Ништа без триес еврића.
У нашој смени су нудили само ова три које сам ја навела. Нисам ишла ни на један, јер смо проценили је боље да за те паре узмемо кола и планирамо своје време. У принципу не волим кад на летовању изгубим цео дан на обиласке (поготово бусом, ух), а плажу имам на кашичицу.
*******
Ајде коначно да и ја напишем коју о својим утисцима са Тасоса (средина јула).
Прво да наведем оно што ја лично сматрам највећим предностима Тасоса:
1. Море - вода је наравно прелепа. С тим што морам да напоменем да ми није ништа специјално лепша од грчког копна, или Турске, као што су ме многи убеђивали. Није баш била ни нешто посебно чиста, скоро да није било плаже без травуљине и кеса које су пливале, па чак и на мермерној. Ипак, за мене је море - море, зато вреди превалити толики пут. Уживала сам и одмарала очи гледајући разне боје воде.
2. Природни хлад. Ово је можда требало и под број један, али ипак мооооореееее.
Практично да није било плаже на којој нисмо нашли хладовину, једино Алики и тамо нам је мозак прокључао, јер је тих дана било баш паклено.
3. Слобода на плажи - одушевило ме је то што сам могла да ставим пешкир где год сам хтела и нико ме није померао, терао, или смарао да платим или наручим нешто.
Са те стране гледано, на Тасосу ми је било супер и максимално сам искористила оно што Тасос пружа кад је уживање на плажи и у води у питању.
Е сад, поред овога што је заиста лепо, не могу да кажем да сам се одушевила Тасосом, због пар ствари које су ми оставиле лош утисак.
Под један, мени је на Тасосу недостајала цивилизација.
Још бих некако и поднела што баш није било неког посебног садржаја за забаву, јер нити сам ја тип за неки провод и изласке на мору, нити сам ове године уопште била у стању да нешто лудујем, хтела сам прави одмор и то сам добила. Али ипак, нисам ни тип за дивље плаже, неасфалтиране, прашњаве и шљунковите стазе и успоне, лоше прилазе плажи и сл. Иако не излазим, волим да увече прошетам кроз место, а у Лименасу ми је било баш досадно - једна улица са радњама са сувенирима и то је све. Последњих пар дана летовања нисам ни ишла до центра, било ми је баш безвезе. Била сам свесна да идем у мало место, али ипак ме је мало изненадила до које мере је незанимљиво.
Под два, храна!
Ту ћу се оградити у старту да можда једноставно нисам имала среће, с обзиром да нисам бирала ништа по препоруци, ни супермаркете, ни ресторане, већ по принципу где се затекнем. Али не могу да не приметим да сам исто тако летовала и у другим земљама и местима, али никад нисам тако лоше прошла у том смислу. Шта год да смо наручили у ресторанима, било је лоше спремљено (загорело, живо, старо, па подгрејано...), скупо, а порције су биле микроскопске. У радњама ништа од воћа и поврћа није било свеже, наилазила сам на покварено млеко, киселе сухомеснате призводе,... Јогурт, онај наш прави, течни ми је ужасно фалио. Требало ми је неколико дана да се опоравим од лоше исхране по повратку кући.
Да ствар буде гора, ја сам особа која воли да једе и једе све, ни најмање пробирљива, али тамо сам била очајна. Да не помињем да је све скупо, скупо, скупо.
Смештај ми је био светла тачка - сваком би препоручила Аргусову кућу Александра. У принципу нема баш ништа да се замери том смештају, осим што је мало даље од центра. Приземна кућа са солидно опремљеним собама у огромном дворишту препуном цвећа и маслина, има чак и поглед да море са тераса. Близу је обале, али то се баш не може назвати неком плажом. Слике те куће које круже нетом уопште је не приказују у правом светлу. Кад их види, човек би рекао да иде у неку хорор кућу, а уопште није тако, напротив!
Што се агенције тиче, пошто ми је ово већ трећи пут да путујем са њима, можда су сада још били и најбољи (било је и да нису били сјајни). Немам неких примедби, нисам ни имала пуно посла са њима, а они из моје групе који јесу, рекли су ми да су били коректни.
Све у свему, да нисмо узели кола тамо, цркли бисмо од досаде! Сад бих се ту надовезала на оно што је Хелен писала пре неколико дана, о томе како је на Тасосу просто ствар престижа јурцање около по разним плажама, да би се обишло што више. И ја сам приметила да се људи тиме размећу и да се сви као нешто такмиче, али скроз ми је јасно зашто. С једне стране, има шта да се види и шта да се обиђе, а са друге - умрло би се од досаде тамо кад би се ишло само на плажу која је најближа смештају. И мало по мало, број посећених плажа претвори се у статусни симбол.
О утиску са плажа ћу кад ме опет не буде мрзело.
Da nemas mozda neke slike Alexandre, posebno enterijer? Je li prodavnica tu negde? Hvala
