AEMILIANVS
Obećava
- Poruka
- 77
Српски Megleno Romanian речник на мрежи
https://glosbe.com/sr/ruq/
https://glosbe.com/sr/ruq/
-
- Popularno:
- Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je...
- Koji je bio najbolji korpus Vojske...
- Vozovi tutnjali, a varošica rasla
- Sa kim je Vučić potpisao sporazum kod...
- Turska direktno krši rezoluciju 1244 -...
- NIS: danas prestaju sa radom kartice za...
- Vučić o dronovima na Kosovu: Užasnut...
- Fenomen "spašavanje"
- Zašto Srbija ne otkupi NIS?
- Srbija želi da kupi HEP ( hrvatsku...
Ti meni „Vlasi”, ja tebi „Muži”
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Скроз супротна прича, признајем одмах
Колико мислиш да је у овом меглено- румунском речнику сачувано изворних меглено- влашких речи?
https://glosbe.com/sr/ruq/жена
још увек је невеста присутна, није destinata нити sposa
http://w-day.com.ua/nevesta.htm
Веровали бих потпуно овој докторици, ако ко нађе њен рад, нек постави
http://vecer.mk/kultura/meglenskiot-govor-spasen-od-zaborav
Poslednja izmena:
AEMILIANVS
Obećava
- Poruka
- 77
Скроз супротна прича, признајем одмах
Колико мислиш да је у овом меглено- румунском речнику сачувано изворних меглено- влашких речи?
https://glosbe.com/sr/ruq/жена
још увек је невеста присутна, није destinata нити sposa
http://w-day.com.ua/nevesta.htm
Веровали бих потпуно овој докторици, ако ко нађе њен рад, нек постави
http://vecer.mk/kultura/meglenskiot-govor-spasen-od-zaborav
Nadji radove od Teodora Kapidana, Petra Atanasova ako zelis nesto vise o Megleno-rumunima da saznas.
Teodor Kapidan:
http://www.wikiwand.com/ro/Theodor_Capidan
http://www.quickiwiki.com/bg/Теодор_Капидан
Prof. Dr. Petar Atanasov.
http://petaratanasov.blogspot.ro/
http://www.wikiwand.com/ro/Petar_Atanasov
http://meglenoromanii.wordpress.com/biblioteca-digitala/
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.250
Albanac iz Zagreba Zef Mirdita, kako za njega kaže njegov zagrebački kolega, bolesni je srbomrzac. Nošen nenaučnim motivima seje mržnju i budalaštine u svim svojim radovima.
Poslednja izmena od moderatora:
AEMILIANVS
Obećava
- Poruka
- 77
Ne bih se slozio, njegovo delo je vazno po tome sto je u svojoj knjizi Vlasi u Historiografiji sakupio znacajan broj istorijskih izvora a potom i radova (knjiga ili clanaka) koji pominju Vlahe. Uporedi na primeru kada govori o Ivanu Lucicu, da li je nesto iskrivio ili kako kazete dali ima motiva mrznje i budalastina koje on to navodno seje.
http://forum.krstarica.com/showthre...poluostrva?p=29554938&viewfull=1#post29554938
Poslednja izmena od moderatora:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.250
Niko tebe ne tera da se složiš. Zef Mrdita je bolesnik, a to mi je rekao lično istoričar iz Zagreba koji ga poznaje. Njegov prikaz (ako se uopšte može tako nazvati) historiografskih podataka o Vlasima je tendenciozno selektivan, a zaključci ideološke prirode.
A za Ivana Lučića, ništa čudno. Ali, da ne bi bilo ad hoc i proizvoljno - budi obavešten da smo Lučićevu ideološku pozadinu ranije utvrdili:
Sve je to deo jednog velikog scenarija.
