И иначе су биле врло тесне везе између Германа и Словена на читавој западној граници старих и нових насеља. Германског су порекла код Словена многе речи Западне културе. Изба – истъба дошла је од латинске речи stuba германским посредовањем; хижа, хьізъ потиче од готског hus; кухиња од старонемачког kuchina. Чак и реч црькьі – црква долази од старонемачког chirihha, односно kyrko, а крьсть од старонемачког krist. Нарочито је велик утицај нордиских елемената у погледу кућне културе код Руса. Речи као палата, трпеза, бања и сл., као израз високе културе, потичу из грчког(παιατιον, παιατα, τροπεζα, βανεια). И друге неке речи материјалног промета дошле су Словенима преко Германа и у вези са њима. Реч купити, на пример, германског је порекла (kaupian); Словени су дотле вршили трговину обично заменом. Германске су ознаке и за новац: пěнÓ зъ – пењез од phenningos и стялазь од skillings. Реч мято, плата, царина у вези је са старонемачким mьta. Од Словена примали су опет Немци нарочито многе речи за ознаку крзна, којима су Словени били богати. Од Словена они дознају и за азиску, односно византиску свилу: selecho – silcho – шелкъ. Име великог словенског племена Руса дошло је од нордиског Rus, које је узето из финске ознаке Шведа. За ознаку тих германских странаца, туђина, узели су стари Словени чак њихов назив Iзinda као чоуждв и тоуждв. Чак и појам писмености дошао је делимично отуд. Реч боукьі потиче од bцka, bцv, одакле је дошла реч bouch и Buch.
Неке од страних народа познали су Словени још за време своје заједнице. Тако Хуне, за које је најстарији облик Хянъ, па Готе (Гъгинъ). Сась, Сасинь означава Саксе у свима словенским језицима. Народ Спала, који је живео негде око Висле, остао је у словенском предању као неко силније људско биће у појму Сполин, Исполин. Исто је тако као неко силније створење запамћен и Обрун, који је извесним словенским језицима означава дива (чеш. obr, пољски obrzym). Код нас остао је помен Обара (Абара, Авара) доста жив у топономастици, нарочито у западном делу нашег подручја. Од Блатног Језера до бечке шуме цело подручје звало се у VII-VIII веку ,Авариа’ и ,terra Avarorum’; једно време, њихова оделења беху се груписала у данашњој Лици. Између Врбаса и Нина, Зрмање и Капеле има седам места с називом Обровац и Обарска. Реч обарски означава тачно нешто плаховито и сурово (н. пр. "викати обарски"). По тој живљој успомени на Аваре и по извесним њиховим традицијама (н. пр. назив бана од Бајана) може се рећи, да је утицај Авара био претежнији на западу, међу Словенцима и Хрватима, него на истоку. Тек после примања хришћанства постао је за старе Словене назив Јелини идентичан са ,пагани’ и неверници. Име Шеремет, често код Руса и код нас, означава вероватно Сармате.
У старој постојбини Словени су имали своја села звана вьсь, очувана у топономастичким називима по свим словенским земљама као вес и вас. Опште је познат и назив село, истина првобитно само у појму несталног или појединачног насеља. Кућа је била у употреби код свих Словена, а посебно је у њој названо огњиште. Реч дом је исто тако општепозната. Град је било првобитно само ограђено место за склониште; после се развио у средиште жупе. Има доста у Словена Вишеграда, тј. градова на брежуљцима; затим Београда и Биограда са бељеним градским платнима; неки градови се зову Земљен (Земун) и Црни Град, јер су прављени од земље. Занимљиви су градови у мочварним пределима као Блатоград, Блатно на Блатном Језеру и Мозабург у Корушкој. Саставни делови куће, тј. кров, стреха, слеме, клет, стена, праг, двери, врата, па чак и окно, опште су словенске ознаке, иако неке од њих (н. пр. кров према старонор. hrof и стěна гот. stains) нису домаћег порекла. Сви су Словени знали и за пећ. Један, нешто доцнији, извор казује зашто су старе словенске куће биле убоге, подизане простим лепом на плетер или обичне свима познате земунице. Кад дође непријатељ, објашњава се тамо, губитак таквих кућица могао се лака срца прежалити, а сем тога такве куће нису могле бити ни мамац за плен.
Да је међу њима било и других занимања осим сточарства и земљорадње сведоче појмови за занатлију ремесло. Жене су радиле кућне послове, а знале су све: плести, прести (с тим у вези опште су словенске речи вретено, нит, повесмо, кудеља) и ткати. Опште су словенске речи платно, сукно, тканица. Знали су и за лан. Од обуће, Константин Порфирогенит спомиње код Срба њихове цревље, по свој прилици једну врсту опанака, напомињући да су "бедне и јефтине". Живећи у шумама, они су знали не само за просту сечу дрвета, него и за тесање. Видели смо, да су они служили Аварима као главни мајстори за прављење лађа и мостова. Упадљив је код нас велик број ознака за разне врсте лађа, као брод, плав, лађа, прам, чун, и из грчког рано позајмљени корабљ (καραβοζ).
Од домаћих животиња стари Словени знали су говеда, чак и бика и бивола; овцу, барана, брава (који је најпре означавао ушкопљену животињу), козу, свињу, коња, орла, пса. Франачки хроничар Фредегар прича, да су Словени били "бифулци" Аварима. К. Кадлец лепо тумачи, да је ,bifulcus’ "модификација класичне речи bubulcus, која је првобитно значила: волар, тј. човек, који чува и пасе волове, дакле пастир, уопште момак у газдинству; доцније је добила свој значај: ратар, земљорадник". Појам скотъ означавао је стоку, али у исто време и новац као њену вредност. Под азиским утицајем извесни словенски и естонски кнезови пили су кобиље млеко, односно кумис. Псеудо-Цезар спомиње чак, како Словени радо једу не само женске дојке "јер су пуне млека", него, шта више, и лисице и дивље мачке и свиње. Овај навод не потврђује ниједно друго врело; он је, поред толиког обиља домаће стоке и богаства риба у њиховим водама, и иначе мало вероватан. Као доказ за рибарско занимање може послужити реч мрежа, заједничка свим Словенима.
i sta ima veze ako je na latinskom,znaci ako je nesto na nama nepoznatom ili ne toliko koristenom jeziku treba da ga se manemo ili izostavimo 
