Stranci i raspad SFRJ

[Q. in perpetuum hibernum]

Ima celi ustav SR Srbije digitalizovan na sajtu Narodne biblioteke. http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Tematske_kolekcije/Srpski_ustavi/RA-ustav-1974

Hajde da napravimo jedno interesantno poređenje, tj. da izvršimo komparaciju ustava Srbije i Kosova. Ovako ide član 299. ustava Srbije, koji definiše koja su prava i dužnosti republike:

Република, у складу са својим правима и дужностима утврђеним уставом, преко републичких органа и организација:

1. обезбеђује опште услове за остваривање и заштиту јединственог друштвено-економског и политичког уређења утврђеног уставом, као и слобода, права и дужности и одговорности радних људи у удруженом раду и грађана;

2. уређује права радних људи у удруженом раду којима се обезбеђује њихов уставом утврђени положај у самоуправним и друштвено-економским односима, као и права и обавезе организација удруженог рада, самоуправних интересних заједница, других самоуправних организација и заједница и друштвено-политичких заједница у погледу средстава у друштвеној својини; утврђује начела и опште услове у погледу организовања и рада организација удруженог рада које врше делатности од посебног друштвеног интереса, као и самоуправних интересних заједница; уређује основна права радних људи у области социјалног осигурања и здравствене заштите радних људи и грађана и друга права радних људи ради обезвеђивања њихове социјалне сигурности и солидарности; уређује положај, права и одговорности друштвеног правобраниоца самоуправљања; уређује запошљавање радних људи; уређује заштиту на раду;

3. уређује облигационе и уговорне односе; уређује својинско-правне и друге стварно-правне односе; уређује имовинско-правне и друге материјално-правне односе; уређује експропријацију; уређује односе у области промета роба и услуга; утврђује начела о коришћењу земљишта и ствари у општој употреби и односима у тој области, начела о уређењу и коришћењу грађевинског земљишта, као и о стамбеној изградњи и њеном финансирању, управљању, коришћењу и привређивању становима и стамбеним зградама; уређује заштиту и развој природних и радом створених вредности човекове средине; уређује систем створених вредности човекове средине; уређује систем просторног и урбанистичког планирања, пројектовање и изградњу инвестиционих и других објеката;

4. уређује систем друштвеног планирања и утврђује друштвени план Републике и одређује мере за остваривање утврђене политике привредног и друштвеног развоја Републике; уређује кредитни и банкарски систем; уређује систем осигурања имовине и лица; уређује друштвену контролу цена и обезбеђује непосредну контролу цена роба и услуга од интереса за Републику; уређује и обезбеђује републичке робне резерве за потребе Републике у случају рата и других ванредних прилика и ради обезбеђења стабилности тржишта у случају већих поремећаја на тржишту; уређује и спроводи мере ограничавања тржишта и слободе промета робе и услуга од интереса за Републику у случају тежих елементарних несрећа и несташица добара неопходних за потребе привреде и живот грађана, као и кад је то од неопходног значаја за народну одбрану; уређује привремено ограничавање располагања радника у основним организацијама удруженог рада делом средстава друштвене репродукције, односно утврђује обавезе удруживања дела тих средстава; уређује и обезбеђује финансирање бржег развоја привредно недовољно развијених подручја у Републици и подстицање развоја привреде и друге потребе од интереса за остваривање уставом и законом утврђених права и дужности друштвено-политичких заједница; обезбеђује допунска средства општинама за извршавање права и дужности утврђених уставом и законом; утврђује и обезбеђује приходе који јој по овом уставу припадају; уређује систем финансирања друштвено-политичких заједница, порески систем, систем такса и других дажбина, јавне зајмове и игре на срећу; уређује функционисање Службе друштвеног књиговодства; уређује правни положај организација удруженог рада; уређује удруживање организација удруженог рада и њихових удружења у коморе и друга општа удружења; уређује обавезно удруживање организација удруженог рада у заједнице кад то захтева технолошко јединство система у појединим областима и кад је то од интереса за Републику;

5. уређује, у складу с основама система народне одбране и основама планова и припремних мера за одбрану земље, систем народне одбране, права и дужности радних људи и грађана, организација удруженог рада, самоуправних интересних заједница и других самоуправних организација и заједница, друштвено-политичких и других друштвених организација у области народне одбране, организацију и руковођење територијалном одбраном, цивилном заштитом и другим припремама за одбрану, а у случају напада на земљу и организовање народног отпора и руковођења њим; утврђује основе планова и припремних мера за одбрану у Републици и даје смернице за припреме становништва, привреде и друштвених делатности, државних органа и мобилисање свих извора и снага за одбрану земље, усклађивање планова и мера друштвено-политичких заједница, организација удруженог рада и других организација и грађана за функционисање и рад у случају непосредне ратне опасности и у рату; уређује и обезбеђује заштоту бораца, војних инвалида, чланова породица палих бораца, активних учесника предратних револуционарних покрета у земљи и иностранству, жртава фашистичког терора и цивилних инвалида рата; уређује заштиту од елементарних и других већих непогода и заштиту од пожара;

6. уређује систем заштите и унапређења пољопривреде и шумарства, коришћења пољопривредног и шумског земљишта, природних богатстава и вода и утврђује политику и мере у овим областима и обезбеђује спровођење тих мера које су од интереса за Републику; уређује премер и катастар земљишта и евиденцију добара у друштвеној својини и обезбеђује контролу у овој области; уређује саобраћај и везе, услове изградње, одржавања и коришћења путева и других саобраћајница, категоризацију путева и беезбедност у саобраћају;