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
'Ajd' malo o "Mužima"
Bili su neprijatelji Kheta/Hetita , govornika neškog jezika (tj. jezika grada Neše), u vreme slabljenja Kraljevine Kheta
Do 1160. pr. Kr., politička situacija u Maloj Aziji se posve promijenila. Te godine su se Asirci borili s Muškuima , koji su prodirali u krajnji sjever Mezopotamije iz Anatolijske visoravni, i Gašgama, starim neprijateljima Hetita iz sjevernih predjela između zemlje Hatti i Crnog mora. Mušku ili Muški su čini se pregazili Kapadokiju dolazeći sa zapada; nedavno je otkrivano epigrafsko svjedočanstvo koje ih povezuje s balkanskim "Brigijcima", koje su potisnuli Makedonci.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Hetiti
https://books.google.rs/books?id=az...CCEQ6AEwAA#v=onepage&q=falcon hittites&f=true
.Together with the Hurrians and Kaskas, they invaded Alzi and Puruhuzzi in about 1160, but they were pushed back and defeated, along with the Kaskas, in 1115 BC http://en.wikipedia.org/wiki/Mushki
The central location of the Mushki is identified by Forrer as Phrygia.The Mushki were ethnically related Indo-Europeans.http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Gazetteer/Places/Asia/Armenia/_Texts/KURARM/5*.html
The Mushki state, one of those created east of Hatti after the latter's fall, with its center in Cappadocia, had, in the half century following 1075 B.C. or thereabouts, expanded its rule as far as the land of Alshe (Alze) and beyond, to the Lake of Van. The terror they spread was still reechoing in man's memories in the days of the priest-prophet Ezekiel.
http://www.maravot.com/Phrygian1e.html
Bili su neprijatelji Kheta/Hetita , govornika neškog jezika (tj. jezika grada Neše), u vreme slabljenja Kraljevine Kheta
Do 1160. pr. Kr., politička situacija u Maloj Aziji se posve promijenila. Te godine su se Asirci borili s Muškuima , koji su prodirali u krajnji sjever Mezopotamije iz Anatolijske visoravni, i Gašgama, starim neprijateljima Hetita iz sjevernih predjela između zemlje Hatti i Crnog mora. Mušku ili Muški su čini se pregazili Kapadokiju dolazeći sa zapada; nedavno je otkrivano epigrafsko svjedočanstvo koje ih povezuje s balkanskim "Brigijcima", koje su potisnuli Makedonci.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Hetiti
https://books.google.rs/books?id=az...CCEQ6AEwAA#v=onepage&q=falcon hittites&f=true
.Together with the Hurrians and Kaskas, they invaded Alzi and Puruhuzzi in about 1160, but they were pushed back and defeated, along with the Kaskas, in 1115 BC http://en.wikipedia.org/wiki/Mushki
The central location of the Mushki is identified by Forrer as Phrygia.The Mushki were ethnically related Indo-Europeans.http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Gazetteer/Places/Asia/Armenia/_Texts/KURARM/5*.html
The Mushki state, one of those created east of Hatti after the latter's fall, with its center in Cappadocia, had, in the half century following 1075 B.C. or thereabouts, expanded its rule as far as the land of Alshe (Alze) and beyond, to the Lake of Van. The terror they spread was still reechoing in man's memories in the days of the priest-prophet Ezekiel.
http://www.maravot.com/Phrygian1e.html
Poslednja izmena:
nije šija nego vrat. statut se odnosi se na vlahe katolike i vlahe pravoslvce. dakle srbe katolike i srbe pravoslavce.
vahi katolici se zovu još i Bunjevci.
a vlahi pravoslavci su srbi.
u ranim popisima ima nešto hrvata i kranjaca. te novohrišćana.
- Poruka
- 2.929
A kako su onda prešli iz Vlaha u Srbe? I zašto sebe zovu vlaškim sinovima, a ne srpskim?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.250
Dobro, nisi obavešten. Ako nisi znao, u carskim habsburškim privilegijama Srbi se različito nazivaju
1. "Srbi" (po narodnom imenu i nazivu višeg staleža)
2. "Vlasi" (po staleškom imenu)
3. "Uskoci" (po lokalnom nazivu)
4. "Rašani" (po srpskoj državi Raškoj)
5. "Albanski narod" ili "Albanci" (po regiji Albaniji; Crna Gora je deo regije koja se zove Albanija; po toj regiji su i Šiptari dobili naziv).
6. "Narod bosanski" (po regiji i državi Bosni)
Ono što tebe muči, lako je razrešivo na primeru povlastice Ferdinanda I. iz godine 1538. koja objašnjava na koga se odnosi pojam "Vlah" u drugim habsburškim poveljama:
Povlastica Ferdinanda I. iz godine 1538.
