Сведочанства о Србима у Бугарској

https://ro.wikipedia.org/wiki/Băleni-Sârbi,_Dâmbovița

https://ro.wikipedia.org/wiki/Comuna_Băleni,_Dâmbovița

Ови Срби у општини Балени нису потомци Срба из Србије који су под Чарнојевићем населили Банат и Поморишје у Румунији, него управо Бугара из Бугарске који су се сматрали Србима. Бугарска историографија то данас објашњава, како су се наводно Бугари морали изјашњавати као Срби да не би били враћени у Турску где су побегли од зулума. Али ова аргументација не пије воду. Реч је заправо о аутентичним Србима из Бугарске, али који су се успели одупрети бугаризацији која је у XIX веку дошла из Москве преко отровних словенофилских кругова и успели су очувати своје српско име кроз векове, као доказ да су просторе данашње Бугарске некада насељавали Срби а не Бугари. Нажалост, утицај и присуство бугарске пропаганде која је јако агресивна, али и незаинтересованости српске државе за овај најисточнији део нашега народа, према резултатима пописа становништва данас тамо има дупло више Бугара него Срба. Интересантно је да су ови “Бугари” оставили више трагова српског постојања у Румунији (у виду топонима са именом “Сарб”), него они Срби који су населили румунски Банат. Ниједан топоним у Румунији не носи бугарско име, или их је занемарљиво мало.
 
„Тако исто у наводећих се 32 села Јамболске нахије, као и у самом Јамболу, живе чисти Срби, који до данашњег дана славе (славу), не мешају се и не орођавају се с Блгарима...
Сливен, са 6.000 кућа, од којих је: 2.500 Срба, 4000 Ермена, 100 Евреја, 180 Цигана и 2.820 разних мухамеданаца...
Котел, са 4.000 кућа само чистих Срба...
Карнабат, са 600 кућа, од којих је: 100 мухамеданаца, 100 Срба, ...“

Гл. Српство, књижевни лист у Београду 1886. г. бр. 7, стр. 51
https://www.viamichelin.com/web/Maps/Map-Jambol-Bulgaria
 
„Тако исто у наводећих се 32 села Јамболске нахије, као и у самом Јамболу, живе чисти Срби, који до данашњег дана славе (славу), не мешају се и не орођавају се с Блгарима...
Сливен, са 6.000 кућа, од којих је: 2.500 Срба, 4000 Ермена, 100 Евреја, 180 Цигана и 2.820 разних мухамеданаца...
Котел, са 4.000 кућа само чистих Срба...
Карнабат, са 600 кућа, од којих је: 100 мухамеданаца, 100 Срба, ...“

Гл. Српство, књижевни лист у Београду 1886. г. бр. 7, стр. 51
https://www.viamichelin.com/web/Maps/Map-Jambol-Bulgaria
Браво! То је оно што ја многима не могу да објасним. Ако ми имамо податак да неко у Јамболу на крајњем истоку Бугарске слави славу, то онда отвара питање дискутабилности оне тзв. "границе слава", која је наводно граница Срба и иде до реке Искар. Подела на Шопе и "праве Бугаре" је заправо настала много касније тек у 19. веку, када је српска политика била "спашавај оно што се спасити може". Такозвани "прави Бугари", који живе источно од јатове границе се заправо од оних у Западној Бугарској разликују највише у времену када су бугаризовани. На истоку је бугаризација кренула јако рано, још од католичких мисионара из Дубровника, који су дошли почетком XVII века, на шта су се касније надовезали Грци фанариоти, а што је дефинитивно уобличила Руска Империја у XVIII и XIX веку, како би исекла Србе са источног црноморског потеса и тиме их спречила да изаћу на Цариград. Овде морамо имати у виду и чињеницу да је народ Западне Бугарске ипак био пуних 200 година под Пећком патријаршијом, што му је помогло да сачува српску националну свест, а ови на истоку су пет векова чамили у фанариотском мраку, чак им је претила и опасност од потпуне јелинизације, па није ни чудо што су бугарске делатнике и руске словенофиле дочекали као спасиоце. А ови су то искористили па су им као кукавичје јаје подметнули бугаризам, убеђујући их да су потомци туркијских освајача из VII века. Слично ти је и са Румунима, које су убедили да су потомци Јулија Цезара и Ероса Рамацотија.
 
