Ti meni „Vlasi”, ja tebi „Muži”

http://www.angelfire.com/tx5/texasczech/Valachs/Who are the Valachs.htm



bEn3YY6.jpg


t1dmedR.jpg


l0du6WO.jpg






Moravian Wallachia


Moravian Wallachia (Czech: Valašsko) is a mountainous region located in the easternmost part of Moravia, Czech Republic, near the Slovakian border, roughly centered on the cities Vsetín, Valašské Meziříčí and Rožnov pod Radhoštěm.[1] The name Wallachia was formerly applied to all the highlands of Moravia and neighboring Silesia, although in the 19th century a smaller area came to be defined as ethno-cultural Moravian Wallachia. The traditional dialect (rarely heard these days) represents a mixture of elements from Czech and Slovak, and has a distinct lexicon of Romanian and Balkan origin relating to the pastoral economy of the highlands.

The name comes from the exonym of the Romanian shepherd migrants (see Vlachs), who advanced along the Carpathian range between the 14th and 17th centuries[citation needed]. Romanian linguist Eugen Lozovan wrote that Vlach immigration in Moravia and South Poland started in the tenth century.[2] On their way they gradually lost their original language with the exception of some Romanian words they use in their Czech and Slovak dialect, but they preserved much of their culture (especially folklore, songs and costumes)[3] and economic base, namely sheep breeding.

https://en.wikipedia.org/wiki/Moravian_Wallachia
 
Je li ovo istina da smo "mi Sloveni priprost narod"?

Jesmo Mašala, mi Sloveni smo najpriprostiji narod od svih naroda. I pošto smo se razvili u močvarama iza Karpata i disaii na slamke jedino smo mogli dalti reč za Mlaku (srp. bara):

Englesko lake, odnosno ProtoGermansko lako, Ancient Greek lakkos dolazi od slovenskog/srpskog mlaka, to jest bara.
https://en.wiktionary.org/wiki/lake

lake (n.1)

"body of water," early 12c., from Old French lack and directly from Latin lacus "pond, lake," also "basin, tank," related to lacuna "hole, pit," from PIE *laku- (cognates: Greek lakkos "pit, tank, pond," Old Church Slavonic loky "pool, puddle, cistern," Old Irish loch "lake, pond"). The common notion is "basin." There was a Germanic form of the word, which yielded cognate Old Norse lögr "sea flood, water," Old English lacu "stream," lagu "sea flood, water," leccan "to moisten" (see leak (v.)). In Middle English, lake, as a descendant of the Old English word, also could mean "stream; river gully; ditch; marsh; grave; pit of hell," and this might have influenced the form of the borrowed word. The North American Great Lakes so called from 1660s.
http://www.etymonline.com/index.php?term=lake

Kao što možemo da vidimo "prvobitno" latinsko lacus, ancient greek lakkos odnosno PIE *laku značilo je ribnjak, odnosno mlaka/bara; znači mala površina vode, da bi se kasnije proširilo na veču površinu vode - jezero. Međutim u slovenskim jezicima ostalo je ime mlaka - kao manja površina stajače vode.

Niko izgleda da se seti slovenačkog naziva mlaka, a mlaka jeste mlaka, topla.:per:


Jedva čekam da se barge ugriju. da voda postane mlaka pa da idem na kupanje.
 
Истина, док су Римљани постављали основе савремене цивилизације, наши преци су пландовали далеко од историјске позорнице.
Али не треба се због тога осећати мање вредним.

rome-celebrates.jpg
 
Poslednja izmena:
Okej, znači, samo si necivilizovan.

Hajdmo polako:

Citat:
1. Vlasi su
(a) prvenstveno Južni Sloveni koji žive na prostoru Rimskog Carstva,
(b) sekundarno i ostali Rimljani.

Dalje:
2. Nestor prepisuje iz 13 različitih izvora, tako da on sam nije relevantan kao imenovatelj Južnih Slovena odnosno Romeja.

