Evo ja da napišem. Već neko vreme slušam o tim sajtovima, ali nisam bila zainteresovana. Međutim, u subotu išla na planinarenje i iza mene dvoje mladih ljudi, oko 27 godina, zagrljeni, i priča ide... posle planinarenja sedimo u busu čekako ostatak ekipe i ja ukapiram iz razgovora da su se upoznali preko tindera. Pitam ih da mi kažu, da, kao, jeste upoznali smo se pre samo par meseci. E sad, malo sam bila začuđena jer sam mislila da uglavnom stariji ljudi to praktikuju ili oni koji su manje atraktivni, jer njih dvoje izgledaju skoro pa savršeno za svoje godine, mladi, zdravi, sportski tipovi itd... I onda mi oni ispričali svoja iskustva. Oboje su imali oko 10tak sastanaka uživo, ali im niko nije odgovarao. Kažu, čim su završili faks, nema više društva, nikoga ne viđaš, njima je to sasvim normalno da idu na tinder. Ona stavila slike sa planinarenja, njemu se to svidelo, itd...
Mene to zagolicalo, pa sa otvorila nalog sa par bzvz informacija, par slika gde se baš i ne vidim nešto, samo da bih videla koji se profili javljaju
. Za jedno veče mi se otvorilo pa barem jedno 200 osoba u krugu do 10tak km... međutim, shvatih tad par stvari o sebi. JEdna je... meni je malo ta profilna slika, u prncipu mi se ni jedan muškarac ne svidi na slici. A drugo, osećam se kao da me je neko preveo u neku SF zonu, kada jbt ljudi klikću na profile, traže tako osobu kao da idu da kupuju majicu i slično... nekako mi dehumanizovano? Ali to je neki početan utisak, šta znam... Možda samo pripadam nekom drugom vremenu.
evo sad sam ti navela par koji su tamo upoznao.