"Capitaneos et Waiuodas Sruianos Seu Rascianos", u prevodu: "Kapetani i Vojvode Srbi iliti Rašani". Na ostalim mestima pominje: "Waiuodae et Capitanei Seruiani seu Rasciani" te "Capitaneo siue Waiuodae eorundem Seruianorum seu Rascianorum".
U njoj se na nekoliko mesta pominje viši stalež srpskog naroda, oficiri, pa ih nazivaju "Srbima iliti Rašanima", dok povelje koje tretiraju puk narod, u kojem je niži stalež dominantan, najčešće ga oslovljavaju klasnim vlaškim imenom, kao i regionalnim imenima. Dvorski austrijski etnografi sami objašnjavaju o čemu se radi, na primeru povlastice Ferdinanda II. iz 1627. godine:
Ferdinand II. Privilegium für die sogenannten Wlachen (Serben) vom Jahre 1627, u prevodu: Povlastica za takozvane Vlahe (Srbe) iz godine 1627.
https://archive.org/details/ethnographiedero02czoe
O tome piše i Baltazar godine 1775:
Baltazar Adam Krčelić: De regnis Dalmatiae Croatiae, Sclavoniae notitiae praeliminares: periodus IV. distinctae quibus ex scopo et fine post veteris Pannoniae praecipue Saviae su Florente decrescenteque Romano Imperio ... , Jandera, 1775
https://archive.org/details/ethnographiedero02czoe
O tome piše i Baltazar godine 1775:
Baltazar Adam Krčelić: De regnis Dalmatiae Croatiae, Sclavoniae notitiae praeliminares: periodus IV. distinctae quibus ex scopo et fine post veteris Pannoniae praecipue Saviae su Florente decrescenteque Romano Imperio ... , Jandera, 1775
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.906
И Илири?
nesumnjivo smo mi potomci ondašnjih vlaha i vlaha katolika. dok su sami hrvati u popisu 1712 prepoznati drugačije i u jako malom obimu. pa bi trebali pitati austrougarkog popisivača zašto ih je sve tako imenovao.
biće da je drugačije zvao nego mi danas. po meni sličnije hansu frankapanu horvatu. pa popisivač pod vlasima prepoznaje stočare..a stočar je po lici daleko češće zanimanje tamo od ratara/ serbla.
- - - - - - - - - -
Czuijt razgouora, Naroda, i Jezika Jllirickoga, alliti Aruackoga..
- Poruka
- 2.929
Dobro, nisi obavešten. Ako nisi znao, u carskim habsburškim privilegijama Srbi se različito nazivaju
1. "Srbi" (po narodnom imenu i nazivu višeg staleža)
2. "Vlasi" (po staleškom imenu)
3. "Uskoci" (po lokalnom nazivu)
4. "Rašani" (po srpskoj državi Raškoj)
5. "Albanski narod" ili "Albanci" (po regiji Albaniji; Crna Gora je deo regije koja se zove Albanija; po toj regiji su i Šiptari dobili naziv).
6. "Narod bosanski" (po regiji i državi Bosni)
Ono što tebe muči, lako je razrešivo na primeru povlastice Ferdinanda I. iz godine 1538. koja objašnjava na koga se odnosi pojam "Vlah" u drugim habsburškim poveljama:
Povlastica Ferdinanda I. iz godine 1538.
"Capitaneos et Waiuodas Sruianos Seu Rascianos", u prevodu: "Kapetani i Vojvode Srbi iliti Rašani". Na ostalim mestima pominje: "Waiuodae et Capitanei Seruiani seu Rasciani" te "Capitaneo siue Waiuodae eorundem Seruianorum seu Rascianorum".