7. уређује и обезбеђује спровођење прописа о контроли мера, заштите проналазака, техничких унапређења, жигова, знакова, квалитета, ознака порекла производа, узорака и модела, стандарда, техничких норматива и норми квалитета производа;

8. уређује и организује прикупљање, евиденцију и обраду статистичких и других података о стању у појединим областима друштвеног живота и стању и кретању становништва, о економским и другим појавама, као и других података од интереса за Републику;

9. уређује опште услове и систем васпитања и образовања, културе и физичке културе; уређује и обезбеђује опште услове за развој научноистраживачких делатности; уређује опште услове за вршење издавачких и филмских делатности, издавање штампе и других средстава јавног информисања и комуницирања и систем друштвене одговорности и заштите друштвеног интереса у овим областима; уређује систем заштите и коришћења споменика културе, историјске грађе и другог културног и историјског наслеђа и заштите друштвеног интереса у овим областима; уређује начела о дечјој заштити; заштити старих и изнемоглих лица и другим видовима социјалне заштите; уређује систем здравствене заштите и начела за организацију здравствене службе; уређује производњу и промет лекова, отрова и опојних дрога; уређује заштиту грађана од заразних болести и заштиту од загађивања ваздуха;

10. уређује и обезбеђује заштиту уставом утврђеног поретка (државна безбедност); уређује и организује службу државне безбедности; уређује и обезбеђује јавну безбедност; уређује систем друштвене самозаштите; уређује и штити јавни ред и мир; уређује производњу и промет оружја и муниције, запаљивих течности, гасова, експлозива и радио-активних и других опасних материја; уређује матичне књиге, лично име, личну карту, пребивалиште и боравиште грађана, зборове и друге јавне скупове, удружења грађана и правни положај верских заједница;

11. уређује питања брака, породице, старатељства, односе родитеља и деце и наслеђивања; утврђује кривична дела и привредне преступе и санкције за та дела и преступе; уређује извршавање казнених санкција и васпитно-поправних мера; уређује прекршаје, одговорност и санкције за прекршаје и организацију, надлежност и поступак по прекршајима; уређује оснивање, надлежност, састав и организацију судова, јавног тужилаштва и јавног правобранилаштва као и адвокатуру и друге видове правне помоћи; уређује посебне поступке у областима у којима друштвене односе уређује Република; уређује амнестију и помиловања за кривична дела утврђења републичким законом;

12. уређује територијалну организацију општина; уређује избор делегата за скупштине друштвено-политичких заједница; уређује бирачке спискове; уређује републичко држављанство, државне празнике, републичка одликовања, награде и друга признања; уређује референдум; уређује печат државних органа и употребу застава;

13. уређује решавање сукоба републичког и покрајинског закона (колизионе норме) и сукоба надлежности између органа на територији Републике ван територија аутономних покрајина и органа са територије покрајина;

14. уређује положај органа управе у Републици и начела за њихову организацију и међусобне односе; уређује организацију и начин рада органа Републике, као и материјалне односе републичких органа и организација;

15. обезбеђује извршавање републичких и савезних закона и других прописа на територији Републике; врши надзор и врши управне послове од интереса за остваривање права и дужности Републике; штити уставност и законитост;

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Članom 300 teško da je navedeno maltene sve. Svašta se može uređivati, a ovaj prethodni član samo neke od najbitnijih stvari izdvaja, kao suštinske nadležnosti na području uže Srbije (van pokrajinskih ograničenja).

Hajde to da uporedimo sa ustavom SAP Kosova. Njegov član 283 propisuje prava i dužnosti autonomne pokrajine. No, kako je član uglavnom identičan, neću ga prekucavati ovde, već ću navesti samo razlike (pored očigledne, a to je da je svaki pomen republičkog zamenjen sa pokrajinskim):

- kod tačke pet, nisu navedeni aktivni učesnici predrevolucionarnih pokreta u zemlji i inostranstvu, što je specifično navedeno u ustavu Srbije
- u tački deset, nema uređivanja ličnog imena i prebivališta i boravišta građana
- u tački dvanaest, u pokrajinskom ustavu nema državljanstva niti državnih praznika; ima nečeg u istoj tački što, vrlo neobično, nije ušlo u ustav Srbije, a to je

уређује употребу језика

- tačka trinaest ne postoji u pokrajinskom ustavu
- u sledećoj tački u kosovskom ustavu je dodato da pokrajinа:

уређује накнаде и друга права делегата у Покрајинској скупштини и функционера у покрајинским органима...уређује садржину печата државних органа у Покрајини

- u poslednjoj tački, pored pokrajinskih i saveznih, naravno, obezbeđuje izvršavanje republičkih zakona

Dakle. po osnovnim definicijama prava i nadležnosti, pokrajina i republika su gotovo u potpunosti istovetni. Moglo bi se reći i da je član praktično prepisan u ustavima. Jedina nešto vidljivija i očekivana (i verovatno, za razliku od ostalih, nesemantička) razlika jeste nedostatak državljanstva i državnih praznika - kao i nadležnost u slučaju kolizije.

