Esencijalizam: Stvaranje sebe ili otkrivanje suštine?

[Banovic Strahinja]

Da li čovek poseduje neku unapred datu, univerzalnu suštinu koja važi za čovečanstvo u celini, ili se suština svakog pojedinca oblikuje tek kroz život, izbore i delovanje? Ovo pitanje stoji u središtu rasprave o esencijalizmu i njegovim kritikama.

Egzistencijalisti, poput Žan-Pol Sartra, tvrde da “egzistencija prethodi suštini”: čovek se najpre pojavljuje u svetu, a tek onda gradi ono što jeste. Prema ovom shvatanju, ne postoji unapred zadana “ljudska priroda“; suština je lična, promenljiva i ne može se odvojiti od individualne slobode i odgovornosti. Ako je to tačno, onda svako od nas sam stvara svoju suštinu, a ona postoji samo u onoj meri u kojoj je živimo i svesno oblikujemo.

Nasuprot tome, Karl Gustav Jung uvodi pojam kolektivnog nesvesnog - deo psihe koji nije individualan, već deli s drugim ljudima. U njemu se nalaze arhetipovi: univerzalnia znanja i iskustva simboli i obrasci (koji se pojavljuju svuda po svetu- u mitovima, religijama). Ako svi delimo isti psihološki temelj, da li to implicira postojanje zajedničke ljudske suštine, makar na nesvesnom nivou, koja prethodi individualnom iskustvu?

Slična pitanja javljaju se i u religijskim i mističkim tradicijama. U hinduizmu postoji unutrašnje ja koje je u svojoj suštini slicno Brahmanu, univerzalnom principu svega što postoji. Hrišćanski misticizam, kao i budizam takodje govore o jedinstvu svih bića i o iluzornosti individualne odvojenosti, razlika između “mene“ i “drugog“ je površna (ili ne postoji), dok je suština zajednička i dublja od ličnog identiteta.


Dakle, postavlja se pitanje:

Da li postoji kolektivna svest?
Da li je suština čoveka nešto što svi delimo, što je ukorenjeno u kolektivnom nesvesnom ili božanskom jedinstvu? Ili je to nešto što svako mora sam da pronađe i oblikuje kroz sopstveni život i izbore?

Da li zaista postoji “ja” odvojeno od drugih ili smo svi jedan?

 

[Banovic Strahinja]

Jednostavna, kratka verzija:

Da li svi imamo istu suštinu, ili je svako od nas drugačiji?

Neki kažu da se čovek rađa bez gotove suštine (unapred određene prirode) i da je sam stvara kroz svoje izbore (kao Sartr).
Drugi veruju da svi delimo istu unutrašnju osnovu – kao Jungovo “kolektivno nesvesno“ ili religijsko jedinstvo svih bića,
neke religije i spiritualni pokreti takodje kažu da smo svi povezani i da razlike među nama nisu stvarne.

Postoji li zaista postoji kolektivna svest?
Da li su svi ljudi povezani?
Da li postoji “zajednički duh” svih ljudi?
Da li zaista postoji “ja” odvojeno od drugih?

 

[celadon]

Da li zaista postoji “ja” odvojeno od drugih?

"Ja" postoji, stvarno je, odvojeno je od drugih, i niko ga ne može živeti umesto mene. Slični smo po strukturi, ali nismo povezani zajedničkom svešću ili jednim "mi" koje svi delimo.
Meni je Sartr u celoj toj priči najbliži. Njegova ideja da tvoj život zavisi od tvojih odluka i izbora meni, kao prirodnjaku, deluje najlogičnije i najprimenljivije. Ne vidim potrebu za nekom unapred datom zajedničkom suštinom ili kolektivnom svešću u kojoj smo svi povezani. Svako gradi svoj identitet kroz sopstveno iskustvo i delovanje.
Jung je zanimljiv. Postoji kolektivno nesvesno, koje sadrži arhetipove i univerzalne psihološke obrasce.
Ljudi dele određene osnovne mentalne strukture i obrasce mišljenja, mitova i emocija. Individualnost integrisana sa kolektivom. Ali ovo nije aktivna svest u kojoj svi razmišljamo isto; više je unutrašnja zajednička osnova koju možemo otkriti kroz introspektivne metode.
I, da, mistici... Zvuče duboko i privlačno, sa pričom o jedinstvu svega i iluziji “ja”, ali bez obaveze da išta objasne i bez jasnog odgovora kako da donosim konkretne odluke ili rešavam odnose u realnom životu.

 

[Atenagora]

Vjerujem da postoji univerzalna svijest koja je u osnovi svih mentalnih i materijalnih fenomena. "Ja" postoji na relativnom nivou, iako je Hjum i to pokušao da porekne. Filozofski se solidno može braniti ne-dvojstvo (uzgred, u hinduizmu individualno sopstvo - Atman nije slično Brahmanu već je identično s njim), ponekad se ono može i iskusiti kroz meditaciju ili na većim dozama psihodelika ("ego death") ali to ne traje dugo. U uobičajenom stanju svijesti ne mogu da neposredno opažam misli, emocije i percepcije drugih "Ja". Ta razlika ostaje nepremostiva.

