Сведочанства о Србима у Бугарској

Po popisu stanovništva Knjažestva Bugarske iz 1881, na teritoriji tadašnje Bugarske je živelo oko 1,800 Srba. Skoro svi su u Vidinskom okrugu.
http://statlib.nsi.bg:8181/bg/lister.php?iid=DO-010000070&page=10

Бројеви се разликују, а уопште, за овај терен, тешко их је и наћи. Прилажем чланак из политичког и сатиричног листа "Звоно" из септембра 1915, који је вероватно само један у низу, али само толико сам нашла, пре три године, за постић у Сербском времеплову.


http://velikirat.nb.rs/archive/fullsize/da7b1a4a4a90436b9f9fd5c923ead4ec.jpg

da7b1a4a4a90436b9f9fd5c923ead4ec.jpg
 
Неке од крсних слава у Западној Бугарској (по местима):

Ћипровци - Петровдан (29. јуна по грегоријанском календару)
Годеч - Свети Јелисеј (14. јун) и Видовдан (15. јун)
Трн - Света Петка, 14. октобар
Бресник (Брезник) - Видовдан

Атмосфера са градске славе у Бреснику у области која се зове Граово (Грахово) коју мештани зову Граовски сабор
vidovden_1.jpg


По шопским обичајима, који се углавном потпуно уклапају са српским, врши се литургија, а затим се на општенародоном сабору врши шопски обичај курбан (обичај жртве јагњета на каменом оброчном крсту од кога се прави курбан-чорба тј. гулаш који се после дели народу), као и разна културно-уметничка дешавања (фолклор, концерти, поезија).
 
и даље се памти значај Светог Саве и за Србе и за Бугаре.


Култови Св.Саве, Св.краља Милутина и Краљ(евић)а Марка су врло раширени и дан.данас, колико знам.
Иване, провери, молим те, на овој теми, моје постове о Самокову, да нисам нешто погрешила јер осим градића, постоји и село.
И, ако би могао да пронађеш који текст Аксилије Џурове из Самокова, било би драгоцено..њени радови су научно признати и много ми је драго да су и научници почели да се баве српским наслеђем и живљем у данашњој Бугарској.
 
Да се вратимо на тему.

Мало је познато да је Видинска деспотовина/царство постало вазална српска територија још крајем 13. века, када га је освојио краљ Милутин. За почетак енциклопедијске информације, а после ћемо о детаљима

Бугарска Википедија
През 1292 г., подтикван от татарския темник Ногай, Шишман предприема военен поход срещу Сърбия, прониквайки дълбоко в земите на кралството. Действията му са в отговор на сръбската агресия срещу владенията на васалните му братя Дърман и Куделин, владели Браничевската област. При столицата им – крепостта Ждрело, претърпява поражение от войските на сръбския крал Стефан Милутин и се спасява с бягство. Сърбите нахлуват във Видинското деспотство, обсаждат столицата му и я превземат. Шишман потърсва убежище при Ногай, който започва приготовления за война със Стефан Милутин. Изправен пред сблъсък с татарската Златна орда, сръбският крал е принуден да се изтегли от земите на Видинското деспотство. (SIC!) :hahaha: Шишман се заклева във вярност на Милутин. Жени се за дъщерята на великия жупан Драгош, а синът му Михаил Шишман взема за съпруга Анна Неда Сръбска, дъщеря на Милутин.
https://bg.wikipedia.org/wiki/Видинско_царство#.D0.92.D0.B8.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.BE_.D0.B4.D0.B5.D1.81.D0.BF.D0.BE.D1.82.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.BE.2F.D1.86.D0.B0.D1.80.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.BE

Српска Википедија
Борбе са Бугарима и Татарима

У то време је угарски краљ Владислав IV предао Драгутину на управу Мачву са Београдом и области Соли и Усору на тлу данашњих северних делова Босне и Херцеговине и он је у њима самостално владао називајући се сремским краљем. Истовремено се криза коју су Татари створили у Бугарској повећавала, а један од њених показатеља било је и практично осамостаљивање појединих великаша. Тако су Дрман и Куделин Браничевску област претворили у својеврсно разбојничко легло из кога су узнемиравали суседне области којима су владали Драгутин и краљ Угарске Владислав. Мађари су покушали 1285. године да их сузбију, али су претрпели пораз у Горњачкој клисури у покушају да се пробију до Ждрела (13km југоисточно од Петровца [18]), у коме су се њих двојица утврдили. После њих је и Драгутин покушао да их сузбије, али је и он тешко поражен. О тежини пораза сведоче и наводи да су бугарски великаши после тога кренули у освајачку контраофанзиву. Њихов продор приморао је Драгутина да позове свог брата у помоћ и они су се састали у Мачковцу на Морави договоривши се о заједничкој акцији. Њихове здружене снаге сломиле су отпор Дрмана и Куделина, заузеле Ждрело, а потом и целу Браничевску област са истоименим градом и Кучевом која је ушла у састав Драгутинове државе[2][10].