1. Naravno, jasno piše da važi za one koji su predviđeni za celu republiku.Štaviše:
Socijalističa autonomna pokrajina:
293.
Radi izvršavanje svojih prava i dužnosti, AP uređuju samostalno zakonom i drugim propisima društvene odnose, osim onih odnosa koji se ovim ustavom i na osnovu njega uređuju republičkim zakonom jedinstveno za celu tetritoriju.

Po tome ispada da SAP nema razloga da donosi neki zakon ako je to navedeno u članu 300. Sve što donese, to jednostavno ne važi. A učlanu 300. je navedeno maltene sve. Postavlja se pitanje šta uopšte SAP može da uređuje svojim zakonima.

2. Ako npr. republički zakon kaže da su svi građani ravnopravni, a pokrajinski kaže da građane srpske nacionalnosti treba hapsiti posle 22h, praktično će da važi republički zakon. To što ga organi reda ne primenjuju ne menja stvar. Oni na terenu ne moraju da primenjuju ni pokrajinski zakon, tj. da odluče da ubijaju građane srpske nacionalnosti posle 22h. To samo njih stavlja sa druge strane zakona, a i dalje važi republički zakon.

Možda je bolje da umesto teoretski/praktično koristimo de jure/de facto u ovom slučaju? Sukob je ovde bio isključivo oko upotrebe termina i značenja u datom kontekstu.

Neće prestati da važi. Pokrajine imaju imaju zakonodavna ovlašćenja i ukoliko nešto nije na republičkom nivou regulisano, oni mogu donositi čak i ako potpada pod član 300. Ustava SRS. A ukoliko postoji nekakve kolizije, to ne znači da ne važi, zato što je zakon na snazi dok ga neko ovlašćeno lice ne suspenduje. To znači da nadležni ustavni sud se mora oglasiti po tom pitanju i svojom odlukom ga ponišititi; pre tih odluka, naravno da važi sve.

Ne znam šta ti znači u članu 300 je navedeno maltene sve. Uporedi to, recimo, sa pravima i dužnostima republike (prethodni član), što sam i citirao iznad. Apsolutno sve što ne potpada pod nadležnost navedenih stvari ostvaljeno je u rukama autonomnih pokrajina. To uključuje doslovno šta god ti padne na pamet; da li govorimo o samostalnim sudskim organima (pokrajina su imale svoj Vrhovni sud i pravosudne mreže samostalno od Srbije), ono što je najbitnije - pare, tj. sopstveni ekonomski i finansijski sistem (svoje Narodne banke su imale pokrajine), onda recimo apsolutno sve što se ticalo kultura i prosvete - tako i imamo različite ustavne odredbe, po kojima se službeni jezik u Vojvodini imenuje nešto drugačije, da se ispoštuju tamošnji Hrvati ([Isrpskohrvatski ili hrvatskosrpski[/I]) i službeni su, pored njega, još i mađarski, rumunski, slovački i rusinski jezik; dok je na području Kosova pored srpsko-hrvatskog i albanskog to slučaj sa turskim.

Dakle, pod čl. 300 ne potpada zapravo velika većina zakonske regulative jedne države. Takođe, ovde je izvršena jedna vrlo interesantna stvar. Ove ustavno pravne odredbe su savršeni dokaz onoga što sam govorio, a to je da je SFRJ bila formirana odozdo na gore; data je vrlo jasna prednost pokrajini tako što je ustavom Srbije izvršeno ograničenje zakonodavne delatnosti države na njenoj celoj teritoriji. To se nigde ne radi u svetu, osim ako ne govorimo o određenim federalnim uređenjima. Ustavnim okvirima preciziraju se temelji autonomije neke celine, a ovde je u zakonodavnom slučaju data jasna prednost autonomiji, tako što je ustav, što je možda vrlo neobično, ograničio zakone koja republika može imati (a da važe na celoj svojoj teritoriji). Svi ustavi imaju određene odredbe da se i druga pitanja mogu rešavati u skladu sa ustavima i zakonima. To znači da sve pokrajine i republike mogu preostala pitanja rešavati, a to je posebno slučaj kada se stvara sasvim nova pravna tradicija, odnosno društvenim i tehnološkim izmenama sveta dolazi i do stvaranja nekih novih polja interesovanja, kao što bi bili u današnjem svetu, recimo, internet, kiber-terorizam, kloniranje ljudi, veštačka inteligencija, istraživanje i kolonizacija svemira,...nabroj šta god hoćeš. Možda to ne deluje nama, u društvu propale tranzicije, ali mi već sto godina živimo u epohi nikada viđenog ljudskog razvoja. Čovečanstvo, uprkos stvarima kao što su recesija, krize i svetski problemi kao što su Ukrajina, Severna Koreja i slično, neprekinuto se razvija zahvaljujući tehnološkom progresu i to se samo ubrzava sve više i više; u našoj bližoj (ne dalekoj( budućnosti to će poprimiti tolike razmere da državnici uopšte neće biti u mogućnosti pratiti te izmene. U svakom domenu potencijalnih širenja nadležnosti i preciziranja, to je ostavljeno u rukama osam pojedinačnih federalnih jedinica, kao celina sa zakonodavnim moćima.

No, da se vratim ja na poentu, da ne lutamo previše, a to je oko ustava:

To znači da ustavni sud republike ne može da ocenjuje ustavnost ustava pokrajine ali može biti traženo, ili inicijativno, mišljenje.