U njoj se na nekoliko mesta pominje viši stalež srpskog naroda, oficiri, pa ih nazivaju "Srbima iliti Rašanima", dok povelje koje tretiraju puk narod, u kojem je niži stalež dominantan, najčešće ga oslovljavaju klasnim vlaškim imenom, kao i regionalnim imenima. Dvorski austrijski etnografi sami objašnjavaju o čemu se radi, na primeru povlastice Ferdinanda II. iz 1627. godine:
Ferdinand II. Privilegium für die sogenannten Wlachen (Serben) vom Jahre 1627, u prevodu: Povlastica za takozvane Vlahe (Srbe) iz godine 1627.
https://archive.org/details/ethnographiedero02czoe
O tome piše i Baltazar godine 1775:
Baltazar Adam Krčelić: De regnis Dalmatiae Croatiae, Sclavoniae notitiae praeliminares: periodus IV. distinctae quibus ex scopo et fine post veteris Pannoniae praecipue Saviae su Florente decrescenteque Romano Imperio ... , Jandera, 1775
A car Dušan zabranjuje ženidbu Srba i Vlaha? A ti mi sad tu kažeš da su Srbi i Vlasi isto? Znaci car Dušan zabranjuje ženidbu Srba i Srba!
Super...
Bajo Pivljanin
Domaćin
- Poruka
- 4.059
A car Dušan zabranjuje ženidbu Srba i Vlaha? A ti mi sad tu kažeš da su Srbi i Vlasi isto? Znaci car Dušan zabranjuje ženidbu Srba i Srba!
Super...
Цар Душан то никад није забранио. Пре него што покушаш да убациш некакав аргумент, прво научи о коме и чему се ради.
- Poruka
- 2.929
Dušanov zakonik...
Bajo Pivljanin
Domaćin
- Poruka
- 4.059
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.906
Илирска дворска канцеларија...
- Poruka
- 2.929
A jesi li ti siguran da ne piše? A što ako piše?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.250
Pa ništa, ti ćeš i dalje ostati slep kod očiju i nastaviti da čučiš na srpskom forumu privučen mentalitetom i duhovnom slobodom sopstvenog, srpskog naroda.
- Poruka
- 2.929
Koji si ti lik... Tješi se... Znaci Hrvati ne smiju doći na srpski forum jer su odmah Srbi. A što je sa Srbima na hrvatskim forumima? Oni su Hrvati?
Nisi pomislio da se ljudi mogu zabavljati? Ili da ih zanima drugo mišljenje? Jadan si...
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.250
Koji si ti lik... Tješi se... Znaci Hrvati ne smiju doći na srpski forum jer su odmah Srbi. A što je sa Srbima na hrvatskim forumima? Oni su Hrvati?
Nisi pomislio da se ljudi mogu zabavljati? Ili da ih zanima drugo mišljenje? Jadan si...
Zeeev...
Osim pomenutog Dušanovog zakonika („srbin da se ne ženi u vlaseh"), postoji niz zakona i povelja koje tretiraju odnos vlaha i srba. Primeri su dečanska hrisovulja iz 1330. koja ponavlja rečeno u Dušanovom zakoniku i dodaje („srbljin da se ne ženi u vlaseh, ako li se oženi, da ju vede u merophe"), što je dovoljno za ispravan zaključak, ali dalje, povelja bana Matije Ninoslava između 1232-1235 (ako vjeruje srbljin vlaha, da se pri pred knezem; ako vjeruje vlah srbljina, da se pri pred banom, a inomu vlahu da ne bude izma), zatim Zakon za cetinske vlahe iz marta 1436. (srblin da ne more otdati na vlaha, ni vlah na srblina.), zatim carinska povelja cara Dušana iz decembra 1345. (da ne uzima Dabiživ' Dubrov'čanom ni carine; da nikoega dohodka ni tr'govcu dubrov'č'komu, ni vlahu, ni sr'binu, da nikomu; i kto gred u Dubrovnik i (i)z Dubrov'nika i vsaci vlasteli koi te stajati po Dabižive, da ne uzme carine do veka veku.) Kao što vidimo, međustaleški odnosi srba i vlaha zakonski se uređuju ne samo na prostoru Srbije, nego i na prostoru Bosne i Dalmacije. Među Rašanima iliti Srbima u narodnom smislu, srbi su bili zemljoposednička, a vlasi nomadska, stočarska, bezemljaška klasa.