Највероватније је заузимање Браничева покренуло видинског кнеза Шишмана, који је попут Дрмана и Куделина био татарски вазал, да на челу татарских пљачкашких одреда продре у краљевину Србију. Они су продрли дубоко, чак до Пећи односно Хвосна и један од циљева им је био и пљачкање манастира светих Апостола код Пећи (Пећка патријаршија), али их је у томе омела јача срспка војска која се изненада појавила са југа и сузбила их[10], мада Данило Пећки у свом житију наводи да је Шишманове снаге одбило Божије знамење страха[15]. Само датовање овог Шишмановог похода, као и његови мотиви нису познати, али се сматра да је до њега дошло после 1291. године као реакција на заузеће Браничева. Српске снаге се нису зауставиле на заустављању продора, већ су се покренуле у контраофанзиву и протерале Шишманове снаге до самог Видина који је том приликом заузет, а сам Шишман се спасао прешавши у чамцу Дунав. Милутин је првобитно планирао да поруши Видински Град[15], али је ипак прихватио преговоре које му је понудио сам Шишман речима:

„Господине мој, славни краљу, одврати јарост гнева твога од мене, јер што сам учинио, према мојим делима ово све дође на мене. Но нећу наставити ка овом да имам такву злу мисао у срцу моме. Прими ме као једнога од вазљубљених твојих, са клетвом изрекавши, да до издисања мога нећу више погрешити твојој вољи”



Њих двојица су склопили мир по коме је Шишману враћен Видин и његова област коју је освојио Милутин, а он се заузврат оженио ћерком српског великог жупана Драгоша и постао Милутинов вазал[10].

Протеривање Дрмана и Куделина, који су пред Србима побегли свом de jure суверену татарском кану Ногају (?—1299), као и Шишманово признавање српске врховне власти уместо татарске, покренули су Ногаја да се окрене збивањима на Балканском полуострву и утврди своје позиције на њему. Он је због тога покренуо велику војску ка Србији са циљем да се разрачуна са Милутином и његовом офанзивом. Краљ Србије је био свестан Ногајеве војне надмоћи, због чега му је у сусрет уместо војске, упутио посланике да преговарају о склапању мира. Ногај је његове посланике примио и сагласио се са њима о склапању мира којим је признато уз Милутиново обећање да су његове акције против бугарских великаша биле дефанзивног карактера и да он не планира да се проширује на исток на рачун других Ногајевих бугарских вазала. Сам кан је са своје стране тражио од Милутина таоце који ће бити гарант да ће се Милутин придржавати уговорених обавеза, што је краљ Србије испунио пославши кану свог сина Стефана и децу својих виђенијих великаша, тако да је 1292. године између њих закључен мировни уговор који су испоштовали обојица[10]. Ногајеви мотиви за склапање овако повољног мира са Србијом у позицији јасне војне надмоћи нису познати, али је највероватније да он сам није био претерано заинтересован за Балканско полуострво и ширење на њему.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Стефан_Урош_II_Милутин#.D0.91.D0.BE.D1.80.D0.B1.D0.B5_.D1.81.D0.B0_.D0.91.D1.83.D0.B3.D0.B0.D1.80.D0.B8.D0.BC.D0.B0_.D0.B8_.D0.A2.D0.B0.D1.82.D0.B0.D1.80.D0.B8.D0.BC.D0.B0
 