* V. Kilibarda, A. Ivić, Politički i ustavni sisetm SFRJ, Beograd 1988, 231-232.

 

[Kor]

T.Danas se malo ko seća asocijacije pokrajina Austiije,Itlaije i SFRJ pod imenom Alpe-Adrija u čijem sasavu su bile Slovenija,Hrvatska i Bosna i Hercegovina a koja jei imala jednu čisto političku poriuku...

Tu se vrlo jasno nazirala klica onoga što će se dešavati posle i šta su čije interesne sfere. Jedan oblik povratka Beča na Balkan kroz mala vrata.

 

[cronnin]

Ima celi ustav SR Srbije digitalizovan na sajtu Narodne biblioteke. http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Tematske_kolekcije/Srpski_ustavi/RA-ustav-1974

Džaba, izuzetno me zamara listanje tih JPEGa.

Članom 300 teško da je navedeno maltene sve. Svašta se može uređivati, a ovaj prethodni član samo neke od najbitnijih stvari izdvaja, kao suštinske nadležnosti na području uže Srbije (van pokrajinskih ograničenja).

Je na vidim šta je bitno izostavljeno:

Član 300.

Republičkim zakonom uređuju se jedinstveno za celu teritoriju Republike:
1. organizacija i rad republičkih organa, zaštita ustavnosti utvrđene ovim ustavom i zakonotosti u skladu sa ovim ustavom i republičkim zakonom, rešavanje sukoba republičkih i pokrajinskih zakona
2. društvena svojina i svojinsko-pravni odnosi
3. državna bezbednost, proizvodnja i promet oružja, krivično-pravni odnosi
4. narodna odbrana
5. zaštita vode i vazduha, izgradnja saobraćajnica, brak i svojinsko-pravni odnosi
6. republičke finansije

Hajde to da uporedimo sa ustavom SAP Kosova. Njegov član 283 propisuje prava i dužnosti autonomne pokrajine. No, kako je član uglavnom identičan, neću ga prekucavati ovde, već ću navesti samo razlike (pored očigledne, a to je da je svaki pomen republičkog zamenjen sa pokrajinskim):

- kod tačke pet, nisu navedeni aktivni učesnici predrevolucionarnih pokreta u zemlji i inostranstvu, što je specifično navedeno u ustavu Srbije
- u tački deset, nema uređivanja ličnog imena i prebivališta i boravišta građana
- u tački dvanaest, u pokrajinskom ustavu nema državljanstva niti državnih praznika; ima nečeg u istoj tački što, vrlo neobično, nije ušlo u ustav Srbije, a to je



- tačka trinaest ne postoji u pokrajinskom ustavu
- u sledećoj tački u kosovskom ustavu je dodato da pokrajinа:



- u poslednjoj tački, pored pokrajinskih i saveznih, naravno, obezbeđuje izvršavanje republičkih zakona

Dakle. po osnovnim definicijama prava i nadležnosti, pokrajina i republika su gotovo u potpunosti istovetni. Moglo bi se reći i da je član praktično prepisan u ustavima. Jedina nešto vidljivija i očekivana (i verovatno, za razliku od ostalih, nesemantička) razlika jeste nedostatak državljanstva i državnih praznika - kao i nadležnost u slučaju kolizije.

Meni iskreno taj član 299. nema nikakvog smisla. Treba da bude izbačen iz ustava. Republika reguliše sve, ima legitimitet od naroda za to. A savezni ustav postavlja zabranu šta ne može. Umesto 299. bukvalno treba da stoji to što si naveo:

Savezni:
Radi izvršavanje svojih prava i dužnosti, republike uređuju samostalno zakonom i drugim propisima društvene odnose, osim onih odnosa koji se saveznim ustavom i na osnovu njega uređuju saveznim zakonom jedinstveno za celu tetritoriju države.

Republički:
Radi izvršavanje svojih prava i dužnosti, Republika uređuju samostalno zakonom i drugim propisima društvene odnose, osim onih odnosa koji se saveznim ustavom i na osnovu njega uređuju saveznim zakonom jedinstveno za celu tetritoriju države.

Neće prestati da važi. Pokrajine imaju imaju zakonodavna ovlašćenja i ukoliko nešto nije na republičkom nivou regulisano, oni mogu donositi čak i ako potpada pod član 300. Ustava SRS. A ukoliko postoji nekakve kolizije, to ne znači da ne važi, zato što je zakon na snazi dok ga neko ovlašćeno lice ne suspenduje. To znači da nadležni ustavni sud se mora oglasiti po tom pitanju i svojom odlukom ga ponišititi; pre tih odluka, naravno da važi sve.

Naravno, nisam mislio da će policajac na ulici da se bavi time koji je zakon donela republika i da on tumači da li postoji kolizija ili ne. Problem je u tome što Skupština pokrajine može da donese taj zakon da se građani srpske nacionalnosti batinaju ako se nađu na ulici posle 22h. Ustavni sud republike može da zaseda i da to obori. Odmah sutradan Skupština pokrajine donese zakon da se građani srpske nacionalnosti batinaju ako se nađu na ulici posle 21:59h, a Republički ustavni sud to obori. Odmah narednog dana Skupština pokrajine donese zakon da se građani srpske nacionalnosti batinaju ako se nađu na ulici posle 21:59:02h itd...