Da li sada poimaš?



- VLAŠKI: zastarelo italijanski jezik (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...sion=vlah&hs=1)
- LAŠČINA: italijanski jezik
- LAHON: 1.pripadnik neitalijanskog naroda koji teži ka italijanizaciji; 2.Italijan (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...sion=LAh&hs=26)


Šta možemo da vidimo iz ovoga? Pa iz ovoga možemo da vidimo da reči koje uključuju VLAS, VLAH, LAH,...označuju pripadnika neitalijanskog/nelatinskog naroda, koji je usvojio, odnosno koji priča italijanski/latinski jezik.
 
Nesto dalje u Nestorovoj hronici pod 971. (6479) godinom spominje se bog stoke Volos.


"Zvježđe Vlašića, koje se sastoji iz sedam zvijezda, Grci su nazivali "Plejade", dočim je to zviježđe kod Rusa nosilo ime Volosožari ili Vlasoželci po Volosu ili Velesu, zaštitniku pastira. Slovenci ih nazivaju Vlastovci ili Vlastovice, mi ih nazivmo Vlastari ili na kajkavski Lastari. U nekim zapisima spominje se Volosa pod imenom Vlasina, Vlasa kao govedarskog boga" (Ledić, 1969, str. 78).

"Poslije pokrštenja Rusa bog Volos postane Vlas odnosno Blaž. Na taj se način i po sličnosti imena slavensko božanstvo povezalo s kršćanskim svecem, štaviše, sveti Blaž ili Vlaho zadržao je i sve funkcije nekadanjeg boga Volosa, pa je prema tome postao i zaštitinik stoke kao i njegov prethodnik. Sv. Blaž se slavi 3. veljače, osim toga sveti Vlaho je patron grada Dubrovnika" (Ledić, 1969, str. 80).

Literatura: https://www.scribd.com/doc/292680754/MITOLOGIJA-SLAVENA-pdf

U nekim zapisima spominje se Volosa pod imenom Vlasina, Vlasa kao govedarskog boga...

Poslije pokrštenja Rusa bog Volos postane Vlas ...




Mašala vidi ovo: bog Volos postane Vlas. Možeš li da zamisliš to?
 
U nekim zapisima spominje se Volosa pod imenom Vlasina, Vlasa kao govedarskog boga...

Poslije pokrštenja Rusa bog Volos postane Vlas ...




Mašala vidi ovo: bog Volos postane Vlas. Možeš li da zamisliš to?

Naravno da mogu, ali Vlasi u Nestorovoj hronici su neslovenski narod koji kolje Slovene, a Volos je u istom spisu oznacen kao slovenski bog stoke. Nidje veze.
 
- VLAŠKI: zastarelo italijanski jezik (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...sion=vlah&hs=1)
- LAŠČINA: italijanski jezik
- LAHON: 1.pripadnik neitalijanskog naroda koji teži ka italijanizaciji; 2.Italijan (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...sion=LAh&hs=26)
Šta možemo da vidimo iz ovoga? Pa iz ovoga možemo da vidimo da reči koje uključuju VLAS, VLAH, LAH,...označuju pripadnika neitalijanskog/nelatinskog naroda, koji je usvojio, odnosno koji priča italijanski/latinski jezik.
То је словеначка реч настала током 19. столећа под налетом народнога препорода и политичких тежњи. Какве она везе има с прасловенским и латинским језиком?

Заиста је неподношљиво ово твоје стократно понављање истих порука, писање огромним словима и подебљавање свега и свачега.
 
