prisofizički ti si " Pravi svrab". sličnu želju za pokazivanjem svoje prirodec usled unutrašnjeg svraba je imao i doktor mudroslvlja zvan ante starčević.
Ti meni „Vlasi”, ja tebi „Muži”
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.232
Upravo.
Nego, kada govorimo o etimologiji vlah od vući, tu je bitno sistematično elaborirati prelazak k u h. U prilog tome, istorijski, mi beležimo i oblik sa k umesto h:
1. u turskim zapisima: vlasi (eflakani)
2. u italijanskim (Moralcco [Morski Vlah], Morlacchi [Morski Vlasi], Morlachia, Canale della Morlacca, Montagna della Morlacca, Morlacca [Morska Vlahija, tj. D. Zagora])
3. u domaćim, verovatno preko italijanskog, (Morlak, Morlaci, Morlački)
Na osnovu toga moguće je zaključiti dasu u turski jezik, a još izvesnije u italijanske dijalekte preuzimani arhaični oblici sa k.
Ne bi bilo s goreg u dokolici potražiti ima li zasvedočen oblik bez odrednice moro-, oblik lacco, ulacco i sl.. Ako neko nađe, neka javi.
U originalnoj poruci piše pogrešno, "prelazak k u l", umesto, ispravno "prelazak k u h".
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Slavene, kada ćeš shvatiti?
Dakle nema sumnje da su Vlasi (neki od slavenskih naziva za njih jesu Voloh, tj. rus. Волохь, pa polj. Wolochi, itd.) dobili naziv po staroslovenskom božanstvu Volosu/Velesu, koji posle pokrštenja Rusa dobije baš taj naziv, naziv Vlas. To možemo da dodatno potvrdimo sa mitologijom na terenu; prema slovenskom božanstvu Volosu/Velesu bogu podzemlja naziva se reka Волхов (starorus. Волоховъ), a kao što sam već spomenuo neki od slavenskih naziva za Vlase jesu Voloh, tj. rus. Волохь, pa polj. Wolochi, itd. A iznad ove reke postoji brdo zvano Перынь.
Slovenska mitologija - bog neba Perun po kome se nazivaju uzvišenja i bog podzemlja Veles(Volos po kome se nazivaju niži krajevi. Između njih postoji stalni sukob, tj. priroda koja se menja, letna doba (zima-leto), kiša-sunce,...
Perun se bori protiv Velesa/Volosa.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.232
Primeri italijanskog oblika sa k:
ulaccho, vulaccho; vulacchi, ulacchi; vulachia; ulacchi i sl.
https://books.google.rs/books?id=sY9...lachia&f=false
https://books.google.rs/books?id=Soc...laccho&f=false
Ducas ca., Immanuel Bekker, Corpus scriptorum historiae byzantinae: Ducae Michaelis Ducae nepotis historia byzantina, Weberi, 1834 - 659 pages
Svakako da bi se slovensko h u italijanskim dijalektima reflektovalo gubljenjem. Prema tome, italijansko k (cch) na mestima slovenskog h može jasno ukazivati na vlak kao slovenski prvobitni oblik te reči.
S druge strane Turski jezik dosledno čuva fonemu h, ali je u reči eflakani ne poznaje. Turska reč eflak bi takođe mogla ukazivati na rano preuzet italijanski (rumunski?) oblik , što u osnovi predstavlja stariji slovenski oblik vlak.
ulaccho, vulaccho; vulacchi, ulacchi; vulachia; ulacchi i sl.
https://books.google.rs/books?id=sY9...lachia&f=false
https://books.google.rs/books?id=Soc...laccho&f=false
Ducas ca., Immanuel Bekker, Corpus scriptorum historiae byzantinae: Ducae Michaelis Ducae nepotis historia byzantina, Weberi, 1834 - 659 pages
Svakako da bi se slovensko h u italijanskim dijalektima reflektovalo gubljenjem. Prema tome, italijansko k (cch) na mestima slovenskog h može jasno ukazivati na vlak kao slovenski prvobitni oblik te reči.
S druge strane Turski jezik dosledno čuva fonemu h, ali je u reči eflakani ne poznaje. Turska reč eflak bi takođe mogla ukazivati na rano preuzet italijanski (rumunski?) oblik , što u osnovi predstavlja stariji slovenski oblik vlak.