Moja procena je da je, s obzirom na situaciji u pokrajini, bilo potrebno potpuno blokirati to zavitlavanje sa špijunima i provokatorima.

Ne znam šta ti znači u članu 300 je navedeno maltene sve. Uporedi to, recimo, sa pravima i dužnostima republike (prethodni član), što sam i citirao iznad. Apsolutno sve što ne potpada pod nadležnost navedenih stvari ostvaljeno je u rukama autonomnih pokrajina. To uključuje doslovno šta god ti padne na pamet; da li govorimo o samostalnim sudskim organima (pokrajina su imale svoj Vrhovni sud i pravosudne mreže samostalno od Srbije), ono što je najbitnije - pare, tj. sopstveni ekonomski i finansijski sistem (svoje Narodne banke su imale pokrajine), onda recimo apsolutno sve što se ticalo kultura i prosvete - tako i imamo različite ustavne odredbe, po kojima se službeni jezik u Vojvodini imenuje nešto drugačije, da se ispoštuju tamošnji Hrvati ([Isrpskohrvatski ili hrvatskosrpski[/I]) i službeni su, pored njega, još i mađarski, rumunski, slovački i rusinski jezik; dok je na području Kosova pored srpsko-hrvatskog i albanskog to slučaj sa turskim.

Da, izgleda da su imali i školstvo i zdravstvo, ali im ništa od toga nije bilo dovoljno. Izlazili su na ulice da se batinaju sa policijom vrlo brzo nakon donošenja tog ustava. Znači da nisu imali ono što im je bilo najbitnije. Po Ustavu od 1974. imali su samo mehanizam da zaje***ju republiku. A vidiš da danas ceo svet poslednjih 30 godina priča da nisu imali ništa i da su bili potlačeni, zlostavljani i diskriminisani u svojoj spostvenoj SAP. Jasno je šta nisu imali.

Dakle, pod čl. 300 ne potpada zapravo velika većina zakonske regulative jedne države. Takođe, ovde je izvršena jedna vrlo interesantna stvar. Ove ustavno pravne odredbe su savršeni dokaz onoga što sam govorio, a to je da je SFRJ bila formirana odozdo na gore; data je vrlo jasna prednost pokrajini tako što je ustavom Srbije izvršeno ograničenje zakonodavne delatnosti države na njenoj celoj teritoriji.

Po meni to nema veze sa društvenim uređenjem, SFRJ, komunizmom ili bilo čime sličnim. Ima veze samo sa time što je bilo potrebno podrivati Srbiju na sve moguće načine. Da je bila u pitanju autonomija Dalmacije, ne bi tako izgledao Ustav "jer bi se, pobogu, kosio sa zdravim razumom i socijalističkom idejom na kojoj počiva društveno uređenje SFRJ".

To se nigde ne radi u svetu, osim ako ne govorimo o određenim federalnim uređenjima. Ustavnim okvirima preciziraju se temelji autonomije neke celine, a ovde je u zakonodavnom slučaju data jasna prednost autonomiji, tako što je ustav, što je možda vrlo neobično, ograničio zakone koja republika može imati (a da važe na celoj svojoj teritoriji). Svi ustavi imaju određene odredbe da se i druga pitanja mogu rešavati u skladu sa ustavima i zakonima. To znači da sve pokrajine i republike mogu preostala pitanja rešavati, a to je posebno slučaj kada se stvara sasvim nova pravna tradicija, odnosno društvenim i tehnološkim izmenama sveta dolazi i do stvaranja nekih novih polja interesovanja, kao što bi bili u današnjem svetu, recimo, internet, kiber-terorizam, kloniranje ljudi, veštačka inteligencija, istraživanje i kolonizacija svemira,...nabroj šta god hoćeš. Možda to ne deluje nama, u društvu propale tranzicije, ali mi već sto godina živimo u epohi nikada viđenog ljudskog razvoja. Čovečanstvo, uprkos stvarima kao što su recesija, krize i svetski problemi kao što su Ukrajina, Severna Koreja i slično, neprekinuto se razvija zahvaljujući tehnološkom progresu i to se samo ubrzava sve više i više; u našoj bližoj (ne dalekoj( budućnosti to će poprimiti tolike razmere da državnici uopšte neće biti u mogućnosti pratiti te izmene. U svakom domenu potencijalnih širenja nadležnosti i preciziranja, to je ostavljeno u rukama osam pojedinačnih federalnih jedinica, kao celina sa zakonodavnim moćima.

Osim ako su u pitanju Srbi

No, da se vratim ja na poentu, da ne lutamo previše, a to je oko ustava:
* V. Kilibarda, A. Ivić, Politički i ustavni sisetm SFRJ, Beograd 1988, 231-232.

Kilibarda se hvata ocene ustavnosti Ustava pokrajine. Nema šta Ustavni sud da ocenjuje ustavnost nekog trećeg Ustava, ocenama od 5-10. On jednostavno konstatuje kršenje Republičkog ustava i deluje da bi likvidirao povredu Republičkog ustava. Da li republički ustav krši Paja Patak ili Skupština Moravskog okruga, njega se ne tiče.

Zašto bi Ustavni sud ikome davao mišljenje? Šta piše u Ustavu, koja su ovlašćenja Republičke skupštine po pitanju pokrajinskog Ustava?

