jolemisa
Buduća legenda
- Poruka
- 34.969
Da mozda zlato ne stiti oid korone?
-
- Popularno:
- Albanija na korak od EU!
- Kako rešavate nesuglasice sa drugima?
- "Ajmo napred, ajmo, boli me baš":...
- Analni sex, da li je to zaista potrebno...
- Dijana Hrka prekinula strajk gladju
- Vučić opet pominjao otcepljenje...
- Zašto ljudi ne izlaze na izbore?
- VIDEO: Ima povređenih u intervenciji...
- Da li imate rezervi goriva za naredne...
- Prosečan IQ u evropskim drzavama?
Svaštara i zanimljivosti
- Začetnik teme Poli46
- Datum pokretanja
- Poruka
- 94.820
Izgleda da štiti..jer vidim samo sitnu buraniju pogađa
- Poruka
- 94.820
Beli dvor u Beogradu
Zgrada Belog dvora, koji se nalazi u istom kompleksu sa Kraljevskim dvorom, zidana je po zelji
Kralja Aleksandra I kao rezidencija za njegove sinove Petra (buduceg Kralja Petra II), Tomislava
i Andreja. Kralj Aleksandar je očekivao da će njegovim sinovima biti potreban sopstveni prostor
kada odrastu, ali ga je mučko ubistvo otrglo od porodice, a sudbina njegovih sinova je krenula
drugim tokom. Maloletni Kralj Petar II je postao novi gospodar Kraljevskog Dvora, a dovršenjem započete zgrade Belog dvora pozabavio se njegov rođak, Knez-Namesnik Pavle. Zgradu, koja je gradjena od 1934. do 1937. godine, projektovao je arhitekta Aleksandar Đorđević. Kada je Dvor zavrsen u njega se uselio Knez-Namesnik sa svojom porodicom u očekivanju Kraljevog
punoletstva. U prizemlju ove klasicističke zgrade nalazi se veliki Svečani hol i niz salona
opremjenih u stilu Luja XV i Luja XVI sa venecijanskim lusterima. Tu je i Dvorska biblioteka
koja je imala oko 35.000 knjiga i Svečana trpezarija nameštena u stilu čipendejla.
Na sprat se stize stepeništem iz Svečanog hola, a do pet velikih apartmana vodi galerija nad Holom.
U potkrovlju se nalaze stanovi posluge i pomoćna biblioteka.
Zgrada Belog dvora, koji se nalazi u istom kompleksu sa Kraljevskim dvorom, zidana je po zelji
Kralja Aleksandra I kao rezidencija za njegove sinove Petra (buduceg Kralja Petra II), Tomislava
i Andreja. Kralj Aleksandar je očekivao da će njegovim sinovima biti potreban sopstveni prostor
kada odrastu, ali ga je mučko ubistvo otrglo od porodice, a sudbina njegovih sinova je krenula
drugim tokom. Maloletni Kralj Petar II je postao novi gospodar Kraljevskog Dvora, a dovršenjem započete zgrade Belog dvora pozabavio se njegov rođak, Knez-Namesnik Pavle. Zgradu, koja je gradjena od 1934. do 1937. godine, projektovao je arhitekta Aleksandar Đorđević. Kada je Dvor zavrsen u njega se uselio Knez-Namesnik sa svojom porodicom u očekivanju Kraljevog
punoletstva. U prizemlju ove klasicističke zgrade nalazi se veliki Svečani hol i niz salona
opremjenih u stilu Luja XV i Luja XVI sa venecijanskim lusterima. Tu je i Dvorska biblioteka
koja je imala oko 35.000 knjiga i Svečana trpezarija nameštena u stilu čipendejla.
Na sprat se stize stepeništem iz Svečanog hola, a do pet velikih apartmana vodi galerija nad Holom.
U potkrovlju se nalaze stanovi posluge i pomoćna biblioteka.
- Poruka
- 95.553
Ermitaž
Госуда́рственный Эрмита́ж, odnosno Državni muzej Ermitaž najveći je muzej kulture i umetnosti u Rusiji, a u svetu je ispred njega samo francuski Luvr.
Osnovan je 1764. godine u Sankt Peterburgu, kada je prosvetiteljska carica Katarina Velika (Katarina Druga Aleksejevna), koja je inače u istoriji ostala zapamćena kao zaštitnica umetnosti i književnosti, za svoju ličnu zbirku kupila 255 vrednih slika od trgovca Gockovskog iz Berlina. Zatim je svojim ambasadorima širom sveta naložila da skupljaju najvrednije artefakte i umetnička dela. Njena kolekcija je vremenom rasla, a za javnost je otvorena 1852. godine.