Poslednja izmena:
Истина, док су Римљани постављали основе савремене цивилизације, наши преци су пландовали далеко од историјске позорнице.
Али не треба због тога осећати мање вредним.

rome-celebrates.jpg

Мање вриједним? Ни говора. Управо супротно. Данас када се јасније него икад види суштина римске савремене цивилизације, свако чији преци нису учествовали у постављању тих темеља може се само поносити својим поријеклом. ;)
 
Истина, док су Римљани постављали основе савремене цивилизације, наши преци су пландовали далеко од историјске позорнице.
Али не треба због тога осећати мање вредним.
:evil: i rimljani su tvoji preci. i ne moraš se osećati manje vrednim. svako se treba stideti samo svojih nedela.

a što su to rimljani originalno i istinski vredno dali civilizaciji?
 
:evil: i rimljani su tvoji preci. i ne moraš se osećati manje vrednim. svako se treba stideti samo svojih nedela.
Сарказам оно беше. Исмевам аутохтонистичке комплексе.
a što su to rimljani originalno i istinski vredno dali civilizaciji?
Opus caementicium. И ово је сарказам.
 
Poslednja izmena:
Ова секира или топор се назива валашка (негде и ласка). Користи се у различите сврхе (пастирски штап, оруђе, оружје)

По том пастирском штапу (стапу или ступу) изведена је код наших Влаха реч стапăну/stapănu, код Румуна stăpân (онај који поседује стоку - властеник, газда, господар).
Мани се пучке етимологије, смешан си.
 
То рече човек који се појави, ископира текст с википедије као извор, мртав 'ладан, и оде.


А глупост му је оно што пишу румунски стручњаци.

Ево, Прави Влах има прилику да објасни етимологију румунске речи stăpân, непучки-стручно, да видимо одакле она потиче.

Где ли је ту границă?
Избитурă греа пентру валах адевăрат.

Потпуно прăпастие!
 
То рече човек који се појави, ископира текст с википедије као извор, мртав 'ладан, и оде.



А глупост му је оно што пишу румунски стручњаци.

Ево, Прави Влах има прилику да објасни етимологију румунске речи stăpân, непучки-стручно, да видимо одакле она потиче.

Где ли је ту границă?
Избитурă греа пентру валах адевăрат.

Потпуно прăпастие!

Не да ми се да ти одговорим, јер ми је претходни одговор твом посту у вези са румунском игром sărbă избрисан. Ако ниси имао прилике да прочиташ тај одговор пре него што је избрисан -- штета, јер би сигурно нешто корисно научио, каубојац.
 
Не да ми се да ти одговорим, јер ми је претходни одговор твом посту у вези са румунском игром sărbă избрисан. Ако ниси имао прилике да прочиташ тај одговор пре него што је избрисан -- штета, јер би сигурно нешто корисно научио, каубојац.

Није ти ништа избрисано, ено га стоји и објавио си то одмах након мог поста.

Пошто у бројним румунским речницима пише да је реч stăpân словенског порекла, ја сам то сам пренео, а ти назвао "пучком етимологијом".

Дедер, буди љубазан, напиши који редак о пореклу ове речи. Да сви научимо нешто корисно. Или само постави извор.

И нисам ја каубојац, ја сам războinic.
 
Није ти ништа избрисано, ено га стоји и објавио си то одмах након мог поста.
Е, самурајац, кад би ти само знао о чему говориш. Мој врло лепи и потркепљени одговор твом посту о румунској игри sărbă је нестао. Нема га. Очигледно има ствари, ма колико истините оне биле, које овдашња модерација не толерише.
 
Е, самурајац, кад би ти само знао о чему говориш. Мој врло лепи и потркепљени одговор твом посту о румунској игри sărbă је нестао. Нема га. Очигледно има ствари, ма колико истините оне биле, које овдашња модерација не толерише.

Па кад можеш да пишеш у испразно и да понављаш како ти је пост "леп", поткрпљен", "стручан", можеш још једном да га поставиш.

У супротном, помислићемо да си написао неку глупост или нешто увредљиво, чему си иначе склон, па су ти обрисали пост.

А ако већ немаш аргументе, онда је боље и паметније да ћутиш.
 
