Мој блам кад сам био у петом разреду.
Пошто сам ја дете са села, после четвртог разреда кренуо сам у школу у тај градић који се води као моје родно место.
У сваком случају, тад сам био у периоду скупљања разних ствари, типа салвета, блокчића, и лименки.
Једна од ствари које сам ја скупљао биле су и гумице за брисање.
Тада су биле популарне неке мало веће од кутије шибица које су имале насликане аутомобиле и неке зграде по себи.
Елем, приметим ја на киоску високо подигнуте неке гумице у зеленом паковању...
Мислим, лепо на њему пише на енглеском да је то гумица...
И то није било јефтино тада но на крају се ја ипак одлучим да је купим.
На трафици је радила девојка чији су родитељи били наши кућни пријатељи и мало се изненадила кад је сам јој затражио гумицу али ми је дала и још се насмејала...
Узмем ја гумицу, отворим омот и извучем нешто што први пут видим три неке гумене ствари у пластичном омоту.
Гледам ја забезекнуто и чудим се гумици.
У том тренутку наиђе мој најбољи пријатељ из детињства који је иначе старији од мене три године и каже ми да сам купио "кур.тоне"...
И, наравно, није био сам већ с њим и пола осмог разреда...
Смејали су се ко луди. Сточари...
О, мајко мила...
Како сам поцрвенео.
Наравно, она девојка је пренела мојој мами шта сам купио па ме је мама питала за кога сам то куповао.
Јесам се осећао као балван док сам у кући објашњавао шта се у ствари десило.
На крају смо сви плакали.
Ја од стида, родитељи због мог искуства...
Касније ми је све то било смешно али у том тренутку нисам знао да ли ме је већи стид због тога што сам купио или због тога што нисам знао шта купујем...
Напомена.
Не знам како је сада али у то време кондоме су у Хрватској звали гумице...
Знам да их тако још увек зову поједине Македонке...
Ебале их гумице...
...pa napisala sam, dalje...on 