 

[Atenagora]

S tim što si ti ovdje postavio dva pitanja: prvo se više tiče slobode - postoji li unaprijed data ljudska priroda zajednička svima ili smo "osuđeni da budemo slobodni" - da donosimo odluke i improvizujemo. A drugo je više pitanje o monizmu i dualizmu - da li se svijet može svesti na jedan apsolutni princip ili postoji dualizam duha i materije.

 

[Banovic Strahinja]

Meni je Sartr u celoj toj priči najbliži. Njegova ideja da tvoj život zavisi od tvojih odluka i izbora meni, kao prirodnjaku, deluje najlogičnije i najprimenljivije. Ne vidim potrebu za nekom unapred datom zajedničkom suštinom ili kolektivnom svešću u kojoj smo svi povezani. Svako gradi svoj identitet kroz sopstveno iskustvo i delovanje

Dosta informacija se prenosi preko DNK, negde otprilike pola i taj deo mi se ne uklapa u Sartr-ov narativ.

I, da, mistici... Zvuče duboko i privlačno, sa pričom o jedinstvu svega i iluziji “ja”, ali bez obaveze da išta objasne i bez jasnog odgovora kako da donosim konkretne odluke ili rešavam odnose u realnom životu

Sve vise mi se cini da je Nietzsche bio najblize istini od svih filozofa, za sve te mistike i vecinu religija je rekao, parafraziram- da oni zapravo negiraju ovaj svet, i da se odricu ovog sveta zarad onoga.

 

[Banovic Strahinja]

S tim što si ti ovdje postavio dva pitanja: prvo se više tiče slobode - postoji li unaprijed data ljudska priroda zajednička svima ili smo "osuđeni da budemo slobodni" - da donosimo odluke i improvizujemo. A drugo je više pitanje o monizmu i dualizmu - da li se svijet može svesti na jedan apsolutni princip ili postoji dualizam duha i materije.

Sto se uvoda u temu- uvek postavim sirok okvir, sto onda daje slobodu svakom ucesniku da pomeri kamen temeljac u bilo kom pravcu,
druga stvar je sto cesto i nisam narocito upoznat s materijom, generalno je podforum filozofija za mene otprilike poslednje utociste dodoa.

 

[celadon]

Dosta informacija se prenosi preko DNK, negde otprilike pola i taj deo mi se ne uklapa u Sartr-ov narativ.

Sve vise mi se cini da je Nietzsche bio najblize istini od svih filozofa, za sve te mistike i vecinu religija je rekao, parafraziram- da oni zapravo negiraju ovaj svet, i da se odricu ovog sveta zarad onoga.

Sartr ne negira biologiju niti naše predispozicije. Naprotiv, on insistira na faktičnosti: telo, psihofizička ograničenja, poreklo, situacija... Ne možeš da se pravdaš- ‘takva mi genetika, nisam ja kriv!’ Ono što on odbacuje jeste ideja da biološki uslovi sami po sebi nose normativni smisao. DNK određuje okvir u kojem deluješ, ali ne i vrednosti, ciljeve ili smisao tvog života. Suština nije u genima, niti u bogu koji preuzima krivicu, već je u načinu na koji živiš ono što ti je dato, ovde i sada, aktivno prihvatajući svet, a ne bežeći od njega.
U misticizmu je sve suprotno: fokus se prebacuje sa individualnog delanja na iluzorno jedinstvo, a tvoje odluke gube značaj; niti nešto odlučuješ, niti si za nešto odgovoran. Niče je to video kao obmanu koja umanjuje vrednost ovog sveta, gasi životni impuls i vodi u pasivnost, što je, ako mene pitaš, filozofski ekvivalent meditiraj, poveži se sa univerzumom i čekaj da ti donesu činiju sa pirinčem. Suština života je, po Sartru i Ničeu, u tome da ga živiš aktivno i odgovorno.

 

[Banovic Strahinja]

Informacije prenesene iz DNK cini veliki deo nase licnosti, nasledjeni karakter se vrlo malo moze menjati, naravno moze se prilagoditi, zatim uticaj okoline…
Sartr je rekao, parafraziram, da na nas osecaj sebe utice percepcija drugih o nama; koja stvara neku vrstu prizme i mi se (u odredjenoj meri) prilagodjavamo i ovo utice na samu nasu percepciju.
Uglavnom- Sartr-ova tvrdnja “da smo osudjeni na slobodu” tj potpuna slobodna volja je teorija koja gotovo da vise nema pristalica.
Slobodna volja, gde smo potpuno autonomni- ne postoji; sto ne znaci da smo roboti,
aamo kazem da je nasa sustina mnogo manja nego sto mislimo, nasa realnost od pocetka ukljucuje druge- npr kad vidimo kucu mi je vidimo kao neciju kucu,
tako da mislim da je nase stvaranje sebe je vise proces u kojemu i mi ucestvujemo nego samostalan proces,
tako da mislim da nase “ja” nije toliko nase kao sto mislimo.

