Taj romanticni Balasevic

  • Začetnik teme Začetnik teme Lilu
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Gospođo draga, ako pratite ovaj program putem svog malog prijemnika, ili ste negde u pomrčini, u šta sumnjam... Da ste u ovoj pomrčini... Znate šta, da vam kažem nešto: Ne znam šta se desilo za ovih godinu dana i šta mislite šta je najniže. Iz kog me metalik-kontejnera sad posmatrate? U kom ste redu? Kojoj banci psujete majku? Da li je to što sam ja govorio nešto zaista najniže ili postoji i niže nešto? Gde ste, gospođo?
 
Poslednja izmena:
Ti modri podočnjaci su kao
vlažni pesak upijali dremljive talase sjaja po kojima sam njene oči
nekad lako pronalazio i u najvećim gužvama pogleda...
Ili su za sve krivi samo ovi dugi intervali izmedju nasih vidjenja?
Meseci, proleća, zime, koje su nas naučile da kao stari ratnici prvo
prebrojimo oziljke i brazgotine zaradjene u borbi sa Vremenom, pa da se
tek tad oprezno osmehnemo jedno drugom...?
 
Ma ne .. Nikad ja nju nisam ni voleo. Mislim da je čak nisam ni poznavao. Osim što sam jako dobro znao sve njene navike, čudne reči koje koristi i svaki milimetar njenog savršenog tela. Ma ne .. Nikad ja nju nisam ni voleo. Čak ni sanjao o njoj. Pa da, sa njom je svaki moj san postao stvarnost. A to što ja nju nisam voleo .. o tome se da pričati .. još kako.... :heart:
 
Godinama sam mudrace lakomisleno
tražio po izgledu
po dugim noktima ili sedim bradama
a oni su mi, prerušeni u piljarice i kočijaše
još odavno negde usput došapnuli
tri najveće mudrosti sveta
Samo da smo mi živi i zdravi...
Sve u svoje vreme...
Jesi ili nisi?

Ponekad je najteže uraditi nešto lako
i najkomplikovanije shvatiti nešto jednostavno
Precenio sam život
kao što precenjume sve i svakog
i neki misle da se nepotrebno rasipam
plaćajući prevelike cene na sve strane,
al’ ne radim to zato sto sam veliki troškadzia
Ne, ne uvek
Ljude katkad precenjujem
i zato što me je sramota da imam posla
sa jeftinima

Balašević / Dodir Svile
 
...tako, obicno u nekoj vedroj noci, roj Neizgovorenih Reci nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije precicu do najblizih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
 
Toliko toga te inspirise i fascinira na njoj, da je smatras posebnom, toliko ljubavi, toliko topline, kao pogled u beskrajnu dolinu pred zalazak sunca, koja zavrsava negde tamo, tamo daleko.. A tek njene plave oci, modro plave, tako lepe nisam vec dugo, dugo video.. Valjda sam zaljubljen, i da jesam, ne mogu joj reci.. Znam, rekla bi; ti si svoju sansu imao...
 
Rekli su mi da je dosla
iz provincije
strpavsi u kofer snove
i ambicije

Drug je studirao sa njom
pa smo se najzad sreli ona i ja -
shvatih: Boze, ovo je sazvezdje
za nju provincija

Srce stade kao dete
da se otima
trazili smo se
po prethodnim zivotima

Ostavih iza sebe svet zablude
promasaje koji tiste
prosto, lako
k'o neko beznacajno pristaniste

O, da mi je da se
jos samo jednom zaljubim
opet bih uzeo kostim
vecnog decaka
i opet bih smislio
kako da prodangubim
dok ona ne sleti
niz hodnik studenjaka

Gorda, naspram podsmeha
i spletki poslednjih
usamljeni galeb
iznad mora osrednjih

Reci bi sve pokvarile
samo sve cutke
pokraj mene stisla
sami, svoji, izbeglice iz besmisla

