Sudbina ili slucajnost?

[Empedokle]

Dragi prijatelji,
koliko ja znam o fizici, princip neodredjenosti moze biti i sam foton, cas je cestica, cas je paket energije.Uzroke koliko znam kao dinamicke procese mozemo da "ispratimo" samo jos pomocu superkompjutera u delovima, po par piko ili nano sekundi.Uzrocnost ne mora da bude samo logicka ili naucna kategorija, vec i psiholoska (ako se na njoj previse insistira), a moze da danas bude i ljudski dogovor par eksperata iz neke oblasti.
Tegularijuse,prijatelju, Hegel mi je malo dosadan, ali ti si me "zabrinuo" kad si povezao Nicea i budiste!?!
Gde si nasao taj podatak?
Jel to bila tada tvoja provokacija!?!
Moj licni odgovor na tvoj javni upit o mojoj viti kontemplativi mozes naci, kao pravi niceovac, u knjizi Sumrak idola, poglavlje Sokratov problem, esej broj 3, sta Sokrat kaze strancu.

 

[Tegularijus]

Probabilisticki tretman se u fizici primenjuje onda kada zbog nase ogranicenosti nismo u mogucnosti da "ispratimo" svaki pojedinacni slucaj, a to nam, pri tom, nije toliko ni bitno.
Kada bacis novcic, smatras da je ishod (pismo ili glava) plod slucajnosti. A nije. Ti samo nisi u stanju da uocis i mozda iskontrolises sve parametre koji na njega uticu.
Onda uvedes probabilisticki pristup, pa kazes da je verovatnoca 50-50. Dovoljno da znas da se nikad neces obogatiti kladjenjem ali nedovoljno da shvatis sta se zaista desava sa novcicem

Znam da na to misliš, ali ja baš hoću da kažem da to nije tačno... Ali, u pravu si, mnogo smo zagazili u fiziku.

 

[Tegularijus]

Konacno, nije mi jasno sta ti znaci:

Jer nauka (uzročnost) je ipak samo jedna logička greška (ili se bazira na istoj)

Ma, to je više bila šala... O uzročnosti piše Hjum, pa to preporučujem svima koji se bave ovim problemima.

 

[Tegularijus]

Tegularijuse,prijatelju, Hegel mi je malo dosadan, ali ti si me "zabrinuo" kad si povezao Nicea i budiste!?!
Gde si nasao taj podatak?
Jel to bila tada tvoja provokacija!?!
Moj licni odgovor na tvoj javni upit o mojoj viti kontemplativi mozes naci, kao pravi niceovac, u knjizi Sumrak idola, poglavlje Sokratov problem, esej broj 3, sta Sokrat kaze strancu.

Ne sećam se gde on piše o budizmu, ali probaj sa Genealogijom morala, Antihristom i S one strane dobra i zla. Tu ima sigurno. Čini mi se da Niče čak ne krije takve simpatije, ali naravno da kaže da je to dekadentna religija (ali u više aspekata daleko bolja od hrišćanstva).
Dakle, nije bila provokacija, to sam ozbiljno mislio i to ne treba da te brine.

 

[zt]

Ne mogu da verujem da postoji slučajnost,(sa onima koji su sigurni,teško pronalazim zajednički jezik),čak,naprotiv,ubeđen sam, da ništa nije i ne može da bude plod neke,slučajne,slepe stihije.

 

[Empedokle]

Dragi prijatelju Tegularijuse,
mislim da znam o kojim nijansama pricas, ali cu jos videti uskoro u Genealogiji morala.

 

[red pill]

Ono sto mene jos interesuje,kao neka niceovska mistifikacija, je kako zamisljamo slucajnost, kao kvantitet ili kvalitet?

Empedokle, tvoju pricu sa citavim lancem sudbine koji je pre mnogo vremena u proslosti zapocet sam razumela. Cak se i donekle slazem. Ali imam dva pitanja: Prvo-da li mislis da u takvom sistemu, koji ima predodredjen kraj, pojedinac ne moze da se otrgne od te globalne sudbine? Po meni takvo objasnjenje stoji sasvim za, na primer, evoluciju ljudskog roda, gde je formiran savremeni antropoloski tip, gde je covek kulturno determinisan i t.d. Sta se po tvom misljenju desava sa pricom o postojanju ili nepostojanju sudbine na nivou jedne ljudske generacije, individue?
Druga stvar-nisam razumela pricu o slucajnosti kao o kvantitetu ili kvalitetu. Bila bi steta da nam ne pojasnis do kraja.

 

[Empedokle]

Draga red pill,
pojedinac moze da se otrgne, ali ne zna kako bi taj otrgnuti zivot izgledao, jer bilo on savremeni ili gradjanski tip, on je reaktivni tip, ali treba da bude i aktivni tip.
Kultura i racionalizacije kojoj smo od pocetka zivota izlozeni menja nas tako da nema nazad, sem ako radikalno ispitamo sve vrednosti danasnjeg zivota.
Sto se tice kvantiteta i kvaliteta to sve razvija Nice, a objasnjava Delez kao odgovor na nauku.Kako sam ja shvatio, kvantitet se moze meriti i samo se on i meri u nauci, za razliku od kvaliteta, a on postoji.Tu su sve one kombinacije i puno kvantiteta, daje neki neponovljivi kvalitet, on se opet ne moze meriti, te se odbacuju i takve kombinacije.Jedna duboka teorija.

 

[red pill]

Draga red pill,
pojedinac moze da se otrgne, ali ne zna kako bi taj otrgnuti zivot izgledao, jer bilo on savremeni ili gradjanski tip, on je reaktivni tip, ali treba da bude i aktivni tip.
Kultura i racionalizacije kojoj smo od pocetka zivota izlozeni menja nas tako da nema nazad, sem ako radikalno ispitamo sve vrednosti danasnjeg zivota.
Sto se tice kvantiteta i kvaliteta to sve razvija Nice, a objasnjava Delez kao odgovor na nauku.Kako sam ja shvatio, kvantitet se moze meriti i samo se on i meri u nauci, za razliku od kvaliteta, a on postoji.Tu su sve one kombinacije i puno kvantiteta, daje neki neponovljivi kvalitet, on se opet ne moze meriti, te se odbacuju i takve kombinacije.Jedna duboka teorija.

Vidim da je duboka teorija, ali:
Ok. Nisam citala Nicea, ni Deleza, sto cu verovatno uraditi u buducnosti. Ako sam te dobro razumela, kvantitet bi, laicki receno, bila kolicina slaga i malina u kolacu. Ako ovih sastojaka ima puno, subjektivni dozivljaj kada ga jedemo je prijatan, dakle to bi bio kvalitet. Samim tim sto predstavlja dozivljaj on ne moze da se izmeri. Ako je slaga i malina malo, kolac je suv i dosadan. Ako sam dobro shvatila...
Kakve to veze ima sa slucajnoscu kao kvantitetom ili kvalitetom?

 

[Empedokle]

Draga red pill,
sad zamislimo da ti ja navratim iz naseg merkantilnog drustva, da probam tvoj "cuveni" kolac i kazem, ukusan je.Uz to ti jos kazem da ti je slucajno ispao dobar kolac.Ti kazes nije, napravicu jos jedan ukusan kolac.Stavis u njega istu kolicinu malina, slaga itd., ali se tebi sad nesvidja ukus novog kolaca.Nesvidja se npr. ni meni.
Razmisljam(o) da li je to zbog kvantiteta slaga, malina ili njihovog kvaliteta.
I jos ,koliko kvaliteta daje jedan kvantitet?
Sad sve to "umesis" u trodimenzionalnom sistemu, u kordinatama prostor-vreme!

 

[Ketrizita]

Sebično je verovati da će neko drugi (Bog, ili Veliki zapisničar) da odgovaraju za tebe. Ako predješ ulicu, ane gledaš idu li kola verovatno će te udariti.

 

[librolibro17]

Kada bi svako pojedinačno bio u mogućnosti da prepozna šta je istina u kazivanju onih drugih a pogrešnost shvatanja u svom izlaganju bilo bi mnogo koristi od ovih druženja ovde. Nevolja je u tome što mali broj pojedinaca jeste spreman korigovati svoja dosadašnja saznanja - tačnije, svako želi pokazati kako je baš on u pravu i kako je baš njegovo shvatanje ili učenje, odn. religija ispravna.
Poneki su vidim rekli da veruju u puku slučajnost a ne u sudbinu mada iznose da su im se dogadjale neke stvari u životu koje su im pobrkale lončiće. Drugi tvrde da postoji sudbina kao unapred predodredjene... Svakako da videh da ima i onih koji kažu da se prihvatanjem sudbine kao unapred datog dogadjaja samo izbegava odgovornost za svoje postupke.
Ako vas neće mnogo iritirati rekao bih da u svim tim izlaganjima ima pomalo istine. Ovo kažem na osnovu mojih dosadašnjih saznanja. Pokušajte biti ne-pristrasni kod čitanja mog izlaganja jer mi nije za cilj da negiram vaša shvatanja.
Cilj života svakog od nas je da polako prihvati potpunu odgovornost za svoje postupke, reči, dela i misli. I to je ono što se slaže sa onima koji su iznosili slične stavove. Medjutim, kako čovek još nije dozreo do tog stadijuma da sve što potekne od njega bude u skladu sa Zakonom Ljubavi - da nikada ne povredi ni sebe ni druge niti da ikada nasrne na druge ljude ili njihovu imovinu i to ne samo fizički nego ni verbalno onda takva dela bivaju obuhvaćena Zakonom Uzroka i Posledica (kojeg još zovu Zakonom Karme ili samo Karma).
Upravo sva dela ranije činjena sa rodjenjem ili ponovnim ulaskom Duše u ovaj život pred nju se stavljaju sva ranija dela. Zakon kojeg pomenusmo kači Dušu, ono što je svako od nas i upravo ti raniji dugovi jesu ono sa čime se svako mora ponovo sučeliti. To je ono što ljudi vide kao sudbinu. Stvar je u tome da ta sudbina ne dolazi ni od koga drugog a ponajmanje od Boga već od nas samih. Ako ćemo posledicu svojih ranijih dela ili nedela zvati sudbinom onda možemo reći da postoji. Svakako da je to uslovno rečeno.
Medjutim, treba imati na umu da sloboda čoveku nikada i ni pod kojim uslovima nije oduzeta jer on sam odlučuje o svakom svom koraku, delu, reči ili misli.
Jednostavno, čovek ima potpuni slobodu da živi i radi u skladu sa Zakonom Ljubavi ili protivno njemu i da za to snosi posledice. To je jedini način kako mi kao Duše u ovom svetu učimo potpunu i totalnu odgovornost.
Najzad, ovo nam govori da je u životu čoveka sve i potpuno sve dozvoljeno ali je na njemu da otkrije i shvati da sve nije ispravno. Ispravno je samo ono što je u skladu sa Zakonom Ljubavi.
Neko će postaviti pitanje kako se može izaći iz tog začaranog kruga. Svakako da i za to postoji odgovor. O njemu drugom prilikom i na drugom mestu.
Pojedinac dobija uvide ponekada da život nije gola fizička egzistencija te da poneki dogadjaj nagovesti da sudbina nije onako kako je on posmatra i vidi ali većina ljudi čak i posle toga ostaje učaurena u svoja dotadašnja shvatanja i razmišljanja.
Naravno da se neću upustati u dalju polemiku ni sa kime ovde, jer zašto i bih. Ako se neko zainteresuje uvek može postaviti pitanje direktno preko pp. Neće mi biti teško da odgovorim ali bih zamolio da to bude samo iz znatiželje a ne da koristimo neprijatnosti kao što izvestan broj pojedinaca to zna činiti. Čak i nasrtanje na druge ljude u blogu nije zabranjeno ali nije u skladu sa Zakonom Ljubavi. Svako sam snosi posledice u pravo vreme a to je uvek onda kada najmanje želi da stigne naplata.
Toliko.