Сведочанства о Србима у Бугарској

[Casual Observer]

Река Морава

Jatova granica ili istočnije od toga. Minimum. Sa druge strane naravno Turska. Može tako?

 

[Gledston]

​

ПАРТЕНИЈЕ (Павловић)​

епископ посвећења​

(1751-1760).​

​

Партеније (Павловић) рођен је крајем седамнаестог века у Силистрији. Основну школу је учио у свом родном месту, реторику код Георгија Трапезунца у Букурешту, а Аристотелову филозофију код Марка Кипранина. Логику и математику слушао је код јеромонаха Методија у Сијатисту и Костуру. Своја бројна путовања, која су била скопчана и са врло великим непријатностима, описао је у аутобиографији. Замонашен је у​

манастиру Савини од архимандрита Леонтија, рукоположен у чин ђакона од епископа далматинског Стефана (Љубибратића), а у​

чин презвитера од митрополита Мојсија (Петровића). Протосинђелски чин примио је у Пећи од патријарха Арсенија (Јовановића Шакабенте), а у Будиму је 1749. постао архимандрит. Пре него што је изабран за првог викарног епископа Карловачке митрополије био је учитељ у Рисну, духовник и проповедник, свештеник при српској цркви Св. Георгија у Бечу, где је провео у затвору осамнаест месеци јер је био сумњив бечким властима у​

политичком погледу. За помоћног епископа митрополиту Павлу (Ненадовићу) хиротонисан је 14. септембра 1751. Као викарни епископ Партеније је извршио велики број рукоположења мирских и монашких лица, председавао седницама конзисторије и вршио многе епископске функције, па​

се чак бавио и дипломатијом. Тако је, на пример, известио царицу Јелисавету у Петрограду о гоњењу Срба и српске цркве у Јегри. „У писму царици Јелисавети, желећи да истакне патње нашега народа, он каже: 'Велику и неизглаголану радост имјели ветхозакони људи, егда увједали што их Јудит и Естир прекраснаја избавили от смертоноснија бједи от врагов и супостатов". Епископ Партеније се бавио и књижевним радом. Написао је тропар и кондак св. Стефану Пиперском, аутобиографију у којој има доста историјских података, описао је бекство патријарха​

Арсенија IV, превео је са грчког литургију св. апостола Јакова и у стиховима Оду у спомен другог Христовог доласка од византијског цара Лава Мудрог. Умро је 29. априла 1760. и сахрањен у Саборној цркви у Карловцима.​

Шта знамо о српској заједници у Силистрији? Српска Википеидја каже да је епископ Партеније учио на бугарском и грчком језику.

 

[Старо Браничево]

Шта знамо о српској заједници у Силистрији? Српска Википеидја каже да је епископ Партеније учио на бугарском и грчком језику.

Бугарски језик све и да је постојао (а није), у 18. веку није било школа на бугарском језику.

 

[Gledston]

Бугарски језик све и да је постојао (а није), у 18. веку није било школа на бугарском језику.

Монаси Хиландара се не би сложили.

 

[Casual Observer]

Бугарски језик све и да је постојао (а није), у 18. веку није било школа на бугарском језику.

Naravno da nije, a tvoj sagovornik se inače na drugim temama predstavlja i kao “Carogradski patrijarh po struci”, običan trol sa na kog ne vredi trošiti racionalne argumente.

 

[Casual Observer]

Монаси Хиландара се не би сложили.

Dokaži. Staroslovenski jezik ≠ bugarski. To vi lupetate

 

[Gledston]

Dokaži. Staroslovenski jezik ≠ bugarski. To vi lupetate

Бре бре, ништа не знаш. Цео један српски докторат има на ту тему

https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/18044/Disertacija.pdf?sequence=1

 

[psmaniac]

Бре бре, ништа не знаш. Цео један српски докторат има на ту тему

https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/18044/Disertacija.pdf?sequence=1

Опет неки Албанаци?

 

[Gledston]

Опет неки Албанаци?

Крешић, Бешлин или неко трећи?

 

[psmaniac]

Крешић, Бешлин или неко трећи?

Ментор и Кандидат.

 

[Gledston]

Ментор и Кандидат.

Не знам, мени су Србољуб и Србислав већи бисери.

 

[psmaniac]

Не знам, мени су Србољуб и Србислав већи бисери.

Зашто? Немају везе ни са једним туђим придевом, занимањем или било каквом туђом речју.
Чисто су српског порекла попут Мирољуб, Мирослав, Драгољуб, Драгослав.

 

[Gledston]

Зашто? Немају везе ни са једним туђим придевом, занимањем или било каквом туђом речју.
Чисто су српског порекла попут Мирољуб, Мирослав, Драгољуб, Драгослав.

Замисли када би свака нација морала да даје таква имена да се утврди чији су. Одраз несигурности из 1848.

 

[psmaniac]

Замисли када би свака нација морала да даје таква имена да се утврди чији су. Одраз несигурности из 1848.

Упоран си у писању будалаштина, Србољуб може бити и Авганистанац.
Иљир је већ ближи том о чему говориш.

 

[Gledston]

Упоран си у писању будалаштина, Србољуб може бити и Авганистанац.
Иљир је већ ближи том о чему говориш.

Наведи ми једног Србољуба који је Авганистанац.

 

[psmaniac]

Наведи ми једног Србољуба који је Авганистанац.

Иди бре, ниси нормалан. Контекст имена је такав да не мора само Србин да га носи.
Такође није нам познат разлог настанка имена, можда је исказивао љубав према Хрватима.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Данијел_Срб

 

[Gledston]

Иди бре, ниси нормалан. Контекст имена је ткав да не мора само Србин да га носи.
Такође није нам познат разлог настанка имена, можда је исказивао љубав према Хрватима.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Данијел_Срб

Наведи нам једног Србољуба који није Србин, па да видимо да ниси испао глуп.

 

[psmaniac]

Наведи нам једног Србољуба који није Србин, па да видимо да ниси испао глуп.

Опет дечији изливи радости. Навео сам ти Хрвата који се презива Срб.
Пренабрегаваш чињеницу да су Срби једини народ који има израз за промовисање
сопственог народа, србовати.
Зашто је чудно постојање имена Србољуб у једном таквом народу.
Јединствени смо у свету по много чему и Србољуби се поносе тиме.

 

[Gledston]

Опет дечији изливи радости. Навео сам ти Хрвата који се презива Срб.
Пренабрегаваш чињеницу да су Срби једини народ који има израз за промовисање
сопственог народа, србовати.
Зашто је чудно постојање имена Србољуб у једном таквом народу.
Јединствени смо у свету по много чему и Србољуби се поносе тиме.

Све што ја видим у овим редовима су оправдања за неистине.

 

[psmaniac]

Све што ја видим у овим редовима су оправдања за неистине.

Какве неистине? Пролупао си.
Доста сам ти накуцао кредита и сморио сам се од бесмислених преписки.
Моћи ћеш ваљда попити кафицу од ових наших бесмислених препуцавања.

 

[Gledston]

Какве неистине? Пролупао си.
Доста сам ти накуцао кредита и сморио сам се од бесмислених преписки.
Моћи ћеш ваљда попити кафицу од ових наших бесмислених препуцавања.

Пијем кафицу све време, помаже ми да не заспем док читам ове твоје излете у лажи и домишљања како да се извучеш када будеш ухваћен после сваке. Прилично генеричка појава.

 

[Casual Observer]

Тачно!

Naravno. Šopi žive u okolini Sofije gde se govori zapadnobugarskim dijalektom koji se tu završava - bugarski prelazni dijalekt je fonetski grupa sam za sebe, tj nastao je od govora iz zapadne južnoslovenske grupe. Šopski govori (nisu standardizovani) se govore tamo gde se stanovništvo koje je nekad govorilo dijalektima iz stare zapadne podgrupe slovenskih dijalekata (podela od pre nastanka Južnoslovenskih jezika) naselilo u blizini govornika slovenskih dijalekata iz istočne grupe naseljenih istočno od Jatove granice.

Jatova granica otprilike pokazuje prvobitnu granicu uzmeđu Anta (slovenski preci Bugara iz istočne Bugarske) i Slovena koje vizantijski izvori nazivaju Sklavinima. Sve ostalo (redukcija padeža i analitička deklinacija) su sličnosti nastale stupanjem dela Slovena u Balkanski jezički savez.

Bugari pokušavaju da nametnu ime “Šopi” govornicima staroštokavskog dijalekta jugoistočne Srbije (Prizrensko-timočki, tj torlački) da bi ih proglašavali za “Bugare”, taktika koja im je uspela isključivo zahvaljujući ličnim odlukama cara Aleksandra II (stvaranje Bugarske u što većim granicama) u slučaju istočnije nastanjenih Šopa (prelaz između Srba i Bugara) i koja ne daje rezultata ni u Makedoniji.

Treba imati na umu da je svako ubrajanje Srba koji govore staroštokavskim Prizrensko-timočkim dijalektom samo bugarska nacionalna mitologija koja je razvijena radi “teorijskog utemeljenja” egzarhističkih težnji za bugarizacijom srpskih oblasti - odavde inače i negiranje postojanja Srba u Srbiji istočno od Morave (pod Moravom inače Bugari podrazumevaju Južnu i Veliku Moravu ujedno). Šta drugo očekivati od lingvistički izolovanog naroda (bugarski je, za razliku od hrvatskog nerazumljiv i dosta teško čitljiv Srbima pa javnost tamo pojma nema o tome šta sve prosečan Srbin misli o njihovim teritorijalnim ambicijama) koji i dalje slavi “Sanstefanski sporazum” kao nacionalni praznik? U zemlji Bugara se inače iscrtavaju karte okupacije Srbije tokom Prvog svetskog rata kao “etničke”, sve po programu bugarskog šefa vlade za vreme Velikog rata Vasila Radoslavova - na sednici bugarske vlade 1916. izjavio da “u Srbiji više neće biti Srba”.

Bugarski tranzicioni dijalekt (njime govori stanovništvo koje živi zapadno od govornika šopskih govora) se statističkom analizom fonetike jasno izdvaja iz ostatka bugarskih dijalekata, inače je konstatovano i da šopski govori zapadne Bugarske jasno pokazuju grupisanje u posebnu grupu u odnosu na govore istočne Bugarske (iza Jatove granice). Seosko stanovništvo naseljeno zapadno od Sofije za sebe koristi naziv Šopi, sve ostale tako nazivaju drugi, i to sa najjasnijom tendencijom bugarizacije Srba.

Sajt bugarske akademije nauka i rezultati analize fonetike bugarskih dijalekata:

Apart from the already mentioned 2- and 3-way division of the sites, we can also see that a group of sites around the border with Serbia forms a separate group.

WPGMA analysis has also revealed the fourth cluster at the border with Serbia. This group is marked as the Transitional zone in the map.

sci-gems.math.bas.bg:8080/jspui/bitstream/10525/1567/1/sjc094-vol3-num3-2009.pdf

Na karti područja staroštokavskoh govora istočne Srbije se vidi i prostiranje tranzicionog bugarskog dijalekta koji jedini spada u Timočko-prizrenske govore - originalno štokavski govor. Šopi govore dijalektom/dijalektima koji su nastali od slovenskih dijalekata između štokavskog i onih koji su poslužili kao osnova književnog bugarskog - padežni sistem je još više reduciran u odnosu na Prizrensko-timočki, a izgovor pokazuje fonetske osobine i dijalekata zapadne i istočne južnoslovenske grupe. Tranziciona grupa dijalekata između srpskog i bugarskog se nalazi istočnije nego što se misli, baš zahvaljujući bugarskom proglašavanju Srba za Šope - Balkanski jezički savez je nastao bitno posle podele na istočnu i zapadnu južnoslovensku podgrupu.

 

[Casual Observer]

Бре бре, ништа не знаш. Цео један српски докторат има на ту тему

https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/18044/Disertacija.pdf?sequence=1

Sumanuta ideacija i lupetanje, a u disertaciji se uopšte ne tvrdi ono što lupetaš.

 

[Gledston]

Sumanuta ideacija i lupetanje, a u disertaciji se uopšte ne tvrdi ono što lupetaš.

Не знам, жали се Универзитету у Новом Саду што су те демантовали у двокораку.

 

[АнаиванГорд]

Јутјуб је лош извор информација о Турској.

Ал Турци нису