O, da mi je da se
jos samo jednom zaljubim
opet bih gledao
niz kej kao niz prugu
i opet bih znao
da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju
ni jednu drugu

Napisi mi pesmu, mazila se je
nisam znao da li cu umeti
reci jesu moje igracke
cakle mi se u glavi
kao oni sareni staklici kaleidoskopa
i svaki put mi druga slika
u ocima kad zazmurim
ali, postoje u nama neke
neprevodive dubine
postoje u nama neke stvari
neprevodive u reci
ne znam

Napisi mi pesmu, molila je
i nisam znao da li cu umeti
voleo sam ju tako lako
a, tako sam tesko to znao da pokazem
a, onda odjednom raspored
mladeza na njenim ledjima
kao tajna mapa pokazao mi je
u koju zvezdu treba da se
zagledam i tako
eto ti pesma, ludo jedna


:heart:
 
VASA: Mora biti da je lepo… Svaki put ti je druga slika pod prozorom kad se probudiš…

Polja… Bregovi, vinogradi… Pa trska i palacke… Onda neki tornjevi u daljini… Opet žito… A ja kroz onaj svoj pendžerak vidim uvek isti budžak neba… U koji se ni mlad mesec ne usuđuje… A o suncu da i ne govorimo… Mala Vidra ga gleda utešeno, gotovo ponosno zbog svog putujućeg prozora, ali onda snuždeno zaokrenu vratićem, otkrivši načas mali skriveni prostor iza uha, dotle neistražen njegovim pogledom… Potom je ustala i pridružila mu se na ogradi, pa trešnjom koja joj je došla pod ruku pokušala da pogodi cvetić koji je voda polako nosila. U činijici je užurbano probrala još jednu trešnju koja joj se učinila felerična, a kad je videla kako je Vasa zavidno posmatra, uzalud se osvrćući da pronađe nešto čim bi i on okušao sreću, nesebično mu poturi trešnje, osmehnuvši se…

MALA VIDRA: Da, ali… Zato nikad ne mogu dobiti pismo, recimo… Moja kuća jednostavno otplovi kad joj padne na pamat… Poštar bi morao plivati za njom… To je jedno… A drugo… Nikad mi momci neće pevati serenadu pod ovim prozorom… To je sigurno…
 
Ja nisam hteo da menjam svet deco, meni je ovaj bio dobar, nisam virio u mikroskope, tragajući za virusima neotkrivenim, nisam listao encikopledije, išao na prosek.. Ja sam samo hteo da je volim, u Novom Sadu, na Dunavu, gde je postojao jedan stari gvozdeni most, preko kojeg je prelazila nekad, raspustajući one svoje kose, kao mrežu svilenu u koju su se hvatale vlati mesečine, kao glupe deverike, ja nisam hteo da menjam svet, meni je ovaj bio dobar.. Hteo sam samo da je volim na Novom Sadu, na keju, gledajući u tvrdjavu, koja je poražena, posle toliko godina.. I ljubeći je, pod onim mostovima.. Kojih nema više...
 
[SIZE=-1]..Prelistao sam silne knjige nadajući se da će Tajna samo zasjati medu stranicama,[/SIZE] [SIZE=-1]kao presovani listak staniola, prelistao sam silne oblake, grickajući onu sladunjavu[/SIZE] [SIZE=-1]travku koja raste jedino u podnožju Mladosti, slušao sam šta zbore Pametni,[/SIZE] [SIZE=-1]poturao ogledalce pred Opsenare, loveći Rešenje u njihovim obrnutim likovima, a[/SIZE] [SIZE=-1]onda sam preplivao čak na drugu obalu Čekanja, i tek otud video da su crkve[/SIZE] [SIZE=-1]mudrosti tamo odakle dolazim... [/SIZE] [SIZE=-1]Srećom njihovi vrhovi dizali su se iznad šume vremena dovoljno visoko da se po[/SIZE] [SIZE=-1]njima dalje orijentišem..." [/SIZE]
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top