikulisati,ali ništa od toga ne smatram "onostranim" ili apsolutno takvim.Tol nedavno ponovila Heraklitovu čuvenu da u istu reku ne možeš dvaput zagaziti...
Ljudi su štošta znali i tada,a tek sada,a opet...opet se baš i ne mogu pohvaliti...Ni ja,naravno s njima...Izvini što sam pominjao reputacije-detinjarija...Zgodno za psihologiziranje marketinga foruma eventualno...Pozz.