ПОРЕКЛО РАДОША БАЈИЋА
БАЈИЋИ ИЗ ТРНА У ЗНЕПОЉУ

Неколико речи у коментару о Бајићима. Тачно је да су Бајићи пореклом иѕ Андријевице, а и да су високи по расту као кршни Црногорци. Занимљиво је за овај РОД према мојим истраживањима да је један РОД Бајића из ТРН (БУгарска-Знепоље-некада било српско) се доселио у Власотинце, а један од Бајића је био и јавни тужилац у судству.Наравно, постоји вероватноћа (многи су пшроменили презимена и крсне славе од турског зулума и освета) да и у мом родослову и кумству са другима у крају у власотиначко-црнотравском крају постојала су и постоје у великом броју села имена:Мирко, Радош, Јелена, Ленка-а и заједно (не знајући) забележили смо (Радош Бајић је на телевизији пре више десетине година саопштио поводом прославе пробоја солунског фронта у првом светском рату) исту родољубиву песму (он под називом ОСВЕТНИЦИ -а ја БОЈ НА МОРАВУ-од самоуког песника Јанковића (76.г) 1976.г-објавио је на војном форуму и српском вокабулару)-постоји дубоко коренито-крвно сродство Бајића и са Црном Гором и делом Јужне Србије(власинско-црнотравско-власотиначка област). Ради сазнања у тој родољубивој песми (бој 1915.г се одиграо са Бугарима на реци Јужној Морави(вцласотиначком мосту) и аутентичност јунака Радивоје сам открио путем листа „политика“ (открио га потомак Николић Томислав пореклом из Крњино-општина бабушница, где се на спомен плочи налази његово име Радивоје Николић и брат Вељко Николић-српкси јунаци са солунског фронра). Надам се да ћу фотографије са Спомен плоче и песму објавити и на овом порталу, где је потомак Николић забележио песму исто под називом ОСВЕТНИЦИ као и Радош Бајић од свога деде из свог родног села Медвеђе.
Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце
25.октобар 2012.г. Власотинце југ Србије

https://www.poreklo.rs/2012/04/06/poreklo-rado%C5%A1a-baji%C4%87a-glumca-i-reditelja/
 
Житије Светога Кипријана митрополита Московског и Све Руси родом Србина вероватно из Великог Трнова.

Србина? :dontunderstand:

Я заострю внимание на отдельных фактах, в связи с идеями исихазма и воплощением их святителем Киприаном.

Время рождения святителя установить трудно — предположительно, начало 1330-х гг. Сам он о своем происхождении и национальности, по исихастскому обыкновению, не упоминал, но из других источников известно, что он был болгарином.

http://ksvetu.org/articles/doklad-na-iii-mezhdunarodnoy-konferencii
 
Да, родом Србина.

Извор: званична страница Московске патријаршије

"Святитель Киприан, митрополит Киевский и всея Руси, по происхождению серб, подвизался на Афоне."

http://www.patriarchia.ru/db/text/913735.html

И откуд им то да jе бил Србин, а не Бугарин као што је познато историчарима?
 
Да, родом Србина.
Извор: званична страница Московске патријаршије

istoricar "Ruskoj slovesnosti" I. Porfirev:

"S imenom mitroplita Kiprijana, rodom Srbina (1376-1406), svezan je upliv srpske pismenosti na našu slovesnost. Među starinskim rukopisima ima ih mnogo koji se nazivaju njegovim imenom. U Kiprijanovom trebniku nailazimo prvi put na članak o apokrifnim pričama. Kiprijan je zaista preneo u Rusiju vrlo mnogo rukopisa iz Srbije, koja baš tada beše izgubila svoju političku samostalnost. Osim toga, živeći u Carigradu i studijskoj obitelji, on je pisao i prevodio mnoge knjige. Stari letopisi predstavljaju Kiprijana kao veoma učenoga književnika, kao što to i dokazuju njegovi spisi, razne poslanice, život svetoga Petra i gramata oprašćanja."

О њему се може опширније читати у Шафариковој „Geschichte der serbischen Literatur“....
 
Poslednja izmena:
Извор о Србство ("по происхождению серб") Киприана?


"Святой Киприан, митрополит Киевский и всея России чудотворец, был родом из Сербии, из города Тернова"

/святитель Димитрий Ростовский/

Руси не кажу да jе Србин?
 
Poslednja izmena:
istoricar "Ruskoj slovesnosti" I. Porfirev:

"S imenom mitroplita Kiprijana, rodom Srbina (1376-1406), svezan je upliv srpske pismenosti na našu slovesnost. Među starinskim rukopisima ima ih mnogo koji se nazivaju njegovim imenom. U Kiprijanovom trebniku nailazimo prvi put na članak o apokrifnim pričama. Kiprijan je zaista preneo u Rusiju vrlo mnogo rukopisa iz Srbije, koja baš tada beše izgubila svoju političku samostalnost. Osim toga, živeći u Carigradu i studijskoj obitelji, on je pisao i prevodio mnoge knjige. Stari letopisi predstavljaju Kiprijana kao veoma učenoga književnika, kao što to i dokazuju njegovi spisi, razne poslanice, život svetoga Petra i gramata oprašćanja."

