svi moji blamovi :)

Лето пре пар година-
Сат на Тргу.
Чекам девојку с којом сам се неко време СМС-овао, а коју никад нисам срео, да се коначно први пут сретнемо. Друг кога сам повео да нам се негде случајно придружи ако се испостави да није баш толико занимљива стоји на неких 7 - 8 метара од мене и прави се да ме не види...
Зверам ја око себе, рекла ми је да ће да носи плаве фармерке и црвену мајицу, и упорно покушавам да ухватим поглед препознавања...
У једном тренутку од Инекса иде прелепа црнка која ме гледа и која на себи има одговарајућу гардеробу.
Ја одушевљен ширим осмех, ширим руке, грлим је срдачно, љубим у образ и кажем своје име...
Она се извлачи из мог медвеђег загрљаја и гледа ме бело...
Ја кажем "ти ниси Марија?". "Не" - каже она...
"Драго ми је, ја сам идиот." Почињемо да се смејемо...
Мени у том тренуку стиже порука од Марије у којој ми јавља да ће да касни...
А она је, уствари, гледала своју другарицу која је стајала иза мене.
И она се смеје... Онај мој покварени друг се смеје...
Стојимо тако и гледамо се... Оне чекају још једну другарицу...
Немајући шта да изгубим, затражим је број...
Добијем га...

После тога је дошла Марија и изашли смо на кафу, а ја сам све време мислио на...

Ово сам већ качио али да поделим и с вама... :)
 
Пре пар година идемо моја девојка и ја градом и ја глумим муцавог ретарда, причам гласно, она црвени.
Каже ми "Немој више Н..., препознаће те неко. Што се глупираш?"
Ја "Боли ме к..., нико ме овде не зна..."
У том моменту наилази свештеник који ми је проф на факултету и каже "Помаже Бог..."
Ја у земљу да пропаднем...
 
Портобело кафић у улици Св. Саве на Славији...
Улазим у тоалет и карајичком ока видим да славина нема вентил...
Све време размишљам како ћу да пустим воду да оперем руке...
Кад сам завршио, одмичем се од пишоара и вода креће...
Провалим да ради на фотоћелије и прилазим лавабоу...
У том тренутку улази мој друг и ја одлучим да се нашалим.
"Пусти воду!" кажем и вода потече.
Перем руке дуго да би и он завршио па да видим шта ће да уради...
Не размишљајући, он прилази и каже "пусти воду!" али не ставља руке под славину.
Међутим, ништа се не дешава...
Ја му кажем да није добро рекао...
Покушавао је, мученик, још неколико пута док му нисам објаснио о чему се ради...

Дуго нам је шифра за непромишљеност била "пусти воду"...
 
Осталима се смејем...
Овога се стидим...


БАС...
Чекам у реду пре неколико више од 12 година да купим мами карту за бус.
Ред дуг, а на шалтеру неки идиот у кожној јакни који никако да заврши.
Не видим га добро од оне масе.
Почнем да добацујем "брже то мало", "има овде још људи", "није ти тата купио шалтер..."
Изнервирао се ја поштено.
Међутим, момак се исправља и испостави се да је за главу виши од мене, а и скоро дупло шири у раменима. А ја нисам баш низак иако имам уска рамена... 185 цм висине није мало...
"Има ли неких проблема?" - упита...
Ја спустим поглед и рекох "нема"...
Мама је до краја живота (њеног) зезала за то...
 
Трамвај бр. 2, јуче после оне кише...
Гужва у граду, он крене па стане, цима...
Држим се за ону шипку...
Нервирам се... Знојим се...
У једном тренутку пожелим да обришем зној са лица и кренем руком према горе...
У истом тренутку трамвај нагло застане и девојка која је стајала испред мене се занесе ка мени...
И моја рука у свом путу према горе дохвати њену дојку... И то баш дохвати...
Мислим, целим дланом...
Погледамо се ми у очи, ја се заледио, поцрвенео, она ме гледа...
Секунд или два...
И каже ми: "сад смеш да помериш руку"....

Допуна... Ово се догодило последњег дана јуна прошле године...
 
Dijenek:
Трамвај бр. 2, јуче после оне кише...
Гужва у граду, он крене па стане, цима...
Држим се за ону шипку...
Нервирам се... Знојим се...
У једном тренутку пожелим да обришем зној са лица и кренем руком према горе...
У истом тренутку трамвај нагло застане и девојка која је стајала испред мене се занесе ка мени...
И моја рука у свом путу према горе дохвати њену дојку... И то баш дохвати...
Мислим, целим дланом...
Погледамо се ми у очи, ја се заледио, поцрвенео, она ме гледа...
Секунд или два...
И каже ми: "сад смеш да помериш руку"....

