Не знам, мало ми је глупо да о томе пишем јер је на форуму углавном "осећајнија" екипа која би и повређеног јежа носила ветеринару, али мене буквално у мојој околини сад посматрају као чудака што се цимам око овог мачета. Шта ми све "саветују", да не помињем, од тога да га уопште не дирам па "шта му Бог да", до тога да га бацим негде на улицу неколико блокова даље, као "реши га се, шта ће ти"... а мени животиње жао.
Мали Шмрћа данас треба да прими трећу инјекцију и након тога треба да чекамо и да видимо како се ситуација развија и да ли се опоравља. Незгодно је што је био болестан дуже време, и то ми је криво како ни ја то нисам приметио током пар дана уопште, а добро је то што му организам изгледа реагује на лек, па више уопште не кија, не шмркће и очи му се не крмељају. Ту је код мене у соби на топлом, једини покрети су му ти да ме опази где сам и да ми скочи у крило и ту настави да спава, а откако прима инјекције не једе сам него га ја кљукам, час мачијом кашом, час чајем од белог слеза... Штета што су ухапсили Радована Караџића, можда би он неком биоенергијом могао да нешто учини, толико га људи хвали да им је помогао.
(Оно за Р.К. је била шала.)