 

[Metronomy]

Obojica su u pravu, donekle....
Čovek je svesno biće koje sebe gradi ili ga gradi sredina....iznad svesti se nalazi nesvest koja se preklapa sa drugim nesvestima drugih ljudi i životinja, pa i biljki, a verujem i stvari.
Znači čovek kada se rodi uskoči u zajedničku nesvest iz koje počinje da gradi svoju svest, po automatizmu, a iskustvo mu stvara suštinu kao nadogradnju na nesvesti iz koje je pošao. Ta nesvest je utkana i u DNK kao veza sa predacima.
I da, čovek stvara svoju suštinu.

 

[celadon]

Informacije prenesene iz DNK cini veliki deo nase licnosti, nasledjeni karakter se vrlo malo moze menjati, naravno moze se prilagoditi, zatim uticaj okoline…

Ok… slažem se da genetika, telo i okolina utiču na nas, ali iz toga ne sledi da je sloboda iluzija. Sartr ne tvrdi da biramo gene ili pogled drugih, već da biramo kako ćemo se prema njima odnositi. Na primer, dvoje ljudi može imati sličan temperament ili istu društvenu odrednicu, ali jedan to prihvati kao opravdanje, "takav sam, to mi je u genima, ne mogu drugačije“, dok drugi to vidi kao izazov ili zadatak. Uslovi su isti, odgovor nije.
Isto važi i za percepciju drugih. Možemo tuđu etiketu prihvatiti kao sopstvenu, učiniti delom svog identiteta i živeti po njoj, ili je svesno potvrditi, preoblikovati ili joj se suprotstaviti. Zato se ne stvaramo ni iz čega, ali se ni ne otkrivamo kao gotova bića. Identitet nastaje u načinu na koji preuzimamo ono što nismo birali. Tu je prostor slobode.
Uslovi postojanja oblikuju čoveka, ali njegov identitet nastaje kroz delovanje između esencijalizma i egzistencijalizma. Suština bez izbora je sudbina: ako pretpostavimo da je naša suština u potpunosti data, život postaje puko odigravanje unapred napisanog scenarija. Čovek tada ne živi, nego se samo dogodi.
S druge strane, izbor bez ikakve strukture, kontinuiteta ili unutrašnjeg kriterijuma, "danas biram da budem ovo, sutra ono", vodi u raspad identiteta u niz nepovezanih odluka. To više nije sloboda, nego haos.
Autentičan ljudski život nastaje između ova dva ekstrema.

 

[Banovic Strahinja]

Obojica su u pravu, donekle....

Radi se o razlicitim perspektivama, sagledavanju iz razlicitih uglova- gledano cisto s filozofske tacke gledista u ovoj temi se vidi da celadon ima bolje razumevanje Sartra i generalno ima dublje razumevanje odredjenih filozofskih ideja i pravaca i njegova komunikacija je mnogo preciznija- tj u ovoj temi on se vise drzi filozofije, dok ja vise lutam (po obicaju) tako da vise se desava da govorimo mimo jedno drugoga nego sto se raspravljamo- sto je zapravo uobicajena pojava u raspravama koje se doticu filozofije.

Čovek je svesno biće koje sebe gradi ili ga gradi sredina....iznad svesti se nalazi nesvest koja se preklapa sa drugim nesvestima drugih ljudi i životinja, pa i biljki, a verujem i stvari.
Znači čovek kada se rodi uskoči u zajedničku nesvest iz koje počinje da gradi svoju svest, po automatizmu, a iskustvo mu stvara suštinu kao nadogradnju na nesvesti iz koje je pošao. Ta nesvest je utkana i u DNK kao veza sa predacima.
I da, čovek stvara svoju suštinu.

Tvoj odgovor je malo zbunjujuci jer cini se da zelis da kombinujes i Sartra i Junga, pa mi deluje kontradiktorno, takodje pojam "nesvesnog" i "kolektivnog nesvesnog" kod samog CG Junga mi nije nikad imao smisla, niti sam ga ikad razumeo u potpunosti.

 

[celadon]

pojam "nesvesnog" i "kolektivnog nesvesnog" kod samog CG Junga mi nije nikad imao smisla, niti sam ga ikad razumeo u potpunosti.

Po Jungu, arhetipovi se pojavljuju u snovima, mitovima i simbolima i pomažu nam da tumačimo svoja iskustva.
Ali to nije mistična mreža niti telepatska veza među ljudima – svako od nas i dalje doživljava stvari svojom glavom. Jung je hteo da pokaže da postoje univerzalni obrasci u svima nama, a opet svako od nas oblikuje svoj identitet kroz lično iskustvo i izbore. Kao hor u kome svi imamo solo deonicu.

 

[Banovic Strahinja]

dvoje ljudi može imati sličan temperament ili istu društvenu odrednicu, ali jedan to prihvati kao opravdanje, "takav sam, to mi je u genima, ne mogu drugačije“, dok drugi to vidi kao izazov ili zadatak.

Pitanje koje se postavlja ovde jeste: Zasto bi neko izabrao da bude lenj? Zasto bi neko izabrao da bude depresivan ili vrlo agresivan?