Допуна... Ово се догодило последњег дана јуна прошле године...
Kliknite za proširenje...

:lol::lol::lol:

nije joj bilo lako..

pre neki dan na adi..lepo vreme, svi izmileli da uhvate poslednje zrake sunca..ja na setackoj stazi, a u susret mi ide devojka na rolerima koja ubi sve oko sebe masuci rukama..pokusava da se zaustavi, a ne zna kako...
nalece na mene iz sve snage i sakama se hvata za moje gudi..ne bi mi bio blam, da je to bila jedna sec..al` ona drzi cvrsto sa obe sake i ne popusta..
na opste odobravanje posmatraca..
e kad je krenuo aplauz doslo mi u zemlju da propadnem..
pusti vise - zaustavila si se:mrgreen:
ma ni izvini nije rekla, koliko je bila u haosu..
a ja se mislim, od tolikih frajera koji voze rolere meni ona da zapadne:roll:
 
Prošlog ljeta u toku velike nabavke u još većem supermarketu,gurajući kolica prepuna raznoraznih đakonija,osjetih da mi neko diše za vrat..muškarac-nema sumnje..muški parfem i neko iza mojih leđa blizu,veoma blizu..i mislim kako sam mogla možda obući dužu haljinu,možda se manje njihati u hodu..i mislim tako svašta ..ali dah na vratu i dalje osjećam..isprepadana već brzo se krećem ka kasi pa ću se tek tad okrenuti prema "pratiocu"(ohrabrila se ja kao velika)
Okrenuh se i ugledah oznojenog,zadihanog starijeg muškarca(razočarana naravno,jer nije privlačniji)
ali pitah ga ljuto:"Šta hoćete vi od mene?"
"Ništa,samo svoja kolica",reče čovjek i ja tek tad vidjeh da guram tuđa kolica tj.njegova:rumenko:
 
NeDoDiri:
Prošlog ljeta u toku velike nabavke u još većem supermarketu,gurajući kolica prepuna raznoraznih đakonija,osjetih da mi neko diše za vrat..muškarac-nema sumnje..muški parfem i neko iza mojih leđa blizu,veoma blizu..i mislim kako sam mogla možda obući dužu haljinu,možda se manje njihati u hodu..i mislim tako svašta ..ali dah na vratu i dalje osjećam..isprepadana već brzo se krećem ka kasi pa ću se tek tad okrenuti prema "pratiocu"(ohrabrila se ja kao velika)
Okrenuh se i ugledah oznojenog,zadihanog starijeg muškarca(razočarana naravno,jer nije privlačniji)
ali pitah ga ljuto:"Šta hoćete vi od mene?"
"Ništa,samo svoja kolica",reče čovjek i ja tek tad vidjeh da guram tuđa kolica tj.njegova:rumenko:
Kliknite za proširenje...

:hahaha:
 
Evo jedan moj mali blam, ili moja mala pubertetska podlost...:rumenko:

Imala sam 13 godina...
Moji su se spremali za put, a dugo nisu isli skupa negdje na duzi put, pa trka frka u kuci, a jos kasne...
Mama me stalno nesto zapitkuje, trazi gdje je ovo-ono, ja odgovaram, i jos mi kaze da im napravim dorucak i skuvam kafu...i pozuruje me, ja gundjam da ne mogu brze nego sto moze sporet, i da nemam 300 ruku...
I tako kuvam jaja, i istom prokuhanom vodom zalijem kafu, i ono-`na vam...:rumenko:

Priznala sam im poslije 5 godina, i dan danas se smijemo na to...:lol:
 
Dijenek:
Пре пар година идемо моја девојка и ја градом и ја глумим муцавог ретарда, причам гласно, она црвени.
Каже ми "Немој више Н..., препознаће те неко. Што се глупираш?"
Ја "Боли ме к..., нико ме овде не зна..."
У том моменту наилази свештеник који ми је проф на факултету и каже "Помаже Бог..."
Ја у земљу да пропаднем...
Kliknite za proširenje...

:zcepanje:

Imala sam slicnih momenata... :lol:
Kad se najmanje nadam, sretnem nekog i ono-Dobro vece profesore...:rumenko:...ajde, to jos i ok, ali kad tako nabasam na tatu u po izlaska (`bem ti mali grad)...:dash:
 
Pre dvadesetak godina, u ona stara dobra vremena kad sam bio pametan i mlad, trebao sam jednom da procitam referat na nekom naucnom skupu.

Krenem za govornicu i padnu mi papiri.

Sagnem se nezgodno da ih pokupim, i u tom momentu...prdnem ko konj !