Danas se Ermitaž može pohvaliti jednom od najvažnijih umetničkih kolekcija na svetu, sa preko 2,7 miliona eksponata (prema nekim procenama tri miliona) i izložbama sa najrazličitijim temama, od drevnog Egipta, do Evrope ranog 20. veka. Ermitaž poseduje dela Leonarda da Vinčija, Mikelanđela, Rafalea i Ticijana, jedinstvenu kolekciju Rembranta i Rubensa, mnoga dela francuskih impresionista kao što su Renoar, Sezan, Mane, Mone i Pisaro, zatim dela Van Goga, Matisa i Gogena, Pikasa, Kandinskog, kao i nekoliko Rodinovih skulptura. Kolekcija Ermitaža je toliko velika i raznovrsna, da ukoliko potrošite minut na gledanje svakog eksponata, trebaće vam 11 godina da ih vidite sve.
Naravno, samo mali deo blaga Ermitaža je izložen. Obilasci obično traju preko tri sata i nezaobilazni su deo itinerera svih posetilaca Sankt Peterburga. Godišnje ga obiđe oko četiri miliona posetilaca. Možda niste znali, ali ovaj muzej svoje „filijale“ ima u Amsterdamu, Kazanju, Viborgu, Omsku, Vladivostoku, Vilnjusu i Ferari.
Ermitaž je smešten u kompleksu koji se sastoji iz 6 zgrada na obali Reke Neve, od kojih je glavno zdanje monumentalni Zimski dvorac, nekadašnja rezidencija ruskih careva od 1732. do 1912. i jedan od najznačajnijih spomenika ruske barokne arhitekture (rokokoa). Palata čija je zeleno-belo-zlatna fasada simbol Ermitaža, ima 1.057 raskošno dekorisanih prostorija, od kojih su mnoge otvorene za javnost. Nalazi se na grandioznom Dvorskom trgu, centralnom gradskom trgu na kome su se zbili mnogi važni događaji iz burne istorije Sankt Peterburga, uključujući i Krvavu nedelju 1905. i scene Oktobarske revolucije 1917. godine. Trgom dominira spomenik caru Aleksandru I, podignut u čast pobede Rusije nad Napoleonovim trupama.
Госуда́рственный Эрмита́ж, odnosno Državni muzej Ermitaž najveći je muzej kulture i umetnosti u Rusiji, a u svetu je ispred njega samo francuski Luvr.
Osnovan je 1764. godine u Sankt Peterburgu, kada je prosvetiteljska carica Katarina Velika (Katarina Druga Aleksejevna), koja je inače u istoriji ostala zapamćena kao zaštitnica umetnosti i književnosti, za svoju ličnu zbirku kupila 255 vrednih slika od trgovca Gockovskog iz Berlina. Zatim je svojim ambasadorima širom sveta naložila da skupljaju najvrednije artefakte i umetnička dela. Njena kolekcija je vremenom rasla, a za javnost je otvorena 1852. godine.
Danas se Ermitaž može pohvaliti jednom od najvažnijih umetničkih kolekcija na svetu, sa preko 2,7 miliona eksponata (prema nekim procenama tri miliona) i izložbama sa najrazličitijim temama, od drevnog Egipta, do Evrope ranog 20. veka. Ermitaž poseduje dela Leonarda da Vinčija, Mikelanđela, Rafalea i Ticijana, jedinstvenu kolekciju Rembranta i Rubensa, mnoga dela francuskih impresionista kao što su Renoar, Sezan, Mane, Mone i Pisaro, zatim dela Van Goga, Matisa i Gogena, Pikasa, Kandinskog, kao i nekoliko Rodinovih skulptura. Kolekcija Ermitaža je toliko velika i raznovrsna, da ukoliko potrošite minut na gledanje svakog eksponata, trebaće vam 11 godina da ih vidite sve.
Naravno, samo mali deo blaga Ermitaža je izložen. Obilasci obično traju preko tri sata i nezaobilazni su deo itinerera svih posetilaca Sankt Peterburga. Godišnje ga obiđe oko četiri miliona posetilaca. Možda niste znali, ali ovaj muzej svoje „filijale“ ima u Amsterdamu, Kazanju, Viborgu, Omsku, Vladivostoku, Vilnjusu i Ferari.