Poslednja izmena:
Pravi Vlah
Iskusan
- Poruka
- 5.024
Добро, а зашто ти овде долазиш, Тарзане? Да шириш добру реч?
najpre da izbrusim vlastiti stav po nekom pitanju kroz diskusiju. tj. da diskutujem.. nadam se da ti je dovoljno jer ne želim više oftopičariti. )
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Primeri italijanskog oblika sa k:
ulaccho, vulaccho; vulacchi, ulacchi; vulachia; ulacchi i sl.
https://books.google.rs/books?id=sY9...lachia&f=false
https://books.google.rs/books?id=Soc...laccho&f=false
Ducas ca., Immanuel Bekker, Corpus scriptorum historiae byzantinae: Ducae Michaelis Ducae nepotis historia byzantina, Weberi, 1834 - 659 pages
Svakako da bi se slovensko h u italijanskim dijalektima reflektovalo gubljenjem. Prema tome, italijansko k (cch) na mestima slovenskog h može jasno ukazivati na vlak kao slovenski prvobitni oblik te reči.
S druge strane Turski jezik dosledno čuva fonemu h, ali je u reči eflakani ne poznaje. Turska reč eflak bi takođe mogla ukazivati na rano preuzet italijanski (rumunski?) oblik , što u osnovi predstavlja stariji slovenski oblik vlak.
I još stariji oblik Volcae:
Pravi Vlah
Iskusan
- Poruka
- 5.024
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Kako objasniti ovim neznalicama povise (sem Pravog Vlaha) da u najstarijim slovenskim rukopisima pojam "Vlah" uopce ne oznacava Slovena?
Ovo je vec bilo pokazano crno na bijelo. U odredjenim spisima, taj isti pojam se jasno odvaja od slovenskog boga Volosa.
Ovo je vec bilo pokazano crno na bijelo. U odredjenim spisima, taj isti pojam se jasno odvaja od slovenskog boga Volosa.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.974
Mislim da sam negde pročitao da je vlaška misa glagoljaška služba?
Pravi Vlah
Iskusan
- Poruka
- 5.024
Да, ваљда овде, хвала на исправку.
https://www.google.com/url?sa=t&rct...3EVGtzvtg6BklTq2Iczizg&bvm=bv.128153897,d.eWE
Дакле влашка миса не значи латинска литургија него глагољашка -- али ипак глагољашка миса има везе са Римом, а влашка показује на Романе. Овде је глагољашка миса названа римско-словенском литургијом:
http://tradicionalnamisa.com/glagoljaska-liturgija/
vlaška opsesija.
romani su govornici romanskog jezika. a tamošnji vlasi nisu.čist srpski. koji je kasnije uzet za osnovu srpskohrvatskog.
Pravi Vlah
Iskusan
- Poruka
- 5.024
vlaška opsesija.
Порасти, Тарзане, и схвати појам асимилације.
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
Разумљив је појам асимилације, само није разјашњено када је ко кога и где.
morlačka bisida je govor vlaha. u njoj postoji dosta latinskog (ili drugog) uticaja posebno za predmete kojih nije bilo u prostog naroda kao što su: makinja=mašina, piz=teg, drito =ravno, drina=reka...
medjutim, većina običnih reči i promene (po padežima, vremenima, rodovima) su u duhu našeg jezika a ne nekog romanskog. čak se sreću reči kojih nema u nas današnjih (srba-hrvata-musliana) :muka=brašno,šća = što, vas = sav, va = u,dažd = kiša,gvozd = prašuma, a ima u drugih slovena???
stoga je morlačka besida preslojavanje romanskog preko slovenskog. a ne obrnuto.
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
Слично као и са другим говорима на Јадранском приморју. Зато сам колеги и рекао, да мора да размисли ко је кога асимиловао, када и где, јер су балкански Власи долазили са истока, југоистока, југа и насељавали се западно и северно. Исто је било и у Влашкој и Молдавији, које ће још дуго бити већински словенске. У румунском, а он то може да примети, се не ради само о утицају словенског, како се често каже, већ о словенским основама које су прилагођене романском изговору, а затим о словенским додацима на романску основу, за чим није било потребе, али се тај процес спонтано одвијао. Рецимо, додавање суфика -ка (romanca) или преузимање изворних речи (maică) или умањенице (măicuță) које се граде додавањем словенског суфикса -ица (fetiţă, miorița).
Занимљиво је, међутим, да су конкретне романске речи које си навео (не знам за дрину) из западнороманске лексике, не из источнороманске.
Poslednja izmena:
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Sve ove reči postoje u slovenačkom jeziku: moka, vas, v, dež, gozd,...
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
ajmo jovo nanovo
. moja vlaka u smislu moja njiva. vlačiti u s mislu drljati, vući... vlačiti sijeno. vlačiti vunu...a vlak je onaj koji vlači. vlak = težak.
Иначе, vęrze је купус у истарском влашком. Верзот је кељ у приморским говорима. Све у свему купус, тј. купусњаче или зеље.
