OvajOnaj
Elita
- Poruka
- 15.848
Ima jako malo podataka o njemu
nasla sam ovo na netu, ali mislim da bi nasa Milunka znala mnogo vise...
Давидовић Живко, државни саветник, потпуковник, добротвор
copy paste:
- Генерал Живко Давидовић, рођен је у селу Вреоци код Лазаревца, око 1810 године
- основну школу завршио је у родном месту
- 1830. године уписао се као кадет прве официрске школе у Пожаревцу
- четири године касније, 1834. промовисан je у чин прапоршика
- од 1834 – 1839. г. био је у гарди Књаза Милоша
- 16. марта 1839. године, унапређен је у чин полукапетана и постављен за помоћника начелника окр. Црноречког. /Указ Књаза Милоша Обреновића В.No 864. 16. март 1839. Новине Србске, 1. април 1839./
- 11. децембра 1840. био је цели капетан и начелник окр. Црноречког када је унапређен у чин мајора. /Указ Књаза Михајла М. Обреновића пр. г. П. No 4892. 11. децембар 1840. Новине Србске, 4. јануар 1841./ сл. давидовић 4.
- 5. фебруара 1843. произведен је у чин подполковника и постављен на дужност нач. окр. Крајинског и у исто време за нач. среза Крајинског. /Указ Књаза Александра Карађорђевића В.No 104. oд 5. фебруар 1843. Новине Србске, 17. фебруар 1843.
-30. марта 1845. године, постављен је за Начелника Главног Штаба војске Кнежевине Србије. /Указ Књаза Александра Карађорђевића, В.No 527. oд 30. Марта 1845. Новине Србске, 7. априла1845./ сл. давидовић 1.
-22. маја 1855. као изасланик и први ађутант Књаза А. Карађорђевића присуствовао је у Панчеву парастосу пок. војводи Стевану Книћанину, команданту добровољаца у Српском Војводству. /Србске Новине, 28. мај 1855./ (Стеван Книћанин је 1840. био начелник Смедеревског округа у исто време када је и мајор Ж. Давидовић био начелник окр. Црноречког.)
-15. марта 1855. наименован је за чл. Државног Савета. /Указ Књаза Александра Карађорђевића, В. No 563 од 15. марта 1855. Новине Србске, 9. децембар 1855./ сл. давидовић 3.
-1875. године, подигао је цркву посвећену Покрову Пресвете Богородице у селу Вреоци?
Prema recima paroha hrama Pokrova Presvete Bogorodice u selu Vreoci, general Živko Davidović ne nalazi na spisku dobrotvora u Letopisu istoimene crkve. Da li je ime izostavljeno namerno ili slučajno? Ako je g. Davidović bio potstaknut iskrenom pobožnošću i brigom kako da spase svoju dušu, a ne stvarima taštine, mode i dostoj(anstve)nog pretstavljanja, onda je razumljiva želja glavnog darodavca -da ostane nepoznat.
Međutim, ime g. Davidovića, njegove supruge Tane i ćerke Sofije, često se nalazi u Novinama Srpskim na spiskovima izdašnih priložnika raznih fondova. Bio je veliki darodavac, ali (izgleda) nedovoljno da bi ušao u Panteon srpskih narodnih dobrotvora.
2. мај 1904. године.
Живко Давидовић, - Политика, број 110, стр. 3.
Белешка - некролог.
Орден Милоша Великог установио је 11. децембра 1898. године краљ Александар Први Обреновић, на спомен обележавања четири деценије од Светоандрејске скупштине, када је Скупштина Александру Карађорђевићу одузела мандат кнеза и предала га Милошу Обреновићу. Имао је највиши ранг међу одликовањима Краљевине Србије до повратка Карађорђевића 1903...kada je ukazom Kralja Petra I Karadjordjevica ukinut. Њиме су, углавном, на дан рођења, затим годишњицу венчања краљице Драгиње (23. јули), или пошто је објављено њено благословено стање, уместо лица нарочито заслужних за услуге Краљу и Отаџбини, одликоване одане слуге режима и Драгине удворице.
Као средство за стицање наклоности према краљевском пару и популисање Драге, ордење (и разна др.признања и помиловања) су, међутим, повремено добијали и други добронамерни и часни људи, какав је верујем био г. Живко Давидовић, који је у то време имао 95 година.
Данас, овај веома редак орден, представља једно од историјски највреднијих српских одликовања (цена је око 20. 000 евра), а колекционари га сматрају, поред руског св. Андреја и Белог орла, најлепшим орденом Европе.
Nema mnogo informacija na internetu, ali ima ih u knjigama.
Ali eto danas došlo vreme ako te nema na internetu nisi ni postojao...
Bila tad neka starija raja i iz price cujem kako se zale sto nece ici na ORA... 