 

[cronnin]

To što si nabrojao je otprilike sve od nadležnosti koje je imala "savezna država"

Više od toga ti i ne treba. Nije nikakav problem da pokrajine i opštine same uređuju svoju politiku po ostalim pitanjima. U normalnoj, nefašističkoj međunarodnoj zajednici, bar ne bi bio problem.
A kada ti Englezi, Amerikanci i Nemci ubacuju naoružane teritoste preko granice, onda nikakav zakon, ni ustav ne pomažu.

ali ni sve od tih nadležnosti nisu bile ekluzivno savezne jer kao što je poznato postojale su na primer teritorijlne odbrane republika i pokrajina kao njihove oružane snage

Imale su i opštine svoje oružane snage, pa se to završilo veoma loše po "pravo na samoopredeljenje" nekih naroda u zapadnim republikama. Odjednom je to postalo nebitno, a organizatori te odbrane se još uvek prebacuju po klerofašističkim zatvorima zapadno od Drine.

a republike su imale i svoje centralne banke .Međunarodni odnosi takođe nisu bili eskluzivno u nadležnosti savezne države jer su republike i pokrajine mogle direktno da komunciiraju sa federalnim jedinicama drugih dryava i čak da se udružuju.Danas se malo ko seća asocijacije pokrajina Austiije,Itlaije i SFRJ pod imenom Alpe-Adrija u čijem sasavu su bile Slovenija,Hrvatska i Bosna i Hercegovina a koja jei imala jednu čisto političku poriuku..Pored toga te "savezne" nadležnosti bitno su relativizovane načinom odlučivanja u "saveznom parlamentu" gde je za njihovo zakonsko regulisanje u oba doma bio potreban konsenzus.
Tito se naravno namerno pobrinuo da ostavi "državu" koja ne može da funkcioniše i koja će da padne na prvom iole ozbiljnom testu..

Ne znam da li se on postarao, i ne znam da li im je to bila namara, ali je tako ispalo na kraju.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Nisam ni spomenuo ovde onaj krajnje apsurdni slučaj iz rane 1989. godine, o kojem je Veljko Guberina pisao, u vezi toga što je, sada pričam po sećanju i nisam najsigurniji za detalje, ali neki sudski podnesak bio odbijen zbog toga što je bio na ćirilici. Iako bi Srbi kao narod u Hrvatskoj trebali imati pravo da koriste slobodno ćirilično pismo, to pravo oni nemaju zato što njihovo nacionalno pismo nije ćirilica, već latinica, kako i propisuje hrvatski standardno-jezički izraz (ćirilica služi za komuniciranje sa drugim, spoljnjim Srbima, iz drugih jugoslovenskih država).

Proverih...reč je o Miliću Oparnici čiji je dopis odbijen zato što je bio napisan pismom koje nije u Hrvatskoj u službenoj upotrebi; maja 1989. godine.

Tužba je bila vraćena jer nije napisana na službenom jeziku i pismu koji je u upotrebi suda u Vojniću.

 

[Gruban]

Više od toga ti i ne treba. Nije nikakav problem da pokrajine i opštine same uređuju svoju politiku po ostalim pitanjima. U normalnoj, nefašističkoj međunarodnoj zajednici, bar ne bi bio problem.
A kada ti Englezi, Amerikanci i Nemci ubacuju naoružane teritoste preko granice, onda nikakav zakon, ni ustav ne pomažu.


Imale su i opštine svoje oružane snage, pa se to završilo veoma loše po "pravo na samoopredeljenje" nekih naroda u zapadnim republikama. Odjednom je to postalo nebitno, a organizatori te odbrane se još uvek prebacuju po klerofašističkim zatvorima zapadno od Drine.



Ne znam da li se on postarao, i ne znam da li im je to bila namara, ali je tako ispalo na kraju.

Naravno da mu je bila namera.Srpski odnos preme Brozu bi se mogao uporediti sa odnosom Muje prema "misteriji" dva konja u jednom starom vicu-Kupio Mujo dva konja koja nije mogao da razlikuje.Nakon godina pokušaja,njegov kolega Haso je primetio da je crni konj ipak viši od belog.

 

[Kor]

Након дуже паузе налетех на један текст који има везе са овом темом. У суштини, још једна потврда онога што сам и ја овде писао.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...-Kako-su-unistili-SFRJ-tako-unistavaju-i-svet

између осталог:

Kada je reč o globalnoj politici SAD prema Rusiji i drugima, srpski narod je na pogrešnom mestu u pogrešnom vremenu. Beograd je bio prva "vruća tačka" velikog rivaliteta, orkestriranog od strane SAD. Rat iz 1999. imao je mnogo veze sa idejom Amerike da uništi ruski uticaj na Balkanu. Uspostavljanjem baze "Bondstil" žele da kontrolišu naftovode i gasovode iz Kaspijskog mora i da vladaju putnim i železnički sistemom u regionu. EU je želela da putni koridori budu u pravcu sever - jug, a SAD u pravcu istok - zapad. A pitanje Kosova je bilo deo i još uvek je tema razgovora između Izraela i njegovih suseda o budućnosti Blikog istoka.

Džo Bajden, bivši potpredsednik SAD, bio je vrlo jasan i konkretan kada je tražio i dobio evropsku podršku za sankcije protiv Rusije. SAD su tada pokazale ko ima kontrolu nad "zapadnim savezom", odnosno da je Evropa više ili manje područje kolonijalizma sa modernim izgledom, gde je dominacija Vašingtona neupitna. Sve evropske ekonomije pate zbog sankcija Rusiji. Međutim, nema šanse da lideri EU ponovo pokušaju da normalno posluju sa Rusijom - bez rizika da "ne prežive" u političkom smislu.