Ermitaž je smešten u kompleksu koji se sastoji iz 6 zgrada na obali Reke Neve, od kojih je glavno zdanje monumentalni Zimski dvorac, nekadašnja rezidencija ruskih careva od 1732. do 1912. i jedan od najznačajnijih spomenika ruske barokne arhitekture (rokokoa). Palata čija je zeleno-belo-zlatna fasada simbol Ermitaža, ima 1.057 raskošno dekorisanih prostorija, od kojih su mnoge otvorene za javnost. Nalazi se na grandioznom Dvorskom trgu, centralnom gradskom trgu na kome su se zbili mnogi važni događaji iz burne istorije Sankt Peterburga, uključujući i Krvavu nedelju 1905. i scene Oktobarske revolucije 1917. godine. Trgom dominira spomenik caru Aleksandru I, podignut u čast pobede Rusije nad Napoleonovim trupama.
- Poruka
- 95.553
- Poruka
- 95.553
Versaj
Na dvadesetak kilometara udaljenosti od Pariza nalazi se Versaj, mesto poznato po impozantnom dvorcu, nekadašnjem domu ekscentričnog kralja Francuske, Luja XIV. Svojom nezamislivom lepotom, veličinom i obiljem umetničkih formi, dvorac u Versaju sa pravom zauzima visoko rangirano mesto na turističkoj mapi Francuske, pa i čitavog sveta.
Dom Kralja Sunca
Sve do 1682. godine Versaj je bio nepoznato selo, u kome se kao jedino značajno zdanje vodio paviljon za lov, koji je sagradio Luj XIII, tadašnji kralj Francuske. Upravo će na tom mestu njegov naslednik, Luj XIV, poznat kao Kralj Sunca, izgraditi spomenik svoje slave, Versajski dvorac. Eskcentrični kralj, poznat po svojoj suverenoj vladavini, angažovao je u to vreme čuvene arhitekte i pejzažiste kako bi izgradio dramatično raskošan dvorac iz koga će, punih pedeset godina, prikazivati Francuskoj, pa i čitavom svetu, razmere svoje moći. Za Luja XIV Versajski dvorac nije predstavljao samo krov nad glavom, već i simboličan krov nad carstvom, nad samim vremenom. Apsolutistički kralj je promišljeno i svesno koristio to što se dvorac nalazio na uzvišenju da, uz pomoć ogromnog birokratskog aparata, nadzire svoje podanike.
Raskoš koja oduzima dah
U unutrašnjosti dvorca sve vrvi neopisivom i razmetljivom raskoši, sve blista i presijava se i prosto oduzima dah posetiocu. Za mnoštvo salona, spavaćih soba, predvorja i intimnih prostorija ni sati nisu dovoljno da bi se sagledali svi dekorativni detalji, da bi se proučila sva umetnička remek-dela. Najupečatljivija prostorija je Dvorana ogledala, koja je dobila ime po velikim ogledalima, postavljenim preko puta svakog prozora. Ta dvorana, ukrašena freskama koje veličaju pobede francuske kraljevine, služila je kao kraljeva dvorana za prijeme i, naravno, bila je povezana sa njegovim apartmanima.
Kako je nastao pojam „francuski vrt“
Velelepna palata je definitivno predstavljala ponos Kralja Sunca, ali to ništa manje nije bio ni park u njenom okruženju. Impozantni park, koji zauzima površinu od nekoliko desetina hektara, delo je arhitekte baštovana Le Notra, velikog stručnjaka koji je primerom Versaja nametnuo svetu urbanistički pojam „francuski vrt“. Oblikovano i brižljivo odnegovano rastinje koje pravi geometrijske mozaike, znalački smišljene vodene površine, bezbrojne fontane sa vodoskocima, zrakasti putevi koji uokviruju pjezaž, umetnički kipovi i figure od belog kamena, sve se to savršeno uklapa sa dvorcem i dodatno potencira njegovu lepotu.
Na dvadesetak kilometara udaljenosti od Pariza nalazi se Versaj, mesto poznato po impozantnom dvorcu, nekadašnjem domu ekscentričnog kralja Francuske, Luja XIV. Svojom nezamislivom lepotom, veličinom i obiljem umetničkih formi, dvorac u Versaju sa pravom zauzima visoko rangirano mesto na turističkoj mapi Francuske, pa i čitavog sveta.
