Србин Ђорђе - бугарски светац Георги Нови Софийски
Ђорђе је рођен у Старој Србији, у вароши
Кратову 1497. године, од родитеља Димитрија и Саре.После описмењавања у родном месту, учио је златарски занат − постао
кујунџија, а кад му је рано умро отац отишао је у „српски
Средац” (потоњу Софију). У Средцу се настанио код тамошњег
свештеника поп Петра (Пеје), и ту даље усавршавао златарски занат.
Редовно похађа богослужења, има доброг учитеља и духовног оца, образованог свештеника и доброг народног пастира, Петра, познатијег као Поп Пеја.
Кратовац се у Софији надахњује и налази укрепљење крај моштију Св. Краља Милутина, који је за локалну средину представник старе славе и остваривог спасења. Прилика је да наведемо и смелу претпоставку Светозара Душанића, дугогодишњег управника Музеја СПЦ, да је поп Пеја идентична личност са оним Пејом који се помиње у натпису на цркви у селу Трново код Криве Паланке. Према том епиграфском споменику из 1505. године Пеја је са супругом Пројком био ктитор богомоље.
Пошто се прочуо по великој смерности и побожности, посећивао га је неки муслимански „софта” (провокатор), који је са њим полемисао и убеђивао га да промени веру. Када је имао осамнаест година Турци су га хтели насилно потурчити, међутим Ђорђе није хтео да се одрекне хришћанске вере.
Преко дијалога и понуде да прими ислам и стекне веће друштвено признање, славу и част, да буде још урбанији и богатији, млади Ђорђе супротставља хришћанско смирење, осведочену светост и благоухану моћ моштију Св. Краља Милутина.
Због тога су га Турци јаничари затворили и мучили, а потом и живог спалили на ломачи
11. фебруара 1515. године у Средцу/Софији , за време султана
Селима I. Тада је његов домаћин и заштитник Петар, познатији као
свештеник Пеја написао његово житије у
Софији (Он напр.наводи да се из Средца одлазило у Раваницу, како би се поклонило моштима светог кнеза Лазара) а потом и јеромонах Илија
1539. године у
Русији.
У манастиру Студеници на фрески из 16. века, представљен је светац у народној ношњи.У његовом родном месту Кратову је 1929. године освећена нова православна црква посвећена „Св. Ђорђу - Србину Кратовцу”. Српска и бугарска црква слав га 11. фебруара.
През 1865 г. в село Самунджиево (днес
Ботевград) е построен единственият храм в българските земи с патрон този мъченик.
ht
htt
''Еснаф златарски у Софији, поштујући успомену св. Ђорђа, установио је у оно време (тојест одмах после његовог мучеништва), да празнује 11. фебруар, као еснафски празник, и изабрао је светог Ђорђа Новог за свог еснафског патрона. После неколико месеци свете мошти су биле ископане из гроба, положене у ковчег и унесене у цркву.
То је било 26. маја, и отада је остало, да му се поштује успомена два пута: 11. фебруара, када је пострадао, и 26. маја, када су му пренесене биле свете мошти".
http://pravoslavnasrbkinja.blogspot.com/2012/02/blog-post_3052.html#
Kratovo je svoj procvat doživelo za vreme vladavine srpske dinastije Nemanjića. ...Kratovo je bilo i centar srpske duhovnosti
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Кратово