 

[Kor]

U Večernjim Novostima već neko vreme izlazi feljton o izveštajima CIA sa prostora bivše Jugoslavije u vremenu pre početka ratnih sukoba. Generalno, tekst je prilično dosadan za čitanje pošto mu nedostaje dinamika i neke neočekivane spektakularne informacije. Međutim, vrlo je zanimljiva ta konstantna simpatija Amerikanaca prema Albancima na KiM, kao i dosta često viđenje situacije onakvim kako su ga videle Slovenija i Hrvatska. Ostaje da nagađamo zašto je to tako ali je sasvim jasno da obaveštajci koji su radili svoj posao nisu mogli biti upoznati sa planovima SAD da na prostoru Srbije formira veliku vojnu bazu. A ovi izveštaji celo vreme naginju upravo ka tome.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:720168-Jugoslavija-kao-Trojanski-konj

 

[burdush]

Cia snajka Cia...

 

[cronnin]

Nijesmo ni sumnjali.

 

[Gruban]

Vrlo koristan člana u Večrnjim za ovu temu.Ako je verno preneseno šta piše u dokumentima CiA onda je jasno da CiA tj SAD nisu aktivno radili na rasturanju SFRJ nego su jednostavno u jednom trenutku odlučili da prestanu da je pomažu opstanak SFRJ.To su dve bitno različite stvari koje govore u prilog da je prestanak postojanja SFRJ rezultat unutrašnjih procesa a ne spoljneg uticaja kako mnogi veruju.

 

[cronnin]

Ne, ne govori to. Govori da je Jugoslavija služila zapadnim i američkim interesima, između ostalog kao važna prepreka sovjetskom ekspanzionizmu i hegemoniji u Južnoj Evropi, i da se suprotstavlja kubanskom i sovjetskom uticaju u Nesvrstanima. A već 1987. u dokumentu CIA se daje jasna podrška daljoj decentralizaciji već odavno "federirane federacije".

Ne verujem da si i ti očekivao da će javno da izbace dokumenat, gde će na daju spisak imena svih terorista koje su infiltrirali preko granice ili svojih špijuna koji su ovde radili za njih na rasturanju države i započinjanu ratnog sukoba. Ne treba imati puno mozga da bi se shvatilo da su u trenutku sunovrata SSSR, Cijovci krenuli u ofanzivu i iskoristili tu deceniju da pomere liniju sukoba sa 13-og na 30-ti podnevak. Narod SFRJ je tu stradao kao kolateralna šteta. Ko je hteo da se bori na strani Cije borio se i završio okupiran, a ko nije završio je bombardovan i okupiran.

 

[Gruban]

Ne, ne govori to. Govori da je Jugoslavija služila zapadnim i američkim interesima, između ostalog kao važna prepreka sovjetskom ekspanzionizmu i hegemoniji u Južnoj Evropi, i da se suprotstavlja kubanskom i sovjetskom uticaju u toj organizaciji. A već 1987. u dokumentu CIA se daje jasna podrška daljoj decentralizaciji već odavno "federirane federacije".

Ne treba imati puno mozga da bi se shvatilo da su u trenutku sunovrata SSSR, cijovci krenuli u ofanzivu i iskoristili tu deceniju da pomere liniju sukoba sa 13-og na 30-ti podnevak.

Polaziš od pretpostavke da su SAD bile dužne da daju podršku opstanku Titoslavije i izostanak tre podrške nazivaš ofanzivom.To nije baš blisko pameti.

 

[cronnin]

Ne, čini se da je baš obratno. Ti polaziš od pretpostavke da je:
jasna podrška daljoj decentralizaciji = izostanak podrške

Ja smatram da kada Cija u svojim objavljenim dokumantima napiše:
jasna podrška daljoj decentralizaciji = aktivna podrška rasturanju države

Na ostalima je da zaključe ko je u pravu, na osnovu zdrave logike i opštepoznatih geopolitičkih kretanja u prethodnom stoljeću.

 

[Kor]

Vrlo koristan člana u Večrnjim za ovu temu.Ako je verno preneseno šta piše u dokumentima CiA onda je jasno da CiA tj SAD nisu aktivno radili na rasturanju SFRJ nego su jednostavno u jednom trenutku odlučili da prestanu da je pomažu opstanak SFRJ.To su dve bitno različite stvari koje govore u prilog da je prestanak postojanja SFRJ rezultat unutrašnjih procesa a ne spoljneg uticaja kako mnogi veruju.

O tome smo diskutovali pre nekoliko godina tako da ne treba da se ponavljamo.

Nije se Jugoslavija raspala zato sto je popustila nepopustljiva kohezija bratskih juznosloslovenskih naroda iznutra zbog ogromnih pritisaka spolja niti su pritisci spolja bili beznacajni da ne bi uticali na adhezione procese iznutra. To je jedan dinamicki proces u kojem je bilo svega i svasta. Obavestajci na koje se feljton poziva su samo sakupljaci informacija na terenu i mi ne znamo ko su oni. Da li su u pitanju americki kauoboji ili neki lokalni indijanci? Ono sto je izvesno da se njihova percepcija dogadjaja nikakoo ne moze nazvati prosrpskom.

Svakako da SAD nisu javno pokazivale da zele raspad Jugoslavije ali su to radile potajno. O tome su govorili brojni sudionici dogadjaja iz tih vremena. Dok su americki zvanicnici javno govorili da su za ocuvanje jedinstva te drzave, istovremeno su davali prednost snagama koje su bile protiv toga. Kao sto sam vec rekao, simptomaticna je ta naklonost prema Siptarima koji su predstavljeni kao miroljubive zrtve represija. A onda se treba setiti dolazaka americkih senatora i njihovog stava po tim pitanjima. Film NATO iz 1981 koji prikazuje Pristinu kao mesto pocetka 3. sv. rata jasno govori da se radilo o kontrolisanim procesima.

 

[Dogma101]

Njemačka da se ujedini, jer im ekonomski treba, skrpljenu Jugu razmontirat' odmah po ujedinjenju Njemačke. Eto to je ukratko odgovor.

 

[iamaphoney]

Ukratko i glup odgovor.Stereotip.A to sto Americi(koja je titu upumpavala pare) nije trebala Jugoslavija,posto se zavrsio hladni rat,to nista.

 

[Dogma101]

Ukratko i glup odgovor.Stereotip.A to sto Americi(koja je titu upumpavala pare) nije trebala Jugoslavija,posto se zavrsio hladni rat,to nista.

Pa i Južni Vijetnam je finansiran od strane Amera, pa ga opet poklopiše sjevernjaci komunisti. I Ameri ulaži kad treba, tj. kad im je interes u pitanju.

Prisjeti se Osame bin Ladena i mudžahedina, samo zamijeni sa Tito i Jugoslavija i dođe ti na isto. Kad ima interes i smrtni neprijatelji se dogovore i pomažu. Jugoslavija je bila dobra njima dok je postojao istočni blok da Rusima zapriječi izlaz na Mediteran. Čim se počeo ljuljati pakt, odmah su pustili Jugu niz vodu.

 

[cronnin]

Nisu oni pustili Jugu niz vodu, već su je planski razorili i uradili bi to mnogo ranije da su mogli. U međuvremenu su je koristili, jer je bolje i socijalistička Juga nego država istočnog bloka. Da ne pominjemo kakvu uslugu im je učinila sa Nesvrstanima. Sve te kredite koje smo dobijali nismo dobijali za džabe, već smo im odrađivali mnogo bitan posao. U jednom trenutku je došao red da sa gazi i da si ide dalje na istok.

 

[Лички гусар]

Киту сте ви били "несврстани", тако и та остала дружина. Били сте итекако сврстани, јер сте добијали и паре и оружје или од Амера или од Совјета. А у сличају такозване "југославије" није вам било мрско од никога добијати паре.
Ако за икога важи она "паре не смрде" то важи за вас. Јер нема од кога по свијету нијесте нешто извукли ко год је хтио дати.

"југа" је опстаја само захваљујући туђој милостињи. То је била кућа на мочварним темељима и само је могла опстати СИЛОМ, ДИКТАТУРАМА и ТУЂИМ ПАРАМА. Кад је то све изостало, дошао је крај. Не требате ви замјерити Америма, дуго су вас одржавали у животу, дуго и предуго.
Ција и Амери су се само прилагодили времену. Није имало потребе бушити нове рупе, само је довољно било да постојеће више не крпе. Јер - пишало је по свим крајевима.

 

[cronnin]

Gluposti. Jugoslavija je postojala i funkcionisala i pre osnivanja NATO pakta i ulaska Amera u Evropu, a u to vreme je bila i u izuzetno lošim odnosima sa Sovjetima.

 

[Gruban]

СФРЈ,је разбила коалиција Милошевић-Туђман.

 

[Cro_čvarak]

nema nikakve odgovornosti stranaca za raspad jugoslavije.
jugoslavija se raspala zbog naroda u jugolsaviji.
mislim da realno nije postojao nikakav interes zapada da se jugoslavija raspadne. pogotovo ovako krvavo.
dapače, nudili su se svakakvi ustupci (od oprosta dugova, ulaska u EU, do embarga na naoružanje i mirovnih konferencija) da jugoslavija opstane.

Točno tako, EZ je uložio značajne napore u namjeri zaustavljanja rata. EZ je preventivno pokušala spriječiti rat u BIH, ali kako znamo bez uspjeha. S druge strane oceana Bijela kuća je ostala zatečena razvojem događaja, nisu znali ko ratuje protiv koga, zašto, koliko je naroda u Jugoslaviji i sl

 

[kapetanmark]

nema nikakve odgovornosti stranaca za raspad jugoslavije.
jugoslavija se raspala zbog naroda u jugolsaviji.
mislim da realno nije postojao nikakav interes zapada da se jugoslavija raspadne. pogotovo ovako krvavo.
dapače, nudili su se svakakvi ustupci (od oprosta dugova, ulaska u EU, do embarga na naoružanje i mirovnih konferencija) da jugoslavija opstane.

titoisticka mantra


sredinom tridesetih britanija je na platnom spisku imala PAVELICA, a javno se zalagala ZA PREUSTROJSTVO KRALJEVINE JUGOSLAVIJE, maltene isto ono koje ce tito omoguciti rusenjem ustava jugoslavije 1974te i donosenjem novog secesionistickog.