Dom Kralja Sunca
Sve do 1682. godine Versaj je bio nepoznato selo, u kome se kao jedino značajno zdanje vodio paviljon za lov, koji je sagradio Luj XIII, tadašnji kralj Francuske. Upravo će na tom mestu njegov naslednik, Luj XIV, poznat kao Kralj Sunca, izgraditi spomenik svoje slave, Versajski dvorac. Eskcentrični kralj, poznat po svojoj suverenoj vladavini, angažovao je u to vreme čuvene arhitekte i pejzažiste kako bi izgradio dramatično raskošan dvorac iz koga će, punih pedeset godina, prikazivati Francuskoj, pa i čitavom svetu, razmere svoje moći. Za Luja XIV Versajski dvorac nije predstavljao samo krov nad glavom, već i simboličan krov nad carstvom, nad samim vremenom. Apsolutistički kralj je promišljeno i svesno koristio to što se dvorac nalazio na uzvišenju da, uz pomoć ogromnog birokratskog aparata, nadzire svoje podanike.
Raskoš koja oduzima dah
U unutrašnjosti dvorca sve vrvi neopisivom i razmetljivom raskoši, sve blista i presijava se i prosto oduzima dah posetiocu. Za mnoštvo salona, spavaćih soba, predvorja i intimnih prostorija ni sati nisu dovoljno da bi se sagledali svi dekorativni detalji, da bi se proučila sva umetnička remek-dela. Najupečatljivija prostorija je Dvorana ogledala, koja je dobila ime po velikim ogledalima, postavljenim preko puta svakog prozora. Ta dvorana, ukrašena freskama koje veličaju pobede francuske kraljevine, služila je kao kraljeva dvorana za prijeme i, naravno, bila je povezana sa njegovim apartmanima.
Kako je nastao pojam „francuski vrt“
Velelepna palata je definitivno predstavljala ponos Kralja Sunca, ali to ništa manje nije bio ni park u njenom okruženju. Impozantni park, koji zauzima površinu od nekoliko desetina hektara, delo je arhitekte baštovana Le Notra, velikog stručnjaka koji je primerom Versaja nametnuo svetu urbanistički pojam „francuski vrt“. Oblikovano i brižljivo odnegovano rastinje koje pravi geometrijske mozaike, znalački smišljene vodene površine, bezbrojne fontane sa vodoskocima, zrakasti putevi koji uokviruju pjezaž, umetnički kipovi i figure od belog kamena, sve se to savršeno uklapa sa dvorcem i dodatno potencira njegovu lepotu.
- Poruka
- 95.553
- Poruka
- 95.553
- Poruka
- 95.553
- Poruka
- 95.553
- Poruka
- 94.820
- Poruka
- 96.724
Da, zlato, ornamenti... boli glava. Pogotovo ako ti to padne na glavu, haha.
Mislim da si postavila na pograšno mesto. Imaš prikladniju temu za ovakve stvari
- Poruka
- 96.724
vidi se kvalitet ali je meni vrlo neprijatan ambijent
- Poruka
- 95.553
- Poruka
- 95.553
Ne mogu Versaj da kačim na kič i neukus ...nije u redu ...linčovaće me..
- Poruka
- 94.820
Jel to tvoj krevet? Priznaj mi! zoveš me u goste?
- Poruka
- 95.553
A nije...Ovo je gostinjska soba...dobrodošla si ....Jel to tvoj krevet? Priznaj mi! zoveš me u goste?
- Poruka
- 96.724
meni je rokoko stil oduvek bio kič pa neka je po sto puta u francuskoj kraljevskoj palati
- Poruka
- 95.553
Ajd , ne sramoti se tu....
- Poruka
- 94.820
Slažem se u potpunosti
- Poruka
- 95.553
Evo , i ona....Pa ljudi , vi ne znate šta je lepo
- Poruka
- 95.553
Šalim se , ofkors , i meni je...Ali gde ću Versaj da stavim na kič i neukus...Pa , ne ide ...Ima Lujevi u grobu da se obrnu 100 puta....
Zasad su samo 20....Tako kažu informacije...neke ...
Zasad su samo 20....Tako kažu informacije...neke ...
- Poruka
- 94.820
P r e l e p o je VladEvo , i ona....Pa ljudi , vi ne znate šta je lepo
- Poruka
- 95.553
Zabranjeni grad,Kina
Carska palata dinastije Ćing koja se nalazi u Šenjangu sadrži 114 građevina koje su napravljene u toku samo jednog veka i važi za jednu od najlepših zdanja u Aziji. Međutim, ova građevina je bila samo sporedna u odnosu na Carsku palatu koja se nalazi u Pekingu.