Па кад можеш да пишеш у испразно и да понављаш како ти је пост "леп", поткрпљен", "стручан", можеш још једном да га поставиш.

У супротном, помислићемо да си написао неку глупост или нешто увредљиво, чему си иначе склон, па су ти обрисали пост.

А ако већ немаш аргументе, онда је боље и паметније да ћутиш.

Лепота --да не споменем глупост-- је у оку посматрача, хајдучине.
 
Naravno da mogu, ali Vlasi u Nestorovoj hronici su neslovenski narod koji kolje Slovene, a Volos je u istom spisu oznacen kao slovenski bog stoke....

...koji poslije pokrštenja Rusa postane Vlas.:hahaha:



Dakle niđe veze.

- - - - - - - - - -

То је словеначка реч настала током 19. столећа под налетом народнога препорода и политичких тежњи. Какве она везе има с прасловенским и латинским језиком?

Kako ti znaš kada je nastala?
 
Dakle vlaške (romanske igre) zovu se srpske igre (sârba or sîrba): :hahaha:

Да. И не само то...

У својим привременим стаништима око Дунава, у она несигурна времена, при честим померањима и угрожавањима, Словени су понекад давали утисак као да су номадска племена. Прокопије казује за њих да "станују у бедним колибама, удаљени знатно једни од других, а мењајући сви често место насеља". Али, чим се мало смире, Словени се добрим делом одају земљорадњи. Стратегикон истиче богатство њихових амбара, нарочито у житу и просу, у Дунавској долини. Ибн Јакуб је говорио за просо да је главни продукт словенског житарства. Менандер, у VI веку, спомиње византијско паљење словенских поља, несумњиво обрађених или са жетвом. Уосталом, да су стари Словени, као добри земљорадници, познавали више врста жита сведоче њихови заједнички називи: жито, влат, клас, зрно, пшеница, овас, јечам, просо, раж и назив гумно. Њихово рало преузели су Немци (у немачком Arl), а можда и реч плуг. "Изузевши опће ријечи, као орати итд.", наглашава П. Скок, "читава пољопривредна терминологија румунска словенскога је поријекла. Исто тако и арбанаска. У области грчкога језика констатовани су словенски пољопривредни изрази чак у Пелопонезу. Козја вуна зове се ту, на примјер, словенским адјективом козна".

Румунској историографији познато је да пре и у доба настанка првих држава Влашке и Молдавије, реч „Влах” није означавала само етничку, него и социјалну припадност - некога потчињеног, зависног сељака. О томе сведоче бројна документа.
 
Њихово рало преузели су Немци (у немачком Arl), а можда и реч плуг. "Изузевши опће ријечи, као орати итд.", наглашава П. Скок, "читава пољопривредна терминологија румунска словенскога је поријекла. Исто тако и арбанаска. У области грчкога језика констатовани су словенски пољопривредни изрази чак у Пелопонезу. Козја вуна зове се ту, на примјер, словенским адјективом козна".

Румунској историографији познато је да пре и у доба настанка првих држава Влашке и Молдавије, реч „Влах” није означавала само етничку, него и социјалну припадност - некога потчињеног, зависног сељака. О томе сведоче бројна документа.

Ma nije moguće?!?!? :per:

Doduše, to je mladi Skok u romantičarskom zanosu.:tease:
 
...koji poslije pokrštenja Rusa postane Vlas
Нимало неуобичајен пример синкретизма (ваљда си чуо за ту реч), не схваћам чему узбуђење.

Kako ti znaš kada je nastala?
Ја је не могу наћи у књигама насталим пре 19. столећа. Речи lahon, lahoni, lahonstvo означавале су словеначке присталице италијанске странке и политике, а спадају у исти кош с речима madžaronstvo, madžaron, nemčurstvo, nemčur.

Погрешно си превео речничку натукницу, дошао до кривога закључка и овде написао нешто што тамо уопште не стоји.
 
Poslednja izmena:

Back
Top