Slicnost Mense i filozofije je pojasnio BWalker.
Jos gore je sto je primarni motiv hijararhijski iliti "kako osmisliti proizvod za prodaju"
Ne verujem da se tih par Mensovaca, toliko razlikuje da ne shvataju da otvaranje privatne igraonice ucionice nije korisno samo za njihov dzep...Mada po prici , stvarno ispada da su do pola socioloski obrazovani, tj razvili psihologiju malo, pedagogiju prilicno, a sociologiju samo na nivou DJ,tj kako pronaci ono sto je zica...
Iako razlika izmedju njih i mene nije velika ili je uopste nema , sto se tice IQ, u nastupu je ima , jer od starta pokazuju onaj tip licnosti eksponiranost...
Naravno , nisam ja lud pa da ne primecujem da narod u vecini slucajeva ne razlikuje eksponiranost kao osnovni stav licnosti od eksponiranosti kao posledice izjasnjavanja koje je razlicito od mediokritetskog...
Ali sam bio u okruzenju gde ta razlika jeste dugo opstajala...danas je potpuno zatrta, metodama, ne slucajno ili spontano...
Tako da sam ja u praksi video da nije potrebno eksponiranje pojedinca da bi ostvario nemediokritetske rezultate, ali samo u sredinama gde se gleda kvalitet i postoje merodavni kriterijumi za kvalitet, a ne utisak...
I potpuno je nezavisno od IQ da li pojedinac primecuje eksponiranje nekog drugog pojedinca ili ne....to zavisi prevashodno od nacina posmatranja sveta tog pojedinca, jer ako je on hijararhijski postavljen, onda ce samo prisustvo nekoga ko je konkurencija dovesti do vidjenja da se taj neko konkurentan eksponira, jer referentni mora da ugasi svoju eksponazu....svako eksponiranje mu donosi negativne bodove...
Reakcija moze biti primecivanje, gde se pasivizira referentni zbog negativnosti koju ce dobiti ako insistira na eksponiranju tamo gde nije najjaci, traganje za poljem koje je blizu ali derivat pocetnih sposobnosti....npr prelazak sa stila na stil muzike...npr....i tu eksponiranje da bi se zatrlo eksponiranje na pocetnom polju gde gubi, ili na kraju preeksponaza , tj provokacija i pretvaranje eksponiranja u eksponiranje licnosti, i sukob licnosti....
To u sredinama gde vazi i postoji kriterijum vrednosti koji nije utisak....
----------------------------------------------
Danas medjutim nema prostora gde postoji kriterijum vrednosti koji nije utisak...a to je vrlo bitna stvar...
Ljudi misle da je dovoljno sto postoji kriterijum vrednosti po utisku....i to je bolje nego da je samo kriterijum utiska....jer ovako se ipak gleda neka vrednost, profesionalnost...
Ali to je upravo mac sa dve ostrice, iliti zona sumraka...pa strucnjak postaje onaj koji ima dobar CV , a ne onaj koji zna najvise i najbolje ili je najbolji za neko radno mesto...
Gradjenje CV je odlican primer za ovu pojavu, prostora gde postoji kriterijum vrednosti koji je utisak...
U sebi ima ugradjen kreativ mainstream...kao vid mediokriteta....
Filozofija ima veliku tendenciju ka upravo takvom polju i prostoru delovanja, i da stalno bira mainstream....
To je neki izraz mediokriteta koji je zainteresovan za tu disciplinu angazovanja i delovanja...
Treca radna sredina je prostor gde postoji kriterijum samo utiska....
Prva snaga koju ovakav prostor trazi je religija....
Jer se krije iza one religijske floskule da je covek prvo covek, pa tek onda radnik...
U praksi se to odmah pretvori u procenu coveka po onome koliko vam godi licno...
Tako da to postaje protekcionizam...a ne forsiranje ljudskih osoba i uzdizanje okruzenja u humanistickom i moralnom smislu (posto takva aktivnost u stvarnom efektu ima uzdizanje moralnosti).
Protekcionizam nasuprot tome jaca nemoral.....zamislite iz ugla neizgradjenog pojedinca koji se trudi , samo njegova licna percepcija i vestina procene kome ukazuje poverenje dovode do opsteg jacanja ili ponistavanja morala, a iako se pojedinac trudi i ima stvarno dobre namere...ako je stvarno dobar jaca moral, ako je prosecan, jaca nemoral...
Za obicne mediokritete i pomodare, vec se ne postavlja pitanje, vec se zna da sire protekcionizam.
Primitivci naravno moraju da budu mediokriteti i pomodari , jer snaga za nametanje, osnova primitivizma, je kroz mnostvo i normalnost....razumnost vecine...sve floskule...u ovoj recenici su floskule..
Nekvalitetni mogu da biraju, ali obicno izaberu mediokritetno , jer tamo nastupa sociolosko povezivanje pa im je protekcionizam novi vid , nova vrednost po kojoj se mogu plasirati bolje nego po kvalitetu..
U filozofiji to bi bili prosecni kriticari filozofije, istoricari filozofije (sto ne znaci da filozof nece uciti istoriju filozofije, jer filozofija je almanah,ne samo recnik...).
Problem koji je izbio i zbog ovog clanka, posta, je taj sto ja ne ocekujem da svi mogu da prate svaku ideju do koje ja dodjem, bas kao sto ne mogu da pratim ni ja svaku ideju do koje drugi dodju, ali skupno se to da sakupiti i postati opste znanje svakog filozofa....da nije sujete, da nije licnih afiniteta....a to masa ljudi zove logika....a nema veze sa logikom, ima veze sa psihologikom,ali to je tek moja prica, jer je moj termin psihologika nepostojeci u psihologiji i u filozofiji...