Suština bez izbora je sudbina: ako pretpostavimo da je naša suština u potpunosti data, život postaje puko odigravanje unapred napisanog scenarija.

Cak i ako postoji "moj scenario" taj scenario nije scenario za druge- takodje, postoji milion drugih faktora koji cine buducnost nepredvidivu.

S druge strane, izbor bez ikakve strukture, kontinuiteta ili unutrašnjeg kriterijuma, "danas biram da budem ovo, sutra ono", vodi u raspad identiteta u niz nepovezanih odluka. To više nije sloboda, nego haos.

Mislim da ovakav izbor ne postoji- ljudi se (gotovo) uvek ponasaju po nekim obrascima.
Objasnit cu svoje glediste u poruci ispod i takodje objasniti odakle dolazi.

 

[Banovic Strahinja]

Dr Robert Sapolsky tvrdi da ne mozemo biti drugaciji jer je svaki nas izbor posledica prethodnih odluka. Da nase odluke zavise od neurobiologije,hormona, kulture i okruzenja itd.... Njegova tvrdnja je da samim time nema smisla niti kriviti nekoga niti hvaliti nekoga zbog uspeha ili neuspeha,
on tvrdi da: "Kazna nema moralni smisao, ali zastita drustva ima."
U jednom intervjuu je naveo kako ljutiti se ili tuci nekoga zbog necega je isto kao ljutiti se ili tuci automobil zato sto je neispravan, racionalno je odvesti ga u garazu.

Dr Daniel Dennet je rekao: sama “svest” (ili bolje receno samosvest) je neka vrsta iluzije, Dr Dan Dennett je objasnio kao “user interface” odnosno interfejs kompjutera, sve se zapravo zbiva u pozadini- razni cipovi i poluprovodnici rade svoj posao, a na ekranu vidimo neke simbole koji nam lakse objasnjavaju sta se desava u pozadini i to je otprilike (samo)svest odnosno ono sto osecamo kao “ja”.

Dr David Eagleman je napravio analogiju s mravima- gde hiljade razlicitih mrava radi svoj posao, niko ne zna sta radi celina, ali zajednickom koordinacijom stvaraju osecaj da su povezani u neki centralni um- a taj centralni um je otprilike kako funkcionise nasa (samo)svest.
Po njegovoj teoriji svest ne donosi odluke- ona je samo narator, no on ne tvrdi da ne postoji slobodna volja vec da je ogranicena- on, parafraziram, kaze da je
donosenje odluka "probabilisticki" rezultat interakcije mnogih neuralnih procesa.
--------------------
Moje trenutno misljenje (mozda ce se promeniti) je da ljudi nemaju sposobnost direktnog odlucivanje, tj to je iluzija-
ljudi su poput robota usisivaca koji sami usisavaju i “donose odluke” gde ce sledece usisavati na osnovu parametara koji su programirani,
razlika je sto ljudi imaju samosvest tj osecaj "ja" i sto imaju sposobnost da i sami menjaju podesavanja i sami unose podatke i mogu se sami u odredjenoj meri programirati/reprogramirati- iako (uglavnom) odluke donosimo na osnovu obrazaca sama sposobnost da se mozemo (u odredjenoj meri) reprogramirati nam daje (odredjenu) odgovornost za nasa dela.
Ne iskljucujem mogucnost da postoje odredjeni ljudi koji poseduju sposobnost slobodnog odlucivanja, no ako ih ima radi se o izuzetno malom broju ljudi.
Takodje- evolucija se nastavlja i ne znam kako ce se to odraziti na pitanje slobodne volje.

 

[Corvus]

Da li čovek poseduje neku unapred datu, univerzalnu suštinu koja važi za čovečanstvo u celini, ili se suština svakog pojedinca oblikuje tek kroz život, izbore i delovanje? Ovo pitanje stoji u središtu rasprave o esencijalizmu i njegovim kritikama.

Egzistencijalisti, poput Žan-Pol Sartra, tvrde da “egzistencija prethodi suštini”: čovek se najpre pojavljuje u svetu, a tek onda gradi ono što jeste. Prema ovom shvatanju, ne postoji unapred zadana “ljudska priroda“; suština je lična, promenljiva i ne može se odvojiti od individualne slobode i odgovornosti. Ako je to tačno, onda svako od nas sam stvara svoju suštinu, a ona postoji samo u onoj meri u kojoj je živimo i svesno oblikujemo.

Nasuprot tome, Karl Gustav Jung uvodi pojam kolektivnog nesvesnog - deo psihe koji nije individualan, već deli s drugim ljudima. U njemu se nalaze arhetipovi: univerzalnia znanja i iskustva simboli i obrasci (koji se pojavljuju svuda po svetu- u mitovima, religijama). Ako svi delimo isti psihološki temelj, da li to implicira postojanje zajedničke ljudske suštine, makar na nesvesnom nivou, koja prethodi individualnom iskustvu?

Slična pitanja javljaju se i u religijskim i mističkim tradicijama. U hinduizmu postoji unutrašnje ja koje je u svojoj suštini slicno Brahmanu, univerzalnom principu svega što postoji. Hrišćanski misticizam, kao i budizam takodje govore o jedinstvu svih bića i o iluzornosti individualne odvojenosti, razlika između “mene“ i “drugog“ je površna (ili ne postoji), dok je suština zajednička i dublja od ličnog identiteta.


Dakle, postavlja se pitanje:

Da li postoji kolektivna svest?
Da li je suština čoveka nešto što svi delimo, što je ukorenjeno u kolektivnom nesvesnom ili božanskom jedinstvu? Ili je to nešto što svako mora sam da pronađe i oblikuje kroz sopstveni život i izbore?

Da li zaista postoji “ja” odvojeno od drugih ili smo svi jedan?

Ne postoji kolektivna svest, makar ne o ključnim pitanjima koji vode u napredak.
Individue koje su se "odmetnule" od "ustljenog" i opšteg mišljenja su napravile iskorak - i donele su promene.
Da li postoji u smislu nasleđa -naravmo.
Ali to nije kategorija koja jeb nepromenjiva?

Naravno da postoji ja koje je odvojeno od drugih, iako se na druge podupire.

 

[celadon]

Dr Robert Sapolsky tvrdi da ne mozemo biti drugaciji jer je svaki nas izbor posledica prethodnih odluka. Da nase odluke zavise od neurobiologije,hormona, kulture i okruzenja itd.... Njegova tvrdnja je da samim time nema smisla niti kriviti nekoga niti hvaliti nekoga zbog uspeha ili neuspeha,
on tvrdi da: "Kazna nema moralni smisao, ali zastita drustva ima."
U jednom intervjuu je naveo kako ljutiti se ili tuci nekoga zbog necega je isto kao ljutiti se ili tuci automobil zato sto je neispravan, racionalno je odvesti ga u garazu.

Dr Daniel Dennet je rekao: sama “svest” (ili bolje receno samosvest) je neka vrsta iluzije, Dr Dan Dennett je objasnio kao “user interface” odnosno interfejs kompjutera, sve se zapravo zbiva u pozadini- razni cipovi i poluprovodnici rade svoj posao, a na ekranu vidimo neke simbole koji nam lakse objasnjavaju sta se desava u pozadini i to je otprilike (samo)svest odnosno ono sto osecamo kao “ja”.

Dr David Eagleman je napravio analogiju s mravima- gde hiljade razlicitih mrava radi svoj posao, niko ne zna sta radi celina, ali zajednickom koordinacijom stvaraju osecaj da su povezani u neki centralni um- a taj centralni um je otprilike kako funkcionise nasa (samo)svest.
Po njegovoj teoriji svest ne donosi odluke- ona je samo narator, no on ne tvrdi da ne postoji slobodna volja vec da je ogranicena- on, parafraziram, kaze da je
donosenje odluka "probabilisticki" rezultat interakcije mnogih neuralnih procesa.
--------------------
Moje trenutno misljenje (mozda ce se promeniti) je da ljudi nemaju sposobnost direktnog odlucivanje, tj to je iluzija-
ljudi su poput robota usisivaca koji sami usisavaju i “donose odluke” gde ce sledece usisavati na osnovu parametara koji su programirani,
razlika je sto ljudi imaju samosvest tj osecaj "ja" i sto imaju sposobnost da i sami menjaju podesavanja i sami unose podatke i mogu se sami u odredjenoj meri programirati/reprogramirati- iako (uglavnom) odluke donosimo na osnovu obrazaca sama sposobnost da se mozemo (u odredjenoj meri) reprogramirati nam daje (odredjenu) odgovornost za nasa dela.
Ne iskljucujem mogucnost da postoje odredjeni ljudi koji poseduju sposobnost slobodnog odlucivanja, no ako ih ima radi se o izuzetno malom broju ljudi.
Takodje- evolucija se nastavlja i ne znam kako ce se to odraziti na pitanje slobodne volje.

Sapolski, Denet i Iglman ne pobijaju Sartra, već govore o mehanizmu, dok Sartr govori o poziciji subjekta u tom mehanizmu, o tome da se ne možemo izvući iz činjenice da zauzimamo stav prema onome što nam je dato.
Ne sporim da naši izbori imaju uzroke u neurobiologiji. Ali iz toga ne sledi da sloboda ne postoji, već samo da ne postoji apsolutna, magična sloboda koju ja nikada nisam ni branio.
Uslovi mogu biti isti, ali odnos prema njima nije nužan. Čak i prepuštanje obrascu ili racionalizacija ("lenj sam“) jeste način postojanja, a ne prirodna sila.
Sloboda je u odnosu prema lenjosti
Tu nastupa stvarni izbor: hoćeš li da prihvatiš lenjost i prepustiš joj se, ili ćeš da se pokreneš, makar polako, i uradiš šta treba. Dakle, lenjost je stanje, ali odnos prema lenjosti je izbor.
Ne biraš ni depresiju. Hoćeš li se prepustiti depresiji i dopustiti da ti oblikuje život? Ili ćeš potražiti pomoć, promeniti rutinu, raditi male akcije i tako se aktivno odnositi prema svom stanju?
Odnos prema depresiji je ono što nosi određen stepen slobode i odgovornosti, iako sama depresija nije izbor.