Uostalom, kome sam ovo pisao pre 6 godina:
Razlika između vlaha i meropaha nije bila pravne, nego ekonomske prirode. Koliko vlaha može i treba da se smesti na jednom imanju pored potrebnih mu meropaha, to je pitanje, koje su rešavala pojedina vlastelinstva prema konkretnim prilikama svojih gazdinstava. Svakako je u tome pogledu postojala izvesna normalna proporcija, koja nije mogla biti povređena bez štete za celokupno gazdinstvo. Stoga se po nekad manifestovala težnja da se spreči priraštaj vlaha na štetu meropaha. Taj se priraštaj mogao vrpšti putem međusobnih brakova, te su se ti brakovi zabranjivali, bar utoliko, ukoliko bi za njih bio vezan prelazak meropaha u vlahe.
„Srbin da se ne ženi u vlaseh",
kao što se određuje u Svetostefanskoj (1313-1318) i Dečanskoj hrisovulji (1330 g.). Tome Dečanska hrisovulja dodaje:
„ako li se oženi, da ju vede u merophe" (čl. 36),
da sam dakle ne pređe u vlahe, nego da ostane na meropaškom položaju zajedno sa ženom.
Svetostefanska hrisovulja donosi za dopunu jednu oštriju odredbu, te veli ovako:
„Ako li se oženi u nevest (bez znanja) igumnovu, da se ograbi i sveže i vlah ot koga se bude ženil, i da se vratii bez volje opet na otčino mesto."
U ''Dušanovom zakoniku'' pojam VLAH označava stočara, a MEROPAH zemljoradnika. Iz tog razloga (napuštanje zemlje) bilo je zabranjeno da Vlah oženi Meropahinju, ako i sam neće ostati i obrađivati zemlju.
SEBAR zavisni seljak u srednjovekovnoj srpskoj državi. Sebar je morao gospodaru (vladaru, vlastelinu ili crkvi) da daje nekoliko vrsta rente. Prema vrsti odnosa i posla kojim su se bavili sebri se dele na: merophe, vlahe, zanatlije, sokalnike (posluga) i otroke (robove). U Dušanovom zakoniku precizno je određen pravni položaj sebara.
U starim dokumentima pojam sebar je označavao i prostog, neukog čoveka.
MEROPAH, zavisni seljak u srednjovekovnoj Srbiji. Meropahe su nazivali i serblji, zemljani ljudi, ljudi vlastelisci. Bili su obavezni da rade za svog gospodara i da mu daju naturalnu rentu. U Dušanovom zakoniku određene su obaveze meropaha: da rade za gospodara 2 dana nedeljno, da mu kose seno, okopavaju vinograd, da godišnje daju "carevu perperu" (novac) i da im se ništa više preko zakona ne oduzima.
Meropah nije smeo da napusti zemlju koju je obrađivao. Međutim, Zakonik im omogućava da se sude s gospodarom i carem ukoliko su zahtevi gospodara u pogledu rada i davanja veći no što je to propisano.
VLAH, u srednjovekovnoj srpskoj državi vlasima se naziva nomadsko stanovništvo koje se bavilo stočarstvom Dušanov zakonik pominje obaveze vlaha (kao i Zakonik cetinjskih vlaha). Vlasi tokom vremena postaju društveni sloj koji ima poseban tretman, nije opterećen feudalnim daćama, već plaća određeni godišnji porez.
Povlačenjem dela srpskog življa ispred Turaka u XV v. u hrvatske krajeve, te uvećanjem broja Srba koji postaju dominatno stanovništvo u Dalmaciji i njenom zaleđu, kao i istočnoj Slavoniji, i stvaranjem Vojne krajine proširio se naziv Vlasi, za Srbe u Vojnoj krajini. U vreme turskih ratova i okupacije Vlah je uvredljiv naziv za Srbina, odnosno, pravoslavca.
Ovaj pojam ne treba mešati sa: nazivom za omanju skupinu naroda romanizovanog porekla, koje se bavi stočarenjem, Vlasima. Takođe, stanovništvo romanskog porekla u dalmatinskim gradovima nazivalo je brdske pastire i seosko stanovništvo uopšte, Vlasima.
SOKALNIK, nazivaju se još i Servi, zavisni seljaci u srednjovekovnoj srpskoj državi. Pored nešto manjih obaveza od meropaha servi su obavezni da rade na imanju svog gospodara i da kao posluga obavljaju različite poslove: prenos robe, da prate gospodara na putovanju, da rade na popravkma zgrada, ili pak da rade u kuhinji. Broj serva u odnosu na merophe bio je mali.