Kompleks je nazvan zabranjenim jer niko nije mogao ni da uđe u njega ni da ga napusti bez careve dozvole.
Zabranjeni grad, koji se uzdiže u srcu Pekinga, predstavlja vrhovni model razvoja kineskih palata i pruža dobar pogled na status poslednjih vladarskih dinastija u Kini. Kao primer drevne arhitekture, konstrukcijskih tehnika i umetnosti, ona je uticala na izgradnju zvaničnih zgrada u dinastiji Ćing čak 300 godina.
Izgradnja ovog kompleksa započeta je početkom 15. veka (1406. godine), kada je na čelu države bio Džu Li, treći imperator iz dinastije Ming. Zanimljivo, kompleks od 980 zgrada je završen za samo 14 godina uz pomoć od jednog miliona radnika i zanatlija, a od tada do propasti dinastije Ćing u njoj su živela i obavljala dužnost vladara čak 24 imperatora.
Najveća kineska građevina ovog tipa zauzima površinu od 720.000 kvadratnih metara i sagrađena je u duhu s drevnim kineskim simbolima i filozofijom. Tako su sve zgrade sagređene tako da su okrenute jugu, što simboliše svetost. Takođe, ovim načinom izgradnje su sve zaštićene od severa, koji predstavlja kineske neprijatelje, hladne vetrove i zlo. Zanimljiva je i legenda o tome da se u ovoj palati nalazi 9.999,5 soba - jer samo nebeski imperator ima 10.000 prostorija.
Krov svih zgrada je prekriven žutim pločicama koji simbolišu moć carske porodice i njihovu krajnju moć. Jedino se krov biblioteke razlikuje po svojoj crnoj boji koja simboliše vodu, što bi trebalo da spreči požare u dragocenoj biblioteci. U Kini boja ima posebnu važnost tako da je cela građevina u bojama tradicionalnih pet elemenata, među kojima se nalaze i bela, crna, crvena, žuta i zelena.
Carska palata dinastije Ćing koja se nalazi u Šenjangu sadrži 114 građevina koje su napravljene u toku samo jednog veka i važi za jednu od najlepših zdanja u Aziji. Međutim, ova građevina je bila samo sporedna u odnosu na Carsku palatu koja se nalazi u Pekingu.
Kompleks je nazvan zabranjenim jer niko nije mogao ni da uđe u njega ni da ga napusti bez careve dozvole.
Zabranjeni grad, koji se uzdiže u srcu Pekinga, predstavlja vrhovni model razvoja kineskih palata i pruža dobar pogled na status poslednjih vladarskih dinastija u Kini. Kao primer drevne arhitekture, konstrukcijskih tehnika i umetnosti, ona je uticala na izgradnju zvaničnih zgrada u dinastiji Ćing čak 300 godina.
Izgradnja ovog kompleksa započeta je početkom 15. veka (1406. godine), kada je na čelu države bio Džu Li, treći imperator iz dinastije Ming. Zanimljivo, kompleks od 980 zgrada je završen za samo 14 godina uz pomoć od jednog miliona radnika i zanatlija, a od tada do propasti dinastije Ćing u njoj su živela i obavljala dužnost vladara čak 24 imperatora.
Najveća kineska građevina ovog tipa zauzima površinu od 720.000 kvadratnih metara i sagrađena je u duhu s drevnim kineskim simbolima i filozofijom. Tako su sve zgrade sagređene tako da su okrenute jugu, što simboliše svetost. Takođe, ovim načinom izgradnje su sve zaštićene od severa, koji predstavlja kineske neprijatelje, hladne vetrove i zlo. Zanimljiva je i legenda o tome da se u ovoj palati nalazi 9.999,5 soba - jer samo nebeski imperator ima 10.000 prostorija.
Krov svih zgrada je prekriven žutim pločicama koji simbolišu moć carske porodice i njihovu krajnju moć. Jedino se krov biblioteke razlikuje po svojoj crnoj boji koja simboliše vodu, što bi trebalo da spreči požare u dragocenoj biblioteci. U Kini boja ima posebnu važnost tako da je cela građevina u bojama tradicionalnih pet elemenata, među kojima se nalaze i bela, crna, crvena, žuta i zelena.
- Poruka
- 95.553