Poslednja izmena:

Prilozi

  • DSCF0005_resize.jpg
    DSCF0005_resize.jpg
    489,1 KB · Pregleda: 10
Да је имао неко од самог почетка да нам каже да је Никола Тесла Бугарин, не би смо имали потребе да се свађамо са Хрватима!


Ово вреди погледати до краја, няма да ви е трудно да разберете!
 
Први устанак против Турака у (Великом) Трнову избио је 1598. године, а завршен је неуспешно. У средишту овог устанка била је шпијунска мрежа дубровачких трговаца на трновском тлу, дакле Срба-католика.

Трновски устанак организовале су верске вође, трговци и угледне личности, међу којима су били и трновски архиепископ Дионис Ралис, племић Теодор Балина из Никопоља, као и локални трговац из Дубровника, Павле Ђорђић и браћа Соркочевић, са бискупима Теофаном из Ловеча, Јеремијом из Русе, Спиридоном Шуменским и Методијем Тракијским. Ђорђић је успоставио односе са Хабзбурговцима, трансилванијским и влашким владарима, а договор и план устанка склопљени су у Бечу 1597. године. Неколико година раније Срби су подигли устанак у Банату.
6. октобра 1597. године једна српска делегација посетила је влашког војводу Михаила са молбом да пређе Дунав јер ''10.000 људи разних народности, који су већ заузели градове Кладово и Вашицу, чекају на њега да их поведе у борбу''

Инвазија влашких снага под војводом Михаилом Храбрим на северне земље (јесен 1598.) обезбедила је добре услове за отпочињање устанка. Хришћанска војска требало је да сарађује са устаницима.Тамо се окупило око 12.000 људи. Османске власти реаговале су одлучно. Заузеле су град користећи регуларну војску, чиме је устанак брутално угушен. Последица устанка је бекство око 16.000 устаника који су се склонили преко Дунава у Влашку и тамо основали "бугарску" заједницу.

Ивић налази и да је у походу на Кладово влашки војвода Михаило 1598. године имао за саборца Ђорђа Раца Сланкаменца и његове српске ратнике, када се војска од 60.000 људи ''необичном брзином пребаци код Никопоља преко Дунава, нападне и потуче кладовског бега и
врати се у Влашку'' (75). Исту вест саопштио је Петар Јерменац, послат од влашког војводе, у другој половини септембра 1598.г. царском намеснику у Ердељу, надвојводи Максимилијану. Јерменац каже како је ''пред његов полазак стигла вест да се влашком војводи потчинио један град на Дунаву, звани Кладово, који тих дана заузеше Козаци у договору са Србима'' (76). Наиме и Козаци, као и Срби борили су се на страни војводе Михаила (77).
 
Poslednja izmena:
Први устанак против Турака у (Великом) Трнову избио је 1598. године, а завршен је неуспешно. У средишту овог устанка била је шпијунска мрежа дубровачких трговаца на трновском тлу, дакле Срба-католика.

Трновски устанак организовале су верске вође, трговци и угледне личности, међу којима су били и трновски архиепископ Дионис Ралис, племић Теодор Балина из Никопоља, као и локални трговац из Дубровника, Павле Ђорђић и браћа Соркочевић, са бискупима Теофаном из Ловеча, Јеремијом из Русе, Спиридоном Шуменским и Методијем Тракијским. Ђорђић је успоставио односе са Хабзбурговцима, трансилванијским и влашким владарима, а договор и план устанка склопљени су у Бечу 1597. године. Неколико година раније Срби су подигли устанак у Банату.

Инвазија влашких снага под војводом Михаилом Храбрим на северне земље (јесен 1598.) обезбедила је добре услове за отпочињање устанка. Хришћанска војска требало је да сарађује са устаницима.Тамо се окупило око 12.000 људи. Османске власти реаговале су одлучно. Заузеле су град користећи регуларну војску, чиме је устанак брутално угушен. Последица устанка је бекство око 16.000 устаника који су се склонили преко Дунава у Влашку и тамо основали "бугарску" заједницу.
Да, да бугарску. 😂😂😂
 
Белоградчик- мали Београд на турском, градић јужно од Видина и у равни Књажевца. У Другом балканском рату грађани су ослободилачку српску војску дочекали цвећем, а остала је фотографија заробљених Бугара
belogradcik 1913 sa cvecem.jpg
 
Белоградчик- мали Београд на турском, градић јужно од Видина и у равни Књажевца. У Другом балканском рату грађани су ослободилачку српску војску дочекали цвећем, а остала је фотографија заробљених Бугара
Pogledajte prilog 1215925
Патрикана Светог Саве. Пресвета Богородица в Бјелграде.
 