Има их и у регионалним српско-хрватским говорима. Гвозд, Гвоздац се одржао у топонимији. У Боки и Дубровнику се раније користило мука.
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
А није од славити - sărbători?
ne mora biti sve žabarski uticaj. tako stoji u rečniku morlačke beside.drina=reka?
Na kojem jeziku?
http://hr.metapedia.org/wiki/Morlački_dialekt
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
srednji vek
Obećava
- Poruka
- 68
Navedeno nemačko "walhaz" sam, ne znam zašto, pročitao kao "uljez". Da li je moguće da su Nemci preuzeli ovu reč (koja je i tada bila slična današnjoj reči " uljez", sa svojim smislom) od Slovena i transkribovali je u reč koja ni na nemačkom, ni na francuskom, ni na velškom, itd., nema nikakvo jasno značenje. Najverovatnije grešim.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.232
Moje je mišljenje da jesu tu reč čuli od Slovena, ali ta reč je označavala Slovene u Sklovenijama u Vlahijama, otud su oni Vlasi, a od Vlahija i Vlaških Slovena posle nastaje poistovećenje sa onima koji dolaze iz Rima uopšte, pa tako i sa Italijanima, sa romanofonim stanovnicima, sa Keltima kojji stižu iz rimskog carstva itd. Teško je zamisliti da bi sloveni sami za sebe koristili reč uljez, teško je pomisliti da su nemci čuli Slovena kako za druge slovene koristi reč uljez pa ih tako prozvali uljez. Inače, reč uljez potiče od glagola lesti, leznuti, laziti (ići) tj. ulesti, uleznuti, ulaziti (ući) i zapravo je jekavska reč, kao što su bljesak, jesti, njedra, klješta jekavizmi koje češće srećemo u ekavici - neki su (greškom?) sankcionisani, kao uljez, a neki su divljaci.
Svi izgledi su da je Vlah postao od Vlak, u istom značenju u kojem je Slavus, odnosno Servus - sluga, težak, rob tj, stanovnik "Roblja" iliti "Slavije".
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.232
Moje je mišljenje da jesu tu reč čuli od Slovena, ali ta reč je označavala Slovene u Sklavenijama, u Vlahijama, otud su oni Vlasi, a od Vlahija i Vlaških Slovena posle nastaje poistovećenje sa onima koji dolaze iz Rima uopšte, pa tako i sa Italijanima, sa romanofonim stanovnicima, sa Keltima kojji stižu iz rimskog carstva itd. Teško je zamisliti da bi sloveni sami za sebe koristili reč uljez, teško je pomisliti da su nemci čuli Slovena kako za druge slovene koristi reč uljez pa ih tako prozvali uljez. Inače, reč uljez potiče od glagola lesti, leznuti, laziti (ići) tj. ulesti, uleznuti, ulaziti (ući) i zapravo je jekavska reč, kao što su bljesak, jesti, njedra, klješta jekavizmi koje češće srećemo u ekavici - neki su (greškom?) sankcionisani, kao uljez, a neki su divljaci.
Svi izgledi su da je Vlah postao od Vlak, u istom značenju u kojem je Slavus, odnosno Servus - sluga, težak, rob tj, stanovnik "Roblja" iliti "Slavije".
Welsh (adj.)
Old English Wielisc, Wylisc (West Saxon), Welisc, Wælisc (Anglian and Kentish) "foreign; British (not Anglo-Saxon), Welsh; not free, servile," from Wealh, Walh "Celt, Briton, Welshman, non-Germanic foreigner;" in Tolkien's definition, "common Gmc. name for a man of what we should call Celtic speech," but also applied in Germanic languages to speakers of Latin, hence Old High German Walh, Walah "Celt, Roman, Gaulish," and Old Norse Val-land "France," Valir "Gauls, non-Germanic inhabitants of France" (Danish vælsk "Italian, French, southern"); from Proto-Germanic *Walkhiskaz, from a Celtic tribal name represented by Latin Volcæ (Caesar) "ancient Celtic tribe in southern Gaul." As a noun, "the Britons," also "the Welsh language," both from Old English. The word survives in Wales, Cornwall, Walloon, walnut, and in surnames Walsh and Wallace. Borrowed in Old Church Slavonic as vlachu, and applied to the Rumanians, hence Wallachia. Among the English, Welsh was used disparagingly of inferior or substitute things (such as Welsh cricket "louse" (1590s); Welsh comb "thumb and four fingers" (1796), and compare welch (v.)). Welsh rabbit is from 1725, also perverted by folk-etymology as Welsh rarebit (1785).
Poslednja izmena:
