- Poruka
- 95.553
-
- Popularno:
- Vučić opet pominjao otcepljenje...
- Imam 37 godina i nikad nisam imao...
- Da li su Nacisti moralno najgora...
- Albanija na korak od EU!
- SRBIJA OD JUTROS U JOŠ VEĆEM PROBLEMU?...
- "Ajmo napred, ajmo, boli me baš":...
- Prosečan IQ u evropskim drzavama?
- Kako rešavate nesuglasice sa drugima?
- VIDEO: Ima povređenih u intervenciji...
- Analni sex, da li je to zaista potrebno...
Svaštara i zanimljivosti
- Začetnik teme Poli46
- Datum pokretanja
- Poruka
- 95.553
- Poruka
- 95.553
- Poruka
- 95.553
- Poruka
- 95.553
- Poruka
- 94.820
Bez obzira na uloženi novac i kvalitet izrade,mislim da je ovo užasan kič..ali tipično
za Ameriku.Oni misle da sve što šljašti i što se sija,da je vrhunac.Meni se stomak
okrenuo kad su napravili Veneciju..Željko Mitrović se rukovodi američkim ukusom.
- Poruka
- 95.553
Jeste , i zovu ga Carstvom kiča....
- Poruka
- 94.820
Treba i to da se vidi u punom sjaju.Neka ljudi nauče da utrpano i skupceno
nije nužno i znak dobrog ukusa..
- Poruka
- 95.553
Tačno ...U stvari , često je tako ..Da skupo nije znak dobrog ukusa.
- Poruka
- 95.553
* UKUSA
- Poruka
- 95.553
- Poruka
- 94.820
- Poruka
- 95.553
Zemljane kuće
Dietikon, Švajcarska
Devet kuća prekrivenih zemljom i različitih veličina, s od 3 do 7 spavaćih soba, grupirane su oko malog umjetnog jezera. Podzemno parkiralište i podrum izgrađeni su konvencionalnim tehnikama, dok je ostatak konstruiran prema načelima tipične izgradnje zemljanih građevina.
Izolacija se sastoji od recikliranog stakla, a na vrhu je zaštitni sloj zemlje koji se može koristiti za uzgoj trave ili biljaka na krovu. Kako bi se maksimalno iskoristilo prirodno svjetlo, dnevne prostorije su smještene prema jugu, a ostatak kuće dobiva prirodnu svjetlost kroz krovne prozore.
Dizajner je švicarski arhitekt Peter Vetsch, koji se od kasnih 70-ih posvetio prvenstveno arhitekturi zemljanih kuća te je do danas dizajnirao preko 70 zemljanih kuća širom svijeta.
Enterijeri zemljanih kuća
01.06.2012 Zemlja je prirodan i najzdraviji građevinski materijal. Ona ima snažna termoizolaciona svojstva i kao takva je pogodna za sve klimatske zone. Građenje zemljom je jeftino, a sam materijal je pogodan za najrazličitija oblikovanja. Stare tehnike su vremenom usavršene toliko da se zemlja može koristiti za podne i zidne obloge pa tako nema prepreka niti ograničenja što se namena prostorija tiče.
Enterijeri zemljanih kuća su specifični, sasvim drugačiji i ispunjeni su prirodnim nesavršenostima. Upravo to je ono što ih izdvaja i čini privlačnim i toplim. Zidovi i plafoni su neravni, blago zatalasani, i kada su u kombinaciji sa drvetom enterijer je tada u duhu kolibe ili seoske kuće. Iako se čine skromni, enterijeri zemljanih kuća mogu biti veoma impozantni i raskošni. Za oduševljenje u ovakvim prostorima nije potrebno mnogo; udoban nameštaj, drvo, prekrivači, jastuci, zavese, brojni i šareni detalji.
Zidovi, plafoni i podovi, kada su od zemlje, mogu biti obojeni samo u belo i to neće učiniti enterijer dosadnim i praznim. Takve površine zidova i plafona imaju svoju teksturu, nisu savršeno ravne, pa se na njima večito odigrava igra svetlosti i senke. Ova belina je odlična podloga za drveni nameštaj, za raskošne detalje, ručno tkane prostirke i prekrivače, tu se smenjuju i nadovezuju sve boje i različiti stilovi, i tako nastaje prijatan, prirodan i topao ambijent.
Dietikon, Švajcarska
Devet kuća prekrivenih zemljom i različitih veličina, s od 3 do 7 spavaćih soba, grupirane su oko malog umjetnog jezera. Podzemno parkiralište i podrum izgrađeni su konvencionalnim tehnikama, dok je ostatak konstruiran prema načelima tipične izgradnje zemljanih građevina.
Izolacija se sastoji od recikliranog stakla, a na vrhu je zaštitni sloj zemlje koji se može koristiti za uzgoj trave ili biljaka na krovu. Kako bi se maksimalno iskoristilo prirodno svjetlo, dnevne prostorije su smještene prema jugu, a ostatak kuće dobiva prirodnu svjetlost kroz krovne prozore.
Dizajner je švicarski arhitekt Peter Vetsch, koji se od kasnih 70-ih posvetio prvenstveno arhitekturi zemljanih kuća te je do danas dizajnirao preko 70 zemljanih kuća širom svijeta.
Enterijeri zemljanih kuća
01.06.2012 Zemlja je prirodan i najzdraviji građevinski materijal. Ona ima snažna termoizolaciona svojstva i kao takva je pogodna za sve klimatske zone. Građenje zemljom je jeftino, a sam materijal je pogodan za najrazličitija oblikovanja. Stare tehnike su vremenom usavršene toliko da se zemlja može koristiti za podne i zidne obloge pa tako nema prepreka niti ograničenja što se namena prostorija tiče.
Enterijeri zemljanih kuća su specifični, sasvim drugačiji i ispunjeni su prirodnim nesavršenostima. Upravo to je ono što ih izdvaja i čini privlačnim i toplim. Zidovi i plafoni su neravni, blago zatalasani, i kada su u kombinaciji sa drvetom enterijer je tada u duhu kolibe ili seoske kuće. Iako se čine skromni, enterijeri zemljanih kuća mogu biti veoma impozantni i raskošni. Za oduševljenje u ovakvim prostorima nije potrebno mnogo; udoban nameštaj, drvo, prekrivači, jastuci, zavese, brojni i šareni detalji.
Zidovi, plafoni i podovi, kada su od zemlje, mogu biti obojeni samo u belo i to neće učiniti enterijer dosadnim i praznim. Takve površine zidova i plafona imaju svoju teksturu, nisu savršeno ravne, pa se na njima večito odigrava igra svetlosti i senke. Ova belina je odlična podloga za drveni nameštaj, za raskošne detalje, ručno tkane prostirke i prekrivače, tu se smenjuju i nadovezuju sve boje i različiti stilovi, i tako nastaje prijatan, prirodan i topao ambijent.
- Poruka
- 95.553
- Poruka
- 95.553
Jurta, dom za poneti
| datum: 29. oktobar 2007. Skraćena verzija ovog teksta objavljena je u časopisu "Kuća stil", februar 2008. Jedna selidba nije strašna stvar: stisnemo zube, i prođe. Dve-tri se još mogu podneti, a posle pete već počinju da nam se priviđaju glomazni kaučevi, liftovi u kvaru, uska vrata i šifonjeri zaglavljeni na stepeništima. Tu je, osim toga, i logistička noćna mora traženja pogodnog stana, kada često moramo da odlučimo između daleke periferije za koju više nismo sigurni ni da se nalazi u istom gradu, i stana u centru grada, gde nam kafić pod prozorom obezbeđuje celonoćni program žive muzike. Da ne pominjemo komšiluk koji često nismo u poziciji da biramo, uprkos staroj arapskoj poslovici koja kaže «prvo biraj komšiju, pa kuću». Ponekad bi zaista bilo jednostavnije imati na leđima puževu kućicu i tegliti je svuda sa sobom. 
Problem promene mesta boravka star je koliko i civilizacija, i ljudi već hiljadama godina pokušavaju da ga reše ili, jednostavno, ignorišu, oslanjajući se na moć navike koja pre ili kasnije i sasvim nepodnošljiv životni prostor pretvara u prijatno mestašce pod suncem. Moderan čovek podiže glomazne kućerine i sive betonske stambene blokove, zatvarajući se između debelih zidova koji predstavljaju nedvosmislenu granicu između njegovog stana i ostatka sveta. Ovakav pristup možda odgovara većini, ali postoje izvesni načini života sa kojima je on sasvim nespojiv; zbog toga postoji i drugi pristup, čiji je glavni i najpoznatiji predstavnik – jurta. Nomadi Jurta je okrugli nomadski šator, mobilna kuća, dom za poneti. S dolaskom proleća nebo postaje plavo a trava zelena, pa nomad svoju jurtu postavlja na prostranom pašnjaku visoko u planinama. Meseci prolaze, trava raste sporije nego što je stoka gricka, te je posle izvesnog vremena potrebno preseliti se nekoliko kilometara dalje, gde su livade još uvek netaknute, i tako do kraja leta. Na jesen počinju kiše i vetrovi, pa život na brisanom prostoru pašnjaka odjednom postaje nepraktičan: valja potražiti zavetrinu. Zimu je najbolje provesti negde u podnožju planine, gde je moguće u miru čekati sledeće proleće, slično kao što u istočnoj Srbiji pastiri i dan danas travnati deo godine (od Đurđeva do Mitrova dana) provode u katunima, privremenim naseobinama za ispašu stoke na planini, a u jesen silaze u sela. Poreklo Danas mnogobrojni narodi – Kirgizi, Mongoli, Kazasi i drugi – svojataju jurtu i zaklinju se kako su je upravo oni izmislili. Međutim, istoričari tvrde da je jurta potekla iz istočnog Sibira, od naroda po imenu Burjati, koji i danas živi u ruskoj oblasti poznatoj kao Republika Burjatija, u blizini Bajkalskog jezera. Džingis Kanova osvajanja u 13. veku omogućila su da se praktični patent okrugle rasklopive kuće proširi po celoj Centralnoj Aziji. Burjati su u međuvremenu digli ruke od jurte, zamenivši je drvenim kućicama koje se efikasnije suočavaju sa izazovima sibirske zime. Za razliku od njih, neki nomadski narodi Centralne Azije još uvek ne odustaju od svog prenosivog doma koji im obezbeđuje neograničene lutalačke mogućnosti. 
Konstrukcija Vešt majstor jurtu može da napravi za mesec dana, a rok trajanja joj je više godina ili decenija, u zavisnosti od klimatskih uslova i revnosti njenih stanara kada se radi o sitnim popravkama i zameni delova. Jurta se može potpuno rasklopiti za manje od sat vremena, strpati u mala drvena kola koja vuče konj, i odneti kud vam drago. Kada pronađe pogodno mesto, nomad jednakom brzinom sklapa jurtu i u nju unosi svoje oskudno pokućstvo. Čitava selidba tako postaje jednostavan proces bez logističkih košmara i višednevnih glavobolja. Sklapanje jurte je krajnje jednostavno, i počinje od okvira za vrata. Sa obe strane vrata nalazi se kružni zid jurte, koji se sastoji iz nekoliko sekcija. Sekcija zida naziva se kanat, i napravljena je od tankih ukrštenih greda. Broj kanata zavisi od veličine jurte. Kada je zid postavljen, sklapa se krov, koji se sastoji od dugačkih greda koje polaze od gornje ivice zida, a sastaju se u centru krova, na obodu drvenog prstena. Za sastavljanje drvene konstrukcije ne koriste se nikakvi ekseri: grede se jedne za druge vezuju tankim kožnim trakama. Kada je to gotovo, konstrukcija se prekriva višeslojnim omotačem – prvo dolazi debeli omotač od pamuka ili vune, a zatim nekoliko slojeva platna između kojih se, u modernoj verziji, može ubaciti i najlon kao dodatna zaštita od kiše. Poslednji sloj platna, koje je u Mongoliji bele, a u Kirgiziji često i sive boje, učvršćuje se konopcima predenim od životinjske dlake i ljudske kose. Jurta nije nekakav mali šator u kome ljudi sede jedni drugima na glavama i guraju se pri svakom pokretu. Ako prečnik jurte iznosi 10-15 metara, jednostavna matematika otkriva nam da se radi o stambenoj površini od oko 80-200 kvadratnih metara. Krov je dovoljno visok da ne morate da hodate pognuti, a da biste dohvatili najviši deo nije dovoljno da stanete na prste – potrebna vam je i šamlica. |
- Poruka
- 95.553
- Poruka
- 95.553
Mongolska jurta u izgradnji
- Poruka
- 95.553
- Poruka
- 94.820
- Poruka
- 95.553
Ja u vodenici ...ili kući na drvetu...Oću da živim u Jurti..
- Poruka
- 95.553
Hotel na drvetu , Švedska
23. Januar 2017
Međunarodna arhitektonska i dizajn kompanija "Snøhetta" napravila je na severu Švedske krajnje interesantnu kuću na drvetu i pretvorila je u jedan od najlepših kutaka na svetu.
Reč je o luksuznom hotelu u blizini Arktičkog kruga, čija je "misija" stvaranje jedinstvenog sklada između ljudi i prirode.
Dizajn građevine se zasniva na tradicionalnim nordijskim kabinama, a luksuzni hotel je smešten na dvanaest stubova u izolovanoj zimzelenoj borovoj šumi na deset metara iznad zemlje.
Svetao drveni enterijer stvara ugodnu atmosferu i nudi jedinstvene prizore i pogled od kojeg zastaje dah. Nezaboravan pogled pruža se i sa terase ovog neobičnog hotela.
Osim toga, hotel se prostire na blizu 55 metara kvadratnih, a sastoji se od dnevnog boravka, kupatila i dve spavaće sobe.
Hotel može da primi do pet osoba, a do njega se dolazi stepenicama i malim liftom.
23. Januar 2017
Međunarodna arhitektonska i dizajn kompanija "Snøhetta" napravila je na severu Švedske krajnje interesantnu kuću na drvetu i pretvorila je u jedan od najlepših kutaka na svetu.
Reč je o luksuznom hotelu u blizini Arktičkog kruga, čija je "misija" stvaranje jedinstvenog sklada između ljudi i prirode.
Dizajn građevine se zasniva na tradicionalnim nordijskim kabinama, a luksuzni hotel je smešten na dvanaest stubova u izolovanoj zimzelenoj borovoj šumi na deset metara iznad zemlje.
Svetao drveni enterijer stvara ugodnu atmosferu i nudi jedinstvene prizore i pogled od kojeg zastaje dah. Nezaboravan pogled pruža se i sa terase ovog neobičnog hotela.
Osim toga, hotel se prostire na blizu 55 metara kvadratnih, a sastoji se od dnevnog boravka, kupatila i dve spavaće sobe.
Hotel može da primi do pet osoba, a do njega se dolazi stepenicama i malim liftom.
- Poruka
- 95.553
Drvena crkva, Rusija
Najveća građevina na svetu , napravljena u potpunosti od drveta
Najveća zgrada na svetu napravljena potpuno od drveta je ruska pravoslavna crkva na ostrvu Kiži, izgrađena pre 150 godina.
Na crkvi Kiži Pogost samo su zvona od metala
Crkva je visoka 37.5 metara, te je napravljena u 18. veku bez ijednog zakucanog eksera, a jedini metal na njoj je zvono u kuli.
Crkva je nedavno renovirana, ali se nije koristilo ništa osim drveta, kako bi i dalje ostala unikatna građevina.
Na crkvi se nalaze čak 22 kupole, zvonik koji je napravio Sisoj Osipov, kao i 102 ikone, koje potiču iz 17. i 18. veka.
Pre nego što je ova crkva detaljno ispitana, za najvišu drvenu zgradu smatrao se avionski simulator u Albarkurkiju, koji je veličine 180 metara, ali se u njegovoj konstrukciji nalaze metalne ploče koje pridržavaju konstrukciju.
Ovu crkvu nazivaju i Kiži Pogost, po ostrvu na kome se nalazi na jezeru Onjega, te ju je UNESCO upisao među zaštićenu svetsku baštinu 1990. godine.
Najveća građevina na svetu , napravljena u potpunosti od drveta
Najveća zgrada na svetu napravljena potpuno od drveta je ruska pravoslavna crkva na ostrvu Kiži, izgrađena pre 150 godina.
Na crkvi Kiži Pogost samo su zvona od metala
Crkva je visoka 37.5 metara, te je napravljena u 18. veku bez ijednog zakucanog eksera, a jedini metal na njoj je zvono u kuli.
Crkva je nedavno renovirana, ali se nije koristilo ništa osim drveta, kako bi i dalje ostala unikatna građevina.
Na crkvi se nalaze čak 22 kupole, zvonik koji je napravio Sisoj Osipov, kao i 102 ikone, koje potiču iz 17. i 18. veka.
Pre nego što je ova crkva detaljno ispitana, za najvišu drvenu zgradu smatrao se avionski simulator u Albarkurkiju, koji je veličine 180 metara, ali se u njegovoj konstrukciji nalaze metalne ploče koje pridržavaju konstrukciju.
Ovu crkvu nazivaju i Kiži Pogost, po ostrvu na kome se nalazi na jezeru Onjega, te ju je UNESCO upisao među zaštićenu svetsku baštinu 1990. godine.
- Poruka
- 95.553
Najpoznatiji avetinjski gradovi
Jedno je odsesti u “ukletom hotelu”, a sasvim drugo susresti se sa potpuno napuštenim gradom koji je pritom i savršeno, gotovo morbidno, očuvan. Predstavljamo vam neverovatne nenaseljene gradove u kojima i dalje možete osetiti prisustvo njihovih nekadašnjih stanovnika.
Između 900. i 1150. godine Chaco Canyon bio je najveći centar kulture drevnog naroda Pueblo. Oni su gradili cigle od peščara i dovlačili drvnu građu sa velikih udaljenosti kako bi napravili petnaest najvećih kompleksa koji su sve do 19. veka bili najveće građevine u Severnoj Americi. Pretpostavlja se da su ga stanovnici napustili oko 1130. zbog klimatskih promena.
Humberstone i Santa Laura je kompleks od 200 solana gde je živeo i radio veliki broj doseljenika iz Perua i Bolivije. Nalaze se u udaljenoj Pampi, jednoj od najsušnijih pustinja na svetu i bili su naseljeni sve do 1960. kada je industrija soli potpuno propala. 2005. uvršteni su u UNESCO-ovu listu Svetskog nasleđa.
Bhangarh je napušteni grad poznat po neobičnim ruševinama. “Šuškalo” se da je uklet, ali je zapravo bio samo deo drevne vojne teritorije koja je danas popularna destinacija za vikend-turiste.
Kayakoy selo na jugozapadu Turske gde su hrišćani grčkog porekla živeli do 1923. Napušteno naselje danas je muzej na otvorenom i sastoji se od stotina netaknutih kuća u grčkom stilu i crkvi koje obilaze mnogobrojni turisti.
Herculaneum je drevni rimski grad uništen u erupciji vulkana Vezuva 79. godine Nove ere. Bio je izgubljen zajedno sa Pompeima u gomilama vulkanske prašine, koja ga je, ironično, spasila od propadanja.
Belchite je utvrđenje sagrađeno 1122. godine koje je uništeno u Španskom građanskom ratu. Istoimeni novi grad sagrađen je nekoliko kilometara dalje, dok stari privlači turiste željne svedočanstava o minulim vremenima.
Goreme je napušteni grad koji ima više od 30 kapela i crkava uklesanih u kamenu. Neke od njih imaju fantastičnu unutrašnjost oslikanu freskama između 9. i 11. veka. Danas je muzej na otvorenom koji posećuje na hiljade turista.
Jedno je odsesti u “ukletom hotelu”, a sasvim drugo susresti se sa potpuno napuštenim gradom koji je pritom i savršeno, gotovo morbidno, očuvan. Predstavljamo vam neverovatne nenaseljene gradove u kojima i dalje možete osetiti prisustvo njihovih nekadašnjih stanovnika.
Između 900. i 1150. godine Chaco Canyon bio je najveći centar kulture drevnog naroda Pueblo. Oni su gradili cigle od peščara i dovlačili drvnu građu sa velikih udaljenosti kako bi napravili petnaest najvećih kompleksa koji su sve do 19. veka bili najveće građevine u Severnoj Americi. Pretpostavlja se da su ga stanovnici napustili oko 1130. zbog klimatskih promena.
Humberstone i Santa Laura je kompleks od 200 solana gde je živeo i radio veliki broj doseljenika iz Perua i Bolivije. Nalaze se u udaljenoj Pampi, jednoj od najsušnijih pustinja na svetu i bili su naseljeni sve do 1960. kada je industrija soli potpuno propala. 2005. uvršteni su u UNESCO-ovu listu Svetskog nasleđa.
Bhangarh je napušteni grad poznat po neobičnim ruševinama. “Šuškalo” se da je uklet, ali je zapravo bio samo deo drevne vojne teritorije koja je danas popularna destinacija za vikend-turiste.
Kayakoy selo na jugozapadu Turske gde su hrišćani grčkog porekla živeli do 1923. Napušteno naselje danas je muzej na otvorenom i sastoji se od stotina netaknutih kuća u grčkom stilu i crkvi koje obilaze mnogobrojni turisti.
Herculaneum je drevni rimski grad uništen u erupciji vulkana Vezuva 79. godine Nove ere. Bio je izgubljen zajedno sa Pompeima u gomilama vulkanske prašine, koja ga je, ironično, spasila od propadanja.
Belchite je utvrđenje sagrađeno 1122. godine koje je uništeno u Španskom građanskom ratu. Istoimeni novi grad sagrađen je nekoliko kilometara dalje, dok stari privlači turiste željne svedočanstava o minulim vremenima.
Goreme je napušteni grad koji ima više od 30 kapela i crkava uklesanih u kamenu. Neke od njih imaju fantastičnu unutrašnjost oslikanu freskama između 9. i 11. veka. Danas je muzej na otvorenom koji posećuje na hiljade turista.
- Poruka
- 94.820
Fascinantno! Naročito ovo:
Goreme je napušteni grad koji ima više od 30 kapela i crkava uklesanih u kamenu. Neke od njih imaju fantastičnu unutrašnjost oslikanu freskama između 9. i 11. veka. Danas je muzej na otvorenom koji posećuje na hiljade turista.
Goreme je napušteni grad koji ima više od 30 kapela i crkava uklesanih u kamenu. Neke od njih imaju fantastičnu unutrašnjost oslikanu freskama između 9. i 11. veka. Danas je muzej na otvorenom koji posećuje na hiljade turista.
Neno
Buduća legenda
- Poruka
- 26.400
Singapur dobija novi eko grad
I dok se čitav svet još uvek navikava na ideju pametnih domova, Singapur prelazi na sledeći nivo i planira izgradnju pametnog grada...
Jugoistočni azijski grad/država priprema se za izgradnju potpuno novog eko grada Tengah, koji će posedovati 42.000 stambenih jedinica. Ovaj novi projekat predstaviće centar bez motronih vozila, sa domovima koji poseduju centralizovanu klimatizaciju i automatizovane sisteme odlaganja i odnošenja smeća, ali on ipak neće biti samo mesto u kome će ljudi živeti i raditi, već će takođe pomoći u uspostavljanju šablona namenjenog ostalim urbanim centrima koji nastoje da smanje CO2 emisije u decenijama koje dolaze.
Iako je Singapur mali u poređenju sa ostalim vodećim svetskim metropolama, on poseduje populaciju od šest miliona stanovnika i pokriva nešto manju kilometarsku kvadraturu od Njujorka, ali donosi zagađenost koja je rangirana iznad svih ostalih mesta u Velikoj Britaniji, Americi ili Kini. Za ovo je jednim delom kriva i klima ove luke, zbog koje su brojni građani primorani da koriste različite rashladne sisteme tokom čitave godine.
Pošto će Singapur prema proračunima postajati sve topliji tokom narednih dekada, njegovi inžinjeri tragaju za rešenjima kako bi ga rashladili. U modelu pametnog grada centralizovani sistem klimatizacije održavaće temperature pod kontrolom daleko efikasnije i na ekološki ispravan način u poređenju sa trenutnim AC jedinicama koje se koriste. Pametni grad će biti izgrađen u idealnoj poziciji koja će mu omogućiti optimizaciju protoka vazduha i smanjenje toplotnog akumuliranja.
Pored klimatizovanog okruženja, ovaj grad posedovaće centar oslobođen saobraćaja dizajniran posebno za pešake i bicikliste. Izvan ovog centralnog dela biće postavljene stanice za punjenje električnih vozila, dok će u celini dobiti rasvetu koja se prilagođava vremenskom periodu i njegovim uslovima, automatizovani sistem skupljanja smeća i pametno dizajnirane stambene jedinice koje omogućuju svojim stanarima praćenje upotrebe energetskih resursa i vode putem mobilnih aplikacija. Ostaje da vidimo da li će ovakav projekat smanjiti emisije gasova i efekat staklene bašte, ali se iskreno nadamo da će promeniti navike i ponašanje državljana.
Tengah će predstavljati dvadeset i četvrti projekat ovakve vrste izgrađen od strane singapurske vlade od kraja Drugog svetskog rata. Smešten na površini koja je nekada bila velika poljana sa ciglanama, pre nego što je prešla u vojnu upotrebu, ovaj gradić prostiraće se na sedam kvadratnih kilometara i posedovaće pet stambenih delova oplemenjenih izdašnim zelenim površinama, brojnim javnim parkovima i vrtovima, a njihovo kompletiranje zakazano je za 2023. godinu.
I dok se čitav svet još uvek navikava na ideju pametnih domova, Singapur prelazi na sledeći nivo i planira izgradnju pametnog grada...
Jugoistočni azijski grad/država priprema se za izgradnju potpuno novog eko grada Tengah, koji će posedovati 42.000 stambenih jedinica. Ovaj novi projekat predstaviće centar bez motronih vozila, sa domovima koji poseduju centralizovanu klimatizaciju i automatizovane sisteme odlaganja i odnošenja smeća, ali on ipak neće biti samo mesto u kome će ljudi živeti i raditi, već će takođe pomoći u uspostavljanju šablona namenjenog ostalim urbanim centrima koji nastoje da smanje CO2 emisije u decenijama koje dolaze.
Iako je Singapur mali u poređenju sa ostalim vodećim svetskim metropolama, on poseduje populaciju od šest miliona stanovnika i pokriva nešto manju kilometarsku kvadraturu od Njujorka, ali donosi zagađenost koja je rangirana iznad svih ostalih mesta u Velikoj Britaniji, Americi ili Kini. Za ovo je jednim delom kriva i klima ove luke, zbog koje su brojni građani primorani da koriste različite rashladne sisteme tokom čitave godine.
Pošto će Singapur prema proračunima postajati sve topliji tokom narednih dekada, njegovi inžinjeri tragaju za rešenjima kako bi ga rashladili. U modelu pametnog grada centralizovani sistem klimatizacije održavaće temperature pod kontrolom daleko efikasnije i na ekološki ispravan način u poređenju sa trenutnim AC jedinicama koje se koriste. Pametni grad će biti izgrađen u idealnoj poziciji koja će mu omogućiti optimizaciju protoka vazduha i smanjenje toplotnog akumuliranja.
Pored klimatizovanog okruženja, ovaj grad posedovaće centar oslobođen saobraćaja dizajniran posebno za pešake i bicikliste. Izvan ovog centralnog dela biće postavljene stanice za punjenje električnih vozila, dok će u celini dobiti rasvetu koja se prilagođava vremenskom periodu i njegovim uslovima, automatizovani sistem skupljanja smeća i pametno dizajnirane stambene jedinice koje omogućuju svojim stanarima praćenje upotrebe energetskih resursa i vode putem mobilnih aplikacija. Ostaje da vidimo da li će ovakav projekat smanjiti emisije gasova i efekat staklene bašte, ali se iskreno nadamo da će promeniti navike i ponašanje državljana.
Tengah će predstavljati dvadeset i četvrti projekat ovakve vrste izgrađen od strane singapurske vlade od kraja Drugog svetskog rata. Smešten na površini koja je nekada bila velika poljana sa ciglanama, pre nego što je prešla u vojnu upotrebu, ovaj gradić prostiraće se na sedam kvadratnih kilometara i posedovaće pet stambenih delova oplemenjenih izdašnim zelenim površinama, brojnim javnim parkovima i vrtovima, a njihovo kompletiranje zakazano je za 2023. godinu.