О њему се може опширније читати у Шафариковој „Geschichte der serbischen Literatur“....

У Енциклопедији СХС, Станоје Станојевић у чланку СРПСКИ СВЕТИТЕЉИ, између осталог пише: Сем тога, Руси славе као свога светитеља Св. Кипријана, кијевскот митрополита, који је из Србије отишао у Русију (1406), а Румуни Св. Никодима, Србина од Прилепа, калуђера–пустињака и оснивача првих румунских манастира (1406). (књ. 4, стр. 369)

А ево шта стоји и у О Србљаку: Канонизација појединих српских светитеља на руским саборима сведочи o штовању које су наши национални великани уживали далеко изван територијалне јурисдикције Српске православне цркве. Свакако су кијевски митрополити јужнословенског порекла Кипријан (умро 1406) и Григорије Цамблак (умро 1420), и писац Пахомије Србин (XV век) допринели ширењу култа српских светитеља y Русији. Може се претпоставити да данас у совјетским библиотекама постоје и други музички рукописи са службама српским светитељима. (стр. 132)

Односно у књизи о Григорију Цамблаку, за Кипријана Србина стоји ово: Не зна се тачно када је дошао на свет, али се као прихватљива година роћења узима 1365. На крштењу је добио име Гаврило. И док о његовом оцу немамо никаквих података, о његовом стрицу Кипријану имамо их у довољној мери. Кипријан је био кијевски митрополит и врло угледан писац старе руске књижевности. Њему ће неколико деценија касније Цамблак посветити и један од најбољих својих текстова, Похвално слово Кипријану. У њему Цамблак наводи да је кијевски митрополит Кипријан био брат његова оца; та се тврдња у последње време, мећутим, узима као недовољно поуздана, јер може бити и тзв. опште место преузето из хришћанске литературе. Кипријан је 1379. године путовао у Цариград преко Трнова... (Књижевни рад у Србији, 1989, стр. 11)
 
И откуд им то да jе бил Србин, а не Бугарин као што је познато историчарима?
Којим то историчарима је познато да је 'Бугарин'? Има неких који тврде да је рођен у Бугарској, и то на основу врло оскудних доказа, али по том питању апсолутно нема консензуса међу историчарима.

У Енциклопедији СХСОдносно у књизи о Григорију Цамблаку, за Кипријана Србина стоји ово: Не зна се тачно када је дошао на свет, али се као прихватљива година роћења узима 1365. На крштењу је добио име Гаврило. И док о његовом оцу немамо никаквих података, о његовом стрицу Кипријану имамо их у довољној мери. Кипријан је био кијевски митрополит и врло угледан писац старе руске књижевности. Њему ће неколико деценија касније Цамблак посветити и један од најбољих својих текстова, Похвално слово Кипријану. У њему Цамблак наводи да је кијевски митрополит Кипријан био брат његова оца; та се тврдња у последње време, мећутим, узима као недовољно поуздана, јер може бити и тзв. опште место преузето из хришћанске литературе. Кипријан је 1379. године путовао у Цариград преко Трнова... (Књижевни рад у Србији, 1989, стр. 11)
Ево и тог писма: http://litopys.org.ua/old14_16/old14_04.htm Део који се тиче теме разговора:

Братіа бо вам єсмы от лучшіи, понеже и отЂць ваш, иже плачю, нам предлежит вина, брат бяше нашему отцю. Сего ради, єгда веселясте ся вы, и мы слышаще, веселію вашему спричящахом ся; и плачю вашему подобны есмы сообЂщници, понеже и бЂда обща.

Ја мислим да Григорије Цамблак говори о свом дуговном оцу.

Како год, порекло Светог Кипријана и није толико важно. Он је на првом месту светитељ Цркве, који је био мудар и пожртвован поглавар православног народа Русије у једном врло тешком времну.
 
Poslednja izmena:
"Литургия в Успенском соборе Московского Кремля

В воскресенье, 1 октября, Святейший Патриарх Московский и всея Руси Алексий II в сослужении иерархов Русской и Болгарской Православных Церквей совершил Божественную литургию в патриаршем Успенском соборе Московского Кремля, где почивают под спудом мощи святителя Киприана, обретенные в 1472 году.

