Taj romanticni Balasevic

.. Sad cu ti reći i više nikom i više nikad: "svako je od nas ponekom sličan al' ti si unikat." Pročitaš me, znam, od slova do slova.... Prećutiš to, znam, k'o pametna sova, pa sretna mi nova. Ti uvek znaš najbolji način, s tobom lako stižem na tron. Ti si ta nit, taj retki začin koji daje poseban ton.... Ti uvek znaš najlepše reči, ti čak i ćutiš više od svih. Ti imaš smeh koji sve leči, ti od psovke načiniš stih.:heart:
 
Ti modri podočnjaci su kao vlažni pesak upijali dremljive talase sjaja po kojima sam njene oči nekad lako pronalazio i u najvećim gužvama pogleda...
Ili su za sve krivi samo ovi dugi intervali izmedju nasih vidjenja?
Meseci, proleća, zime, koje su nas naučile da kao stari ratnici prvo prebrojimo oziljke i brazgotine zaradjene u borbi sa Vremenom, pa da se tek tad oprezno osmehnemo jedno drugom...?
 
"Na jednu stranu stavili su srce, a na drugu dodavali cigle, jutra zemlje, nule, kvadratne metre, kubike, placeve sa pogledima na more, cetrnaest karata, dvadeset karata...
Da je pored onog srca na tasu bilo još jedno, mogli bi na drugu stranu nasaditi i oktet slonova pa im ne bi pomoglo. Ovako, njeno usamljeno srdašce nije imalo šanse.
Iako je bilo poprilicna stena..."
 
"Šta ćeš prijatelju... Prolete život za čas posla... Je l' tako? Kao brzi voz..."
"Da, ali ne kao brzi... Pre kao teretni voz... Voz koji satima čeka na sporednom koloseku... pred nekim glupim signalom... Da bi onda najvećom brzinom projurio kraj najlepših pejsaža na svetu."
 
A putovao sam negde daleko, u neke krajeve koje čak ni na ovom koncertu više ne smem nazvati svojima, kroz neke kotare... I samo odjednom primetio sam kako tornjevi crkava, kako senke brda, kako putokazi promiču u suprotnom pravcu. Znao sam da se vraćam, nisam znao kako, ali znao sam zašto. I tek u Žablju, tu nadomak Zrenjanina zaustavio me jedan besni milcajac kod crkve
- Gde ćeš ti sada? - pitao me je.
- Idem da zaprosim jednu devojku - rekao sam.
- Sad u pola četiri ujutro?
- Sad ili nikad. - rekao sam ja.
- Dobro! - reče milicajac!
- Dobro! - reče i devojka svom srećom nešto kasnije...
 
Ne,
Nisu to poruke sa dalekih zvezda,
To ja zracim,


To ja emitujem reci:​
"Zbogom njene zelene oci",
... I mislim:
Kad bi ona bila pahuljica,
Ja bih sigurno bio januar
I ne bi nas mogli zamisliti
Jedno bez drugoga.
"Zbogom njene zelene oci",
Kako je to nelogicno..

​
 
1322242419ry9prk.jpg
 
Rani mraz, moj prijatelju... Padne tako po mladim voćkama... Po tek niklom žitu... Po čokotu... Nežno, kao čipkani veo... U snu... Da ni ne primetiš... I odredi im sudbinu... Da cvetaju a ne rode... Uvenu... Ili da ponesu kao nikad, ako mu se odupru... Nekom pelen, nekom struk bosilja, nekog kazni, nekog blagosilja, kažu stari paori...
 
"Znaš, pile. Ja te ni ne poznajem, takoreći? Ono, malo! Što smo bili zajedno. Ništa je spram vječnosti, koju sam samo čeznuo za tobom. I onim pogledom koji je trajao milijun godina. Po mom proračunu, sve ovo sam potpuno drugačije zamišljao.
 

...Na uglu Glavne i Dunavske
u moj je prostor kročila
titrala poput sveće slavske
senka sa njenim očima

A bila je cvetak, no to je jučerašnja vest
svi smo mi gospodari sveta
tu negde s dvadesest i šest
Naš grad je bio njen lični atelje,
veliki film se snimao
Bila je jedna od tri želje, koje sam ikad imao...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top