To što su odluke uzročno uslovljene ne znači da nisu naše. Kauzalnost nije prinuda. Ako sve svodimo na neurohemiju, onda je i tvrdnja da slobodna volja ne postoji samo još jedan neuronski događaj bez ikakve normativne prednosti.
"Ja“ je emergentni nivo koji ima realnu funkciju: samokorekciju, preuzimanje odgovornosti, planiranje... Ti sam to priznaješ kada kažeš da se ljudi mogu delimično reprogramirati, ali ko se reprogramira, ako ne neko ko sebe prepoznaje kao uzrok promene?
Dakle, nismo oslobođeni odgovornosti za sopstveni život. Zašto razlikujemo zločin iz nehata i planirani zločin, ako je sve samo neurološka nužnost? Zato što pravni sistem implicitno priznaje stepen odgovornosti i slobode.

Ko tačno govori „slobodna volja ne postoji“? Mozak ili neko ko misli da je u pravu? Ako slobodu svedemo na iluziju, dobijamo opis mozga. Ako je shvatimo kao odnos prema uslovima, dobijamo čoveka.
Zašto bi iko raspravljao, ubeđivao ili argumentovao, ako niko nema mogućnost da misli drugačije nego što mora? Verovatno niko, jer sama rasprava pretpostavlja slobodu promene stava.

Ako evolucija može tek u budućnosti doneti slobodnu volju, šta je tačno to što bi se evolucijom pojavilo, a da već ne postoji u embrionalnom obliku danas?

 

[Metronomy]

Radi se o razlicitim perspektivama, sagledavanju iz razlicitih uglova- gledano cisto s filozofske tacke gledista u ovoj temi se vidi da celadon ima bolje razumevanje Sartra i generalno ima dublje razumevanje odredjenih filozofskih ideja i pravaca i njegova komunikacija je mnogo preciznija- tj u ovoj temi on se vise drzi filozofije, dok ja vise lutam (po obicaju) tako da vise se desava da govorimo mimo jedno drugoga nego sto se raspravljamo- sto je zapravo uobicajena pojava u raspravama koje se doticu filozofije.

Tvoj odgovor je malo zbunjujuci jer cini se da zelis da kombinujes i Sartra i Junga, pa mi deluje kontradiktorno, takodje pojam "nesvesnog" i "kolektivnog nesvesnog" kod samog CG Junga mi nije nikad imao smisla, niti sam ga ikad razumeo u potpunosti.

Istina, bolji izraz je nadsvest, ali je i ona nesvest, jer sa svešću ima dodir kroz neku poroznu svest ili vrlo uzan kanal s filterom.
Naime, postoje dokazi da vansvesti postoji veza čoveka s okolinom i naročito sa drugim bićima, ova veza nije svesna, a nije ni podsvesna u smislu intuicije ili instinkta, a boja aure koju čovek zrači je njegova osnova i svakako je nesvesna.

 

[bas kao]

Dakle, postavlja se pitanje:

Da li postoji kolektivna svest?
Da li je suština čoveka nešto što svi delimo, što je ukorenjeno u kolektivnom nesvesnom ili božanskom jedinstvu? Ili je to nešto što svako mora sam da pronađe i oblikuje kroz sopstveni život i izbore?

Da li zaista postoji “ja” odvojeno od drugih ili smo svi jedan?

tvoje sve teme imaju genijalne naslove, samo bih ih ja pisao drugacije, jer ova tvoja pitanja su odjednom religiozna, a to mozda ljude i ne zanima, ili su im nedorasli, ukljucijuci i mene samog, mada imam neke ideje kako bih pokusao da im pristupim

dakle, ne idi precicama da uskaces u new age, jer je gotovo nemoguce da ces doci do zadovoljavajuceg odgovora, vec ovako:

zasto kazah da je naslov genijalan?

esencijalizam-stvaranje-sebe-ili-otkrivanje-sustine

sustina vec postoji, otkrili je mi ili ne, ona ne zavisi od nase sposobnosti da li cemo uopste da je otkrijemo, neki mozda hoce, a mozda i nece, ili nisu... dakle, samo neki JESU

jezicki, mi razlikujemo subjekat i predikat, imenicu, i glagol,. to je postavka svega, i onda:

Etimologija
Grčki pojam οὐσία [ousía] je imenica, formirana od prezenta participa glagola εἰμί [eimí] – "biti, jesam". Ovaj pojam je preveden na latinski kao essentia ili substantia.[5][6]

e, pa ako me pratis, ja opet vracam na onu moju temu, da li nas zanima struktura, ili funkcionalnost? ti ides sa neba pa u rebra odmah bi kolektivnu svest, a sta je sa nasom individualnom koja je gradivni elemanat te kolektivne? i cemu ta kolektivna uopste sluzi, za obrlacenje javnog mnjenja [za mnenia opet videti anticku grcku]? ja sam onda u startu protiv takve postavke

moja postavka je da se istrazi odakle uopste latinska esencija nadovezana na grcku ousia (ουσία), termin koji je filozofe zanimao, pa su se kasnije hriscani u njega zapetljali, a nama ta informacija dostupna iz sabora, od nikejskog - znaci, tematici mora da se pristupi hronolski, istorijski, od aristotela do nikejskih ucesnika sabora, i onda bi tek video da se odgovori nude, a ovako tesko, ja sam skeptik, bez namere da te uvredim

p.s. ja tek sada citam, dokle ste vi stigli, ja sam za kasnije duduk, i mozda zato navijam da se vracamo uvek na pocetke i postavke svega - fali uvod u pricu, to tako s neba pa u rebra meni ne pasuje nikako, i bojim se da necete naci odgovore, samo mozete da me izbacite sa diskusije

 

[bas kao]

... jer sam za kasnije sta se izdesavalo nedorastao temi, i ne bih se ni uvredio

Istina, bolji izraz je nadsvest

pazi dokle ste vi stigli? samo se uvode novi pojmovi,. a od kojih je sve krenulo, uopste nas ne zanima sto se ni tada ljudi nisu sporazumeli, sta oni zapravo znace, jesu li gradivni ili funkcionalni elementi cak... da li je nesto subjekat ili predikat itd

mi ne znamo ni sta je svest, a kamoli da cemo znato sta je nadsvest, samo izmisljamo bzvz pojmove i frljamo se sa njima kao LJUBO2, a oni koji vec postoje, e oni nas NE ZANIMAJU... braco, kolege, diskuti, ne valja vam posao, moram da vam kazem

 

[bas kao]

Sto se uvoda u temu- uvek postavim sirok okvir, sto onda daje slobodu svakom ucesniku da pomeri kamen temeljac u bilo kom pravcu,
druga stvar je sto cesto i nisam narocito upoznat s materijom, generalno je podforum filozofija za mene otprilike poslednje utociste dodoa.

meni kada postavljas ovo pitanje izgleda da je religija, izvini na opasci

Da li postoji “zajednički duh” svih ljudi?

to ti je hriscanska ideja da smo svi 1 u Hristu, samo koriste termin "telo crkve, glava i udi", i kada kaze gradjevina, ugaoni kamen, ne misli na materijalnu, vec pravi poredjenje... ili npr, On Hristos je glava, a mi smo delovi tog jednog tela, to ti je to zajednicarenje duhovno... ili sz proroci temelj, On ugaoni kamen te gradjevine...
ja sam zato imao nameru da se postepeno ulazi u duhovno, mora prvo dusevno da se definise, a to ti je kao u onoj temi na psihologiji o razvoju ega/ja[stva]

Da li zaista postoji “ja” odvojeno od drugih ili smo svi jedan?

neki jesmo ili cemo biti, a neki nisu, i nece biti, znaci odgovor zavisi od toga gde ces biti, u tom 1, ili napolju, na vetrometini, bolje probaj na vreme da budes uragan turista, nego onda, na kraju, pa da vidis kako ti se svidja, ako te ne daj boze vihor uhvati

 

[bas kao]

Zašto razlikujemo zločin iz nehata i planirani zločin, ako je sve samo neurološka nužnost?

pa, nesto jeste, a nesto nije

Zato što pravni sistem implicitno priznaje stepen odgovornosti i slobode.

to, da, ali, stepen .samo, dobro ti rece, precizno, kao i uvek, ja ponekad nisam dovoljno precizan

Ko tačno govori „slobodna volja ne postoji“? Mozak ili neko ko misli da je u pravu? Ako slobodu svedemo na iluziju, dobijamo opis mozga. Ako je shvatimo kao odnos prema uslovima, dobijamo čoveka.
Zašto bi iko raspravljao, ubeđivao ili argumentovao, ako niko nema mogućnost da misli drugačije nego što mora? Verovatno niko, jer sama rasprava pretpostavlja slobodu promene stava.

Ako evolucija može tek u budućnosti doneti slobodnu volju, šta je tačno to što bi se evolucijom pojavilo, a da već ne postoji u embrionalnom obliku danas?

slobodna volja je religiozna postavka, ja znam da si se ti izjasnio kao ateista, ali sam morao ovo da dodam, jer postoji predrasuda da mi vernici nemamo slobodnu volju, vec da se samo pokoravamo bogu, svestenicima, dogmi itd; inace bez tebe, profesora, sa ovim ucenicima ja ne bih znao kako da izadjem na kraj.
p.s. i naravno da mi je milo sto si pobio ovu filozofiju da je slobodna volja iluzija, mogao si usput i dalekoistocnu "maju", o istom trosku, koju su [new age] filozofi zapravo samo plagirali:

Yes, Maya (or Māyā) from Sanskrit primarily means illusion, magic, or deception, representing the cosmic power that makes the phenomenal world seem real, obscuring the ultimate spiritual reality (Brahman) in Hinduism and a similar concept in Buddhism, though the world isn't entirely unreal, just not what it appears to be. It's a key concept in Indian philosophies describing the "grand cosmic delusion" or the veil that makes the One appear as many, leading to attachment and suffering, which spiritual practices like meditation aim to transcend.

a kako mi hriscani dokazujemo nasu slobodnu volju?
prosto citiramo apostola

Galaćanima - ГАЛАЋАНИМА 4 : Biblija - Novi zavet​

30 Ali šta govori pismo? Isteraj robinju i sina njenog; jer sin robinjin neće naslediti sa sinom slobodne. 31 Tako, braćo, nismo deca robinjina nego slobodne.