A profesori i doktori nauka samo gutaju knedle i zbunjeno me gledaju...neki se smejulje...

Odjednom ih sve vidim..

Samo kazem: "Pardon", a osecam kako mi kuca srce u slepoocnicama...

Nekako odem do govornice i pet minuta namestam mikrofone...Pijem vode...samo da se povratim..

Ni sam ne znam kao sam tada zavrsio govoranciju od stida i bruke...
 
Мени није био блам, али јесте догађај за бламирање.
Кад читам нешто ђацима, седнем на катедру, тако ме много боље виде и боље пазе.
Пре неку годину,читам једну бајку и решим да седнем на катедру. Како сам била у панталонама од неког микрофибера, проклизим преко целе катедре, направим салто уназад и паднем с друге стране. :eek:
Деца у шоку, а већ чујем смех... :)
Ја скочим и кажем:,,Ха, ако сте мислили да ја нисам из бајке и да не могу да летим, преварили сте се! Видели сте, имате летећу учитељицу!''

То се већ годинама препричава, како сам летела, са све салтом уназад, који никад нисам умела да направим.
Искрено, била сам жестооко ударена, имала неколико модрица.
 
Ванда:
Мени није био блам, али јесте догађај за бламирање.
Кад читам нешто ђацима, седнем на катедру, тако ме много боље виде и боље пазе.
Пре неку годину,читам једну бајку и решим да седнем на катедру. Како сам била у панталонама од неког микрофибера, проклизим преко целе катедре, направим салто уназад и паднем с друге стране. :eek:
Деца у шоку, а већ чујем смех... :)
Ја скочим и кажем:,,Ха, ако сте мислили да ја нисам из бајке и да не могу да летим, преварили сте се! Видели сте, имате летећу учитељицу!''

То се већ годинама препричава, како сам летела, са све салтом уназад, који никад нисам умела да направим.
Искрено, била сам жестооко ударена, имала неколико модрица.
Kliknite za proširenje...

joj!:hahaha:
jest s tobom zanimljivo ;)
 
Nije bas moj blam, ali sam se osjecala grozno neprijatno...

Od prvog dana na faxu, posebno postujem kodeks oblacenja, pogotovo na usmenim ispitima...

Jedan ispit, zima, ulazim u kabinet, na sebi imam teget farmerke, kosulju zakopacnu do grla, i dzemperak neki...
Prof. mi se obraca-koleginice, sjedite ovdje...ne ipak na ovu stolicu tu...ma, ne znam gdje da vas smjestim...uostalom kako ste se obukli mozete sjesti i na ovu granu...pa pokaza rukom, na drvo tik uz prozor...ja paf! :eek:
I jos doda, zamislite da sam ja dosao u kupacim gacama, ili radnickom kombinezonu...
I onda mi odrza slovo kako osobe zenskog pola treba da nose iskljucivo suknje...:roll:
 
Sjećam se jednog kolektivnog blama...ne tako strašnog,ali smiješnog...

Pozvano nas nekoliko zaposlenih u firmi na neki sastanak i kako smo kasnili ulijećemo u salu i sjedamo na stolice...A ono tamo sjedi direktor na ručku sa poslovnim partnerima...:lol: A mi ko pravi zasjeli nepozvani ...:lol:

Sreća,brzo smo uočili grešku u lokaciji...:D
 
Мислим да сам ово негде писала.
Прошле године, ми на наставничкој екскурзији у Врднику, хотел ,,Термал'', прелеп базен напољу.
Купамо се пар сати и решимо да уђемо у хотел. Неки одоше, а колегиница и ја остале мало дуже. Таман време ручку.
Сконтамо да се мора проћи кроз ресторан јер нема другог пута до собе, а поред базена нема кабине за пресвлачење. Рачунам, и остале колеге су тако урадиле, и баш ме брига. Обмотам пешкир око струка, обујем папуче а хаљину носим у руци.
Колегиница обукла своје кратко хаљинче, али јој све мокро од купаћег, још горе.

Идемо ми тако кроз ресторан, пун баба и деда који су одсели у хотелу.
Одједном нам непријатно. :confused:
И ја, сва надмена каква умем да будем, прилазим конобарици и званично питам:,,Опростите, постоји ли начин да ја не пролазим гола кроз ресторан?'' :rtfm:

Она ладно на то:,,Постоји. обуците се!'' :eek:

Умрла сам од срамоте! Али ме спржила, свака јој част!

П.С. После смо чуле да су се остали обукли пре уласка у ресторан, иако им се купаћи цедили, бар нису били голи...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Najbolji ženski i muški parfem svih vremena
Odgovora
17
Pregleda
434
Arhangel94
Arhangel94

Back
Top