Предстоятелю Русской Православной Церкви сослужили митрополит Минский и Слуцкий Филарет, Патриарший экзарх всея Беларуси, епископ Синопский Афинагор (Константинопольский патриархат), митрополиты Крутицкий и Коломенский Ювеналий, Варненский и Великопреславский Кирилл (Болгарская Православная Церковь), Смоленский и Калининградский Кирилл, председатель Отдела внешних церковных связей Московского патриархата,

Великотырновский Григорий (Болгарская Православная Церковь), Ловчанский Гавриил (Болгарская Православная Церковь), Мезогайский и Лавреотикийский Николай (Элладская Православная Церковь), архиепископы Истринский Арсений, Тобольский и Тюменский Димитрий, епископ Троицкий Панкратий.

В богослужении приняли участие архимандрит Ефрем, настоятель Ватопедского монастыря Святой горы Афон, с братией, священнослужители Константинопольской, Русской, Болгарской, Элладской Православных Церквей. На богослужении присутствовал делегация Римско-Католической Церкви, возглавляемая архиепископом Миланским кардиналом Диониджи Теттаманци.

Среди молившихся были Полномочный представитель Президента России в Приволжском Федеральном округе А. В. Коновалов, Чрезвычайный и Полномочный Посол Республики Болгария в Российской Федерации Пламен Грозданов и сотрудники посольства Болгарии в России, члены делегации Болгарской Правослапвной Церкви профессор Н. Дойчева-Панайотова и профессор А. Джурова, представители посольства Греции в России, участники конференций «Святитель Киприан Тырновский – митрополит Московский» и «Россия – Афон: тысячелетие духовного единства».

За богослужением пели хор московского Сретенского монастыря, хор Софийского патриаршего кафедрального собора Александра Невского и хор «Мастера певческого искусства» (Элладская Православная Церковь). По завершении Божественной литургии Святейший Патриарх Алексий с сослужащими совершил молебен у раки с мощами святителя Киприана.

Затем Его Святейшество обратился к богомольцам и гостям с первосвятительским словом. От лица делегации Болгарской Православной Церкви Святейшего Патриарха Алексия приветствовал митрополит Варненский и Великопреславский Кирилл."

http://www.pravoslavie.ru/gallery/gallery9.htm

Они не знаjу да jе Киприан Србин?
 
Они не знаjу да jе Киприан Србин?
Да ли ти уопште знаш шта ту пише?

То да ли га неко прогласи Србином или Бугарином не мења лињеницу да се о пореклу Светог Кипријана врло мало зна.
 
Poslednja izmena:
...о пореклу Светог Кипријана врло мало зна.

Па види, овде Срби знаjу да jе Србин, зар не?
А у Русии врло мало се зна о Србство Киприана, да не речем баш ништа.
Ево и овоj каже у 04:40 да jе Киприан Бугарин:
 
Па види, овде Срби знаjу да jе Србин, зар не?
Не. Неки Срби мисле да је Србин, други мисле да је Бугарин, а трећи мисле да нема довољно доказа за било коју од две теорије и да то у крајњој мери није ни битно.

Он је православни и руски светитељ, ма ког порекла био.
 
Han-Solo

Ниси нас разумео. Мило нам је што се сетите и целивате мошти нашег српског свеца поред Светог краља Милутина. Има наде за вас, нисте causa perduta.

"Тако је говорио Заратустра" и је у праву. :D
 
"Тако је говорио Заратустра" и је у праву. :D

Наравно. Поради мало на језику српском и руском који си цитирао. Требаће ти. Сложени су то језици, но изгледа да ти мало шкрипи разумевање. Битно је за почетак да се разумемо.
 
Наравно. Поради мало на језику српском и руском који си цитирао. Требаће ти. Сложени су то језици, но изгледа да ти мало шкрипи разумевање. Битно је за почетак да се разумемо.

Свети Јефрем патријарх српски исто је био Србин?
Имате комплекс ниже вредности према Бугара;)

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Jefrem_(patriarch)
 
Свети Јефрем патријарх српски исто је био Србин?
Свети Јефрем је био смерни раб Божији, пре и изнад свега, а данас је светитељ Цркве. Не злоупотребљавај његово име зарад јефтине форумске препуцке.

Имате комплекс ниже вредности према Бугара;)
Ако Ви тако казала.
 

Back
Top