 

[bas kao]

Slična pitanja javljaju se i u religijskim i mističkim tradicijama. U hinduizmu postoji unutrašnje ja koje je u svojoj suštini slicno Brahmanu, univerzalnom principu svega što postoji. Hrišćanski misticizam, kao i budizam takodje govore o jedinstvu svih bića i o iluzornosti individualne odvojenosti, razlika između “mene“ i “drugog“ je površna (ili ne postoji), dok je suština zajednička i dublja od ličnog identiteta.

u hinduizmu postoji lazno ja, koje je zapravo nas ego [i rusi tvoju drugu temu o njegovom razvoju], koga trebamo da se odreknemo, prevazidjemo meditacijama, da bi dosli do naseg pravog ja, tj atmana, koji je tek po sustini braman, a zapravo sva nasa forma, i percepcija je iluzija, maja, iznad sam postavio delimicno, a imam i posebnu staru temu o dalekoistocnim koje poredim sa hriscanstvom https://forum.krstarica.com/threads/dalekoistocne-religije-hinduizam-budizam-taoizam.5512/

hriscanstvo pak zagovara zajednicarenje, jedinstvo, rekoh ti vec, ali ne svih, i tu je objasnjenje da ili nece svi to jedinstvo, ili ga ne zavredjuju sustinski, jer je mnogo zvanih, ali malo odabranih, sta s', ispada neki elitizam, a ne bi trebao [posebna tema, da je sad ne razradjujem]

sustinski Duh [Sveti] je jedan, ali su darovi njegovi razliciti, jer Bog Duha ne daje na meru, kvantitativno. kolicinski, vec kvalitativno, sto znaci, fakticki, da mi nismo i ne mozemo da budemo eksperti za sve, vec svako ima svoju specijalnost, u tom da kazemo novom Stvaranju. novom svetu koji mi namislismo da stvorimo samo uceci kao deca/djaci u postojecem, samo vezbajuci u ovom postojecem

taj kvalitet o kome pricam nadmasuje nas individualni kvalitet i identitet cak, bukvalno sam ja postao hriscaninom, jer mi hriscanstvo ne blokira ambiciju, bas ono sto je drugde nemoguce, u hriscantvu je moguce - ovde bih i te kako mogao da se nastavim, i razradjujem

 

[bas kao]

atman, braman ima "logicku" dualisticku/binarnu prepostavku da ako se odreknemo iluzije, nastupa fontana realnosti, nema tu nikakve mistike, samo logicke greske da saznajemo iz neznanja npr. ili taoistiocke da iz mraka nastaje svetlost, dok u hriscanstvu imamo da mrak ne obuzima svetlost, tama je jedno obicno nista[vilo], svetlost je spektar postojanja svega...
ili da je u dubini tj, uviranju resenje, ako su svi, ili vecina ljudi povrsni - sve su to logicki pogresne pretpostavke, predrasude, ja zaista ne znam kako i zasto su se uopste odrzale do danas, a mogu samo da pretpostavim, da bi ih uveli u hriscanstvo, jednom kada im dokazemo logicku gresku, samo je problem i sa hriscanstvom, jer je zastranilo, tako da mora prvo ono da se procisti, a u medjuvremenu ova ideja da sazri

daklem, pojmovna tj. LOGOSNA [REC, POJAM] introspekcija, a ne tehnike meditatntskog uviranja, drasticna razlika, ja sam istestirao dosta toga, mada i oni imaju tzv. mantre, reci, znaci upleli su se nase polje jos i pre nego smo ga omedjali, i iskomplikovali, ziv nisam ko ce sve da rascivija, i kada

 

[Banovic Strahinja]

u hinduizmu postoji lazno ja, koje je zapravo nas ego [i rusi tvoju drugu temu o njegovom razvoju], koga trebamo da se odreknemo, prevazidjemo meditacijama, da bi dosli do naseg pravog ja, tj atmana, koji je tek po sustini braman, a zapravo sva nasa forma, i percepcija je iluzija, maja

U hinduizmu, kao i u mnogim drugim ucenjima/religijama- ima vise pravaca i podpravaca- i njihova ucenja se razlikuju, u nekima je zaista cilj unistiti ego- no u nekima nije- tj na ego se gleda kao na korisnu alatku gde nije cilj unistenje vec da se ne identifikuje s njim- sam tzv “ego” je stetan kad je nefleksibilan, osetljiv ili “bucan” sto bi se reklo- i cilj je da ego bude tisibi fleksibilniji-
zapravo kad je ego previse “slab” i to ima nuspojava.
Sto se tice neidentifikacije s “egom”, ova tema se malo dotakla:
https://forum.krstarica.com/threads/unutrasnji-glas-ko-zapravo-zivi-u-mojoj-glavi.1037139/