Приче о успеху једне државе уласком у ЕУ су обична глупост. То нема везе са ЕУ, нити било којом другом организацијом. То показују и званичне статистике. Једна Аустрија је била богата држава и пре 1995., али после уласка у ЕУ није успела да појача своју позицију и релативно је остала на истом месту као пре уласка у ЕУ. Узмимо једну Мађарску, чији је западни део и пре 2004. године био развијен, а источни заостао. Преко 10 година после, ситуација се није променила, чак је дошло до економског пада, не после 2007. године, већ одмах 2005. године. Пољска? Просечна плата је 850 евра, али просечна плата преко 3/4 становништва је 300 евра! Пољаци долазе 1-2 пута месечно, купе половно возило у Немачкој, продају у Пољској и на крају месеца им остане 500 евра. Кажу боље се исплати, него да имају нормалан посао у Пољској. Лепе су те статистике. По њима већи број нас има више уштеђевине него кредита, али нажалост није тако.
Хајде да узмемо пример источне Немачке. Она није само постала члан ЕУ, него део (западне) Немачке. Развој инфраструктуре је видљив, јединствен у Европи, али животни стандард је и после 25 година испод оног у западном делу Немачке. Стандард који данас тамо постоји је могућ само захваљујући томе што један део становника живи испод минимума егзистенције. Ко жели да тражи, може наћи званичне податке од 1989. и 2014. године, упоредити их детаљно и лако утврдити да је максимум већ достигнут 1989. и нема даље. Западна Немачка је била успешна и богата захваљујући берлинском зиду. Имала је свој сектор ниских плата у источној Немачкој. Тамо су прављени сви производи које је куповала средња класа у западној Немачкој. Ко погледа горе поменуте податке, видеће да је источна Немачка имала око 17 милиона становника од чега је 13 милиона било запослено. У западној Немачкој је тада било око 2 милиона незапослених. Данас око 6 милиона људи је незапослено, а око 17 милиона ради у сектору ниских плата. Где је напредак? Капитализам за све не функционише! Ресурси ове планете су огранични. То морамо већ једном разумети.
Немачка је 1989. била држава са највећом просечном платом у Европи, а данас су међу земљама са најмањом просечном платом! Пример источне Немачке показује шта стоји иза ширења ЕУ. Да би се одржао стандард средње класе 3-4 богате ЕУ државе, потребно је ширити сектор ниских плата. Потребна је јефтина радна снага, како би се одржао постојећи стандард богатих. Све оне камате које банке морају платити богатима се морају зарадити продуктивним радом. Новац не ради! Зато су потребни милиони и милиони нових јефтиних радника и нови природни ресурси под контролом богатих. Да би богати остали богати, а постојећа средња класа одражала какав такав стандард. Не шире се они што су добротвори и другим желе добро, него гледају само свој интерес.
Долазе нам стручњаци из ЕУ и озбиљно изјављују да сваке године морамо имати све већи и већи економски раст, дакле свака држава. Морамо да спроведемо мноштво реформи, како би једног дана све државе више извозиле него увозиле! Одакле ће доћи тај стални раст на планети где су ресурси огранични? Како да све земље више извозе него увозе? Међуплантарна трговина? Државе Г7 које имају око 800 милиона становника троше преко 40% свих ресурса ове планете. Кина са 1,3 милијарде становника жели да достигне стандард Г7, што значи да ће и њој требати најмање 40% ресурса ове планете. Индија такође жели да достигне стандард Г7 држава, а има већи нараштај него Кина, такође ће трошити најмање 40% ресурса ове планете. И док нам наши политичари, представници из САД и ЕУ убеђују у бољи живот и покушавају да поделе колач од три дела по 40% (пошто ЕУ-фанатици пате од дискалкулије, да их подсетиим да је 100% максимум, што је мање од потребних 120%), преко 4 милијарде људи се пита, шта ће они добити. Међу тим државама смо ми и 24 чланице Европске Уније! Неможе се постати богат, ако неко други не постане сиромашан. Зашто би то богате државе то допустиле? Зато нас терају да прихватимо њихова правила игре, да нас контролишу и држе неразвијеним. Пар појединаца би се обогатило, али већина ће цели живот трагати за срећом и бити модерни робови у сектору ниских плата, док њихову земљу буду орале стране компаније и извозиле природна добра и производе за њихову средњу класу. Све зато што неће да схвате, да је старо "У се и у своје кљусе" једини начин да се дође до бољег живота.