Neće skoro ništa da jede, i to što mu se sviđa, jede jako slabo a mršav je, sama kost i koža. Sav je letargičan, ne bih rekla po dlaci da nešto nije u redu, čini mi se da se redovno umiva pa ga verovatno ne boli grlo. Došao je samo da bi mene nervirao. 
Nemam ni približnu predstavu šta mu je, samo kopni polako. 
Ej, ja ne znam šta ću sa ovim mojim kretenom od mačke!
Možda je i zbog toga depresivan, ljubomoran je na Gizma! Jer Gizmo je u kući (u kojoj, za razliku od Zloće, ne pravi štetu, samo spava) i jede "divne, mirišljave" granule koje se njemu (Zloći) jako sviđaju-probao ih je jednom prilikom i vratio se posle 3 dana sa gljivičnom infekcijom. 
A Gizmo je, pak, ljubomoran na Zloću koji ima slobodu da dođe i ode kad god hoće, ima raznovrsnu ishranu, može sam sebi i da ulovi obrok (dobro, ne može jer mu je neki pas iskidao nogu ali Gizmo to ne zna, on je samo viđao da mačke love sve i svašta)... 
daj mu one tabletice protiv glista, otvori mu usta i stavi na koren jezika i progutace,mnogo je lako i efikasno, a nije mucno za zivotinju jer se uradi na brzinu,samo stavi na koren jezikaJa sam pod užasnim stresom, ne znam da li je neko od komšija nabavio mače, znam da sam ja htela da uzmem štene ali se mimi's dad ne slaže i ne znam je li u komšiluku neka cica u teranju, najbliži veterinar kog imam (mimi's dad) ne može da ga smisli, jer je (čak i u odnosu prema našem dosadnom detetu) sasvim zaslužio ime-Zloćko. Trebalo bi nekako da mu uvalim terapiju protiv glista ali nemam ideju kako jer je sav "mrljav" kad je hrana u pitanju, kad vidi kesicu Whiskas sosa (bar malo nečega što hoće da pojede) mislim, neće mu biti dosta a on ni pola ne pojede. Čak ni to sa pastom protiv glista ne bi upalilo, sigurna sam, sve kad bih i mogla da mu je kupim sad. Btw, kako se kreću cene tih pastica? On hoće da jede granule mog psa ali su one tako gadno nafilovane antireumaticima i L-karnitinom da ne smem ni da pomislim da mu to dam a jako primamljivo mirišu, sadrže riblji bujon i još masu "mačećih radosti"...
Obično je uveče na prozoru, ispraća nas na spavanje i ujutru nas dočeka kad se budimo ali sad ga nema. Bojim se da je otišao definitivno.
Zovem ga jutros i tek posle par minuta mog dernjanja vidim kako se mrda karton preko prozora od podruma u kom on spava kad je ružno vreme. I tetura se. Smrdi, upiškio se a ne može da se okupa, namešta se da kaki ali ne može, neće da jede, čak ni da očisti nos pošto sam mu umočila u hranu... Dala sam mu Lemod Solu 20mg i Penicilin 400000ij, sad čekam da vidim. U međuvremenu se još jednom upiškio i samo se pomerio, vidim da se stidi, hteo je da se sakrije od mene da ne vidim ali nema snage da ide dalje. Stoji pred njim otvorena kisela pavlaka, ma ni da okusi. I primećujem trbušno disanje a muž nema stetoskop. Ma kad sam mu davala injekcije, samo se za penicilin malo mrdnuo i ispustio jedno jedva čujno miu. Da nije preživeo noć, bila bih ubeđena da se naljutio i preselio se kod nekog drugog hranitelja.
.
Ovde pada kiša, malopre je bila provala oblaka a njega nema u Miminoj plastičnoj kućici-šatoru koja mu se inače sviđa, verovatno je opet otišao u podrum. Sad mogu samo da čekam da prestane da pada i da ga čekam da se vrati. Samo me sekira otkako je došao, mukica jedna. Ali ja tu njegovu transformaciju ne umem da vam opišem, pogled mu je inače čak i kad se umiljava i mazi bio pun mržnje i ljutnje a danas je tako molećiv i tužan.
I mislila sam da mu i penicilin dam kasnije, kad kupim još LS, ne znam šta mi bi da se predomislim. Sad moramo da se prešaltujemo na gentamicin kad god mu trebaju antibiotici, odavno gori epi-napad nisam videla.
Možda je Mica u pravu, možda stvarno nemam sreće sa mačkama...