OTROK, je bio rob u srednjovekovnoj srpskoj državi. Otroci su bili svojina koju je gospodar mogao da otuđi. Prema Dušanovom zakoniku otrok — hrišćanin nije mogao biti prodat nehrišćaninu. Otroci su bili nasledna svojina, ali se nisu mogli pokloniti kao miraz. Vremenom otroci postaju meropsi, zavisni seljaci; dobijaju zemlju na uživanje sa svim ostalim obavezama koje ispunjavaju prema svom gospodaru.
U povelji Matije Ninoslava između 1232. i 1235. "ako vjeruje srbljin vlaha, da se pri pred knezem; ako vjeruje vlah srbljina, da se pri pred banom, a inomu vlahu da ne bude izma" ne radi se o dubrovačkom knezu, nego o knezu kao plemenskom starešini, nižem organu sudske vlasti. Ako bi niža klasa (vlah) tužio višu klasu (srbljina) onda da parnica ide na vrhovni sud - "pred banom", a ako srbljin tuži vlaha, mugu da se pare tj. sude pred "opštinskim sudom" - pred knezom. Razlog - da se višoj klasi obezbedi pravednije suđenje i veća zaštita od neregularnosti koje se očekuju "na lokalu", odnosno, da se za sudbinu pripadnika više klase pita ban.
U Dečanskoj hrisovulji iz 1330. se kaže da ako bi srbin oženio vlahinju, oboje postaju meropsi („srbljin da se ne ženi u vlaseh, ako li se oženi, da ju vede u merophe"). Interesantno bi od frankohistoriografije bilo čuti objašnjenje kako to neko ko je "etnički Vlah" postaje "etnički Meropah". Prema ranijoj, Svetostefanskoj hrisovulji između 1313. i 1318, („Ako li se oženi u nevest (bez znanja) igumnovu, da se ograbi i sveže i vlah ot koga se bude ženil, i da se vratii bez volje opet na otčino mesto.") srbljin bi morao protiv svoje volje ("da se ograbi i sveže") da se vrati u svoj stalež ("na otčino mesto").
Zatim u Zakonu za cetinske vlahe (znamo gde je reka Cetina) iz marta 1436. ("srblin da ne more otdati (svedočiti protiv) na vlaha, ni vlah na srblina"), što znači da se neće priznati svedok tužbe iz suprotne klase, budući da se očekuje klasna netrpeljivost koja bi ugrozila nepristrasnost svedočenja.
Svi ovi zakoni su srpski zakoni za srpski narod, potiču iz srpskih država i pisani su srpski, ćirilicom.
Pa se zabavljaj.
- Poruka
- 30.473
Не пише али ти слободно настави да се понашаш као да пише, видим да било шта о чему је овде дискутовано а где се показало да нису у праву ти настављаш даље по старом.
Има ли сврхе дискутовани са таквима онда!
možeš naravno. pokupio si negde glupost u vezi dušanovog zakonika. i ovde doživeo prosvećenje.budi uporan i biće još toga.
Koji si ti lik... Tješi se... Znaci Hrvati ne smiju doći na srpski forum jer su odmah Srbi. A što je sa Srbima na hrvatskim forumima? Oni su Hrvati?
Nisi pomislio da se ljudi mogu zabavljati? Ili da ih zanima drugo mišljenje? Jadan si...
- Poruka
- 2.929
U čemu sam to trebao doživjeti prosvjetljenje? Koliko vidim Mrkalj je potvrdio da postoji zabrana ženidbe Srba i Vlaha...
Kako onda mogu biti isto?
Kako onda mogu biti isto?
e ako nisi to je druga stvar. ispričavam se.))
mogao si mrkalja u celosti pročitati i shvatiti da su vlahi socijalna a ne etnička kategorija.
slično se ima i kod hansa frankapana horvata vek kasnije.
vlah=stočar
serblin=zemljoposednik
sam hans frankapan nije jedini horvat koji se spominje. šta bi bio horvat i šta ta spomenuta zvanja tamo znače?
Poslednja izmena:
