ako je lek štetan za bubrege onda u našem slučaju on gotovo da je otpisan...
hvala vam, zvaću veterinara u svakom slučaju, kada odlučim da ih testiram, sada samo prikupljam informacije i nadam se da neće ni biti potrebe za lečenjem
Да си прочитала моју поруку (јуче 19:35), схватила би да
није штетан за бубреге (може да оштети јетру, али не бубреге. Који то лек није
уопште штетан, кажи ми). Код прописивања
сваког лека, лекар мора да одлучи између користи од лечења и потенцијалне штете коју лек може да направи. Ако то не чини, онда није лекар, већ шарлатан.
Одакле потиче претпоставка да мачка има токсоплазмозу? Готово свака трећа мачка у Америци је заражена, али то не значи и да је болесна. Болесна је само ако има симптоме болести, тада се лечи. Код већине мачака симптоми токсоплазмозе се и не јаве. Сети се само HIV позитивних особа. Да ли све имају сиду? Немају.
Можеш да тестираш мачку на факултету, али није ми јасно зашто би то радила. Има ли она уопште симптоме и који су?
Ево неколико занимљивих пасуса о токсоплазмози код мачака:
Despite the high prevalence of T gondii infection, significant clinical disease in cats (and other species) appears to be very rare. When disease does occur, it may develop either following primary infection (where an inadequate immune response fails to arrest the invasive tachyzoites), or as a result of reactivated infection (where compromised immunity allows the reactivation of infection from encysted bradyzoites with the formation of invading, multiplying tachyzoites).
Clinical disease appears to be most common in young cats (less than 2 years of age), and this may be due, in part, to a poorly developed immune response in these cats. Reactivation of infection in older cats may be linked to co-infection with feline leukaemia virus or feline immunodeficiency virus in some cats.
The most commonly reported clinical signs associated with feline toxoplasmosis are anorexia, weight loss, lethargy, dyspnoea (due to pneumonia), ocular signs (iritis, chorioretinitis) and pyrexia. Other less common features include gastrointestinal signs (vomiting/diarrhoea), neurological signs, lymphadenopathy, jaundice, myositis and abortion.
In the past, treatment for toxoplasmosis has been based on a combination of sulphadiazine and pyrimethamine. However, recently, clindamycin used at doses of 25-50mg/kg/day (divided into two or four doses) has been suggested as the treatment of choice in feline toxoplasmosis. Although it has been proposed that the use of clindamycin obviates the need for concurrent pyrimethamine therapy, studies in man suggest dual therapy is still required to maintain efficacy. The situation in cats is unclear, but combining clindamycin with pyrimethamine (at 1mg/kg/day) may provide more effective therapy. Pyrimethamine therapy is often associated with myleosuppression and, to avoid this, cats may be given folic acid at 5mg/day for the duration of treatment.
Ако неко има потребу за преводом, нека се јави.
Цео текст се налази овде:
http://www.fabcats.org/owners/toxoplasmosis/info.html
.
. 
.
Ne sumnjam u ovo dvoje da umeju da spuste loptu, na kraju krajeva, samo je nesporazum u pitanju a svi smo na istoj strani. 