Јозеф Добровски (1753-1829) чешки слависта је све до 1824. заступао тезу да је бугарски језик дијалект српског, све док га није убедио Бартоломеј (Јернеј) Копитар иначе његов ученик, који је био агент Беча да промени мишљење. Јернеј Копитар је истицао своју заслугу за издвајање бугарског народа из србске гране: „Та ја сам први Бугаре издвојио из српског хаоса, у који их је Добровски стрпао" (види: Божидар Ковачевић: "Српски удео у бугарској култури", Београд 1940.)
 
Белоградчик- мали Београд на турском, градић јужно од Видина и у равни Књажевца. У Другом балканском рату грађани су ослободилачку српску војску дочекали цвећем, а остала је фотографија заробљених Бугара
Pogledajte prilog 1215925

Vidin i okolina su posebna priča, mogao bi neko da kaže i kako je to na kraju pripalo Bugarskoj, jer se radilo opet o čisto srpskom kraju kroz vekove...
 
Vidin i okolina su posebna priča, mogao bi neko da kaže i kako je to na kraju pripalo Bugarskoj, jer se radilo opet o čisto srpskom kraju kroz vekove...
Видин је срски и ти није потребно посебно доказивати. Довољни су ти стихови Филипа Вишњића у Почетку буне против дахија: “кад је Ђорђе Србијом завлад”о од Видина па до реке Дрине, од Косова, па до Биограда.” Ето, Филип Вишњић ти је нацртао границе српске државе. За Видин чак и Стојан Новаковић твдри да је српски. У њему су кроз цео XIX век били метоси манастира Хиландар. И врло је упитна теза наших историчара да се није налазио у оквирима Пећке патријаршије.
 
У цитираном посту обрисао се текст Хермана Вендела, па постављам сада опет тај (недостајући) део:

У књизи "Jugoistočnоevropska pitanja" (Berlin, 1918) о Берлинском конгресу пише (према Андреји Раденићу : Spoljna politika Srbije u kontroverznoj istoriografiji, Od Načertanija 1844. do stvaranja Jugoslavije 1914–1918, Beograd, JP „Službeni glasnik”, 2006, стр 318 и 319):
bb kongres.png

Атмосферу на самом Берлинском конгресу 1878.године, незнање и површност главних актера који у име Великих одлучују о границама међу Малим, описао је Hermann Wendel, 1884-1936 немачки публициста, новинар, историчар и политичар социјалдемократске оријентације. У немачким јавним круговима Вендел је важио као најбоље обавештена личност о јужнословенским питањима, а уопште је сматран за водећег познаваоца новије историје Јужних Словена међу несловенским историчарима. О Словенима је објавио низ путописа, расправа, темељних синтеза као и есеје о појединим културним радницима, књижевницима, политичарима и научницима.http://www.istorijskabiblioteka.com/art:herman-vendel

У књизи "Jugoistočnоevropska pitanja" (Berlin, 1918) о Берлинском конгресу пише (према Андреји Раденићу : Spoljna politika Srbije u kontroverznoj istoriografiji, Od Načertanija 1844. do stvaranja Jugoslavije 1914–1918, Beograd, JP „Službeni glasnik”, 2006, стр 318 и 319):





Berliner_kongress.jpg

Final meeting at the Reich Chancellery on 13 July 1878, Bismarck between Gyula Andrássy and Pyotr Shuvalov, on the left Alajos Károlyi, Alexander Gorchakov and Benjamin Disraeli
 
Да је имао неко од самог почетка да нам каже да је Никола Тесла Бугарин, не би смо имали потребе да се свађамо са Хрватима!


Ово вреди погледати до краја, няма да ви е трудно да разберете!
sizofrenija, ................ipak veca je sizofrenija kad crnogorac kaze da nije srbin.
 
Белоградчик- мали Београд на турском, градић јужно од Видина и у равни Књажевца. У Другом балканском рату грађани су ослободилачку српску војску дочекали цвећем, а остала је фотографија заробљених Бугара
Pogledajte prilog 1215925
Али само си заборавила да поставиш слику народа који је цвећем дочекао српско-румунску "ослободилачку" војску.
 

Back
Top